Poštovane građanke i građani Srbije, danas diskutujemo o predlogu za razrešenje ministra privrede, koji je podnela predsednica Vlade Ana Brnabić.
Ane Brnabić danas nema ovde, što je znak dubokog nepoštovanja Skupštine i vas građana. Ona kao predlagač je morala danas da bude ovde. Umesto toga poslala nam je ministra bez portfelja, koji je bio neko vreme, pa otišao. Sada nam je došao drugi ministar. To su gestovi nepoštovanja Skupštine i svih građana, ali da krenemo o predlogu.
Najpre bih pošao od forme samog predloga. Predlog za smenu ministra je podnela predsednica Vlade, ali na zahtev Jedinstvene Srbije kao političke stranke, što stoji u predlogu za razrešenje, odnosno u obrazloženju, kao i saglasnost SPS sa tim zahtevom.
Moje pitanje je ko je smislio da uz zvanični predlog za razrešenje člana Vlade se prilažu dokumenti političkih stranaka? Da li je predsednica Vlade Ana Brnabić, lično došla na tu ideju? Znate, to zaista liči na nju.
Predsednica Vlade ne zna da kada se predlaže rešenje bilo kog člana Vlade ona to ne radi zbog toga što od nje traži politička stranka, nego zato što bi ona isključivo na svoju inicijativu, kada proceni da neki član Vlade ne radi u interesu građana.
Ana Brnabić je, ustavno gledajući, najmoćnija politička figura u Srbiji, ali tu svoju ulogu obavlja na komičan način. Ona je jedna vrsta Džoni Ingliša, filma u kojem živimo. Ona ne zna za strah, ona ne zna za opasnost, ona ne zna ništa. Tako ne zna da u Ustavu u članu 5. stav 4. piše – političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi.
Što se same sadržine predloga tiče, on govori o tri veoma bitne karakteristike ove vlasti. Prva se odnosi na samu vladavinu prava. Ili ne razumete šta piše u Ustavu ili vas je sve skupa baš briga šta piše u Ustavu. Čini se da je u pitanju i jedno i drugo.
Druga karakteristika ove vlasti je odnos prema vršenju vlasti. Vi ne imenujete i ne smenjujete ljude zbog njihove stručnosti i savesnosti, zbog javnog interesa, nego zato što neka od stranaka to zahteva.
Ono što je još najvažnije, a što se ovde dovodi u pitanje, da nije bilo odobrenja predsednika Republike da se smeni Rade Basta, on ne bi ni bio smenjen. Naprotiv, on bi smenio vas, gospođo Brnabić.
Dakle, na ovaj način vi šaljete poruku da članovi Vlade nisu tu da budu u službi građana, već u službi stranke. To dalje znači da ako neka od stranaka koja pripada vladajućoj koaliciji odluči da predloži Kristijana Golubovića da bude novi ministar unutrašnjih poslova, ministar kulture ili prosvete, on može to i da postane, jer je to zahtev jedne od tih stranaka. To je poruka koju vi šaljete.
Treća poruka koja se šalje jeste vaš odnos prema stranci i znanju. Po čemu je ministar, još uvek ministar Basta, zaslužio da bude ministar privrede? Čuli smo mnogo toga danas, ali izgleda da mu je glavna kvalifikacija bila to što je bio vođa batinaša na promociji knjige Gorana Vesića ispred Galerije „Progres“, kada su fizički nasrnuli na ljude koji su protestvovali.
Dakle, mi smatramo da Rade Basta nikada nije ni trebalo da bude ministar privrede, budući da nema nikakve kvalifikacije za taj posao. Međutim, to isto važi i za celu Vladu, a najviše za predsednicu Vlade koja bi trebalo da je danas tu, a nije sa nama tu.
Vi ne smenjujete Bastu zbog rezultata njegovog rada, smenjujete ga zbog njegovih izjava. Smenjujete ga i zbog spoljne politike koja se na jedan način tumači u Beogradu, a na sasvim drugi način se tumači u Briselu. Ta politika je dovela do toga ni Kosovo, ni Evropa. Od EU smo nikada dalje. Mi jesmo možda na tom putu, ali neki kažu da na tom putu stojimo, a neki kažu da idemo u rikverc i samo se oko toga vodi debata.
S druge strane, naši veliki prijatelji u Kini ne žele ni da nam reprogramiraju dugove. To je rezultat te spoljne politike, genijalne spoljne politike.
Dakle, predlog se formalno temelji na tome da Rade Basta se ne pridržava spoljne politike. Ta spoljna politika je, kao što sam već naglasio, okrenuta ka unutra, a ne ka spolja. Potrebno je domaće javno mnjenje oblikovati tako da postoji jedan kritički odnos prema zapadu, a kada se ode na zapad, govori se – ispunićemo sve što tražite.
U suštini svega stoje, u stvari, izbori. Zbog izbora koji bi trebalo da uslede, koji žele da se raspišu, ali na način kao i do sada, a to nisu pravi izbori, to su izbori na kojima bi ljude dovodili kao što ste dovodili na kontramiting, pod ucenama, pretnjama. Takve izbore organizujete i na takvim izborima biste vi da merite legitimitet? Izbori – da, izbori – odmah, ali pošto se stvore uslovi za slobodne i poštene izbore.
Čini se da je potrebno stvoriti od tzv. disidenata još jednu političku opciju koja bi trebalo da se stavi navodno na stranu opozicije.
Treći suštinski razlog smene Baste jeste disciplinovanje. Pokazati sopstvenom biračkom telu kako će proći onaj koji ne sluša bezpogovorno ono što se zahteva od njega.
Ovi protesti su pokazali da više od jedne petine birača vlasti podržava zahteve protesta. Čak je još jedan narodni poslanik vladajuće koalicije rekao da bi išao na te proteste, jedino mu smeta, ne znam šta, što se neko pojavljuje na tim protestima. Ali, prema njemu nema nikakve disciplinske, nikakvog postupka, dok prema Basti se taj postupak sprovodi, između ostalog, i zbog toga.
Dakle, Demokratska stranka neće učestovati u ovoj farsi, neće učestvovati u ovom glasanju ni za ni protiv, bićemo tu, ali ne želimo da učestvujemo u toj farsi.
Dakle, sve je sporno u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Sporno je to što je Basta uopšte izabran za ministra, jer ga ništa ne kvalifikuje za to važno mesto po građane Srbije. Pazite, mesto na čelu Ministarstva privrede dajete čoveku koji nema kvalifikacije za to. To samo pokazuje koliko je ova Vlada u funkciji jednog čoveka, koji sve te poslove ministara završava na drugom mestu.
Sporno je obrazloženje za njegovo razrešenje, kao što sam rekao, jer inicijator za smenu, formalni inicijator za smenu jeste Ana Brnabić, ali je, u stvari, onaj koji to pokreće i u obrazloženju tako stoji stranka, stranka koja ga je predložila, a Ana Brnabić se tu pojavljuje samo kao onaj koji prosleđuje taj zahtev.
Sama inicijativa, u samoj inicijativi koja je priložena kaže se da su suprotni državnoj politici njegovi stavovi i programima koje sprovode Jedinstvena Srbija i SPS. Ne kaže se tačno šta je to u suprotnosti sa državnom politikom. Usklađivanje sa politikom EU ili je možda Vlada u neskladu sa onim što je proklamovala kao svoj prioritet, a to je EU?
Dakle, u suprotnosti sa stranačkom politikom, to mogu da poverujem, ali onda se ne izbacuje Basta iz Vlade, nego Jedinstvena Srbija i SPS koji to tvrde, koji otvoreno to kažu i koji zastupaju tu antievropsku politiku.
Ako bi definisao poziciju Srbije na spoljnom i unutrašnjem planu, ona bi mogla da se definiše kroz dve Đinđićeve knjige: "Srbija između istoka i zapada" i "Srbija kao nedovršena država".
Spoljnopolitički Srbija se opredelila za zapad, ali samo verbalno i profilisala se kao zemlja drugog reda, a ne partner. A na unutrašnjem planu, tek je potrebno urediti državu Srbiju i napraviti društvo pravde.
Dakle, na jednoj strani, mi smo između istoka i zapada ne samo geostrateški, nego i u političkoj kulturi, kao da smo poprimili sve najgore i od jednih i od drugih. Na jednoj strani važi ono - ne možete toliko malo da me malo platite koliko ja mogu malo da radim, nedostatak radne etike i odgovornost, i na drugoj strani taj potrošački mentalitet i individualizam koji je pretvoren u egoizam. To moramo da menjamo iz korena. Ali, da bismo to promenili iz korena, moramo korupciju i lopovluk izjednačiti sa izdajom. Kao što je Golda Meir, premijerka Izraela, to rekla, da nema budućnosti za državu ako se korupcija ne izjednači sa izdajom, to moramo i mi u Srbiji da uradimo. Mi ovde živimo sa ljudima koji na naš račun žive na visokoj nozi, dok mnogi građani žive u teškom siromaštvu i jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Pre nekoliko godina izneti su podaci i više se ne iznose takvi podaci, da je Švedska sa devet i po miliona stanovnika imala deset, a Nemačka sa 80 miliona stanovnika manje od hiljadu službenih automobila. Istovremeno, Srbija je imala 6.200, ne računajući lokalnu samoupravu, vojsku, jer tada dolazimo do cifre od preko 30 hiljada. Od čijih para? Od para ovih građana. Ko uzima te pare? Uzimaju oni koji služe režimu.
Pogledajte ovu aferu sa botovima. To su ljudi koji su plaćeni našim parama, iz naših džepova su plaćeni da bi radili za interese jedne političke grupacije. Koliko zakona se samo time krši? Koliko zakona? A gde su zaposleni? U centrima za socijalni rad, tamo gde treba davati sirotinji, tamo gde treba davati ugroženima, daje se onima koji to treba da rade, njima se daju plate, a ne onima koji su ugroženi.
U javnim preduzećima, oni su plaćeni da rade za privatne stvari. Zato ta javna preduzeća tovare i svima su nam kamen o vratu. U lokalnim samoupravama, u državnoj upravi, u školama, pazite, u školama, nastavnici botuju, u sudovima, u policiji.
Gde idemo sa ovakvim pristupom državi? Ovo je raspad države, ljudi, ovakav način. Sad, dobro je što je došao ministar rada, možda nadležni ministar, da postavimo pitanja. Znamo kada su se otvarale mnoge fabrike, dolazili su najviši funkcioneri, predsednik, predsednica Vlade, ministri, a gde su sada kada je zatvaranje tih istih fabrika? Jedanaest fabrika je zatvoreno, niko nije došao na zatvaranje. Ljudi su uzeli pare, opet naše pare iz budžeta, radili dok im se to isplatilo, onda preko noći pokupili stvari i SMS-om obavestili ljude da više nisu zaposleni. E, u takvoj državi živimo zahvaljujući tome što imamo u svakoj opštini milionera iz vladajuće strukture, milionere. Jedan predsednik opštine ima u sefu 300.000. Ko zna koliko još ima po računima, ima privatni avion. Visoki funkcioner vladajuće stranke tri stana kupuje za ljubavnice.
O čemu se ovde radi i šta je ovo? Možete misliti koliko tek svi ostali imaju. To su pitanja na koja tražimo odgovore, a Basta je samo jedna mala epizoda, vrlo nebitna za funkcionisanje ove države. Hvala.