Ovde se pominjalo da bi moglo da se stvori jedno ministarstvo, kao vama bi bilo potrebno da stvorite jedno ministarstvo za populizam ili demagogiju, samo da vas podsetim da bi možda trebalo pre da se stvori jedno ministarstvo za sprečavanje daljeg zaduživanja budućih generacija. Već ste zadužili ove generacije, već ste zadužili našu decu i unuke, jedno ministarstvo za sprečavanje zaduživanja nekih novih generacija bi bilo dobro došlo.

Ono što je važno reći kada se pominje eventualno ministarstvo za populizam i demagogiju, mislim da je to isuviše hrabro od vas da izgovorite tako nešto, obzirom da taj resor neprikosnoveno drži jedan čovek na Andrićevom vencu. To je njegov resor i nemojte da pominjete uopšte taj resor. Dakle, to je čovek koji ima kancelariju za brze odgovore. Apelujem na vas koji ste u dobrim odnosima sa njim, koji imate priliku da ga vidite, da ga pitate jednu stvar u toj kancelariji za brze odgovore – kada će građani dobiti grejanje i da li ćete svi vi koji ste nepristojni ući u blok za pristojnost? To bih voleo da čujem iz kancelarije za brze odgovore.

Dakle, dokle će da divljaju cene? To je resor ministarstva za populizam i demagogiju.

(Predsednik: Jel ste vi Lazoviću lupali o klupu sada?)

(Radomir Lazović: Apelujte na dobacivanja.)

(Predsednik: Gde ste videli takvo ponašanje, nije mi jasno.

Šta ste, udarali šakom ili šutirali?

Ako niste primetili da se nalazite u Skupštini do sada, šta da vam kažem.

Nastavite.)

Molim vas da mi vratite vreme.

Dakle, ovo je samo jedno od ministarstava na koje smo podneli amandmane. Mislim da je sasvim suvisla primedba i da bi, ako već želite da imate ovoliki broj ministarstava bilo na kraju da kažem i to, da bi bilo poželjno da se ono zove samo ministarstvo trgovine. Ono je bilo sve što sam ranije rekao, u cilju toga da vas podstaknem da razmislite malo kada odgovarate osiono na ono što se predlaže, a što je ozbiljno.

Ne bih želeo dalje da trošim vreme koje mi je preostalo, samo razmislite o predlozima koji su dolazili, koji su suvisli, koji imaju argumente i koji ne narušavaju koncept koji ste zamislili. Hvala.

Amandman - Ministarstvo sporta. Dakle, trebalo bi, ako već insistirate na tome, da postoji posebno ministarstvo da se zove ministarstvo fizičke kulture i sporta. Ministarstvo bi prvenstveno trebalo da se bavi promocijom i omasovljenjem fizičke kulture, a potom i sporta i to bi trebalo da stoji i u nazivu ministarstva, ako je već opredeljenje da postoji posebno ministarstvo.
Država bi trebalo da vodi brigu o institucionalizaciji fizičke kulture i njenoj dostupnosti celoj populaciji, a potom i onima koji su natprosečno fizički spremi za bavljenje raznim sportovima.
E, sada, da govorimo malo o motivima. Šta mogu biti motivi za posebno ministarstvo sporta? Prvi motiv zdravlje, zdravlje mladih. Poznato je da mladi sve više provode vremena ispred tableta, ispred telefona, kompjutera i sasvim je prirodno imati strateški pristup tome da se posveti više pažnje fizičkoj aktivnosti. Drugi motiv bi bio svakako privredni. Sport je, da podsetim one koji ne znaju, među tri najrazvijenije privredne grane u razvijenim demokratskim državama sveta.
Dakle, sport je privredna grana, a kako se sportu u Srbiji doživljava? Sport u Srbiji se doživljava kao trošak ili kao plaćanje reketa nekih društvenih preduzeća ili kao ulaganje u propagandnu mašineriju.
Dakle, ovde se, nažalost, motivi ne mogu prepoznati u onome što sam ja naveo. Motivi su sasvim drugačiji. Motivi su da se unapredi propagandna mašinerija koja je usmerena ka tome da se očuva i unapredi rejting, a sportski uspesi koje smo imali nisu plod, rezultat i postignuti zahvaljujući tome što je država ulagala, nego, uprkos tome, što država nije ulagala.
Nagrade se daju posle uspeha, što potvrđuje moju tezu. Dakle, ako vi dajete nagradu posle postignutih uspeha, a pre toga niste doprineli da dođe do tih uspeha, to je onda ništa drugo nego pokušaj da se kupi deo popularnosti od sportista i zato smatram da motiv za stvaranje ovog posebnog ministarstva nije od javnog interesa, nego, pre svega, od interesa da se stvara jedno ministarstvo pomoću kojeg bi se kupovala popularnost.
Hvala.

Ako ste pažljivo slušali ono što sam ja govorio i šta je uvaženi kolega govorio, videćete ogromnu razliku. Ja sam govorio o deci, o mladima, o ljudima, a on je govorio o salama i stadionima. To je ogromna razlika u pristupa. Zašto on govori o salama i stadionima? To je prostor za korupciju. U tome je razlika. Zašto se toliko gradi? Da li mi nemamo ništa preče od stadiona u ovom trenutku? To je veliko pitanje. Tema je sport. Da li treba ulagati u stadione i sale ili u zdravlje dece u fizičku kulturu, omasovljenje fizičke kulture? To je pitanje i to je razlika u pristupu, jednom pristupu i drugom pristupu. Hvala.

Član 6, napisao sam amandman u kojem se sugeriše da u obrazloženju delokruga rada treba dodati podršku istraživanjima koja su u funkciji javnih politika. Šta to znači? U praksi to znači sledeće, da ono što već imate kao mogućnost da se koriste kao resursi, spojiti nauku i javne politike.

Ja sam kao mladi istraživač radio u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i bio sam u Centru za susedne zemlje. Mi smo imali sporazum o saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i ono što smo radili kao naučnici, mladi istraživači, to su koristili u Ministarstvu spoljnih poslova za javne politike.

Drugi primerak, to je primer Instituta za evropske studije. Institut za evropske studije može biti u direktnoj vezi sa Ministarstvom za evropske integracije.

Treća stvar, to je Institut društvenih nauka. Prvi takav institut u jugoistočnoj Evropi 1963. godine je osnovan.

Dakle, ovde ljudi misle da se istraživanja rade samo zbog ispitivanja rejtinga, postoje strateška, dubinska, vrednosna istraživanja koja su veoma važna i za javne politike, za mnoge javne politike. Zato sam sugerisao da naša ministarstva, da Vlada, da drugi organi koriste ono što imaju kao resurs, da naprave ugovore sa tim ustanovama i da spoje i da koriste ta istraživanja za javne politike. Toliko.

Replika po dva osnova, jedno je direktno prozivanje mene i pitanje sankcija i drugo je prozivanje političke stranke na čijem sam čelu.

Što se tiče ovoga što je govorio o Kosovu i Metohiji, delom je govorio i poslanik Aleksić, ja ću reći samo jednu stvar, da su se najpre potpisali Kumanovski sporazum, a potom su, kada su došli na vlast, otišli sa severa Kosova i napustili sve institucije Srbije sa Kosova i Metohije. Ostali su samo kriminalci i lista koja učestvuje na svim izborima tamo. Ti kriminalci maltretiraju narod na severu KiM. Oni maltretiraju Srbe na KiM. Oni maltretiraju Srbe na KiM. Oni su u vladi Kosova. Oni su u parlamentu Kosova. Oni polažu zakletvu na njihovom ustavu. To je stanje stvari.

Što se tiče njihovog uticaja na narod dole, svi oni koji su imali hrabrosti, kao što reče jedan poslanik juče, mrtva usta ne govore, ubili su Olivera Ivanovića neki ljudi dole.

Što se tiče sankcija, ne može poslanik da se poziva na naslovne strane tabloida. On mora da se pozove na ono što je stvarno rečeno. A ja sam rekao i mnogo pre toga, odmah 24. februara sam osudio agresiju, a u direktnom prenosu protiv pet onih koji su bili drukčijeg mišljenja na RTS-u sam rekao sledeće, da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. To sam rekao još tada u vreme kampanje, a to znači… (Isključen mikrofon.)

Član 104. stav 2.

Gospodin Jovanov je više puta i sve vreme, u stvari, se obraćao govoreći o Demokratskoj stranci i na kraju postavio pitanje kako su glasali nekada za vas, a sad glasaju za SNS. Odgovoriću vam na to pitanje.

Samo da vam objasnim. Prekršio je to. Znači, sve vreme pominje Demokratsku stranku uvredljivo i postavio je pitanje Demokratskoj stranci, a ja odgovaram na to pitanje.

Da li ja onda mogu repliku na ovo kao šef poslaničkog kluba?

U redu.

Pazite, ja ne znam, ako se ja vama sada javljam i kažem vam da je po Poslovniku 104…

Ima povrede. On uvredljivo govori o stranci čiji sam ja predsednik.

Da.

Dakle, gospodin Jovanov je pitao kako su glasali nekada za Demokratsku stranku, a sada za SNS. Pa, između ostalog, Demokratska stranka je pravila neke greške, priznala je te greške, ali ništa što je dobro urađeno u državi Srbiji nije urađeno bez Demokratske stranke, pa ni posle one pustinje koju ste ostavili za sobom posle devedesetih, kada ste se zvali radikali.

Što se tiče toga zašto sada glasaju za SNS, a ne za Demokratsku stranku, između ostalog, zato što nema slobodnih i poštenih izbora, zato što su ljudi ucenjeni, zato što ne mogu slobodno da se izjasne, zato što se glasa tako da nije tajno glasanje, zato što ljudi se ucenjuju da će izgubiti posao ili neko njihov posao ako ne glasa za Srpsku naprednu stranku, zato što nema slobode medija, zato što Demokratska stranka ne može da dođe do RTS-a, zato što RTS-om se upravlja iz kabineta sa Andrićevog venca, zato što ljudi ne mogu da čuju drugi glas.

Evo, dok sada ja govorim sve vreme se dobacuje. Sve vreme dobacujete. Ovi ljudi aristokratskih manira su verovatno tako zaslužili glas.

Čuje se da, ali nemojte da dobacujete. To je nepristojno. Ne znam da li su vas učili to u vašim porodicama, ali nije pristojno da se dobacuje kada neko govori.

Dakle, to je jedan od razloga. Jedan sam rekao. Prvi razlog je zato što je bilo grešaka. Mi smo priznali te greške i kažnjeni smo politički zbog toga. Drugi, mnogo važniji razlog, je taj što nema elementarnih uslova za slobodne i poštene izbore, zato što ljudi ne idu da glasaju, nego da idu da sačuvaju svoja radna mesta, da sačuvaju svoju egzistenciju, da mogu da žive od nečega, zato što su ucenjeni, zato što postoje bugarski vozovi.

(Predsednik: Dva minuta, gospodine Lutovac.)

Hvala vam.

Dakle, ja sam ušao u politiku na poziv Zorana Đinđića i bio sam njegov politički savetnik, za razliku od Vesića, koji je bio potrčko. Dakle, bio sam politički savetnik Zorana Đinđića. U politiku sam ušao na njegov poziv i bio sa njim do poslednjeg dana.

(Nataša Jovanović: Ja čula za tebe prošle godine.)

Niste vi čuli za mnogo šta, što ne znači da to drugo ne postoji. Niste čuli ni za Bernharda, pa to ne znači da nije postojao Tomas Bernhard.