Jel mogu da završim?

Znači, tačno u sekundu? Tako ćemo i za njega, jel tako?

Vama je žao što ste promenili stranu, vidim ja.

Izvinjavam se.

Poštovane građanke i građani Srbije, danas diskutujemo o predlogu za razrešenje ministra privrede, koji je podnela predsednica Vlade Ana Brnabić.

Ane Brnabić danas nema ovde, što je znak dubokog nepoštovanja Skupštine i vas građana. Ona kao predlagač je morala danas da bude ovde. Umesto toga poslala nam je ministra bez portfelja, koji je bio neko vreme, pa otišao. Sada nam je došao drugi ministar. To su gestovi nepoštovanja Skupštine i svih građana, ali da krenemo o predlogu.

Najpre bih pošao od forme samog predloga. Predlog za smenu ministra je podnela predsednica Vlade, ali na zahtev Jedinstvene Srbije kao političke stranke, što stoji u predlogu za razrešenje, odnosno u obrazloženju, kao i saglasnost SPS sa tim zahtevom.

Moje pitanje je ko je smislio da uz zvanični predlog za razrešenje člana Vlade se prilažu dokumenti političkih stranaka? Da li je predsednica Vlade Ana Brnabić, lično došla na tu ideju? Znate, to zaista liči na nju.

Predsednica Vlade ne zna da kada se predlaže rešenje bilo kog člana Vlade ona to ne radi zbog toga što od nje traži politička stranka, nego zato što bi ona isključivo na svoju inicijativu, kada proceni da neki član Vlade ne radi u interesu građana.

Ana Brnabić je, ustavno gledajući, najmoćnija politička figura u Srbiji, ali tu svoju ulogu obavlja na komičan način. Ona je jedna vrsta Džoni Ingliša, filma u kojem živimo. Ona ne zna za strah, ona ne zna za opasnost, ona ne zna ništa. Tako ne zna da u Ustavu u članu 5. stav 4. piše – političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi.

Što se same sadržine predloga tiče, on govori o tri veoma bitne karakteristike ove vlasti. Prva se odnosi na samu vladavinu prava. Ili ne razumete šta piše u Ustavu ili vas je sve skupa baš briga šta piše u Ustavu. Čini se da je u pitanju i jedno i drugo.

Druga karakteristika ove vlasti je odnos prema vršenju vlasti. Vi ne imenujete i ne smenjujete ljude zbog njihove stručnosti i savesnosti, zbog javnog interesa, nego zato što neka od stranaka to zahteva.

Ono što je još najvažnije, a što se ovde dovodi u pitanje, da nije bilo odobrenja predsednika Republike da se smeni Rade Basta, on ne bi ni bio smenjen. Naprotiv, on bi smenio vas, gospođo Brnabić.

Dakle, na ovaj način vi šaljete poruku da članovi Vlade nisu tu da budu u službi građana, već u službi stranke. To dalje znači da ako neka od stranaka koja pripada vladajućoj koaliciji odluči da predloži Kristijana Golubovića da bude novi ministar unutrašnjih poslova, ministar kulture ili prosvete, on može to i da postane, jer je to zahtev jedne od tih stranaka. To je poruka koju vi šaljete.

Treća poruka koja se šalje jeste vaš odnos prema stranci i znanju. Po čemu je ministar, još uvek ministar Basta, zaslužio da bude ministar privrede? Čuli smo mnogo toga danas, ali izgleda da mu je glavna kvalifikacija bila to što je bio vođa batinaša na promociji knjige Gorana Vesića ispred Galerije „Progres“, kada su fizički nasrnuli na ljude koji su protestvovali.

Dakle, mi smatramo da Rade Basta nikada nije ni trebalo da bude ministar privrede, budući da nema nikakve kvalifikacije za taj posao. Međutim, to isto važi i za celu Vladu, a najviše za predsednicu Vlade koja bi trebalo da je danas tu, a nije sa nama tu.

Vi ne smenjujete Bastu zbog rezultata njegovog rada, smenjujete ga zbog njegovih izjava. Smenjujete ga i zbog spoljne politike koja se na jedan način tumači u Beogradu, a na sasvim drugi način se tumači u Briselu. Ta politika je dovela do toga ni Kosovo, ni Evropa. Od EU smo nikada dalje. Mi jesmo možda na tom putu, ali neki kažu da na tom putu stojimo, a neki kažu da idemo u rikverc i samo se oko toga vodi debata.

S druge strane, naši veliki prijatelji u Kini ne žele ni da nam reprogramiraju dugove. To je rezultat te spoljne politike, genijalne spoljne politike.

Dakle, predlog se formalno temelji na tome da Rade Basta se ne pridržava spoljne politike. Ta spoljna politika je, kao što sam već naglasio, okrenuta ka unutra, a ne ka spolja. Potrebno je domaće javno mnjenje oblikovati tako da postoji jedan kritički odnos prema zapadu, a kada se ode na zapad, govori se – ispunićemo sve što tražite.

U suštini svega stoje, u stvari, izbori. Zbog izbora koji bi trebalo da uslede, koji žele da se raspišu, ali na način kao i do sada, a to nisu pravi izbori, to su izbori na kojima bi ljude dovodili kao što ste dovodili na kontramiting, pod ucenama, pretnjama. Takve izbore organizujete i na takvim izborima biste vi da merite legitimitet? Izbori – da, izbori – odmah, ali pošto se stvore uslovi za slobodne i poštene izbore.

Čini se da je potrebno stvoriti od tzv. disidenata još jednu političku opciju koja bi trebalo da se stavi navodno na stranu opozicije.

Treći suštinski razlog smene Baste jeste disciplinovanje. Pokazati sopstvenom biračkom telu kako će proći onaj koji ne sluša bezpogovorno ono što se zahteva od njega.

Ovi protesti su pokazali da više od jedne petine birača vlasti podržava zahteve protesta. Čak je još jedan narodni poslanik vladajuće koalicije rekao da bi išao na te proteste, jedino mu smeta, ne znam šta, što se neko pojavljuje na tim protestima. Ali, prema njemu nema nikakve disciplinske, nikakvog postupka, dok prema Basti se taj postupak sprovodi, između ostalog, i zbog toga.

Dakle, Demokratska stranka neće učestovati u ovoj farsi, neće učestvovati u ovom glasanju ni za ni protiv, bićemo tu, ali ne želimo da učestvujemo u toj farsi.

Dakle, sve je sporno u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Sporno je to što je Basta uopšte izabran za ministra, jer ga ništa ne kvalifikuje za to važno mesto po građane Srbije. Pazite, mesto na čelu Ministarstva privrede dajete čoveku koji nema kvalifikacije za to. To samo pokazuje koliko je ova Vlada u funkciji jednog čoveka, koji sve te poslove ministara završava na drugom mestu.

Sporno je obrazloženje za njegovo razrešenje, kao što sam rekao, jer inicijator za smenu, formalni inicijator za smenu jeste Ana Brnabić, ali je, u stvari, onaj koji to pokreće i u obrazloženju tako stoji stranka, stranka koja ga je predložila, a Ana Brnabić se tu pojavljuje samo kao onaj koji prosleđuje taj zahtev.

Sama inicijativa, u samoj inicijativi koja je priložena kaže se da su suprotni državnoj politici njegovi stavovi i programima koje sprovode Jedinstvena Srbija i SPS. Ne kaže se tačno šta je to u suprotnosti sa državnom politikom. Usklađivanje sa politikom EU ili je možda Vlada u neskladu sa onim što je proklamovala kao svoj prioritet, a to je EU?

Dakle, u suprotnosti sa stranačkom politikom, to mogu da poverujem, ali onda se ne izbacuje Basta iz Vlade, nego Jedinstvena Srbija i SPS koji to tvrde, koji otvoreno to kažu i koji zastupaju tu antievropsku politiku.

Ako bi definisao poziciju Srbije na spoljnom i unutrašnjem planu, ona bi mogla da se definiše kroz dve Đinđićeve knjige: "Srbija između istoka i zapada" i "Srbija kao nedovršena država".

Spoljnopolitički Srbija se opredelila za zapad, ali samo verbalno i profilisala se kao zemlja drugog reda, a ne partner. A na unutrašnjem planu, tek je potrebno urediti državu Srbiju i napraviti društvo pravde.

Dakle, na jednoj strani, mi smo između istoka i zapada ne samo geostrateški, nego i u političkoj kulturi, kao da smo poprimili sve najgore i od jednih i od drugih. Na jednoj strani važi ono - ne možete toliko malo da me malo platite koliko ja mogu malo da radim, nedostatak radne etike i odgovornost, i na drugoj strani taj potrošački mentalitet i individualizam koji je pretvoren u egoizam. To moramo da menjamo iz korena. Ali, da bismo to promenili iz korena, moramo korupciju i lopovluk izjednačiti sa izdajom. Kao što je Golda Meir, premijerka Izraela, to rekla, da nema budućnosti za državu ako se korupcija ne izjednači sa izdajom, to moramo i mi u Srbiji da uradimo. Mi ovde živimo sa ljudima koji na naš račun žive na visokoj nozi, dok mnogi građani žive u teškom siromaštvu i jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Pre nekoliko godina izneti su podaci i više se ne iznose takvi podaci, da je Švedska sa devet i po miliona stanovnika imala deset, a Nemačka sa 80 miliona stanovnika manje od hiljadu službenih automobila. Istovremeno, Srbija je imala 6.200, ne računajući lokalnu samoupravu, vojsku, jer tada dolazimo do cifre od preko 30 hiljada. Od čijih para? Od para ovih građana. Ko uzima te pare? Uzimaju oni koji služe režimu.

Pogledajte ovu aferu sa botovima. To su ljudi koji su plaćeni našim parama, iz naših džepova su plaćeni da bi radili za interese jedne političke grupacije. Koliko zakona se samo time krši? Koliko zakona? A gde su zaposleni? U centrima za socijalni rad, tamo gde treba davati sirotinji, tamo gde treba davati ugroženima, daje se onima koji to treba da rade, njima se daju plate, a ne onima koji su ugroženi.

U javnim preduzećima, oni su plaćeni da rade za privatne stvari. Zato ta javna preduzeća tovare i svima su nam kamen o vratu. U lokalnim samoupravama, u državnoj upravi, u školama, pazite, u školama, nastavnici botuju, u sudovima, u policiji.

Gde idemo sa ovakvim pristupom državi? Ovo je raspad države, ljudi, ovakav način. Sad, dobro je što je došao ministar rada, možda nadležni ministar, da postavimo pitanja. Znamo kada su se otvarale mnoge fabrike, dolazili su najviši funkcioneri, predsednik, predsednica Vlade, ministri, a gde su sada kada je zatvaranje tih istih fabrika? Jedanaest fabrika je zatvoreno, niko nije došao na zatvaranje. Ljudi su uzeli pare, opet naše pare iz budžeta, radili dok im se to isplatilo, onda preko noći pokupili stvari i SMS-om obavestili ljude da više nisu zaposleni. E, u takvoj državi živimo zahvaljujući tome što imamo u svakoj opštini milionera iz vladajuće strukture, milionere. Jedan predsednik opštine ima u sefu 300.000. Ko zna koliko još ima po računima, ima privatni avion. Visoki funkcioner vladajuće stranke tri stana kupuje za ljubavnice.

O čemu se ovde radi i šta je ovo? Možete misliti koliko tek svi ostali imaju. To su pitanja na koja tražimo odgovore, a Basta je samo jedna mala epizoda, vrlo nebitna za funkcionisanje ove države. Hvala.

Poštovani građani, govoriću o sistemu i odgovornosti, pošto su to dve ključne reči ove rasprave.

Mišljenja o ostavci ministra Gašića su podeljena. Većina misli da bi trebalo da podnese ostavku, a rodbina i prijatelji ne misle. Njih vode emocije. Očigledno da je on alergičan na ostavku, on ostavku ne može da podnese, prosto alergičan je. Predlažem kompromisno rešenje, da onda umesto ostavke bude razrešen.

Dakle, vreme je da imamo etiku odgovornosti u društvu, umesto etike dobrih namera. Već više od deset godina slušamo samo etiku dobrih namera. Krajnje je vreme da unesemo u politički život etiku odgovornosti. Da vam nije prijatelj, gospodine Gašiću, i Aleksandar Vučić bi tražio od vas da podnesete ostavku. Jedini razlog zašto Aleksandar Vučić ne traži ostavku od Gašića je taj što su prijatelji, inače bi on tražio zasigurno ostavku.

Evo, citiraću vam šta je govorio Aleksandar Vučić pre desetak godina. Citiram: „Valjda ima neki ministar unutrašnjih poslova koji treba da snosi odgovornost. Valjda neki Ivica Dačić, kad je već drugi čovek ubijen, drugo dete ubijeno, pa podnesi, bre, ostavku, nije tvoja fotelja važnija od života te dece. Sram te bilo“. To su reči Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić bi to izgovorio i danas, ali Gašić mu je prijatelj, a on ima privatnu državu i može da se ponaša onako kako želi, odnosno smatra da može.

Kad govorim o odgovornosti, da spomenemo školu „Vladislav Ribnikar“. Odgovorni ste za sistem koji ne funkcioniše. Dete je u streljani naučilo da puca. Kako je došlo do tog antisistema koji omogućava maloletnom detetu da nauči da puca i da pobije svoje vršnjake?

Pod dva, višegodišnji naoružani nasilnik iz Mladenovca, za koga su svi znali da ima naoružanje, za koga su svi znali da maltretira sve oko sebe, izgleda jedino nije znala policija ministra Gašića. Zato je tu njegova odgovornost.

Dva nova slučaja koja neposredni povod, navešću vam još neke. Kumče Panić koje se slika sa pištoljem i ponižava policiju. Ja da sam ministar unutrašnjih poslova i da neko onako ponižava policiju, istog momenta bih uhapsio to kumče ili bih podneo ostavku.

Šta je sa višesatnim rafalima na severu države? Svi su preneli na društvenim mrežama kako se puca na severu naše države. Kriminalne bande koje švercuju migrante međusobno se obračunavaju. Gde je tu ministar Gašić? Gde je tu odgovornost? Istovremeno dok se na severu puca, nije zanemaren ni jug države. U Pirotu se takođe puca. Gde je tu policija. O čemu se tu radi? Gde je tu odgovornost? Šta je sa ilegalnim radnicima? Pogledajte ko gradi po Beogradu, ko gradi po Zlatiboru. Koliko je među njima ilegalnih? Šta radi policija? Lice sa poternice dobije poslove u Srbiji,

posle svedočenja o „Jovanjici“.

To nam govori o tome da on nije smeo ni da bude ministar unutrašnjih poslova, a kamoli da sada razgovaramo o tome da li treba da podnese ostavku. Ono što su časni policajci Mitić i Milenković rekli, to je sasvim dovoljno ne da on podnese ostavku, nego da cela Vlada podnese ostavku. O skandalu koji se odnosi na optužbe protiv Nemačke ne bih više da ponavljam, mnogi su o tome govorili. To je skandal prvog reda. Ministar je uhvaćen u laži, i ne samo to, nego nas uvodi u problem sa Nemačkom.

Kada ministar unutrašnjih poslova kaže za nasilnika koji je pretukao tamo neke stanovnike u svojoj opštini, kaže – to je moj brat. On time štiti nasilnika, on time kaže, ja kao ministar unutrašnjih poslova ne dozvoljavam da se protiv njega pokrene bilo kakav postupak.

Kada govorimo o femicidu, nedavno je bio još jedan femicid, ubistvo žene od strane nasilnika koji je više puta ponavljao svoje nasilje prema toj ženi i okolini. Dakle, taj čovek nešto nije u redu ili sa zakonom, ili sa onima koji sprovode zakon. Postoje tu oni koji znaju kako treba urediti zakon, ako niste sposobni onda ga uredite.

Danas je NIN objavio da je uhapšena policajka iz Valjeva. A zašto je uhapšena? Zato što je obelodanila da je kum Aleksandra Vučića pod uticajem narkotika i alkohola izazvao saobraćajni udes. Dakle, ona nije htela da učestvuje u prikrivanju tog udesa. I, ovo je još jedan dovoljan razlog u normalnim uređenim državama da se podnese ostavka.

Kaže ministarka, odnosno predsednica Vlade, a i mnogi ovde – pa šta je ministar Gašić kriv? Nije čovek kriv. Ovde niko ne govori o krivici, ovde govorimo o odgovornosti. Nije čovek kriv nizašta, on je odgovoran. To su dve različite stvari. On prosto nije imao sreće. Ministar Gašić prosto nije imao sreće, zatekao se baš na mestu ministra unutrašnjih poslova u vreme kada su se desile tragedije, a mogao je da bude i ministar kulture, ministar nauke, ministar poljoprivrede. Kompetentan je jednako kao i za mesto ministra unutrašnjih poslova. Prema tome, on prosto jedino nije imao sreće i zbog toga mora da snosi odgovornost.

Kada govorimo, neću se baviti njegovim likom i delom, mogu samo da kažem da je ministar Gašić jedan od najpristojnijih ljudi od naprednjaka koji se pojavio ovde iz izvršne vlasti. Na to je verovatno uticala i ona kazna koju je imao kao ministar odbrane, pa je kažnjen tako što je prebačen da bude šef BIA. Mislim, da je ta kazna na njega uticala pozitivno i da je on čovek to prihvatio tako i da je sada jedan od najpristojnijih.

Baviću se, dakle, sistemom a ne njim kao pojedincem. Sistem je takav da nije dovoljno da on podnese ostavku ili bude razrešen, nego da na njegovo mesto ne dođe neko ko je sličan njemu po profilu, nego da dođe neki profesionalac, neko ko razume šta je država, ko razume šta je odgovornost.

Da li je završeno? Hvala.

Dakle, nisam se ni nadao da možete da razumete prosto proširenu rečenicu, stavili ste tačku tamo gde je rečenica prosta, a iza toga što ste vi rekli sledi nešto drugo što ste preskočili namerno. Ili niste razumeli, ili ste namerno preskočili. Dakle, nije ima sreće zato što nije bio ministar nauke u to vreme. Nađite, izguglajte malo tamo, ironija, sarkazam, pogledajte malo šta piše o tome.

A što se šamaranja tiče, to što ste vi mazohista, ne obavezuje mene da budem sadista.

Zašto deca iz Pećinaca koja su izbačena iz vrtića, zbog toga što su im roditelji politički nepodobni, još uvek nisu vraćena u vrtić?

Ovo pitanje sam postavio već Ministarstvu prosvete i dobio sam očekivani odgovor. Ono što sam ovde iznosio kao argumentaciju potvrđeno mi je tim odgovorom iz Ministarstva prosvete. Oni su nezakonito izbačeni iz vrtića i protivzakonito se sprečavaju da se vrate u vrtić.

Zato postavljam ponovo ovo pitanje – zašto ta deca nisu u vrtiću? I ovo pitanje prevazilazi očigledno Ministarstvo prosvete, jer Ministarstvo prosvete ne može da se izbori sa tim. Ovo je pitanje i za predsednicu Vlade i za Zaštitnika građana i za pravosuđe i za sve nas, i za Skupštinu Srbije i za Odbor za zaštitu dece, koji ništa nije učinio da doprinese da se ta deca vrate u vrtić.

Dakle, ono što se ovde moglo čuti i što se sada čuje jeste da postoje konkurs i zakon i Ministarstvo to potvrđuje, da su ta deca jednom upisana i da ne moraju ponovo da se upisuju.

Dakle, nema epiloga. Deca nisu vraćena u vrtić, iako to zakon nalaže. Sa druge strane, onaj koji je kriv za to, koji je odgovoran za to je još uvek na svom mestu, a onaj koji je politički odgovoran za to čak podnosi tužbu protiv onih koji su pod udarom, pod njegovim političkim udarom.

Još jednom ponavljam, sramota je i za skupštinski Odbor za zaštitu dece da ništa nije preduzeo da se ova nepravda ispravi. Nema veće nepravde od nepravde koja se čini deci.

Pitanje broj dva, pitanje za nadležnog javnog tužioca – da li ima elemenata koruptivnosti u tome što Željko Mitrović, na placu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izvodi radove bez neophodne dozvole i diže višestruko veću građevinu od dozvoljene za taj deo grada?

Pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova – zašto još uvek nemamo ministra policije? Direktor policije bi trebalo da bude brana političkom uticaju na profesionalni rad policije. Zato je potrebno da se postavi profesionalac, a ne stranački poslušnik. Očigledno je da teško naći takvoga.

Kada ćete prestati da kriminalizujete inspektore Milenkovića i Mitića zato što su časno i profesionalno obavljali posao? Imaće punu podršku svih časnih i policajaca, ali i poslanika i građana koji protestuju protiv nasilja, jer oni su postali simbol nepotkupljivosti i borbe protiv kriminala. Nećemo dozvoliti da ih proguta mrak, kao što nismo dozvolili da mrak proguta Aleksandra Obradovića. Izborićemo se za to da budu odlikovani, a ne proganjani. Kada se to desi, znaćemo da smo počeli da stvaramo Srbiju bez nasilja.

Pozivam građane da u subotu na protestu podržimo Mitića i Milenkovića i podržimo sve časne policajce koji ne žele da budu partijska vojska.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova – zašto policija nije reagovala na miting u Pančevu, kada su ljudi hteli da napuste skup, a nisu mogli? Odgovor koji sam dobio kaže – proverom je utvrđeno da u Policijskoj upravi u Pančevu nisu zaprimljeni pozivi građana. Nije to bilo pitanje. Pitanje je bilo – zašto, na snimku na kojem se vidi, to je jasno vidljivo, građani koji su želeli da napuste taj skup nisu mogli da napuste taj skup, iako su se građani obraćali policajcima koji su tu bili prisutni?

Za Ministarstvo energetike – zašto je u EPS-u smenjen inženjer Tomašević, koji je minus od 78 milijardi pretvorio u plus od 63 milijarde i da li ćete snositi odgovornost, vi ministarka, ako se njegova smena negativno odrazi na trend oporavka koji je uspostavio? Jel imam još, da završim?

Za Ministarstvo rada – koliko je stranih radnika koji su ušli u Srbiju i ilegalno se zaposlili? Posle koliko vremena u proseku napuste posao koji su dobili u Srbiji?

Na kraju, za Ministarstvo prosvete – kako su mogli da upute…

Dobro, ako sam prekoračio vreme, okej.

Član 106.

Jeste li ga čuli da dobacuje? Predsedniče, jeste li ga čuli da dobacuje?

(Narodni poslanik SNS: Koga tačno?)

Jeste li ga čuli da dobacuje?

Ovog ovde gospodina što tvrdi da nije deda onom zločincu.

Evo sada je dobacivao dok sam ja dobio reč.

Evo sada. Jeste li čuli?

Znači, kada sam se ja javio dobacivali su horski. Vi morate da vodite računa o redu ovde. Ako imate kriterijum da dozvoljavate dobacivanje, onda morate da dozvolite svima.