Član 1. stav 18. – ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ovde sam podneo amandman koji se odnosi na jedno formalno i drugo suštinsko pitanje. Što se tiče formalnog smatram da bi adekvatniji termin za ovu vrstu ministarstva bilo – ministarstvo za populacionu politiku. Zašto? Zato što bi to ministarstvo obuhvatilo i brigu o porodici, ali i brigu o detetu, brigu o starijima, takođe brigu o osobama sa invaliditetom, kao i brigu o migrantima, a migranti su oni koji ulaze u Srbiju, ali i oni koji se sele iz Srbije. Dakle, i imigranti i emigranti.

Znači, takođe bi se izbegao neodgovarajući termin – demografija jer je demografija naučna disciplina i demografijom kao naučnom disciplinom bavi se Ministarstvo za nauku. Ako je već želelo da se upotrebi ovaj termin možda bi bilo bolje da se reklo – demografski problemi.

Dakle, sugerišem da bi bilo bolje da to bude populaciona politika jer to obuhvatilo sve ove oblasti o kojima sam govorio i najzad da kažem – kada govorimo o osobama sa invaliditetom zašto da budu u ovom ministarstvu, a ne u ministarstvu za socijalna pitanja? Zato što mi kao društvo treba da prestanemo da osobe sa invaliditetom tretiramo sa aspekta milosrđa, nego moramo da ih integrišemo kao ljude u naše društvo, a to znači i sa aspekta ljudskih prava i sa ekonomskih, sa svih drugih aspekata.

Zato smatram da bi bilo mnogo bolje da se problem osoba sa invaliditetom tretira u okviru ministarstva za populacionu politiku.

Jedan dobronamerni savet za sve one koji koriste termin – osobe sa posebnim potrebama, taj termin se više ne upotrebljava i to same osobe sa invaliditetom žele da se kaže i molim vas da taj termin ne upotrebljavamo ovde u Skupštini jer se koristi termin – osobe sa invaliditetom.

To je suština predloga ovog amandmana.

Dakle, da objasnim kolegi Bošku Obradoviću, i te kako, migranti, a u migrante, objasnio sam već, spadaju i oni koji ulaze u Srbiju, ali i oni koji odlaze iz Srbije. Znači, ako se bavimo populacionom politikom moramo da se bavimo i problemom onih koji ulaze i problemom onih koji odlaze, a odlaze ljudi iz porodica i narušavaju naše porodice. Odlazi veliki broj građana, ogroman broj građana odlazi. Porodice se razdvajaju i to je razlog zašto bi se ministarstvo zvalo ministarstvo za populacionu politiku. Dakle, ono bi uključilo porodice, a problem migracije se i te kako odnosi na populacionu politiku jer moramo da regulišemo i pitanje onih koji ulaze i pitanje onih koji odlaze. Naši građani koji odlaze su građani koji pripadaju nekim porodicama. Otuda ja kažem da bi bilo adekvatnije da se to ministarstvo zove ministarstvo za populacionu politiku.

(Boško Obradović: Replika.)

Član 104. Dakle, gospodin Jovanov je pomenuo Demokratsku stranku uvredljivom i rekao je sledeću stvar. Pominjao je neka ubistva iz prošlosti, ali ja postavljam pitanje zašto niste rešili ta ubistva? Imali ste deset godina. Šta ste radili sve ovo vreme? Zašto niste otkrili ko je to uradio?

Dakle, povreda Poslovnika je u tome što je uvredljivo govorio o stranci čiji sam ja predsednik.

Dakle, ono što je govorio gospodin Jovanov, on mora da nam da odgovore na ta pitanja, a ne on da postavlja pitanja. On je tu da daje odgovore. On je na vlasti, nije više u opoziciji, nije više u DSS-u.

Replika, dakle.

Znači, gospođa je pomenula Zorana Đinđića po imenu, pomenula je stranku, imam pravo na repliku.

Znači, ovo je već drugi put da gospođa pominje zemunski klan i Belivukov klan i poredi ih. Zemunski klan je bio anti-državni projekat, Belivukov klan je bio državni projekat, u tome je razlika.
Znači, zemunski klan je ubio premijera, Zorana Đinđića, a Belivukov klan je štitio predsednika na inauguraciji. U tome je razlika između ova dva klana, u tome je razlika.
Osim toga, stranka u kojoj je bila gospođa je najavila ubistvo Zorana Đinđića, potom su slavili ubistvo Zorana Đinđića, a potom su preuzeli njegovu retoriku i prave mu spomenik. Može li išta gore, licemernije da se uradi?
Druga stvar, pitanje je da li bi članovi Belivukovog klana bili ikada uhapšeni da nije došao nalog od stranih službi koje su presrele sve ono što se dešavalo i zahtevale da se to desi. Na taj način on je spasao i živu glavu. Nije doživeo sudbinu Cvijanovu.

Dakle, ovde smo čuli, kaže – u vaše vreme, taj čovek koji je izgovorio u vaše vreme, uvaženi kolega, poslanik je bio na vlasti, to je bilo i njegovo vreme, kao što je i ovo njegovo vreme. Njegova su sva vremena, on je čovek za sva vremena.

Što se tiče opozicije, kaže – nije u to vreme branila kriminalce, kaže – opozicija u to vreme nije branila kriminalce. Nije ih branila, ona je bila njihov portparol, najavljivala je šta će se desiti, to je tada radila opozicija u kojoj je bila gospođa.

Što se tiče hobotnice, hobotnica nije uhvaćena, uhvaćen je deo hobotnice, glavni deo hobotnice je na slobodi, a to je političko krilo organizovanog kriminala- I najzad hapse, jeste, tačno je, neki su uhapšeni, ali ti isti koji su uhapšeni i branjeni su od strane ljudi koji pripadaju ovoj vlasti. Oni ih hapse, pa ih onda na sudu brane, pa kada okrivljeni Dijana Hrkalović nešto kaže onda tužilac odmah reaguje, a kada neki drugi koji ih inkriminiše isto tako nešto kaže, tužilaštvo se ne oglašava. E, u tome je razlika.

Zato molim vas nemojte da dozvolite više da se u ovoj sali izgovaraju lične diskvalifikacije i da se poslanici vređaju i lično i stranke, molim vas da počnemo da govorimo ono što je tema danas. Hvala vam.

Poštovani građani, uvažene koleginice i kolege poslanici, član 2. – Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine bi trebalo nazvati ministarstvom trgovine. Obrazloženje: „Ministarstvo trgovine obuhvata i unutrašnju i spoljnu trgovinu, a naglašavanje unutrašnje ili spoljne trgovine ima smisla ako se jedino tim naglašavanjem ovo drugo isključuje. Ako se ne isključuje ovo drugo nema potrebe ni da stoje u naslovu unutrašnje i spoljne trgovine“. Nadam se da to ime neće uticati na efikasnost tog ministarstva, ali takođe se nadam da će to ministarstvo zajedno sa drugim ministarstvima doprineti da dođe do rešavanja životnih problema građana, a to su cene koje divljaju.

Sada mi možemo pričati ovde o nekim procentima, kolika je inflacija, ali suština je da one osnovne životne namirnice koje ljudi kupuju svaki dan i oni koji imaju male plate, cene su udvostručene, da ljudi jedva preživljavaju, da mogu mnogo manje da kupe za taj novac koji su nekada imali. Skoro duplo manje mogu da kupe sada osnovnih životnih potreba.

Dakle, ono što je bitno, takođe, jeste grejanje. Da li će uspeti to ministarstvo zajedno sa svim drugim ministarstvima da reši taj problem? Ovde smo čuli da je zvezda vodilja ljubav. Ako očekujete da će građani da se greju na ljubav i da će žive od ljubavi, teško možete to očekivati od njih. Ono što se očekuje od Vlade jeste da rešava probleme.

Ono što je takođe bitno, evo, ponovo dok govorim, ponovo je dobacivanje, graja, danas vladajuća SNS slavi rođendan, a predsednik je najavio formiranje nekog novog bloka pristojnosti. Siguran sam da većina vas neće biti u tom bloku pristojnosti, s obzirom na to kako ste se ponašali u ovom parlamentu.

Čuli smo obrazloženja zbog čega mi nemamo grejanje danas jedini ovde u regionu. Zato što je temperatura 20 stepeni izmeđi 14.00 i 16.00 sati popodne, a to što je ujutru između tri i pet, to nema veze, što se ljudi ujutru bude u hladnim stanovima. Ne žive svi u ogromnim stanovima, gde imaju sa svih strana orijentisano ka suncu, pa može sunce da ih greje. Neki ljudi žive u malim stanovima, neki ljudi žive u suterenima, udžericama i njima je ujutru hladno kada se spremaju za posao. O tome treba da vodite računa. Znam da mnogi od vas imaju tako velike stanove i da im nije problem, jer uvek imaju jednu prostoriju koja je ogrejana suncem.

Što se tiče argumenta da su skladišta puna, pa nemojte se smrzavati, imamo puna skladišta. Da. Šta vredi ljudima puna skladišta ako nemaju grejanje? Ta skladišta treba da budu puna i služe tome da kada je hladno da se ljudi greju. S druge strane, ljudi plaćaju tokom cele godine grejanje da bi imali kada počne sezona grejanja. Oni ga sada nemaju.

Iskreno se nadam da će ih ovaj govor zapaljivi govor koji ste imali ovde malo ugrejati, ali vas molim da tim zapaljivim govorima ne preterate, da se ljudi ne pregreju. Hvala.

Ovde se pominjalo da bi moglo da se stvori jedno ministarstvo, kao vama bi bilo potrebno da stvorite jedno ministarstvo za populizam ili demagogiju, samo da vas podsetim da bi možda trebalo pre da se stvori jedno ministarstvo za sprečavanje daljeg zaduživanja budućih generacija. Već ste zadužili ove generacije, već ste zadužili našu decu i unuke, jedno ministarstvo za sprečavanje zaduživanja nekih novih generacija bi bilo dobro došlo.

Ono što je važno reći kada se pominje eventualno ministarstvo za populizam i demagogiju, mislim da je to isuviše hrabro od vas da izgovorite tako nešto, obzirom da taj resor neprikosnoveno drži jedan čovek na Andrićevom vencu. To je njegov resor i nemojte da pominjete uopšte taj resor. Dakle, to je čovek koji ima kancelariju za brze odgovore. Apelujem na vas koji ste u dobrim odnosima sa njim, koji imate priliku da ga vidite, da ga pitate jednu stvar u toj kancelariji za brze odgovore – kada će građani dobiti grejanje i da li ćete svi vi koji ste nepristojni ući u blok za pristojnost? To bih voleo da čujem iz kancelarije za brze odgovore.

Dakle, dokle će da divljaju cene? To je resor ministarstva za populizam i demagogiju.

(Predsednik: Jel ste vi Lazoviću lupali o klupu sada?)

(Radomir Lazović: Apelujte na dobacivanja.)

(Predsednik: Gde ste videli takvo ponašanje, nije mi jasno.

Šta ste, udarali šakom ili šutirali?

Ako niste primetili da se nalazite u Skupštini do sada, šta da vam kažem.

Nastavite.)

Molim vas da mi vratite vreme.

Dakle, ovo je samo jedno od ministarstava na koje smo podneli amandmane. Mislim da je sasvim suvisla primedba i da bi, ako već želite da imate ovoliki broj ministarstava bilo na kraju da kažem i to, da bi bilo poželjno da se ono zove samo ministarstvo trgovine. Ono je bilo sve što sam ranije rekao, u cilju toga da vas podstaknem da razmislite malo kada odgovarate osiono na ono što se predlaže, a što je ozbiljno.

Ne bih želeo dalje da trošim vreme koje mi je preostalo, samo razmislite o predlozima koji su dolazili, koji su suvisli, koji imaju argumente i koji ne narušavaju koncept koji ste zamislili. Hvala.

Amandman - Ministarstvo sporta. Dakle, trebalo bi, ako već insistirate na tome, da postoji posebno ministarstvo da se zove ministarstvo fizičke kulture i sporta. Ministarstvo bi prvenstveno trebalo da se bavi promocijom i omasovljenjem fizičke kulture, a potom i sporta i to bi trebalo da stoji i u nazivu ministarstva, ako je već opredeljenje da postoji posebno ministarstvo.
Država bi trebalo da vodi brigu o institucionalizaciji fizičke kulture i njenoj dostupnosti celoj populaciji, a potom i onima koji su natprosečno fizički spremi za bavljenje raznim sportovima.
E, sada, da govorimo malo o motivima. Šta mogu biti motivi za posebno ministarstvo sporta? Prvi motiv zdravlje, zdravlje mladih. Poznato je da mladi sve više provode vremena ispred tableta, ispred telefona, kompjutera i sasvim je prirodno imati strateški pristup tome da se posveti više pažnje fizičkoj aktivnosti. Drugi motiv bi bio svakako privredni. Sport je, da podsetim one koji ne znaju, među tri najrazvijenije privredne grane u razvijenim demokratskim državama sveta.
Dakle, sport je privredna grana, a kako se sportu u Srbiji doživljava? Sport u Srbiji se doživljava kao trošak ili kao plaćanje reketa nekih društvenih preduzeća ili kao ulaganje u propagandnu mašineriju.
Dakle, ovde se, nažalost, motivi ne mogu prepoznati u onome što sam ja naveo. Motivi su sasvim drugačiji. Motivi su da se unapredi propagandna mašinerija koja je usmerena ka tome da se očuva i unapredi rejting, a sportski uspesi koje smo imali nisu plod, rezultat i postignuti zahvaljujući tome što je država ulagala, nego, uprkos tome, što država nije ulagala.
Nagrade se daju posle uspeha, što potvrđuje moju tezu. Dakle, ako vi dajete nagradu posle postignutih uspeha, a pre toga niste doprineli da dođe do tih uspeha, to je onda ništa drugo nego pokušaj da se kupi deo popularnosti od sportista i zato smatram da motiv za stvaranje ovog posebnog ministarstva nije od javnog interesa, nego, pre svega, od interesa da se stvara jedno ministarstvo pomoću kojeg bi se kupovala popularnost.
Hvala.

Ako ste pažljivo slušali ono što sam ja govorio i šta je uvaženi kolega govorio, videćete ogromnu razliku. Ja sam govorio o deci, o mladima, o ljudima, a on je govorio o salama i stadionima. To je ogromna razlika u pristupa. Zašto on govori o salama i stadionima? To je prostor za korupciju. U tome je razlika. Zašto se toliko gradi? Da li mi nemamo ništa preče od stadiona u ovom trenutku? To je veliko pitanje. Tema je sport. Da li treba ulagati u stadione i sale ili u zdravlje dece u fizičku kulturu, omasovljenje fizičke kulture? To je pitanje i to je razlika u pristupu, jednom pristupu i drugom pristupu. Hvala.

Član 6, napisao sam amandman u kojem se sugeriše da u obrazloženju delokruga rada treba dodati podršku istraživanjima koja su u funkciji javnih politika. Šta to znači? U praksi to znači sledeće, da ono što već imate kao mogućnost da se koriste kao resursi, spojiti nauku i javne politike.

Ja sam kao mladi istraživač radio u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i bio sam u Centru za susedne zemlje. Mi smo imali sporazum o saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i ono što smo radili kao naučnici, mladi istraživači, to su koristili u Ministarstvu spoljnih poslova za javne politike.

Drugi primerak, to je primer Instituta za evropske studije. Institut za evropske studije može biti u direktnoj vezi sa Ministarstvom za evropske integracije.

Treća stvar, to je Institut društvenih nauka. Prvi takav institut u jugoistočnoj Evropi 1963. godine je osnovan.

Dakle, ovde ljudi misle da se istraživanja rade samo zbog ispitivanja rejtinga, postoje strateška, dubinska, vrednosna istraživanja koja su veoma važna i za javne politike, za mnoge javne politike. Zato sam sugerisao da naša ministarstva, da Vlada, da drugi organi koriste ono što imaju kao resurs, da naprave ugovore sa tim ustanovama i da spoje i da koriste ta istraživanja za javne politike. Toliko.

Replika po dva osnova, jedno je direktno prozivanje mene i pitanje sankcija i drugo je prozivanje političke stranke na čijem sam čelu.

Što se tiče ovoga što je govorio o Kosovu i Metohiji, delom je govorio i poslanik Aleksić, ja ću reći samo jednu stvar, da su se najpre potpisali Kumanovski sporazum, a potom su, kada su došli na vlast, otišli sa severa Kosova i napustili sve institucije Srbije sa Kosova i Metohije. Ostali su samo kriminalci i lista koja učestvuje na svim izborima tamo. Ti kriminalci maltretiraju narod na severu KiM. Oni maltretiraju Srbe na KiM. Oni maltretiraju Srbe na KiM. Oni su u vladi Kosova. Oni su u parlamentu Kosova. Oni polažu zakletvu na njihovom ustavu. To je stanje stvari.

Što se tiče njihovog uticaja na narod dole, svi oni koji su imali hrabrosti, kao što reče jedan poslanik juče, mrtva usta ne govore, ubili su Olivera Ivanovića neki ljudi dole.

Što se tiče sankcija, ne može poslanik da se poziva na naslovne strane tabloida. On mora da se pozove na ono što je stvarno rečeno. A ja sam rekao i mnogo pre toga, odmah 24. februara sam osudio agresiju, a u direktnom prenosu protiv pet onih koji su bili drukčijeg mišljenja na RTS-u sam rekao sledeće, da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. To sam rekao još tada u vreme kampanje, a to znači… (Isključen mikrofon.)

Član 104. stav 2.

Gospodin Jovanov je više puta i sve vreme, u stvari, se obraćao govoreći o Demokratskoj stranci i na kraju postavio pitanje kako su glasali nekada za vas, a sad glasaju za SNS. Odgovoriću vam na to pitanje.