Dakle, poštovani građani, mogli smo da vidimo da postoji važniji posao od budžeta i da su ministri, a evo nema premijerke, nema predsednice Vlade, ima važnija posla od budžeta. U jednoj uređenoj, normalnoj, demokratskoj državi nema važnijeg posla od budžeta, ali ovde ima.
Druga stvar, kada su ovde ministri i oni koji su stigli da odgovaraju u odsustvu potpredsednika i predsednice Vlade, kada pričaju o obrazovanju govore o gradnji, kada pričaju o sportu opet o gradnji, kada pričaju o zdravstvu izgradićemo ovo ili ono, kada pričaju o nauci izgradićemo ovo ili ono, kada pričaju o vojsci i policiji opet nešto grade. Pa, čekajte, ljudi, Vesić je onda glavni čovek ovde, on je trebalo da bude izvestilac. On je ionako specijalista za visokougradnju.
Čuli smo danas sa ove strane kako, evo, Demokratska stranka je nebitna, ali samo pričaju o Demokratskoj stranci, isključivo o Demokratskoj stranci. Demokratska stranka ne valja, ne valja ovo, ne valja ono, a oni su dobri. Ja znam da ste vi dobri, previše ste dobri, mnogo ste dobri na račun građana. Koliko ste dobri?
Što se tiče budžeta i glavnih tema, preko 400 hiljada dece nema sva tri obroka, niti osnovne stvari za ličnu higijenu. Prioritet svih prioriteta jeste hitno smanjivanje siromaštva kod dece. To je rekao i Fiskalni savet i tu su potpuno u pravu. Da se za 20% povećaju izdaci za tu decu i da se sa 245 poveća na 415 hiljada onih koji bi to koristili, to iznosi oko 120 miliona evra. To vam je jedna tribina nacionalnog stadiona. Razmišljajte o prioritetima. Hoćete li nacionalni stadion na kome nema ko da igra jer deca ovde sa 15, 16 godina odlaze u inostranstvo da igraju, ili ko će doći da vam gleda to? Odoše i deca i mladi i stari, odoše svi iz Srbije.
Ono što je važno, dok deca nemaju za tri obroka i ličnu higijenu, za to vreme Đinđićeve ubice iz Zemunskog klana i odmetnuti državni kriminalci iz Belivučićevog klana, oni imaju sva tri obroka na račun države. Razmišljajte o prioritetima.
Bilo je jedno istraživanje koje kaže da bi čak 75% mladih do 18 godina otišlo iz Srbije. U Rumuniji je taj procenat 30%. Dakle, to je najugroženija starosna grupa u Srbiji, sa stopom rizika siromaštva od pre 24%. Apsolutni šampioni u privrednom rastu su istovremeno Rumuni, gde je najmanji procenat onih koji žele da odu iz svoje zemlje. Ali, šta to Rumuni imaju a mi nemamo? Pa, imaju vladavinu prava, imaju pravog tužioca, to imaju. Imaju stvarno borbu protiv korupcije, dok Mišković dobija ogromnu odštetu i sa naprednjacima prati Svetsko prvenstvo. Evo ih ovde, evo ga Mišković, sa naprednjacima gleda Svetsko prvenstvo u fudbalu, sa ogromnom odštetom koju je dobio od ove države. E, to je vaša borba protiv korupcije i kriminala.
Za koga vi pravite puteve i stadione, kad svi odoše? Ostaće nam samo preskupi putevi, stadioni i fontane kao spomenici pljačke i korupcije. Ostaće nam režimski mediji koji će vas ubeđivati da je preskakanje obroka za vas zdravo. Preskakanje obroka jer nemate ljudi, nemate građani za sva tri obroka. Decu će učiti mali broj entuzijasta i sve veći broj onih koji nisu mogli ništa drugo da završe. Lečiće vas partijski lekari. Neće biti zanatlija, sami ćete morati da budete svoji majstori.
Što se obrazovanja tiče, država da bi napredovala mora da ulaže u obrazovanje i nauku. Ovde s jedne strane vi imate ulaganje u obrazovanje koje se tretira kao trošak, a ne kao investicija, jer 80% se daje za plate. Pri tome, te su plate ispod proseka. Te plate su ispod proseka, za 6000 ispod proseka u Srbiji. Ove plate će biti realno manje, iako će biti povećanje plata predviđeno ovim budžetom.
Ono na šta ukazujem takođe jeste jednocifren broj maturanata koji upisuje nastavničke smerove, jer ko će da ide uz ovakve plate i uz poniženja koja slede u društvu. Već sada preko 1000 nastavnika nema potrebne kvalifikacije za rad u školi.