Da, izvolite.

Molim vas da me ne prekidate.

Aleksandar Obradović, i njega bi progutao mrak da nismo izašli ispred CZ-a, da nismo otišli da ga zaštitimo, a on je ukazivao na povredu javnog interesa. On se borio za javni interes, a oni koji su narušavali taj javni interes, koji su pljačkali javno preduzeće oni su bili pod zaštitom države. To je sistemsko nasilje koje mora da se prekine.

Belivukov klan, pogledajte te ljude, on je čovek koji je bio na inaguraciji predsednika. On je čovek koji je priznao da je rušio u Savamali za ovu vlast. On je priznao da je član SNS.

Stanika Gligorijević, je žrtva bahatosti koja se pretvara u nasilje, zato što predstavnici SNS misle da im je sve dozvoljeno, da zakoni ne važe za njih.

Deca se izbacuju iz vrtića. Da li ste vi normalni ljudi? Pa, pazite, ovo je 21. vek, deca su izbačena iz vrtića, još nisu vraćena u vrtić iako je zakon na njihovoj strani. Šta rade državni organi? Zašto ta deca nisu u vrtiću, zašto još uvek ta direktorka na čelu tog vrtića? Pazite apsurda, čovek koji ih je izbacio iz vrtića, a koji je član SNS, koji se slika u društvu predsednika SNS i predsednika države, taj čovek pokreće tužbu protiv tih ljudi čija su deca izbačena iz vrtića.

Kakva je ovo država, ljudi? Šta je sa vama? Onaj koji bi trebalo da snosi odgovornost da ide u zatvor, on podnosi tužbu protiv majke čije je dete izbačeno iz vrtića. O kakvoj državi se radi? Imaćete još 200 hiljada ljudi na ulicama. Imaćete zato što nema pravde u ovom društvu. Dozovite se pameti. Poštujte zakone.

Zapošljavaju se podobni, a ne sposobni, zato imate ovakav EPS kakav imate, koji se iza svega što se dešava na mala vrata pokušava da se proda. U neuređenoj državi zakoni ne važe za sve.

Mera oduzimanja oružja je dobra mera ako imate uređenu državu, ako nemate uređenu državu onda ćete imati kumića predsednika države koji se slika sa pištoljem i objavljuje na društvenim mrežama, koji prvo vozi Lamborgini, i kaže gospodine Gašiću, vašim policajcima - šta je miševi, gde ste sa vašim Škodama da me stignete. On to govori policiji. Šta radi policija? Hapsi njegov Lamborgini. Uhapšen je automobil. Uhapsili su automobil, ali to ga nije zaustavilo, on je uzeo sada drugi automobil, još bolji, pa se slika kako vozi 300 na sat kroz Beograd.

Gde je tu policija? Gde je vaš autoritet? Vi snosite odgovornost, treba da podnesete ostavku ili budete razrešeni. To nije ništa strašno, to je normalno, to se radi. Pa, predsednik Vučić, dok je bio u opoziciji imao šansu da govori sa svog protesta direktno za RTS i govorio je ovo isto što govorim ja sada, da ministar MUP treba da podnese ostavku iz objektivnih razloga, objektivne odgovornosti. Šta se sada u međuvremenu promenilo da se sada drugačije govori?

Od ministarke pravde se očekuje da reaguje na to što se ljudi prisilno dovode na skupove, a ne da vodi kampanju za jedan takav skup. Vi ste ministarka pravde, morate da vodite računa o građanima ove države, a ne samo o svojoj stranci iz koje ste.

Dakle, nasilje nije kažnjivo, nasilje se promoviše u medijima. Nasilje se generiše sa najvišeg mesta i to je ključni problem. Potrebno je vratiti dostojanstvo poštenim građanima, a socijalni otpad otpremiti na društvenu deponiju. To može samo uređena država, uređena država u kojoj imamo nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i profesionalnu policiju koja neće biti ponižavana od strane nekih koji su uzeli sebi za pravo to, još izazivaju pred svim građanima i to objavljuju na društvenim mrežama, jurite me sa tim vašim Škodama.

Moramo vratiti pravdu u društvu. A o kakvoj pravdi mi možemo da govorimo ako deca koja treba da u vrtiću, nisu u vrtiću. Ako je nasilnik koji ih je izbacio iz vrtića taj koji preti i dalje tim ljudima. A zašto im preti? Samo zato što su ti ljudi izašli da protestvuju sa drugim poljoprivrednicima. Kažu, pa, vi ništa ne radite možete da čuvate decu kući. E, pazite, poljoprivrednici ništa ne rade. Pazite, tu konstrukciju, oni mogu da čuvaju svoju decu, poljoprivrednici ne rade. Šta je sa vama ljudi? Kakve su to konstrukcije? Kakav je to odnos prema građanima? Kakav je to odnos prema poljoprivrednicima?

Dakle, moramo da vratimo odgovornost u politiku, to je prvi korak ka uređenju države Srbije. To je prvi korak ka vraćanju normalnosti, ka vraćanju pravde u društvo.

Ova sednica i ovo o čemu mi razgovaramo je dobar način i dobar put. Svi ovi zahtevi koji su izneti su zahtevi koji idu u tom pravcu. Ako to budete ignorisali, ako to budete pokušavali da relativizujete, da iznosite neke svoje propagandne mantre koje smo imali na hiljade puta priliku da čujemo, onda ova sednica neće postići taj cilj. Razumite da ovo gledaju svi ljudi koji žele da Srbija postane normalno uređena država.

Na kraju, da vam kažem da treba prestati sa ovim nasiljem. Evo, juče me vaš član Darko Glišić nazvao idiotom. Ja sam njega nazvao Darkom Glišićem i izvinjavam mu se zbog toga. Red je da se izvini i on meni.

Napisao sam tvit u kojem kažem da je Dejan Tomašević nenadmašan u reketu. I počeše da me napadaju, da najgore stvari govore o meni. A čovek jeste nenadmašan u reketu. S tim što vi ne razumete da postoji i košarkaški reket, a ne samo onaj reket na koji ste vi navikli. Hvala.

Najpre predsednici Vlade da kažem da kad za nekog kažete da je nenadmašan u reketu, ja ne vidim u čemu je tu uvreda? Znači, evo gospodin koji je stručan, ali za neki drugi reket se odmah javlja. Ja nisam mislio na taj reket na koji on misli. Ja sam mislio na reket u kojem se igra košarka. Pored Zorana Čuture i Zufera Avdije, Dejan Tomašević je bio jedan od centara koji se najbolje snalazio u reketu. Ja sam to napisao. Ništa više od toga i onda idu uvrede na moj račun. Evo, i sada dobacivanja na moj račun.

Dakle, što se tiče šamara koje pominje poslanik, taj šamar je bio upozorenje da se prekine sa pokušajem, znači sve vreme ide za mnom, provocira, i to je bilo upozorenje. Ja sam za razliku od onog što on kaže već sutradan na televiziji na kojoj sam imao šansu da to kažem da to nije u redu, da to nije dobra stvara, ali prosto sam reagovao ljudski na provokacije. Nisam se hvalio tim, nisam se time hvalio, on je postavio to na društvene mreže, a ne ja. Dakle, to je bio čisto odbrambeni gest.

Moram vam reći da predsednikov brat, Andrej Vučić, je pre nekoliko dana na raskrsnici ovde kod Skupštine dobacivao rečnikom svog brata: „Evo ga žuti stručnjak“. Njegovim rečima.

Još jednu rečenicu samo.

I posle je nastavio prostački da vređa. Uzvratio sam mu istom merom.

Predsedniče Skupštine, povređen je član 205. – Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine, najkasnije tri dana pre dana određenog u stavu 1. ovog člana.

Dakle, da li je to urađeno, da li smo mi obavešteni? Nismo. Povređen je, dakle, član 205. Poslovnika. Vi ste bili dužni da nas obavestite najkasnije tri dana pre ove današnje sednice koji ministri neće prisustvovati danas kako bi poslanici imali priliku da se pripreme da znaju koji ministrima će postavljati koje pitanje.

Drugi član, član 209. koji se odnosi na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. U članu 209. kaže se – predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom. Mi smo postavili 31. marta kao poslanička grupa pitanja sa temom u vezi sa femicidom i nemamo zakazano, odnosno nismo dobili priliku da se u skladu sa članom 209. da ta pitanja postavimo nadležnom ministru.

Povreda Poslovnika član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednika Narodne skupštine.

Ja mogu da razumem da vi dozvolite ako jedan kriši pravila, da se svima dozvoli i onda ćemo da imamo sednicu gde će da priča svako ko šta hoće. Vi ste upravo to danas nama sugerisali, ali ovde se radi o drugoj stvari gde vi niste…

Ne. Dozvolite da završim.

Vi ste ovde dopustili nešto drugo, da se odgovara lično i da se odgovara na poslaničko pitanje. Toga nije bilo i to ne može da bude. Ne može da se odgovara na poslaničko pitanje i vi ste bili dužni da sve…

Vi to sugerišete.

Poštovani građani Srbije, mi danas govorimo o temama koje na izgled nemaju veze sa vašim teškim životima, sa činjenicom da jedva sastavljate kraj sa krajem, sa činjenicom da cene divljaju, sa činjenicom da se živi sve teže i teže.

Međutim, ima veze, ima i te kako veze, jer ovde se radi o popunjavanju karika koje nedostaju u sistemu, sistemu jednog čoveka koji vlada Srbijom i potrebno je popuniti te karike koje nedostaju.

Ceo taj sistem je u funkciji ne građana Srbije nego upravo tog jednog čoveka. Vaše plate, vaše penzije, dečiji dodaci, sve bi to bilo znatno veće da ovakav sistem kakav imamo sada jeste drugačiji, da je sistem onakav kakav bi trebao da bude u funkciji građana.

Međutim, s obzirom da nije, moraju da se plaćaju oni koji su zaposleni samo fiktivno i rade ne za javna preduzeća u koja su zaposleni, nego rade za stranku koja ih je zaposlila. Mi moramo da plaćamo i cenu činjenice da imamo rasipničku vlast u kojoj ima više službenih automobila nego u jednoj Švedskoj ili Nemačkoj, čak više desetina puta od jedne Švedske.

Kada pogledate, to neko mora da plati. To plaćate vi svi građani i umesto da taj novac ide za socijalna davanja, da ide u pomoć onima kojima je najpotrebnije, to ide u korist onih koji vladaju onom zemljom za svoj interes, a ne interes građana.

Gde su bile institucije o kojima je danas reč? Gde su te institucije kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović ukazivao na povredu javnog interesa, na pljačku koja uništava jedno preduzeće? Nije bilo ni radnika koji su tu zaposleni da se solidarišu sa njim, da mu pomognu, a država umesto da mu bude zahvalna i da mu da orden na tome što je ukazao na povredu javnog interesa, država je uhapsila njega, a ne one koji su pljačkali to preduzeće.

Aleksandar Obradović je čovek koji je stradao, a danas oni koji se nisu solidarisali sa njim štrajkuju zbog toga što je uništavano takvo preduzeće.

Gde su bile te institucije kada je rušeno u Savamali, kada su ljudi vezivani? Ispostavilo se da su oni koji su to radili za ovu vlast sada u zatvoru za mnogo veće zločine.

Gde su bile institucije kada je trebalo raščistiti ono što se desilo na naplatnoj rampi i kada je predsednik pred svima rekao da je video taj snimak i da je to strašno i ne može da ga pokaže, upravo zato što je to strašan snimak?

Gde su bile institucije da zaštite decu iz Pećinaca? Da zaštite decu iz Pećinaca pozivajući se na zakon? Čovek koji je protivzakonito izbacio decu iz vrtića i koji se ponaša bahato, on je taj koji umesto da bude kažnjen i deca budu vraćena u vrtić, on je taj koji piše sada neke tužbe. Zamislite to. Sve to ima veze sa vašim položajem u društvu. Sve to ima veze i te kako sa tim kako ćete živeti, jer taj jedan bahati iz Pećinaca nije jedan jedini. Takvi su mnogi. Takvih je puna Srbija. To su svi oni koji su se na lokalnim izborima slikali sa Aleksandrom Vučićem da bi danas mogli da glasaju. Svi oni koji su se slikali sa Aleksandrom Vučićem oni su sada lokalni šerifi. Oni su ti koji se ponašaju na taj način. Oni ne gledaju interes građana. Oni gledaju samo svoj interes i dovoljno je da ispune kvote koje se očekuju od njih da mogu da rade šta hoće.

Ta deca iako je sve protivzakonito ne mogu da dođu do pravde u ovoj državi. Gde su te institucije o kojima govorimo? Gde je taj Zaštitnik građana koji će izaći i pokazati integritet i reći javno o čemu se tu radi? Gde su te institucije da štite građane?

Srbija je država u kojoj je pisalo ranije i u kojoj se to dešavalo da kada dođe rob u državu Srbiju postaje slobodan čovek, gde se disidenti nisu proganjali i šta se ovde dešava? Disidenti se izručuju autokratama, diktatorima. Tako smo izručili jednog disidenta Turskoj prijatelju autokrati Erdoganu, tako se ovde prati ruski disident, snima se, prati, a onda se sve to šalje u Moskvu. Kakva smo mi država kada se tako ponašamo potpuno van svih normi uređene demokratske države?

Mi smo država u kojoj ne funkcionišu institucije, odnosno rade u odbranu jednog čoveka, a ne građana Srbije. Navešću još jedan primer, to su novinari. Prošlo je 24 godine od kako je ubijen Ćuruvija i još nemamo epilog, a nemamo epilog zato što su ljudi koji su to počinili bili ljudi iz države, iz zarobljene države, a oni koji su tada bili na vlasti ponovo su na vlasti.

Mi danas nemamo epilog ni posle 29 godina od ubistva Dade Vujasinović. Ubijen je i Milan Pantić i nema epiloga. Zašto nema epiloga? Zašto nije otkriveno? Zašto institucije nisu otkrile ko je ubio Milana Pantića? Koliko je prošlo godina od tada? Zašto sada ne rade institucije? Ne možete ceo život da se vadite na prethodnu vlast. Prethodna vlast ovoj vlasti je vlast Ane Brnabić. Prethodna vlast Ane Brnabić je Aleksandar Vučić. Prethodna vlast Aleksandra Vučića je Aleksandar Vučić. To su prethodne vlasti.

Šta je učinjeno? Ono što nedostaje jesu ove karike koje je potrebno popuniti, karike koje je potrebno popuniti da bi sistem funkcionisano. Mi imamo takođe institucije koje bi trebalo da kontrolišu kako se troše pare, kako je moguće da ispod radara promiče sve ovo što promiče, kako se pojavljuju se neke fantomske nevladine organizacije juče formirane, a danas dobile sredstva iz ministarstva, sredstva naših građana. Zamislite, vi dođete u ministarstvo, formiraju se neke fantomske nevladine organizacije koje potpuno poništavaju ideju i smisao nevladinih organizacija. Uzimaju novac svih građana i taj novac koriste za stranačke svrhe. Uzimaju za sebe deo, a drugi deo uzimaju za stranke koje su to formirale. Kako je moguće da to sve promiče našim institucijama?

Kako je moguće da na javnim nabavkama pobeđuje brat premijerke Ane Brnabić? Kako je moguće to? U uređenoj normalnoj demokratskoj državi to ne bi moglo da se desi. Kako je moguće da jedan te isti čovek radi svuda po Srbiji najveće poslove? Samo zato što je prijatelj stranke i prijatelj šefa te stranke. O tome treba da razgovaramo, a ne da nam dajete neke tehničke izveštaje u kojima navodite koje, kakve statističke podatke o ovome ili onome.

Ustanovite kako kumovi predsednika države imaju automobile od više stotina hiljada evra i kako policija kada taj bahati kum napravi saobraćajni udes, dođe na mesto nesreće i kada se pojave novinari, pitaju novinare – ko vam je to rekao? Štite onoga ko je napravio takav udes. Kako je moguće da oni koji su bliski Aleksandru Vučiću, da za njih ne važi niti zakon, niti Ustav, niti bilo šta drugo?

Najzad, o ovome odlučuje parlament, parlament koji je lični servis Aleksandra Vučića i čiji se predsednik ponašao kao njegov eksponent. To je velika nesreća za ovu državu. Mi moramo da imamo parlament koji kontroliše izvršnu vlast, a ne obrnuto, da imamo parlament u kojem se govori o ovim važnim društvenim pitanjima o kojima sam ja govorio, a ne da se zatrpavaju. Hvala vam.

Najpre, da ovo nema veze sa temom. Ima i te kako veze, ja sam to objasnio kakve veze ima, niste pažljivo slušali. Što se tiče ovog drugog, pozivanje na prethodnu vlast, zamolio sam vas da to više ne radite. Čak i da je istina to što ste rekli, pa vi ste došli na vlast zato što ste rekli da ćete da radite drugačije, a radite 100 puta, 1000 puta gore. Sredstva namenjena osobama sa invaliditetom, izmisliste fantomske organizacije i pokupite te pare ljudima kojima su neophodne. I to nije da se uzme 5%, 10%, nego 90%.

Rekli ste da ćete drugačije da radite, zašto se stalno pozivate na prethodnu vlast. Prethodna vlast ste vi. Nekoliko vaših Vlada, prekinite da to radite. Pokušajte da odgovorite na ono što je vaša odgovornost. To je suština. Ovo što sam govorio, ima i te kako veze jedno sa drugim, govorio sam o teškom životu ljudi u ovoj zemlji, o onome što je životna stvar, a ne o nekim apstraktnim stvarima i želeo sam da pokažem da ovo o čemu mi pričamo, o institucijama, o popunama tih institucija, da i te kako ima veze sa njihovim životima, jer se tiče popune sistema koji treba da podržava jednog čoveka, a ne njih.

Član 108. dužni ste da vodite računa o redu u Narodnoj skupštini.

Ovde smo videli sad ovog mladića koji se često predstavlja kao novinar, koji je ušao mimo svih drugih, dobio dozvolu da uđe sam jedini ovde i da fotografiše. Inače, on je poznat po tome što minira sve konferencije za novinare koje organizuje opozicija i postavlja pitanja koja nemaju nikakve veze sa temom konferencije. Kako je moguće da on jedini dođe ovde i fotografiše, da ima prostor da to uradi, a svi drugi su morali da izađu. Molim vas da drugi put vodite računa o tome.

Poštovani građani Srbije, nije dobro što je Skupština propustila i ovu priliku da pokaže da je centar političkog zbivanja.

Nije dobro, dok ja govorim ovde se čuje, ponovo, galama, a predsednik Skupštine uopšte ne reaguje, pravi se da to ne primećuje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nije dobro što smo objedinili raspravu tako različitih tema. Kaže predsednik – o tome odlučuje Skupština. Ako je Skupština toliko svemoguća da objedini babe i žabe, pa ajde da Skupština izglasa da od sutra imamo leto, da skinemo ove kapute.

Ne može se o notornim stvarima glasati. Notorne stvari da mi ovde raspravljamo objedinjeno o mnogo različitim stvarima. Dakle, tematski veliki broj članova i najzad mali broj minuta. Malo vremena da se raspravlja o ovako velikom broju tema.

Za ilustraciju vama građanima to otprilike znači ovako – da grupacija koja ima 10 poslanika ima 12,5 minuta da raspravlja o ovih 26 tačaka. Ukoliko biste uzeli samo da čitate tačke dnevnog reda, potrošili biste pola vremena. Eto, to vam znači otprilike kako je organizovana ova današnja sednica Skupštine.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nije dobro što o kandidatu za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije mi danas čujemo ukratko izveštaj o tome ko se prijavio, koliko je ko dobio bodova i mi sad o tome treba da se izjasnimo. To je apsolutno neprihvatljivo. Trebalo je da čujemo kandidate na nekoj možda pripremnoj sednici, u maloj sali, da čujemo njihove programe, da vidimo ko su ti ljudi i šta nude u programu, a ne iz druge ruke da nam kažu – majke mi, ovo su dobri kandidati, svako od njih je dobio toliko i toliko bodova, a vi, pošto ste Skupština, pošto ste samo servis izvršne vlasti, vi prosto izglasajte ovo što smo vam mi doneli. To je i dalje potcenjivanje ovog doma. To je potcenjivanje Skupštine.

Što se tiče koncepcije koja je postavljena za ovu sednicu, ona je usmerena tako da vi ne možete da govorite pojedinačno o tačkama, što bi trebalo da bude praksa, nego mi moramo da se bavimo uopšte, načelno političkim temama i vi nas usmeravate na to.

Pošto je to tako, možemo i tako, ja ću se i ovaj put osvrnuti na korupciju. Korupcija se definiše kao zloupotreba javne pozicije za privatnu korist. To je jedna najopštija definicija koju koristi „Transparens internešnal“ i Svetska banka, vrlo raširena jedna definicija.

Publije Kornelije Tacit, stari rimski istoričar i senator u vreme Vaspezijana, rekao je sledeće – što je država korumpiranija to je više zakona. Za Srbiju bi se danas moglo reći – što je država korumpiranija, to imamo više zakona, to imamo više institucija, to imamo više izveštaja. Previše izveštaja puno praznog sadržaja. Ne samo to. Mi danas govorimo o izveštajima iz 2021. godine, umesto da, u najgorem slučaju, razgovaramo o izveštajima iz 2022. godine.

Korupcija krade od siromašnih i bednike pretvara u bogataše, uništava dobro upravljanje, uništava moral, uništava sve vrednosti u društvu. Živimo u državi gde se velikim lopovima skida kapa, a malim lopovima skida glava. To je problem ovog društva.

Da parafraziram Lorda Ektona koji kaže – svaka vlast teži da bude korumpirana, a apsolutna vlast teži da bude apsolutno korumpirana. Tu nema šta da se doda, osim da se konstatuje činjenica da mi nemamo institucije koje se protiv bore.

Sva ta nezavisna tela, mi ne možemo da ih nipodaštavamo, oni su tekovina demokratski uređenih država. Jedini je problem u tome što mi nismo uređena demokratska država i što te institucije ne služe građanima, nego u ogromnom broju slučajeva služe vlastima. To nije dobro i to nije u javnom interesu, a sve što nije u javnom interesu nije dobro za građane, kada pljačka i korupcija postanu nešto uobičajeno, nešto što su građani prihvatili, nešto na šta su navikli. Makijaveli je rekao da se to dešava u državama u kojima se građani ugledaju na vlast. Posle toliko godina nema se šta dodati ovome.

Nema većeg patriotizma, nego danas boriti se protiv korupcije i kriminala. Zato je važno da svako od nas učini onoliko koliko može, pa i parlament. U uređenim državama parlament je centralno mesto borbe protiv korupcije, uz javnost i medije. Kao što znamo, javnost je uništena, javno mnjenje ne postoji, mediji su pod kontrolom, a Skupština je, nažalost, puki servis izvršne vlasti. Zato je borba protiv korupcije nikakva, nema nikakve rezultate. Tome dodati još i moralni kukavičluk i intelektualnu korupciju i onda dolazimo u ovo stanje u kome se nalazimo danas, u stanje jedne apatije u kome građani ne vide izlaz iz svega ovoga.

Kada pogledamo građane, javno mnjenje o korupcije, jedno istraživanje javnog mnjenja, relevantno istraživanje iz 2017. godine kaže da 86% građana smatra da su političari korumpirani i to nije slučajno, 12 da nema previše korupcije među njima i svega 1,1% da je nema uopšte.

Istraživanje koje je urađeno u decembru prošle godine pokazuje da su ti procenti još lošiji, 88,5% građana smatra da je korupcija ogromna, svega njih 4,1% da nije previše raširena i 1,3% da je gotovo nema. To su, građani Srbije, porazni podaci. To su porazni nalazi i istraživanja javnog mnjenja, pogotovo što ako uzmemo u obzir činjenicu da je ova vlast došla upravo na programu borbe protiv korupcije. To je bilo jedno od ključnih obećanja ove vlasti, borba protiv korupcije, uradićemo stvarno sve ono što je potrebno da se izborimo protiv korupcije.

Onda je usledilo hapšenje Miškovića. Mišković je uhapšen. Rejting prvog čoveka je skočio enormno, i od tada nikada nije padao, jer se držao uz pomoć svih poluga vlasti, kontrolisanih medija, uzurpiranih institucija. Šta smo dobili? Dobili smo još veću korupciju nego koja je bila tada, i dobili smo čoveka sa velikim rejtingom, a Mišković, koji je uhapšen, bio je na svetskom prvenstvu u fudbalu za jedno sa funkcionerima SNS. To vam je politika, to vam je razlika između onog što je obećano i onog što se čini u stvarnosti.

Koji su sistemski uzroci korupcije? Sistemski uzroci korupcije su pre svega, sprega vlasti i kriminala. Nedemokratski politički sistem, simbioza vlasti, medija i novca. Politička, medijska i ekonomska moć kada se objedine, dovode do ovakvog društva u kojem mi danas živimo. Nema podele vlasti, nema javnog mnjenja, zarobljeni mediji, rezultat je korupcija, protekcionizam i monopol.

Primeri sistemske korupcije. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Valjeva, koji je upozorio na to da se javni interes narušava zarad privatnog interesa, i šta je on dobio umesto toga, umesto da dobije odlikovanje on je uhapšen. Umesto da dobije podršku svih građana, on je maltretiran kroz medije. To je rezultat ovakve politike.

Kako se završila afera sa ocem ministra Stefanovića? Kako se završila afera sa predsednikom opštine Palilula. Kod njega je nađeno 350 hiljada evra u stanu, ja koje kaže da je dobio na svadbi. Zamislite, na svadbi dobio. Jel, živa i zdrava tetka iz Kanade? Šta rade institucije? Da li je čuveno koferče završilo u muzeju korupcije. Nemamo muzej korupcije, imamo samo muzej iluzija. Predlažem da napravimo muzej korupcije. To bi bio najposećeniji muzej u Srbiji. U tom muzeju korupcije simbol tog muzeja korupcije bio bi Beograd na vodi, kao najbolji, najveći eksponat korupcije u Srbiji.

Na kraju da kažem još nešto, koji god ministar, ministarka, funkcioner izvršne vlasti ovde dođe da obećava govori o izgradnji, o izgradnji puteva, o izgradnji bolnica, o izgradnji objekata. Zašto izgradnja? Zašto nacionalni stadioni, zašto fontane, zašto jarboli. Zato što se na izgradnji sprovodi projekat visoko ugradnje. Imali smo političare sa vizijom, sada imamo političare sa provizijom. Hvala.

Najpre da repliciram na ono što je rečeno i pozivanje na 2010. godinu i praksu u to vreme. Najpre vaš koalicioni partner je tada imao predsednicu Skupštine, to je pod broj jedan. Pod broj dva, što je mnogo važnije, vi ste kritikovali tu praksu, s pravom i rekli ste građanima, mi nećemo ovako, mi ćemo drugačije. Pa, onda ste došli na vlast i sve radite isto i pozivate se, pa mi ćemo raditi ovako zato što su ovi pre nas radili tako. Pa, da li to ima smisla? Nema nikakvog smisla. Vi ste rekli da ćete biti drugačiji, da ćete raditi drugačije, da ono što nije dobro, da ćete da promenite.

Što se tiče ministra za visoku ugradnju, ne bih ja tu previše da komentarišem, osim da su notorne neistine o tome da se nije ništa gradilo u vreme kada je on bio član tadašnje vlasti. Možete da zamislite čoveka koji o svojim saborcima tadašnjim ovako ružno priča, šta li će tek o vama da priča kada padnete sa vlasti?

Samo bih na kraju pomenuo da je više vozova ispalo iz šina za njegovih 100 dana, nego za 12 godina one vlasti.

Dakle, ministar za visoku gradnju nikako da razume neke stvari. Znači, čovek uporno kritikuje sebe. To nije loše, samokritika je u redu, ali čovek nema granica u toj samokritici i optužuje i one koji su bili s njim.

Ono što je takođe bitno jeste da on kad se osvrće o meni kao ambasadoru, on ne zna o čemu priča, on je čovek pao s Marsa. Pitajte bilo koju relevantnu srpsku instituciju u Crnoj Gori kakav je bio Zoran Lutovac ambasador i reći će vam.

Dakle, druga stvar, bio je opšti konsenzus kada je trebalo ja da budem ambasador u Crnoj Gori. Prema tome, onaj koji je uvažavao domaćina i koji se borio za interese države Srbije, upravo onako kako treba da izgleda jedan ambasador.

Preporučujem njegovoj pažnji i knjigu koju sam napisao o tome, možda će malo nešto i da razume. On je dole isključivo išao iz nekih drugih razloga, ali ne bih o tome, isuviše je bizarno.

Dakle, što se tiče primedbe o 2010. godini, stvarno, mislim, kako da vam kažem, ja uopšte nisam ukazivao na to, niti se odričem onoga što je radila tadašnja vlast, jer ona je morala da ono što su radikali uništili u Srbiji, pretvorili Srbiju u prah i pepeo, pretvorili Srbiju u jednu pustinju, morali da vraćaju penzije, dečije dodatke, morali da se bave svim i svačim, sasvim je prirodno bilo da posle toliko bezakonja, vi morate odjednom te sve zakone da stavite na dnevni red, a vi posle deset godina vladavine, posle deset godina vladavine, vaše vladavine, nesmetane vladavine, gde niste imali one koji vas ucenjuju, vi niste u stanju da dozvolite da se razgovara o tome.