A amandman koji sam podneo?

Dobro, onda ćete me posle pozvati.

Ova dva minuta za obrazloženje amandmana posvećujem REM-u koji nije sprečio medijski linč Olivera Ivanovića. Regulatorno telo za elektronske medije koji ne reaguje na medijski linč bilo koga ko ukazuje na spregu režima i organizovanog kriminala. Pozivam poslanike da minutom ćutanja odamo poštu Oliveru Ivanoviću, istinskom patrioti, borcu za mir i pravdu na Kosovu i Metohiji, čoveku od integriteta kojem je mafija pucala u leđa. Slava mu.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, ova sednica nije trebalo ni da bude održana iz dva razloga. Prvi sam već rekao u povredi Poslovnika, to je formalni razlog. Drugi je suštinski.

Formalni razlog je taj što ste se u sazivu ove sednice pozvali na član 86. stav 1. koji kaže da sednicu saziva predsednik pisanim putem po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. To nije učinjeno.

Znači, napravljen je formalan prekršaj. U normalnoj, uređenoj, demokratskoj državi to je dovoljan razlog da se ova sednica ne održi.

Dakle, odgovor na to je bilo: “Hoćete li da glasate o tome? Sve je bilo po Poslovniku, hoćete li da glasate?“ Čekajte, kako možete da kažete da je nešto bilo po Poslovniku? Kad pročitate ovu rečenicu tu nema o čemu da se glasa. Jasno – sedam dana pre. O čemu da glasamo?

Hoćemo li da glasamo da li je danas petak? Hoćemo li da tražimo amandmane na Njutnov zakon o gravitaciji? O čemu da glasamo? Hoćemo li da glasamo da je zemlja ravna ploča? Imate većinu za to. Imate većinu za to, ali o tome se ne glasa.

Druga stvar, nema osnova za hitni postupak, to je jasno kao dan. Jasno je kao dan da nema. To se ponavlja iz sednice u sednicu. Prošli put, umesto da izvučete zaključak i da ne ponavljate te greške, vi ih uporno negirate i uporno ih ponavljate.

Što se tiče objedinjene rasprave, takođe nema osnova. Kako da objedinite raspravu o izboru sudija i potvrđivanje Ugovora sa Saudijskom Arabijom, Ugovora sa Brazilom? Šta je sa tim?

Dakle, kako možemo da objedinimo tu raspravu, šta spaja sve ove teme? Kao što kaže u Poslovniku, odnosno u obrazloženju: „Imajući u vidu da su međusobno uslovljeni“. Znači, izbor sudija je međusobno uslovljen sa Ugovorom sa Saudijskom Arabijom i da su rešenja međusobno povezana. Kakva su rešenja međusobno povezana? Kakve veze ima Brazil sa izborom sudija?

(Marijan Rističević: Ima.)

Gde je tu Paragvaj? Čuo sam da je jedan bivši ministar sa narodnim parama otišao u Paragvaj? Jel to možda ima veze sa sudstvom? Da ga jurimo sa narodnim parama po Paragvaju? Gde vam je taj ministar sada? Gde su drugi ministri? Tražićete sada da pravimo ugovore sa egzotičnim zemljama gde ćete da bežite sa narodnim parama? To hoćete da tražite?

(Marijan Rističević: A Mauricijus?)

Da li je to međusobno povezano? Jel to po hitnom postupku?

(Marijan Rističević: Hajmo malo o Mauricijusu.)

Što se tiče samog sadržaja, o REM-u je već bilo reči i rekla je na sednici Odbora predsednica, kaže – REM plaćaju emiteri, a ne građani. Izvinite, ko plaća emiterima? Emiteri imaju neke svoje pare, oni, o čemu ona priča? Zašto mi dajemo saglasnost o tome ovde i zašto su oni prekinuli štrajk baš kad se o tome razgovara? Otkud njima pravo da uopšte štrajkuju? Krše Ustav. Krše Zakon o štrajku, Zakon o službenicima.

Prekinite da dobacujete, gospodine Rističeviću.

(Marijan Rističević: Tebi se ne može pomoći.)

Dakle, REM sve vreme pokušava da radi nešto što mu nije posao, a to je da štiti režim Aleksandra Vučića, pri tome se pozivaju na zakon i metodologiju. Ne postoji taj zakon, ta metodologija po kojem „Hepi“ i „Pink“ mogu da dobiju nacionalnu frekvenciju, ne postoji. Koji su to kriterijumi po kojima oni mogu da dobiju tu frekvenciju?

Takođe, kaže – mi uplaćujemo u budžet, a ne finansiramo se iz budžeta. Dakle, ono što ja moram da čitam jeste da ne bih lupao gluposti kao što neki tu rade, ono što takođe želim da kažem da su mišljenja, ja se slažem da svi ne razmišljamo isto, mišljenja su podeljena.

Mišljenja o Aleksandru Vučiću i njegovom režimu su podeljena. Jedni misle da je on poguban po ovaj narod, po državu Srbiju, a drugi ne misle.

Kada ste govorili o zapošljavanju, govorili ste kako je bilo nekada partijsko zapošljavanje, a sada ste vi sprečili bilo kakvo zapošljavanje. To prosto nije istina. Prekinite da obmanjujete ovaj narod.

Ja kada sam bio ambasador u Crnoj Gori, ni jedan moj saradnik nije bio iz moje stranke, ni jedan moj saradnik. Bili su iz drugih partija ili su bili ne stranačke ličnosti koje su imale drugačije mišljenje. Nikada nisu imali ni jedan problem sa tim, nikada ni jedan problem, a sada je nemoguće zamisliti da neko bude zaposlen a da nije iz vladajuće stranke, nemoguće. Prema tome, prekinite o tome da pričate na ovaj način.

Mediji, policija, BIA, to su stubovi ove vlasti. Aleksandar Vučić nije dobio nikada ni jedne izbore dok se nije dočepao vlasti. Prve izbore koje je dobio, dobio je Tomislav Nikolić, a posle kada je Aleksandar Vučić od njega preuzeo i stranku i ove poluge vlasti, onda je postao nepobediv, nepobediv zato što kontroliše medije, zato što kontroliše policiju, kontroliše sve institucije, kontrolišu BIA, a oni kontrolišu građane. E takav je uspeh Aleksandra Vučića i njegovog režima.

Dakle, ono što je važno reći, da kad stvaralac ima, citiraću Vladetu Jerotića, kaže – kada stvaralac ima fantaziju, onda je to milina, a kada neko ko nije stvaralac, a ima fantaziju onda ga lečimo.

Srbija ima više obradivog zemljišta nego Austrija i zemlje Beneluksa, Belgija, Luksenburg, Holandija, a mi pravimo fabriku guma u Vojvodini. To je rezultat vaše genijalne privredne politike.

Srbija je po nalazu „Eurostata“, četvrta najsiromašnija država u Evropi, četvrta posle Albanije, Makedonije i BiH, a vi nam ovde pričate neke bajke o bilo čemu.

Šta je suština? Suština su mediji. Suština je REM, koji treba da bude regulator.

Kako je moguće da u jednoj državi savetnica za medije bude svake godine birana u samom je vrhu najmoćnijih žena u Srbiji? Kako savetnica može da bude toliko moćna? Pa zato što nije savetnica, ona je urednica svih medija. Ona je i regulator, ona radi sve što treba da se kontrolišu mediji u Srbiji i to je problem medijske slike u Srbiji. Suzana Vasiljević je najmoćnija žena, ne zato što savetuje Aleksandara Vučića, nego zato što uređuje sve medije u Srbiji. Nije ona moćna zato što je savetnica, niti zato što oduzima čašu Aleksandru Vučiću na sajmu vina. Sam Aleksandar Vučić je rekao da pije samo čajeve, ali nije izgledalo kao da je pomešao hibiskus i nanu, nije izgledao tako. Ona je jedna od retkih koja sme da mu uzme čašu iz ruke zato je moćna, zato je moćna zato što uređuje medije.

Dakle, RTS je taj koji bi morao da bude javni servis, a RTS nije javni servis, RTS je privatni servis Aleksandra Vučića, jer na javnom servisu se emituje propaganda.

Izvinite. Hvala.

Usmeno ukazujem na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i navešću član koji je povređen. Dakle, u pitanju je član 86. stav 1.

Vi ste ovu sednicu zakazali pozivajući se na ovaj član, a u stavu 1. na koji se pozivate piše da se po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice saziva sednica.

Dakle, vi ste se pozvali na stav 1. U stavu 2. piše da može se sazvati u roku kraćem od tog, ali se vi niste pozvali na stav 2. nego ste se pozvali na stav 1.

Prema tome, napravili ste grešku u postupku i ja zahtevam da u skladu sa članom 86. stav 4. predsednik Narodne skupštine može i u ovom slučaju mora da odloži dan početka sednice. Smatram da to treba da bude u roku od sedam dana, kako je propisano u stavu 1. na koji ste se pozvali.

Povreda Poslovnika, član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi se ne starate o redu u Skupštini. Vi dozvoljavate da šef poslaničkog kluba SNS radi šta hoće. Vi za njega niste očigledno autoritet. On odgovara na poslaničko pitanje. Na poslaničko pitanje ne može da se replicira. On zloupotrebljava ovu govornicu da priča šta hoće, koliko hoće i da vređa. Vi ste ovde izricali opomene za mnogo bezazlenije stvari nego što je on ovde izgovarao. Uopšte ga ne prekidate, niti ga opominjete za uvredljive izraze koje koristi ovde.

Mislim da to nije u redu i da prekinete s tom praksom. Vidite u vašoj stranci, ako nemate dovoljno autoriteta, idite kod Aleksandra Vučića i tražite da vam on dodatno da.

Naveo sam da vi trebalo prebaciti novac za nekoliko grupacija. Među njima su osobe sa invaliditetom. Nažalost, nismo mogli da čujemo predloge da se sredstava opredele za osobe sa invaliditetom.

Ono što je veoma važno reći, da mi u našem društvu imamo, pre svega pogrešan odnos prema ovoj grupaciji, našim sugrađanima. Deluje isključivanje, milosrđe, sažaljenje, pa čak i divljenje. Nije to što oni žele da čuju. Oni žele da budu uključeni u ovo društvo. Oštećenje nije problem ili nedostatak, ono je prosto jedan atribut neke ličnosti i oni imaju slogan – gledaj mene, a ne moje oštećenje.

Ono što je potrebno našim sugrađanima sa invaliditetom jeste da im se omoguće jednake mogućnosti i šanse, kako bi ravnopravno sa drugima mogli da unaprede svoju zajednicu.

Poslednjih decenija se zapravo lagano sa medicinskog modela prešlo na socijalni model u pristupanju invaliditetu. Drugim rečima, invaliditet se smešta u društveni kontekst. Reč je o tome koliko je okruženje prilagođeno različitim potrebama pojedinaca.

Mi živimo u eri digitalizacije. Naša premijerka je po tome poznata, ali ima važnija posla, pa ću zamoliti ovde prisutne da joj prenesu da je digitalizacija ta koja omogućava nešto da se uradi po pitanju pristupačnosti.

Pristupačnost znači mogućnost učestvovanja u svakodnevnom životu. Ovde ću konkretno govoriti o jednom pravu, a to je – nesmetani pristup autovizuelnim uslugama. To znači pravo na slobodu izražavanja, slobodan pristup informacijama. To je moguće uraditi… to pokazuju primeri drugih država.

Imam pravo i ovlašćenog.

Ja sam šef poslaničke grupe.

Znači, u Portugalu osobama sa čulnim oštećenjima se pristupa tako što im se omogućuje taj pristup digitalno i oni koji nemaju tu mogućnost neće ni dobiti uopšte dozvolu za emitovanje.

U Nemačkoj nema obaveze za titlove, zvučne opise ili prevode na znakovni jezik, ali u Nemačkoj to rade na osnovu političke kulture i na osnovu osećaja dužnosti i obaveze. U Belgiji se te obaveze utvrđuju na osnovu godišnjeg prihoda. U Engleskoj na osnovu udela gledanosti.

Ono što je važno reći jeste da vi ne možete na našim programima sa nacionalnom frekvencijom gotovo da primetite tako nešto. Ja sam jednom slučajno jedino video film Andreja Tarkovskog, „Rubljov“, gde je pokušano da se osobama sa oštećenjem taj fil prikaže na adekvatan način.

Ono što sam još hteo da kažem jeste to da skrenem pažnju i ministru Malom, koji sada razgovara telefonom dok ja pričam, da sam mu veoma zahvalan što je objasnio građanima Srbije da on nije bio član Demokratske stranke, jer je zahvaljujući njemu i njemu sličnima Demokratska stranka dobila onu čuvenu etiketu koju tabloidi stalno stavljaju, a to je - žuti lopovi i da mu kažem da kada se obraća našoj poslanici kaže – u vaše vreme, da je naša poslanica Marković tek godinu dana u politici, a da je o vremenu o kojem govori, to bilo njegovo vreme.

U to njegovo prvo prošlo vreme su se Srbi vraćali u Srbiju. Postojala je grupa za prosperitet Srbije, gde su se mladi okupljali, svi mladi iz sveta i vraćali su se, jer su imali nadu. To je vreme kada je bio Zoran Đinđić premijer.

Ovde smo čuli i nešto o dualnom obrazovanju. Kako smo došli do dualnog obrazovanja? Neću sada da govorim o tome koje su prednosti, koje mane dualnog obrazovanja, samo ću reći da je predsednik otišao u Švajcarsku, oduševio se i van strategije, gde nigde nije predviđeno uopšte dualno obrazovanje, jednostavno promenio strategiju obrazovanja i rekao – od sada imamo dualno obrazovanje. Tako funkcioniše Srbija.

Biće nezgodno ako ode i vidi piramide i kaže ministru turizma - izgradite piramide u Srbiji.

Hvala.

Potpredsednik Vlade, Siniša Mali koji opet ima nešto važnije od budžeta nije tu. Dakle, rekao je – pogledajte makroekonomske indikatore, pa ćete videti kako dobro živite. Ja vam kažem – pogledajte svoj novčanik, pogledajte svoj frižider, pogledajte svoje živote, pa ćete onda videti kako živite.

Očigledno da ministar ne izlazi među narod, očigledno da ima problema da razgovara sa ljudima. Nekada ste mogli da napunite korpu sa 1.000 dinara, danas ne možete pola vrećice da napunite.

Što se tiče Siniše Malog kao potpredsednika, govorio je sve vreme. Znači, ode na neki važan sastanak, nema ga, dođe na 10 minuta, ispriča nam uvek istu priču o mladima, kako se zapošljavaju, a u stvari šta se radi? Oni iz reda nezaposlenih prebacuju u red socijalnih slučajeva, jer ako Ana Brnabić ne može sa 43.000 dinara da živi duže od tri dana, kako misli da mladi mogu sa manje od toliko da žive? To nije plata, to je socijala. Prema tome, hajde da pričamo o realnim pokazateljima.

Takođe, ovde nismo videli u budžetu da li ima stavka za Kancelariju za brze odgovore? Šta je sa tom Kancelarijom za brze odgovore? Pa, to je bilo veliko obećanje, ona će da rešava, maltene, sve što druge institucije ne mogu da reše.

Najzad, kada je govorio o inflaciji, mala inflacija, ali pogledajte, ljudi, ako mi sa inflacijom od 11% imamo duplo skuplje mleko, koliko će biti skuplje mleko kad bude 15% inflacije?

Druga stvar, možda to i nije loše. Ali, kada ministar kaže – mi smo ograničili cene. Da, ograničili ste cene, ali onda nema mleka.

Samo još jednu rečenicu.

Možda to i nije loše, dobili smo mleko iz inostranstva koje ima manje aflatoksina. Hvala vam.

Nastaviću gde sam stao malopre.

Dakle, ograničenja cena Vlade koja se odnosila na mleko, videli smo kako je prošlo, nije bilo mleka, pa su ograničili meso koje se tiče svinjskog buta. Imate sve osim svinjskog buta, tako izgledaju mere Vlade.

Što se tiče priče o uvezenom mleku iz Poljske, ja se iskreno nadam da ono nema toliko aflatoksina kao što ima mleko iz Srbije. Kako Vlada rešava probleme? Tako što je propisano da ima 0,05 mikrograma po kilogramu, a pojavi se da ima 0,5 i Vlada rešava tako problem što promeni zakon, ozakoni trovanje.

Znači, Vlada ozakonjuje trovanje ljudi. Samo da kažem da posledica dugotrajnog uzimanja količina aflatoksina dovodi do toga da se može dobiti čak rak jetre.

Ono što je takođe važno, mi, pošto je fudbalsko prvenstvo sada u toku, Brazil ima jednog Neimara, Srbija ima najmanje tri Neimara. Pored Vučića, to su Siniša Mali i Vesić. Neimari, o čemu god pričamo, koja god je tema, oni pričaju gradićemo, gradićemo, gradićemo. Da li je nauka, da li je prosveta, da li je zdravstvo, gradićemo. Zašto grade? Zato što tu najviše mogu da se ugrade, zato grade.

Ono što je bitno, što moramo reći takođe, ovde se stalno govori o tome od koga ćemo uzeti da bi smo dali nekom drugom? Možemo da uzimamo od tog što je predviđeno za ugradnju, da se daje drugima, da se daje, recimo, deci koja, u Srbiji imate preko 400.000 dece koja nemaju tri obroka.

Dakle, po ko zna koji put vi, član 104. stav 2. tumačite restriktivno ovaj član govoreći o tome kako o korišćenju prava vi odlučujete. Odlučujete vi, to vam niko ne spori, ali ne odlučujete bez obzira na činjenice, nego u skladu sa činjenicama. Znam da vi niste pravnik, ali taj pravnik koji vam je objasnio da vi imate pravo da radite šta hoćete bez obzira na činjenice i bez obzira na ovo što stoji u članovima koji stoje u ovim stavovima koji su pre stava 3. taj vas nije dobro savetovao.

Dakle, ja imam pravo na repliku po članu 104. i tražim da mi date pravo na tu repliku.