Usmeno ukazujem na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i navešću član koji je povređen. Dakle, u pitanju je član 86. stav 1.

Vi ste ovu sednicu zakazali pozivajući se na ovaj član, a u stavu 1. na koji se pozivate piše da se po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice saziva sednica.

Dakle, vi ste se pozvali na stav 1. U stavu 2. piše da može se sazvati u roku kraćem od tog, ali se vi niste pozvali na stav 2. nego ste se pozvali na stav 1.

Prema tome, napravili ste grešku u postupku i ja zahtevam da u skladu sa članom 86. stav 4. predsednik Narodne skupštine može i u ovom slučaju mora da odloži dan početka sednice. Smatram da to treba da bude u roku od sedam dana, kako je propisano u stavu 1. na koji ste se pozvali.

Povreda Poslovnika, član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi se ne starate o redu u Skupštini. Vi dozvoljavate da šef poslaničkog kluba SNS radi šta hoće. Vi za njega niste očigledno autoritet. On odgovara na poslaničko pitanje. Na poslaničko pitanje ne može da se replicira. On zloupotrebljava ovu govornicu da priča šta hoće, koliko hoće i da vređa. Vi ste ovde izricali opomene za mnogo bezazlenije stvari nego što je on ovde izgovarao. Uopšte ga ne prekidate, niti ga opominjete za uvredljive izraze koje koristi ovde.

Mislim da to nije u redu i da prekinete s tom praksom. Vidite u vašoj stranci, ako nemate dovoljno autoriteta, idite kod Aleksandra Vučića i tražite da vam on dodatno da.

Naveo sam da vi trebalo prebaciti novac za nekoliko grupacija. Među njima su osobe sa invaliditetom. Nažalost, nismo mogli da čujemo predloge da se sredstava opredele za osobe sa invaliditetom.

Ono što je veoma važno reći, da mi u našem društvu imamo, pre svega pogrešan odnos prema ovoj grupaciji, našim sugrađanima. Deluje isključivanje, milosrđe, sažaljenje, pa čak i divljenje. Nije to što oni žele da čuju. Oni žele da budu uključeni u ovo društvo. Oštećenje nije problem ili nedostatak, ono je prosto jedan atribut neke ličnosti i oni imaju slogan – gledaj mene, a ne moje oštećenje.

Ono što je potrebno našim sugrađanima sa invaliditetom jeste da im se omoguće jednake mogućnosti i šanse, kako bi ravnopravno sa drugima mogli da unaprede svoju zajednicu.

Poslednjih decenija se zapravo lagano sa medicinskog modela prešlo na socijalni model u pristupanju invaliditetu. Drugim rečima, invaliditet se smešta u društveni kontekst. Reč je o tome koliko je okruženje prilagođeno različitim potrebama pojedinaca.

Mi živimo u eri digitalizacije. Naša premijerka je po tome poznata, ali ima važnija posla, pa ću zamoliti ovde prisutne da joj prenesu da je digitalizacija ta koja omogućava nešto da se uradi po pitanju pristupačnosti.

Pristupačnost znači mogućnost učestvovanja u svakodnevnom životu. Ovde ću konkretno govoriti o jednom pravu, a to je – nesmetani pristup autovizuelnim uslugama. To znači pravo na slobodu izražavanja, slobodan pristup informacijama. To je moguće uraditi… to pokazuju primeri drugih država.

Imam pravo i ovlašćenog.

Ja sam šef poslaničke grupe.

Znači, u Portugalu osobama sa čulnim oštećenjima se pristupa tako što im se omogućuje taj pristup digitalno i oni koji nemaju tu mogućnost neće ni dobiti uopšte dozvolu za emitovanje.

U Nemačkoj nema obaveze za titlove, zvučne opise ili prevode na znakovni jezik, ali u Nemačkoj to rade na osnovu političke kulture i na osnovu osećaja dužnosti i obaveze. U Belgiji se te obaveze utvrđuju na osnovu godišnjeg prihoda. U Engleskoj na osnovu udela gledanosti.

Ono što je važno reći jeste da vi ne možete na našim programima sa nacionalnom frekvencijom gotovo da primetite tako nešto. Ja sam jednom slučajno jedino video film Andreja Tarkovskog, „Rubljov“, gde je pokušano da se osobama sa oštećenjem taj fil prikaže na adekvatan način.

Ono što sam još hteo da kažem jeste to da skrenem pažnju i ministru Malom, koji sada razgovara telefonom dok ja pričam, da sam mu veoma zahvalan što je objasnio građanima Srbije da on nije bio član Demokratske stranke, jer je zahvaljujući njemu i njemu sličnima Demokratska stranka dobila onu čuvenu etiketu koju tabloidi stalno stavljaju, a to je - žuti lopovi i da mu kažem da kada se obraća našoj poslanici kaže – u vaše vreme, da je naša poslanica Marković tek godinu dana u politici, a da je o vremenu o kojem govori, to bilo njegovo vreme.

U to njegovo prvo prošlo vreme su se Srbi vraćali u Srbiju. Postojala je grupa za prosperitet Srbije, gde su se mladi okupljali, svi mladi iz sveta i vraćali su se, jer su imali nadu. To je vreme kada je bio Zoran Đinđić premijer.

Ovde smo čuli i nešto o dualnom obrazovanju. Kako smo došli do dualnog obrazovanja? Neću sada da govorim o tome koje su prednosti, koje mane dualnog obrazovanja, samo ću reći da je predsednik otišao u Švajcarsku, oduševio se i van strategije, gde nigde nije predviđeno uopšte dualno obrazovanje, jednostavno promenio strategiju obrazovanja i rekao – od sada imamo dualno obrazovanje. Tako funkcioniše Srbija.

Biće nezgodno ako ode i vidi piramide i kaže ministru turizma - izgradite piramide u Srbiji.

Hvala.

Potpredsednik Vlade, Siniša Mali koji opet ima nešto važnije od budžeta nije tu. Dakle, rekao je – pogledajte makroekonomske indikatore, pa ćete videti kako dobro živite. Ja vam kažem – pogledajte svoj novčanik, pogledajte svoj frižider, pogledajte svoje živote, pa ćete onda videti kako živite.

Očigledno da ministar ne izlazi među narod, očigledno da ima problema da razgovara sa ljudima. Nekada ste mogli da napunite korpu sa 1.000 dinara, danas ne možete pola vrećice da napunite.

Što se tiče Siniše Malog kao potpredsednika, govorio je sve vreme. Znači, ode na neki važan sastanak, nema ga, dođe na 10 minuta, ispriča nam uvek istu priču o mladima, kako se zapošljavaju, a u stvari šta se radi? Oni iz reda nezaposlenih prebacuju u red socijalnih slučajeva, jer ako Ana Brnabić ne može sa 43.000 dinara da živi duže od tri dana, kako misli da mladi mogu sa manje od toliko da žive? To nije plata, to je socijala. Prema tome, hajde da pričamo o realnim pokazateljima.

Takođe, ovde nismo videli u budžetu da li ima stavka za Kancelariju za brze odgovore? Šta je sa tom Kancelarijom za brze odgovore? Pa, to je bilo veliko obećanje, ona će da rešava, maltene, sve što druge institucije ne mogu da reše.

Najzad, kada je govorio o inflaciji, mala inflacija, ali pogledajte, ljudi, ako mi sa inflacijom od 11% imamo duplo skuplje mleko, koliko će biti skuplje mleko kad bude 15% inflacije?

Druga stvar, možda to i nije loše. Ali, kada ministar kaže – mi smo ograničili cene. Da, ograničili ste cene, ali onda nema mleka.

Samo još jednu rečenicu.

Možda to i nije loše, dobili smo mleko iz inostranstva koje ima manje aflatoksina. Hvala vam.

Nastaviću gde sam stao malopre.

Dakle, ograničenja cena Vlade koja se odnosila na mleko, videli smo kako je prošlo, nije bilo mleka, pa su ograničili meso koje se tiče svinjskog buta. Imate sve osim svinjskog buta, tako izgledaju mere Vlade.

Što se tiče priče o uvezenom mleku iz Poljske, ja se iskreno nadam da ono nema toliko aflatoksina kao što ima mleko iz Srbije. Kako Vlada rešava probleme? Tako što je propisano da ima 0,05 mikrograma po kilogramu, a pojavi se da ima 0,5 i Vlada rešava tako problem što promeni zakon, ozakoni trovanje.

Znači, Vlada ozakonjuje trovanje ljudi. Samo da kažem da posledica dugotrajnog uzimanja količina aflatoksina dovodi do toga da se može dobiti čak rak jetre.

Ono što je takođe važno, mi, pošto je fudbalsko prvenstvo sada u toku, Brazil ima jednog Neimara, Srbija ima najmanje tri Neimara. Pored Vučića, to su Siniša Mali i Vesić. Neimari, o čemu god pričamo, koja god je tema, oni pričaju gradićemo, gradićemo, gradićemo. Da li je nauka, da li je prosveta, da li je zdravstvo, gradićemo. Zašto grade? Zato što tu najviše mogu da se ugrade, zato grade.

Ono što je bitno, što moramo reći takođe, ovde se stalno govori o tome od koga ćemo uzeti da bi smo dali nekom drugom? Možemo da uzimamo od tog što je predviđeno za ugradnju, da se daje drugima, da se daje, recimo, deci koja, u Srbiji imate preko 400.000 dece koja nemaju tri obroka.

Dakle, po ko zna koji put vi, član 104. stav 2. tumačite restriktivno ovaj član govoreći o tome kako o korišćenju prava vi odlučujete. Odlučujete vi, to vam niko ne spori, ali ne odlučujete bez obzira na činjenice, nego u skladu sa činjenicama. Znam da vi niste pravnik, ali taj pravnik koji vam je objasnio da vi imate pravo da radite šta hoćete bez obzira na činjenice i bez obzira na ovo što stoji u članovima koji stoje u ovim stavovima koji su pre stava 3. taj vas nije dobro savetovao.

Dakle, ja imam pravo na repliku po članu 104. i tražim da mi date pravo na tu repliku.

Dakle, nije sporno da su pravljene greške i niko razuman neće sporiti te greške. Bilo je onih i u DS koji su ukazivali na te greške, prilikom te reforme. Otišlo je mnogo onih koji su trebali da odu, ali otišli su i neki časni ljudi koji nisu zaslužili da odu, ali suština je u tome da su morali da imaju pravo na žalbu i nisu imali.

I, ja to kažem i ne sporim to, ali sa druge strane, mnogi od njih su pošle ušli u SNS i kao takvi se vraćali u sudstvo. To je nedopustivo, jer se nisu iščlanili. O tome hoću da govorim.

Vrlo kratko na ovo što je rekla ministarka, sve je po zakonu. Da, bilo je i proganjanje političkih protivnika u nacističkoj Nemačkoj po zakonu. Ne radi se o tome da li je nešto po zakonu ili nije, nego da li su zakoni….

Poredim tu floskulu da je nešto po zakonu.

Zakon može da bude dobar, u interesu građana, ili da bude loš i da nije u interesu građana. Onako kako je urađeno sada sa pravosuđem, to nije dobro, to nije u interesu građana. Pravosuđe neće biti nezavisnije nego što je bilo, o tome se radi.

Najpre da izrazim nezadovoljstvo potcenjivačkim odnosom rukovodstva u Skupštini, a pre svega ljudi iz Vlade, što se na ovaj način odnose prema poslanicima i prema budžetu, prema najvažnijem zakonu u toku godine o kojem se raspravlja.

Ovo je nedopustivo ponašanje. Pogledajte ko je ovde prisutan, premijerka, predsednica Vlade, dva dana ima važnija posla od najvažnijeg zakona za državu Srbiju, u kome se odlučuje o sudbinama ljudi, o tome kako će izgledati raspodela novca, kako će izgledati ulaganje u privredu i socijalna pitanja, pogledajte gde su oni?

Koja su to važnija pitanja? Reče nam juče predsednik Skupštine da oni imaju važne sastanke. Ljudi, o budžetu se raspravlja, šta ima važnije od budžeta? Jel nije moglo da se isplanira da se ti sastanci pomere pre ili posle? Ovo je duboko potcenjivanje građana, ali duboko potcenjivanje i ove Skupštine.

Zašto se oni tako ponašaju? Ponašaju se zato što ih ne interesuje šta će reći bilo koji poslanik, bilo iz opozicije ili vlasti. Ne interesuje ih, jer oni znaju da oni upravljaju Skupštinom a da nije Skupština ta koja njih kontroliše, što bi bilo normalno. Oni znaju da će na zvonce sve što budu predložili biti izglasano. I to potcenjivanje Skupštine se nastavlja. Ovo je potpuno neprimereno. Ovako nešto ne sme da se radi. Jednom za svagda sa ovim mora da se prekine.

Ovo što radite narodnim poslanicima, što im uskraćujete njihova prava i po Poslovniku i njihova zakonska prava da budu inicijatori i predlagači zakona, da mogu da se javljaju po Poslovniku, da imaju repliku, sve to uskraćujete poslanicima. Mi nećemo to dozvoliti, organizovaćemo se i pružićemo otpor tome. Hvala.

Najpre da kažem da je ministar govorio van teme potpuno. Niti je neko iz DS stranke govorio, niti je tema bila DS. Sve vreme se poziva na DS, kao uostalom i šef poslaničkog kluba naprednjaka koji je takođe govorio o DS, o njenim unutrašnjim stvarima, ali nisam imao mogućnost da repliciram. Evo, sad sam dobio.

Sve vreme ministar govori o Dragutinu Avramoviću, a verovatno je mislio na Dragoslava Avramovića, a Dragutin je Šurbek. Dragutin Šurbek je poznati stonoteniser, igrao je za reprezentaciju Jugoslavije, a Dragoslav je Avramović. Dragoslav je Avramović, koji je uspeo da spreči totalnu katastrofu i dalje obaranje svih rekorda u inflaciji, ono što ste ostavili vi dok ste bili radikali.

Vi kao konvertiti nemate nikakvo pravo ovde da delite bilo kakve lekcije, a po najmanje da se pozivate na neku prošlost. Šta je sa vama? Vi ste rekli da je SNS…