OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu

Datum sednice: 1. decembar 2025. 

Trajanje sednice: približno 2 sata i 1 minut (od 00:00:03 do 02:01:12)

Tema / tačke dnevnog reda: usvajanje zapisnika prethodne sednice; informisanje o aktivnostima u prethodnom periodu; plan aktivnosti za naredni period; razno

Predsedavajući: Dragan Stanojević (predsednik Odbora)

Broj prisutnih poslanika: predsedavajući konstatuje 12 prisutnih, potom navodi da je 13 članova (zbog naknadnog dolaska/prijave)

Učesnici van poslanika: Ljiljana Nikšić, ambasadorka (MSP)

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: ~54,9%

Poslanici opozicije: ~37,5%

Član vlade/gost: ~7,5% (gošća – ambasadorka)

Ukratko sa sednice: Sednica je formalno prošla kroz usvajanje dnevnog reda i zapisnika, a zatim je razmatran pregled aktivnosti Odbora i planovi za naredni period. Najveći deo rasprave, međutim, preusmeren je na dve povezane teme: kritiku izostanka komunikacije između Odbora i ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu (pominje se organizovanje “Sabora” bez poziva Odboru) i spor oko donošenja rezolucije/deklaracije o genocidu u NDH/Jasenovcu, uz različita tumačenja razloga i načina kako doći do konsenzusa.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Dragan Stanojević (MI – GLAS IZ NARODA, opozicija)
Kao predsedavajući vodi sednicu i iznosi pregled aktivnosti, ali i otvara politički osetljivu raspravu navodeći da Odbor nije bio obavešten/pozvan na događaje vezane za dijasporu koje je organizovalo nadležno ministarstvo. Najavljuje da bi na narednoj sednici trebalo pozvati ministra radi objašnjenja i predlaže plan komemorativnih i programskih aktivnosti Odbora (Sveti Sava, Mileva Marić Ajnštajn, Nikola Tesla, Troickosavsk).

Ljiljana Nikšić (gošća, MSP – ambasadorka)
Govori o višegodišnjoj saradnji sa Odborom i nabraja događaje (skupove, izložbe, “hearing”-e) povezane sa dijasporom i kulturom sećanja, uz naglasak na obeležavanje jubileja i diplomatsko-kulturne projekte. Porukom insistira na institucionalnom pamćenju i simboličkim datumima, kao i na tome da Odbor treba da inicira obeležavanja važnih godišnjica.

Bojan Torbica (Zdrava Srbija – Pokret socijalista, vladajuća većina)
Podržava aktivnosti Odbora i traži da se obnovi i formalizuje komunikacija sa ministrom i Upravom za dijasporu, ocenjujući kao neprihvatljivo da se u Skupštini organizuje skup o dijaspori bez prisustva Odbora. U delu o NDH/Jasenovcu predlaže da Odbor bude mesto okupljanja i usaglašavanja teksta (konsenzus) i da se institucionalno planiraju posete stratištima i reakcije na pogoršanje položaja Srba u regionu (posebno u Hrvatskoj).

Aleksandar Đukić (PUPS, vladajuća većina)

Tvrdi da je moguće da je problem posledica “greške u komunikaciji” i predlaže da Odbor pozove ne samo ministra, već i njegov tim (kabinet/protokol) kako bi se utvrdilo gde je došlo do zastoja. Zalaže se za praksu redovnog izveštavanja ministra pred Odborom, po uzoru na druge skupštinske odbore.

Aleksandar Pavić (MI – GLAS IZ NARODA, opozicija)

Fokusira se na kritiku što Skupština nije usvojila akt o genocidu u NDH, uz tvrdnju da to slabi kredibilitet Srbije u predstavljanju sopstvenih žrtava. Zatim insistira da bez zatvorenih objašnjenja “državnog razloga” nastaju javne optužbe i konfuzija, a odbacuje insinuacije da je predlog deklaracije bio “dnevno-politički”, navodeći da je tekst identičan ranijem aktu RS i da je duže bio dostupan.

Jadranka Jovanović (AV – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)

Kaže da je lično glasala za predloge vezane za Jasenovac, ali iznosi stav da postoje informacije i okolnosti koje poslanici nemaju, zbog čega “tajming” može biti državno pitanje. Istovremeno ukazuje da u dijaspori raste nezadovoljstvo zbog medijskog predstavljanja teme i pita da li Odbor može da nađe način da smanji štetu po odnos dijaspore i matice.

Dušan Marić (AV – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)

Kritikuje predlagače deklaracije zbog izostanka prethodnih konsultacija sa vladajućom većinom i tvrdi da “pametna država ne otvara nove frontove” u uslovima unutrašnjih i spoljnopolitičkih pritisaka. Naglašava da akt o NDH/Jasenovcu mora biti rezultat dogovora i ozbiljne pripreme, a posebno osuđuje organizovanje Sabora dijaspore u Skupštini bez poziva Odboru, što tumači kao lošu nameru. U planu aktivnosti zamera što nisu eksplicitno navedene posete Donjoj Gradini/Jadovnu i drugim stratištima.

Radovan Tvrdišić (AV – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)

Kaže da postoji široka saglasnost o potrebi da se tema definiše, ali zamera da su noviji predlozi deklaracija delovali “ad hoc” i bez konsultacija, zbog čega ih nije podržao. Zalaže se za proces kroz udruženja preživelih i širu komunikaciju kako bi akt bio simbol jedinstva i ozbiljne državne politike.

Miodrag Linta (AV – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)

Predlaže da se pitanje genocida u NDH tretira kao strateško državno pitanje i da Srbija vodi sistematsku međunarodnu kampanju priznanja, uz tri “preduslova”: skupštinska rezolucija, osnivanje memorijalnog centra (po uzoru na Jad Vašem) i određivanje Dana sećanja. Naglašava potrebu za konsenzusom vlasti i opozicije i uključivanje relevantnih institucija.

Mirka Lukić-Šarkanović (SPS, vladajuća većina)

Predlaže da se 2026. posveti jubileju Nikole Tesle (170 godina od rođenja) i da se razradi šira državna i međunarodna inicijativa, uključujući ideju da UN ustanove međunarodni dan Nikole Tesle. Takođe relativizuje nameru u vezi sa izostankom poziva Odboru na događaj ministarstva, sugerišući da može biti reč o organizacionoj slabosti.

 

ZAKLJUČAK SEDNICE

Formalno usvojeno: dnevni red sednice i zapisnik prethodne (druge) sednice.

Ključne poruke rasprave: dominirala je potreba da se razjasni odnos i komunikacija Odbora sa nadležnim ministarstvom za dijasporu, kao i da se otvori ozbiljniji, konsultativni proces oko eventualnog skupštinskog akta o genocidu u NDH/Jasenovcu.

Otvorena pitanja: kako institucionalno doći do konsenzusa (konsultacije, format, nosilac procesa) i da li/na koji način u plan rada eksplicitno ugraditi posete stratištima i aktivnosti vezane za kulturu sećanja.

Treća sednica Odbora dijasporu i Srbe u regionu

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Dragan Stanojević, predsednik Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Bojan Torbica, član Odbora, ZDRAVA SRBIJA - POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina.
Aleksandar Đukić, član Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina.
Aleksandar Pavić član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Jadranka Jovanović, zamenica člana Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dušan Marić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Radovan Tvrdišić, zamenik predsednika Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Miodrag Linta, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Mirka Lukić-Šarkanović, članica Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.
Ljiljana Nikšić, gošća, ambasadorka Republike Srbije u diplomatskoj službi Ministarstva spoljnih poslova.

00:00:03 - Dragan Stanojević: To je to. Poštovane kolege, drago mi je da se vidimo. Nismo se baš često susretali, što ne znači da nismo radili. Radili smo fino, ovaj, ali situacija je takva bila da, da je ovaj-- svi su imali neke druge obaveze. Hteo da kažem da, eh, cilj ove sednice jeste da vam, da vas naravno obavestimo o onome šta je, eh, bilo u proteklom periodu, koje su to bile aktivnosti, kao i to šta, šta su, šta je plan za narednu godinu eh, od naših aktivnosti.

00:00:36 - Dragan Stanojević: Tako da, pošto imamo znači kvorum, otvaram ovu treću sednicu Odbora za dijaspore Srbije u regionu Narodne skupštine. Eh, konstatujem da je u sali prisutno tačno dvanaest dana dvanaest članova, odnosno zamenika članova i da imamo kvorum za odlučivanje. Naravno da zadovoljstvo mi je što našoj sednici odbora prisustvuje i ambasadorka Ljiljana Nikšić, eh, veliki patriota i čovek koji je inicijator mnogih, eh, mnogih ideja i jedan mogu da kažem od strateških partnera našeg Odbora, inače ambasadorka rada u Ministarstvu spoljnih poslova i većina vas zna da je posebno, ne predstavljam je, ali jedna od najzasluženijih za mnoge srpske stvari za koje se mi borimo. Inače, ona je i član uređivačkog odbora monografije o grofu Saviji Vladislaviću i član komiteta TSK trista. Eh, za ovu sednicu predlažem znači sledeći dnevni red: usvajanje zapisnika, eh, druge sednice Odbora za dijasporu i Srbije u regionu, eh, informisanje članova Odbora o aktivnostima u prethodnom periodu, eh, plan aktivnosti Odbora u narednom periodu i poslednja tačka, naravno, eh, razno.

00:01:47 - Dragan Stanojević: Znači, eh, molim da se izjasnite po ovom dnevnom redu, da li se slažete svi.

00:02:21 - Dragan Stanojević: Evo ga, dvanaest. Ali ona nije elektronski uga- Evo, pište u zapisniku. Ne, neka, neka je. Neka se prijavi. Nije, nije problem.

00:02:31 - Dragan Stanojević: Možemo da sačekamo. Neka se prijavi, jasno.

00:02:51 - Dragan Stanojević: (pauza od četiri sekunde) Mislim da ćemo sada biti u trinaestu, ako je problem. Znači da t-t-trinaesta, ne, dvanaest prisutnih. Sad je trinaesta. Isti broj. Pa, pa čekaj, onda je četrnaesta.

00:03:03 - Dragan Stanojević: Dva, tri.

00:03:05 - Dragan Stanojević: Ali ne može- Čekaj, ali ako se ono nije ulugo-uguralo. (smijeh) Ne, ulugovalo se, nije moglo da glasa. Aaah. To. Znači trinaest ima, je l' tako?

00:03:12 - Dragan Stanojević: Pa sad ima trinaest. Dobro.

00:03:20 - Dragan Stanojević: (pauza od pet sekundi) Možda treba povićem glasovanje, nije problem. Da.

00:03:32 - Dragan Stanojević: Evo, imate tamo još jedan nam je stigao član.

00:03:39 - Dragan Stanojević: Ništa, pošto nam je u međuvremenu stigao još jedan član, onda ćemo ipak da ponovimo ovo glasanje. Znači, eh, konstatujemo da imamo trinaest članova. (pauza) Dakle, ko nije još glasao, hoćemo li da ponovimo još jednom, znači dnevni red usvajanje zamenika druge, eh, zapisnika druge sednice Odbora za dijasporu. Ovaj dnevni red. Da, da, da, da, ali, eh, da ponovimo, pošto nisu svi bili, da li su svi saglasni?

00:04:07 - Dragan Stanojević: Dnevni red ćemo da diskutujemo pošto ni mi sto nismo glasali za to, nisam mogla da se izglasam. Dobro, dobro. Znači dnevni red je svaki put- Tako je, da dnevni red ti čitam, dakle drugo, drugo, drugo pitanje. Znači, informisanje članova Odbora o aktivnostima u prethodnom periodu, eh, plan aktivnosti Odbora u narednom periodu i razno. Molim članove Odbora da se izjasne.

00:04:31 - Dragan Stanojević: (pauza od četiri sekunde) Jel trinaest? Mhm. Jest. E, pa dobro, znači ispravili smo, okej. Znači konstatujem da smo sa trinaest glasova usvojili ovaj dnevni red.

00:04:38 - Dragan Stanojević: Eh, pre prelaska na rad po dnevnom redu molim da se izjasnite o zapisniku druge sednice Odbora. Predlog zapisnika je, eh, dostavljen uz saziv ove sednice. Ako nema nekih primedbi po njemu. Ukoliko nema primedbi, onda stavljam na glasanje usvajanje zapisnika, molim da se izjasnite.

00:05:02 - Dragan Stanojević: (pauza od pet sekundi) Dakle, konstatujem da je sa trinaest glasova za usvojen zapisnik druge sednice u predloženom tekstu. Prelazimo na rad po dnevnom redu. Dakle, prva tačka dnevnog reda. Informisanje članova Odbora o aktivnostima u prethodnom periodu. Uz saziv sednice dostavljen vam je i kratak pregled aktivnosti Odbora u periodu između druge i treće sednice.

00:05:24 - Dragan Stanojević: Eh, namerno smo vam poslali, eh, eh, pismeno, znači da bi, jer dugo je da se to sve čita, da imate mogućnost da se upoznate sa tim. Ako imate nešto da kažete kasnije možete da se obratite, eh, ali pre nego što otvorim ovu diskusiju, eh, hteo bih da ipak kažem nekoliko napomena. Prvo, eh, dogodile su se neke interesantne stvari. Vi ste vjerovatno čuli da se u Skupštini održavala, održavao Sabor srpske dijaspore, baš u ovom domu i da niko od nas o tome ništa nije znao, da niko nije bio zvanično obaviješten, a to je organizovao, eh, ministar bez portfelja Milićević.Eh, prosto je neshvatljivo da niko od nas nije bio pozvan, da odbor nije bio pozvan, da ja kao predsednik nisam ne-ne-nisam bio pozvan, nego nisam ni znao da se to održava. I onda kada su ljudi počeli da se javljaju da me pitaju, ja nisam znao šta da im kažem.

00:06:18 - Dragan Stanojević: Eh, ja sam, naravno, postao, poslao ovaj, eh, poslanički zahtjev. Eh, dobio sam neki nesuvisli odgovor, ali prosto tu ne postoji nikak-nikakvo logično opravdanje zašto se to dogodilo. Mislim, eh, ponižavajuće je za nas kao za Odbor da se održava Sabor dijaspore u našem domu, a da mi o tome ne znamo i da ne prisustvujemo. A onda se dogodila još jedna stvar. Eh, na Zlatiboru su također letos imali, eh, skup dijaspore i za divno čudo pozvali su me.

00:06:47 - Dragan Stanojević: Eh, ja sam došao, u stvari, pre nego što sam došao, ja sam ih lepo pitao kakav je plan da li je obezbeđen, ne znam, prevoz, eh, smeštaj, hrana, mislim da li je organizovan skup ili nije. Meni su rekli ne, sve dolazi na svom trošku i tako dalje. Naravno, ja sam došao o svom trošku i nije to sporno. Eh, sporno je to kada sam ja došao, ja sam onda saznao da je sve ustvari organizovano, da su sa autobusima došli, da su imali smeštaj, da je, da su imali, naravno, hranu, da su imali program i tako dalje. I to je još jedna stvar.

00:07:18 - Dragan Stanojević: A onda kada su otvorili skup, nećete vjerovati na, da je ministar predstavio barem jedno pet šest ljudi i nije ni reči spomenuo ni Odbor ni mene kao predsjednika koji sam tu došao. Eh, dakle, to je jednostavno jedan odnos očigledno tog ministarstva prema nama. Ja vam govorim o činjenicama, ne govorim čak o nekim drugim stvarima i mislim da bi to trebalo da bude tema nekog našeg sljedećeg sastanka, da je, da pozovemo, ovaj, ministra, pa da nam daju objašnjenje, ovaj, zašto je takav stav prema nama, ako se slažete, to bi bio u narednom periodu. Eto, čisto da budete upućeni. Hvala vam puno.

00:07:56 - Dragan Stanojević: Eh, sada naravno da krenemo na. Želim da dam, naravno, reč našoj ambasadorki Ljiljani Nikšić. Rekao sam, to je čovjek koji je, eh, mnogo toga pomogao u, u, u našem radu i u ranijem našem radu i oko Jasenovca i oko dijaspore, oko mnogih drugih stvari. Evo, ona će, on, najbolje da kaže o svemu tome. Ljiljo, imate reč.

00:08:47 - Ljiljana Nikšić: (pauza od dvadeset i jedne sekunde) (čuje se udišanje) (pauza od dvadeset i jedne sekunde) Pa, (dih) uvaženi predsedniče, uvaženi članovi Odbora. (kašalj) Meni je izuzetna čast, ovaj, što sam danas počasni gost kao neko ko već oko deset godina, evo iduće godine biće deset godina neposredno sarađuje u aktivnostima, počev od 2016. godine, kada vidimo ovde neka lica, ovaj, počev od Miodraga Linte, preko gospodina Tvrdešića, Primadone Jadranke Jovanović, eh, naravno predsednika Stanojevića koji eto, u kontinuitetu su u poslaničkim klupama i imaju institucionalno pamćenje o tome, eh, šta i kako se radilo u komunikaciji sa dijasporom. Znači, podsetila bih, 2016. godine smo sa ovim Odborom organizovali Svesrpski samit u Cirihu, gde su neki od članova (kašalj) Odbora bili intenzivno uključeni i učestvovali.

00:09:42 - Ljiljana Nikšić: Zatim sto godina srpsko-švajcarskih diplomatskih odnosa. Onda isto tako 2016. bio je prvi hiring u istoriji parlamenta o Jasenovcu.

00:09:55 - Ljiljana Nikšić: (pauza od tri sekunde) 2017. prva izložba o Jasenovcu u Narodnoj skupštini svih vremena. Mislim, čak i najveća, ovaj, posle toga 2018., eh, zapravo je održana najveća izložba u istoriji Ujedinjenih nacija sa sedam tona opreme i artefakata pod nazivom "Jasenovac, pravo na nezaborav". Potom 2021. bio je hiring o danu kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući, kojoj je prisustvovao predsednik parlamenta, tadašnji ambasador Amerike, eh, šef Grupe prijateljstva i članovi Odbora za dijasporu.

00:10:34 - Ljiljana Nikšić: Zatim 2023. Teslina godina Teslinog naroda. Kao što vidite, ja nosim monogram Nikole Tesle i danas sam specijalno stavila zato što mislim da Srbi kao Teslin narod treba da na neki način se izbore za dostojanstveno sećanje na gorosta sa čovečanstva, naročito sada uoči sto sedamdeset godina od rođenja Nikole Tesle. Eh, zatim iste te godine u aprilu bila je konferencija o infanticidu u NDH. Domaćin je bio pokojni poslanik profesor doktor Dragoljub Acković, kojom prilikom je usvojena i rezolucija.

00:11:19 - Ljiljana Nikšić: Eh, zatim, eh, 2025. eh, bio je gost Evropski institut za holokaust i totalitarizam Univerziteta za mir eh, Ujedinjenih nacija. Eh, bila je saradnja sa Odborom. Oni su ovde bili primljeni i, eh, bila je jedna, da kažem, prigod, prigodna vrsta okruglog stola u maloj sali. Eh, i znači dvadeset i prvog oktobra bile je izložba o grofu Savi Vladislaviću i prezentacija monografije i održan je prvi biznis forum svih vremena o velikom putu čaja.

00:12:01 - Ljiljana Nikšić: Dakle, grof Sava Vladislavić, eh-Gospodine Đurić je jedan od ili možda najveći diplomata u istoriji naše civilizacije. On je Srbin iz Hercegovine koji je ostavio ili ostvario velika dela, čak i ideal velikog ovaj puta čaja koji je najduži trgovinski put u istoriji naše civilizacije od trinaest hiljada kilometara, a to je ustvari bio garant održivog mira nakon što je ustvari izdejstvovao nakon skoro tri godine diplomatskih pregovora četrdeset osam rundi sa kineskim carom Jung Džengom hiljadu sedamsto dvadeset i sedme napravio je najdužu granicu na svetu od šest hiljada kilometara i formirao na samoj granici grad Trojicko-Savsk, koji je posvetio Svetom Savi Srpskom i tu je podigao i hram Svete Trojice, koji i dan danas u Paraklisu imao živopisan lik Svetoga Save. I to je najdalja tačka Svetosavlja i pravoslavlja, aa, prema Dalekom istoku. Aa, doneta je odluka od strane Republike Burjatije i Ruske Federacije da se obeleži tri stotine godina od osnivanja Trojicko-Savska, koji je zapravo bio prva slobodna trgovinska zona u istoriji čovečanstva i to je ustvari mesto gde je, gde, gde je naš Srbin povezao ne samo dva carstva onog vremena i stvorio da kažem ideal tog večnog mira, koji je inače i deo svih nas diplomata koji verujemo u preventivnu diplomatiju u koju je verovao i Dag Hammarskjöld, čuveni švedski diplomata koji je, nažalost, poginuo u Kongu braneći upravo te postulate te preventivne diplomatije i verujući u istinoljubivost i u entuzijazam onog sveta. Pre svega, kao što je poznato, Ujedinjene nacije ove godine slave osamdeset godina od osnivanja i vama ide jedan vrlo važan datum u decembru, to je deveti decembar Međunarodni dan ljudskih prava i deseti decembar, ovaj, dan Konvencije za sprečavanje i kažnjavanje genocida, aa, koji je ratifikovala, naravno, naša zemlja.

00:14:27 - Ljiljana Nikšić: I naravno da u tom smislu mi imamo tu čast da u Muzeju srpske diplomatije postoji audio snimak Emila Sent-Loa koji je zajedno sa Eleonorom Ruzvelt hiljadu devetsto četrdeset i osme godine, desetog decembra u palati Šajo predstavio univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i taj frenetični aplauz naroda sveta je bio impresivan, verujući da posle Prvog i Drugog svetskog rata nikada više neće biti takvih strahota. Znači jedan idealizam i jedna vera u budućnost, tako da mislim da, da je veličanstvena prilika da i ovaj odbor, da kažem na ramenima gorosta sa te naučne diplomatije, kao što su Mileva Marić Ajnštajn, kao što je, to je ove godine stopedeset godina Mileve Marić, imate iduće godine stosedamdeset godina Nikole Tesle. Imate tri veka od osnivanja prve slobodne trgovinske zone istoka i zapada, te fenomenalne zone koja je donosila milione, tj. ako po današnjoj nomenklaturi, ako se to gleda, to je istočni Davos, znači onog vremena. Tu su, naravno, poslovali multimilioneri i multimilijarderi koji su se sastajali i pravili velike poslove.

00:15:50 - Ljiljana Nikšić: I zapravo ta, ta ekonomska diplomatija se pokazala kao vrhunski instrument preventivne diplomatije u opštenju i među narodima. U svakom slučaju meni je pripala ta čast da pre dve i po godine ovaj se započne ta aktivnost na izradi monografije o grofu Savi. Prvu monografiju je uradio Jovan Dučić, naš prvi ambasador u istoriji srpske diplomatije. I prosto je bila čast i veliki izazov zapravo sarađivati sa velikim imenima Srpske akademije nauka, zatim Instituta Konfucije, onda sa naučnim istraživačima iz Republike Burjatije, iz Italije, iz Španije, iz Turske i iz drugih zemalja koji su dali svoje neke priloge (kašalj) i ovaj da kažem sačinjena je ta monografija i zahvaljujem se, naravno, Narodnoj skupštini i odboru i članovima odbora koji su bili prisutni i pozdravili čak dolazak gradonačelnice grada Kjahta, gospođe Aleksandre Protasove. Tu je bio i sveštenik Oleg Matvejev koji služi ovaj, koji je ustvari služio akatist pohvalu Svetom Savi u tom hramu.

00:17:10 - Ljiljana Nikšić: A evo, ove godine je osamsto pedeset godina od rođenja Svetoga Save i možda eto bi bilo lepo kolektivno u hramu Svetog Save otići i napraviti isto tako jednu pohvalu ovaj povodom njegovog rođenja, jer zapravo ta najdalja tačka Svetosavlja prema Dalekom istoku govori o kulturno istorijskom nasleđu srpskog naroda i stavlja Srbiju i srpski narod u zajednici naroda sveta na jedno vrlo posebno mesto. Tako da ja ne bih da oduzimam vreme ovom časnom odboru. Čestitam svim članovima ovog odbora, jer smatram da ste perjanica za očuvanje identiteta da kažem i kulturnog nasleđa naše zemlje, jer na svaki način od vas se očekuje da budete prvi-Koji ćete učestvovati ili inicirati neke aktivnosti na obeležavanju važnih datuma, posebno naših velikana naučne dijaspore koji su proslavili ime Srbije na svim meridijanima. I posebno apelujem kao diplomat, lokalpatriotski, da prosto obratite pažnju na monašku diplomatiju Svetoga Save, koji je zaista ostavio veličanstvene tragove i u Jerusalimu i na Sinaju i na Svetoj gori. I gde god pogledate, znači imate tragove te veličanstvene, da kažem, uhmm, istorijske tradicije diplomatije svetosavskog pacifizma, jer mi baštinimo tradiciju od preko osam vekova srpske diplomatske škole, tako da ja se vama zaista zahvaljujem na ovoj časti.

00:19:01 - Ljiljana Nikšić: Prosto, nisam očekivala, ali mi je ovaj zaista, uhm-- imam jednu veliku zahvalnost za prepoznavanje, da kažem tih aktivnosti i za podršku koju ovaj Odbor pruža i aktivnostima Ministarstva spoljnih poslova u svim segmentima. Eto, hvala vam.

00:19:21 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno, ambasadorka. Hvala vama što ste, što ste vi došli, što radite to što radite i, uh, mogu da kažem da je stvarno veliko zadovoljstvo sa vama sarađivati, za razliku od, od Ministarstva, od Uprave. Eto, da vam kažem i za Upravu, mi smo pokušali još u samom početku da dobijemo informaciju da nam daju, uhm, nekakvu baznu podatak da se možemo obratiti ljudima od dijaspori organizacijama da im uputimo informaciju. Evo sekretar može da kaže par reči kakav smo dobili odgovor. Da ne postoje krovne organizacije- Da ne postoje- U tom smislu reči, tako da- Znači, jednostavno ne postoji ta komunikacija sa obe te institucije, kako s Ministarstvom, tako i sa Upravom, za razliku opet, uh, sa Ministarstvom, odnosno ambasadorkom koja godinama vodi Odeljenje za dijasporu.

00:20:10 - Dragan Stanojević: Inače, za one koji to ne znaju, tako da je ona najstarija u tom smislu što se tiče aktivnosti vezane za dijasporu i kažem, to je jedan primer. Eto, znači mi nismo niti u stranci, niti sam ja u Vladi, ali to je prosto primer kako se bori za srpsku stvar i ono što mi je drago što o-apusutno, al' sam ubeđen da je ovaj Odbor, bez obzira na naše političke razlike, jedini odbor koji stvarno ist-isto, na isti način razmišlja i bori se za iste stvari. I to mi je posebno drago. Eh, sada moram da vam kratko, naravno, neću vam sve ovo zato smo vam poslali ovaj pismeno o tim nekim aktivnostima. Uhm, ja ću sada samo da vam ukratko, ovaj, uhm, pročitam oko tih nekih aktivnosti koje smo imale-imali u prethodnom periodu.

00:20:54 - Dragan Stanojević: Dakle, Odbor za dijasporu i Srbije u regionu organizovao je i bio je domaćin profesorima istorije Evropskog instituta za istraživanje Holokausta i totalitarizma iz Madrida 11. Jula 2025. godine, o čemu vam je kratko i ambasadorka rekla. Ja sam naravno, uhm, ih primio. Organizovali smo, uhm, to u maloj sali.

00:21:15 - Dragan Stanojević: Bilo je to vrlo interesantno. Bilo je kol'ko njih, tridesetak, ja mislim, profesora, četrdeset čak, ovaj iz Madrida. Razgovarali smo. Tu su bili prisutni i moje kolege i gospodin Marić i Torbica i Tvrdišić. Mislim da je bio.

00:21:29 - Dragan Stanojević: Ajde da ne nabrajam sve, nekoga ću preskočiti, ali dakle ljudi koji su bili, uhm, bili su, učestvovali su znači u tome. Uhm, to je bila, naravno, i prilika da direktor Instituta Dijana Bodisavljević i borac za rezoluciju o osnivanju, Gojko Rončević, uruči počasnu gramatu predsedniku Evropskog instituta Vazkezu. Uhm, ko ne zna, Gojko Rončević je preživeo logorač, uhm, on ima sada devedeset jednu godinu. Trebao je danas da dođe, neg-, međutim, zdravstveno nije baš tako lako čoveka, ali neka ga Bog poživi još kad je doživeo do sada i preživio takve strašne stvari. Dakle, to je bio jedan onako međunarodni, uhm, međunarodni događaj koji je takođe doprineo, naravno, i na neki način i promociji i našeg Odbora, ali i pozicija Srbije u tom kontekstu i to je bilo objavljeno u raznim medijima.

00:22:24 - Dragan Stanojević: Uhm, drugo, a Odbor za dijasporu i Srbije u regionu organizovao je i bio domaćin promocije jubilarne monografije Grof Sava Vladislavić: trista godina od osnivanja Trojicko-Savska, prestonice velikog puta čaja, dvajstprvog oktobra dvadeset pete godine u okviru manifestacije Dani Moskve u Srbiji. Uhm, naravno, to je takođe bio jedan, uhm, veliki događaj. Prvi put, mislim u-u istoriji čak i Skupštine se govorilo na tu temu i uopšte bio je organizovan povodom grofa Savze Vladislavića. Čuli ste kako je rekla ambasadorka koje-kolike zasluge on ima u diplomatiji i koliki značaj ima za, za nas. Naravno, mi smo tu primili i gradonačelnicu Kljahte, odnosno grada koji je osnovao sam Sava Vladislavić.

00:23:15 - Dragan Stanojević: U okvir, uhm, u okviru programa otvorena je izložba trista godina Trojicko-Savska grofa Save Vladislavića, koju je zvanično otvorio potomak grofa Vladislavića, Branko Komanović, uhm, pored ostalih učesnika ot-otvaranje izložbe u-prisustvovao je i gospodin Sergej Čerjomin, koji je inače ministar Vlade grada Moskve, šef Odeljenja za spoljnu ekonomsku i međunarodnu saradnju i tako dalje. Nije verovatno ni ja, mi nismo spremili na tim znači brošurama koje su to govorile je pisalo da je naš Odbor takođe jedan od tih organizatora, tako da je to bija i-i takođe jedan, uhm, izuzetno važan događaj i ja ću vam reći dalje u planu postoji dogovor i da se to, da se taj rad intenzivira, da se organizuje možda i u Moskvi u, u ovaj, u parlamentu Moskve, a možda videću, možda čak i u Državnoj dumu da se organizuje jer grof Sava Vladislavić ima značaj kako za nas, tako i za njih, pa i za cijelu diplomatiju i istoriju, pa čak i Kine i drugih država, jer on je faktički bio jedan od, kako bih rekao, uhm, inicijatora faktički današnjeg Briksa, jer on je napravio tu granicu između Rusije, Kine i tako dalje.Eh, naravno, tu su bili i neki sastanci na inicijativu ambasade Republike Italije sedam maja održan je sastanak kolege Radovana Radojčića, zamenika predsednika Odbora za dijasporu Srbije u regionu i Dušana Marića, člana Odbora za sa gospodinom Aleksandrom Bokaletijem, članom Generalnog saveta Italijana u inostranstvu. Na tom sastanku razmenjena mišljenja i iskustva u pogledu saradnje zemalja matice dijaspore, prava koja dijaspora stvore u matičnim zemljama, ali pre svega o jačanju nacionalnih identiteta u globalističkom korporativnom svetu. Eh, sledeće je odavanje počasti vojnicima i oficirima Vojske Kraljevine Srbije koji počivaju na srpskom vojnom groblju u Ulmu. Ovo je onako isto jedan interesantan događaj.

00:25:15 - Dragan Stanojević: Eh, mi smo sa kolegom Marićem bili u delegaciji na poziv, eh, na poziv naše dijaspore u gradu Ulm, eh, i onda smo saznali, mislim, baš sam ja saznao da tamo postoji groblje. Što je interesantno, tamo postoji groblje naše i iz Prvog svetskog rata i postoji rusko iz Prvog i Drugog svetskog rata i mi smo sa gospodinom Marićem obišli, naravno, doneli slovence, položili vence. A to je izazvalo jedan baš onako pozitivan rezonans. Čak su i ruske državne televizije objavile o tome kako Srbi koji žive tamo su odali počast i svojim borcima i njihovim borcima. I to su, kažem, objavile i RIA Novosti i mnogi drugi državni mediji, što, što je malo neobično, ali hoću da kažem da su ljudi jako ovaj ocijenili to što smo mi kao Srbi ispoštovali, eh, je li i njihove i naše i položili vence.

00:26:18 - Dragan Stanojević: I o tome je, naravno, bilo dosta članaka u medijima, eh, tako da je to imalo jedan onako baš solidan i dobar efekat. Dalje, sastanak sa privrednicima iz Trenta na inicijativu Valtera Kasvaldera, tj. predsjednika skupštine pokrajinske-prokrajine Trentino. Znači, kada smo bili u Italiji, eh, naravno, na poziv organizatora skupa sa kojima mi sarađujemo već dugi niz godina. Eh, to je bilo od 31.

00:26:48 - Dragan Stanojević: maja do 1. juna od dvadeset i četvrte godine. Eh, mi smo se sastali sa predsednikom skupštinske pokrajine Trentino. To je jedna od najbogatijih i najboljih regiona, odnosno pokrajina Italije. Imali smo takođe sastanke sa rukovodstvom, eh, nekih kompanija koje se bave malinama, koje se bave eh, uvozom čak i tako dalje.

00:27:11 - Dragan Stanojević: Znači, napravili smo bili neke kontakte, razgovarali smo o mogućnosti da se naša malina izvozi, da oni kupuju na koji način i tako dalje. Vidjeli smo kako su oni organizovali proizvodnju linije, eh, tako da smo ovaj, ostvarili određene kontakte i to je takođe bio onako pozitivan događaj. U, između ostalog, naravno, učestvovali smo u tom skupu naše dijaspore koji je takođe bio veliki. Okupio je cijelu dijasporu iz Evrope i to je bio veliki događaj za samu dijasporu. Službena putovanja.

00:27:44 - Dragan Stanojević: Znači dobro, učešće delegacije Odbora u-osamnaestoj konferenciji srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona u Podgorici Crna Gora s kadrom Republike Albanije od dvadesetog do dvadeset i trećeg aprila dvadeset četvrte godine, gdje smo takođe prisustvovali. Eh, onda smo imali, eh, manifestaciju Brojanica, eh, Sabor srpske omladine od trideset prvog maja do prvog juna dvadeset četvrte takođe godine. Eh, takođe smo imali učešće Dušana Marića eh, na obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u sto šestoj godini proboja Solunskog fronta u Bitovi Republika Severna Makedonija u periodu od dvadesetog do dvadeset drugog septembra. Eh, takođe, jedan jako bitan događaj i ja bih poslije pozvao, naravno, gospodina Marića da da nam se također obrati, eh, da nam kaže par reči oko toga. Dalje, imali smo, eh, takođe učešće u Festivalu folklora Kolo, veza koja traje.

00:28:46 - Dragan Stanojević: Imali smo, eh, eh, znači veliki sabor da u, eh, i koncert, koncert, učešće u koncertu pod velom Nemanjića trećeg maja dvadeset pete godine. Eh, da vam ne, naravno, ne čitam sve, da vam ne oduzima vrijeme. I onda smo imali takođe manifestaciju Brojanica druge godine i tako dalje. Dakle, to je, eto, ukratko, jer detaljnije imate sve u izveštaju koji smo vam poslali. Eh, to vam je ukratko onako informacija.

00:29:15 - Dragan Stanojević: Eh, sada, ako neko želi na ovu reči, (kašalj) da ovaj uzme reč, mislim da bi bilo dobro da čujemo i kolege koji su bili učesnici i ovaj, naravno, sve ostale koji žele eh, da se jave i da se prijavite za reč.

00:29:38 - Dragan Stanojević: Samo pitanje jedno, eh, kad ste rekli da ostaju i sjajne reči, može li da kažem van teme pod znacima navoda ili mora baš- Ne, ne, to ćemo poslije razno.

00:29:39 - Dragan Stanojević: To ćemo na razno. A sada znači ko želi da se prijavi za reč od naših kolega, može da se prijavi. Jel imamo nekoga? Nema da. Dobro.

00:30:00 - Dragan Stanojević: Ništa onda zaključujem. Eh, jel se neko prijavio, a to nije. Jesi ti Torbica? Jeste, aha, da. Znači reč ima kolega Bojan Torbica, izvolite gospodine Torbica.

00:30:17 - Dragan Stanojević: Izvolite.

00:30:19 - Bojan Torbica: U redu. Zahvaljujem. Evo.

00:30:35 - Bojan Torbica: Pre svega da pozdravim sve kolege, da pozdravim našu dragu gošću ambasadorku koja je uvek rado viđena u-U Domu Narodne skupštine. Zato što uvek dođe sa nekim sjajnim idejama. Uvek je bila podrška našem radu i mi smo se trudili da pomognemo i budemo podrška njenom radu. A znamo svi kako nam je proteklo. Što se tiče političke situacije u Srbiji i zasedanja Skupštine protekla godina, tako da bih mogao slobodno da pohvalim aktivnosti koje vidimo ovde u materijalu.

00:31:03 - Bojan Torbica: Aa, žao mi je, a pričali smo više meseci, ako nezvanično na jednom od ovih događaja, to jest kada je bilo ovi gosti iz Španije upravo o komunikaciji između Odbora i ministra bez portfelja Milićevića i uprave, ja bih zamolio predsednika. Znam da imate želju. Znam da imate volju i znam da ste pokušavali, a da ponovo probamo da stupimo u kontakt. Iako u suštini smo mi oni koji su birali ministra, vladu i glasali za njih. Eh, u suštini bi oni bili dužni da pokušaju sa nama da uspostavljaju kontakt i da sarađuju.

00:31:48 - Bojan Torbica: Da kažem, evo još jednom da probamo da napravimo. Pretpostavljam da je, da se radi o nekim tehničkim stvarima zbog kojih nije. Jer znate kako, eh, ne možemo biti zadovoljni ako se u Domu Narodne skupštine održi Sabor srpske dijaspore i niko iz ovog Odbora, eh, ne bude pozvan i prisutan. To ne može da bude prihvatljivo kako za nas, kao narodne poslanike, nije tu niko uvredio ni Bojana ni Dragana, niti bilo koga ovde. Uvredio je pre svega Narodnu skupštinu Srbije, uvredio je nas kao ljude za koga je na različitim listama su građani glasali.

00:32:27 - Bojan Torbica: Znate kako, možemo mi imati drugačije političke ciljeve iii eh, drugačije poglede na politiku i na sve. Ali kada je u pitanju Srbija, kada su u pitanju interesi Srbije i srpskog naroda, tu se ne možemo i ne smemo razlikovati. Mi smo i pre, evo, tu su kolege koji su kao i ja više mandata u, u parlamentu i pre smo sarađivali bez obzira da li se radilo, ovaj, o pojedinim zakonskim predlozima i baš kada smo pričali o Jasenovcu, setio sam se i gledao sam evo ovde. Evo tu su i kolega Tvrdišić i kolega, koleginica Jovanović i još neki ovaj ljudi koji su zajedno sa nama i tada smo zajedno s opozicijom, kao i sada, eh, dali onaj Predlog rezolucije o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. I znači tada pre pet godina, eto četiri, pet godina i danas je jako dobro da sarađujemo, pogotovo po ovim pitanjima.

00:33:21 - Bojan Torbica: I zato je jako dobro da radimo ovaj u interesu države, što pokazuju i ovi i ove vaše aktivnosti. Pre svega bih ove prve dve aktivnosti pohvalio, to je ovaj sastanak koji smo imali u maloj sali sa profesorima istorije iz Španije. Mislim da je bilo značajno jer siguran sam da, ovaj, da dobar deo njih nije znao i nije imao priliku da čuje ono što su mogli da čuju tokom gostovanja i tokom svog eh, tog putovanja kroz Srbiju i razgovora i sa nama i sa drugim ljudima unutar Srbije, kao i ovu drugu. Ovaj, eh, drugo dešavanje. To je ovaj, monografija o Savi Vladislavića.

00:34:04 - Bojan Torbica: Znate kako, eh, mi jesmo odbor koji treba da, da se brine o srpskoj dijaspori u ovom trenutku, ali mislim da je upravo to, kao što je i ambasadorka cenjena rekla, a moramo da čuvamo i spomen i na onu bivšu dijasporu, dijasporu, pogotovo tu iz osamnaestog, devetnaestog, pa tamo i dvadesetog veka, jer srpski narod je dao puno velikih ljudi. Srpski narod je pomogao kao u tom trenutku i Rusiji, ali ništa manje ni tadašnjoj Austriji, Ugarskoj i mnogim državama u okruženju. I ja kažem jako velik uticaj, pa evo i sada imamo u Ruskom domu, ja vas inače poz-pozivam da obiđete izložbu "Danilitraža" u Ruskom domu, gde se upravo govori o Petru Velikom, o srpskoj dijaspori, o, znači grofu Vladislaviću, admiralu Zmajeviću i generalu Miloradoviću, ljudima koji su upravo, kao što možemo reći, eh, stavili temelj, eh, srpsko ruskih odnosa, bili pravi prezenti srpske dijaspore, srpskog naroda, srpskih oficira i u tom trenutku, ovaj, srpske vlastele koja je bila zbog spete istorijskih okolnosti rasejana širom sveta, kao što su i danas mnogi naši sunarodnici rasejani. Tako da kažem, pohvalio bih sve ove vaše-, zahvalio se predsedniku na svemu, eh, što je uradio u, evo prethodnom periodu od kada ovaj odbor postoji. Nadam se da Srbija uplivava u politički mnogo mirniji period u nekom narednom, ovaj u narednom vremenu, da će imati mnogo više sednica, što će rezultirati mnogo većim mogućnostima, mnogo većim aktivnostima.

00:35:47 - Bojan Torbica: I još jednom kažem, samo imam molbu. Hajde da uspostavimo kontakt sa ministrom, hajde da uspostavimo mnogo kvalitetniji kontakt sa Upravom za saradnju sa dijasporom. Mislim da će to biti ne samo u korist Ministarstva i našeg Odbora, već pre svega našoj dijaspori i Srba u regionu. Zahvaljujem.

00:36:08 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem vam se kolega Torbica. Naravno, vaš apel je prihvaćen apsolutno. Mi nismo ni znali da se to dešava, nismo pozvani, nismo mogli da utičemo niti da molimo Ministarstvo da nas pozovu. Ali, eto, kažem mi-mi pružamo ruku, eh, svakako, eh, da, pozvaćemo ih, evo već sledeća sednica će biti da ih pozovemo jednostavno da nam daju odgovor na ta pitanja. I to je to.

00:36:31 - Dragan Stanojević: Ko sam nam se sledeći javio? Samo da vidimo, Đukić Aleksandar, je li. Saću, saću.

00:36:41 - Aleksandar Đukić: Poštovanje svima. Aaa, ja verujem da je došlo do, do, do greške u komunikaciji, odnosno verujem da je došlo do greške u komunikaciji. Iii, evo ja sam prvi mandat ovde imam, da kažem starije kolege u smislu da, da su ovde više mandata. Aaa, ja sam šestog februara položio zakletvu dve hiljade dvadeset četvrte godine i pošto sam u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, aa, nama redovno dolaze ministri odbrane, odnosno ministar odbrane, ministar policije, da nam podnose izveštaje. Aaa, kao i sa svojim, aj pošto su, na primer, ministar odbrane ovaj on dolazi sa generalima, še-šefom kabineta i ostalo.

00:37:22 - Aleksandar Đukić: Isto tako, ministar policije, znači sa šefom kabineta, zamenicom šefa kabineta, znači sa celokupnim timom. Tako da ja ono što predlažem, aa, jeste da ovaj Odbor za neku sledeću sednicu, aa, pozove ministra, ali i njegov celokupan tim. Znači, bilo da je to šef kabineta, bilo da je to šef Protokola, sekretar, kako god, da vidimo gde je došlo do zastoj u komunikaciji, jer ja-- mi smo ipak zakonodavno telo i mi odlučujemo da li će neko biti sutra ili prekosutra na toj nekoj funkciji ili neće. Tako da moje mišljenje je da bismo trebali celokupan tim da, da, da vidimo da li je došlo do nekih nesuglasica, jer ipak smo mi odbor za dijasporu. Ako postoji već Ministarstvo za dijasporu, mi se treba da radimo u jednoj simbiozi, a ne da zasebno pravimo neke događaje da nazovemo jedno i drugo i ostalo.

00:38:16 - Aleksandar Đukić: Tako da moj predlog jeste da se pozove celokupan tim, ne samo ministar, aa, i da to postane praksa. Na primer, da, vi kao predsednik možda govorite koje su prethodne aktivnosti da kažem iznesene u eto nekom prethodnom periodu, ministar da dolazi i da ovaj isto tako podnosi izveštaje, kao što radi ministar policije, kao što radi ministar odbrane. Mislim da to ništa nije, aa, kako kažem, manje važno da to nisu manje važne institucije zato što oni rade. Tako da, eto, to bi bilo to. Hvala.

00:38:47 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno. Slažem se. To ćemo i uraditi. Sledeći reč ima Aleksandar Pavić. Izvolite.

00:38:55 - Aleksandar Pavić: (kašalj) Zahvaljujem. (kašalj) Pogotovu što ovde ambasadorka Nikšić, koja znam koliko je uradila na, na promociji kulture sećanja. A to nam stvarno, to nije ni približno ono što bi trebalo da bude kod nas, a evo na ovom Odboru prvo na, na prvom mestu predsednik ovog Odbora gospodin Stanojević je sam (kašalj) bio inicijator rezolucije o genocidu u NDH, koje nije prošlo u Skupštini, a evo i naša poslanička grupa je bila inicijator Deklaracije o genocidu u NDH, koje evo sad nije izglasana ni da dođe na dnevni red Skupštine. I ja ne znam kakav mi kredibilitet imamo pred svetom da govorimo o našim žrtvama. Kad ovoje zakonodavno telo nije u stanju da najviše zakonodavno telo nije u stanju da donese nikakav akt koji govori o genocidu, o stravičnom genocidu koji se desio u NDH protiv srpskog naroda, ne samo Srba, naravno, to su bili i Jevreji i Romi, ali srpskog naroda, jer mi smo u Srbiji, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, dečiji logor.

00:40:21 - Aleksandar Pavić: Ništa od toga. Ispada da, da je Narodnoj skupštini svejedno ili da treba da donese deklaraciju da se nije desio genocid, pošto izgleda da nikako nam ne ide da se donese deklaracija ili rezolucija da se desio genocid. Meni stvarno nije jasno s čime to pravdaju, a čime to pravdaju poslanici vladajućih koalicija. Ne može da se donese rezolucija niti deklaracija o genocidu u NDH. Ja bih voleo da čujem od nekoga to javno objašnjenje zašto to ne može.

00:40:55 - Aleksandar Pavić: Zašto? Jer, jel idemo putem SFRJ da se zatire sećanje namerno radi os, radi dodvoravanja Hrvatima zbog, da bi nam oni glasali za nas da uđemo u Evropsku uniju, što se nikad neće desiti, nikad se neće desiti. Osim ako ne želite da priznamo lažnu državu Kosovo, a to piše u poglavlju trideset pet, da se razumemo, koje je inače držano u tajnosti od, od javnosti u Srbiji. Znači, moram da kažem da je skandalozno i gledaju nas svi, ja sam siguran da nam se ne prid tu i smeju, što ne možemo da usvojimo čak ni dek-ni, ni deklaraciju, a kamoli rezoluciju o genocidu koji se stvarno desio, ali moramo zato da slušamo o genocidu koji se nije desio u Srebrenici svake godine. To gutamo, to gutamo.

00:41:52 - Aleksandar Pavić: Neki zvaničnici su išli čak u groblje na Potočarima, u Potočarima, ali naše žrtve NDH i dalje vape. Zato je da ih bar njihova država prizna. I da javno kaže celom svetu šta se desilo u NDH, pogotovu, pogotovu, evo mi smo predložili, aa, deklaraciju koja je inače identična Deklaraciji koju je Skupština Republike Srpske usvojila dvije hiljade petnaeste godine. Mi smo to uradili, to nije isti rang kao rezolucija, ali zato što smo hteli da budemo u saglasju sa Narodnom skupštinom Republike Srpske i da poštujemo član tri, deklera-trijestri Deklaracije Svesrpskog sabora iz dvije hiljade dvadeset četvrte godine da se zajednički, aa, izjasnimo o-Da ga je kultura sećanja i zajednički obeležavali datumi srpskog naroda. Ni-ni-ni to nije moglo da prođe, a predložili smo to Skupštini posle Tompsonovog koncerta u Zagrebu.

00:43:02 - Aleksandar Pavić: Preko pola miliona Hrvata. Evo, sad će ponovo da bude koncert. Nema problema, oni kliču "za dom spremni". To su ustaške orgije koje se dešavaju u Hrvatskoj i mi nismo u stanju u Srbiji da se na tome od-od-odredimo o onome čemu oni kliču i ponovo se pokreću antisrpske kampanje, iako su Srbe tamo odatle praktično potpuno istrebili. I moram, evo, ovog, da iskoristim ovaj odbor da iz-da izložim protest što nije u stanju vladajuća koalicija da prihvati bilo šta što obeležava da se desio genocid u nezavisnoj državi Hrvatskoj, čije su najveće žrtve ubedljivo bili Srbi.

00:43:47 - Aleksandar Pavić: Hvala.

00:43:50 - Dragan Stanojević: Hvala puno gospodine Paviću. Nažalost, eh, moram da se saglasim ovaj apsolutno sa vama i uz dužno poštovanje prema Jadranki i prema Linti, jer su to ljudi jedini koji su iz vladajućeg garniture glasali i uvek glasaju za tu rezoluciju, deklaraciju, šta god bilo i u tom kontekstu stvarno im se zahvaljujem, ali jeste, jeste sramno da se ovaj ta rezolucija, deklaracija, kako god ne usvoji. Očigledno neki politički tajming postoji, ali na kraju krajeva, ovaj, eh, evo vidim da se tu javila naša koleginica i Jadranka, pa vam dajem reč izvolite.

00:44:28 - Jadranka Jovanović: Planirano ali... Hvala vam predsedniče. Pozdravljam ambasadorku Nikšić, uvaženi članovi Odbora. Vi ste me inspirisali i ja želim ovde samo da kažem neki svoj, ono što je moj osećaj, moj lični odgovor na ovo što ste vi izneli, jer jako mnogo ljudi misli tako kao što ste vi rekli i misli ispravno, jer svako mislim da bez obzira kojoj političkoj opciji pripada, verujem da bi prirodno bilo da izglasa i da, da se složi sa predlogom o deklaraciji o recimo Jasenovcu. Ja sam lično glasala za to, ali dozvolite mi da vam kažem, eh, da sam se sama korigovala i sama sticala eh, čitav niz iskustava od prvog puta kada sam bila poslanik i kada je prvi put eh, to bio predlog 2000, mislim šesnaeste opozicije.

00:45:42 - Jadranka Jovanović: U tom trenutku smo Miroslav Lazanski i ja koji smo bili poslanici početnici glasali takođe jedini i bili zbunjeni. Dakle, ja vam pričam o jednom ličnom eh, iskustvu kroz koje sam prošla eh, kao poslanik i tu ću se zaustaviti. Mi smo glasali. Drugi nisu glasali, svi oko nas nisu glasali. Ali onda mi se dogodilo jedna divna lekcija, a lekcija je sledeća da sam upravo inicijativom ambasadorki Nikšić kao umetnik putovala za Jerusalim u vrlo teškoj i velikoj, eh teškoj misiji, ali u jednoj ozbiljnoj ekipi ljudi iz celog sveta, najeminentnijih naših stručnjaka.

00:46:36 - Jadranka Jovanović: Ja sam tu bila kao umetnik uz druge umetnike, gde smo mi pokušavali da postavimo spomen-obeležje, ploču Svetom Savi u Jerusalimu. Ne bih ovde, da je ovaj sastanak zatvorenog tipa, mogla bih da vam pričam o tome. Mislim da nije ne zbog mene. Ja sve što mislim i sve što govorim mogu da kažem javno i svakome, ali mislim da za državu Srbiju nije dobro eh, da vam kažem na kol, na koje smo prepreke sve nailazili i šta se sve tada dešavalo i kojim putevima. Moram da kažem jadne ove naše voljene zemlje, (smijeh) koja prosto ima neku, neki put da je i zrnce peska za nju veliko, a-a to je samo zrnce peska uz najstrašniju muku smo uspjeli da postavimo tu ploču Svetom Savi, a kažem zadržat ću za sebe sve ono šta se dešavalo, na šta smo nailazili i kroz taj primjer sem ja mnogo toga naučila i mnogo toga shvatila da postoje informacije koje mi nemamo, da postoje informacije koje mi ne možemo.

00:48:10 - Jadranka Jovanović: Ja ih mogu da slutim i ja ih slutim i već imam dovoljno iskustva, ozbiljno ih slutim. I ne trebaju mi službene informacije i nisu mi neophodne informacije, eh i ukrštanje svih mogućih obavještajnih službi. Ali sigurna sam, zaista sam sigurna i iskreno govorim da oni koji te informacije posjeduju, a to znači državni vrh, oni moraju da odrede, sigurna sam taj tajming, eh, zato što-Eh, ja i dalje nastavljam da glasam za ovu rezoluciju i mi koji to nosimo u srcu, odnosno deklaraciju. Mi koji to nosimo sto posto, eh, kao opredeljenje, bez strahova da će nam biti nešto zamereno. Sa svojim individ-individualnim karakterom ličnosti, eh, ne marići za posledice.

00:49:21 - Jadranka Jovanović: Mi to treba da nastavimo, po meni da radimo. A odluka o trenutku i opet ovde sam uskraćena da govorim najotvorenije zbog javnosti, eh, trenutka ovog odbora.

00:49:39 - Jadranka Jovanović: Nadam se da sam razumljiva, biram reči. Tu ja sam shvatila da je lepo i lako iz udobne fotelje ili sa ovog nivoa poslaničkog, ma koliko on bio veliki i visok, da mi nemamo sve informacije i da je važno za državu da se odredi, da se to nekako priprema, eh, da se to, eh, koju god reč bih rekla, bojim se uvrediću te žrtve. Eh, kako bih to sad, da, da se to nekako ukrupnjava do trenutka kada će biti zaista za zemlju, eh, najmanje negativno. Bez obzira na (smeh) jasnost da to mora da se donese, da je to neophodno da se donese. Dakle, to je moje obrazloženje za sve ovo što ste vi izrekli i to je moje lično iskustvo kroz koje sam prošla jer sam se u Jerusalimu zapitala da li sam ja bila u osnovnoj školi i to u razredu od prvog do četvrtog kada sam glasala srcem i istinom, eh, i čašću, jedino, na jedino mogući način.

00:51:09 - Jadranka Jovanović: Neim-ne imajući u vidu sve ono što jedna ozbiljan državnik i ozbiljno rukovodstvo koji moraju da budu lideri i da odgovaraju, što je jako teško i ne može svako, za sudbinu c-celog jednog naroda. Dakle, da se ponize kad treba, da prećute kad treba, između ostalog. Sve u interesu da taj narod koji naš srpski, koji se osipa, koji se smanjuje, ne bi nestao, da bi postajao i da bi se kroz sve svetske bure najstrašnije izvukao. Dakle, lično mislim da će doći trenutak kada će to biti izglasano. Ovo je samo moj pogled i moje iskustvo po pitanju ove deklaracije.

00:52:02 - Jadranka Jovanović: Hvala vam.

00:52:05 - Dragan Stanojević: Hvala vam Jadranka na emocionalnom nastupu. Naravno da vidi se iskrenost i u vašoj nameri i ono što mogu da, da kažem da s ponosom da je ovaj odbor imao već sad većinu koja je glasala za tu rezoluciju. Zaboravio sam malopre da, da kažem za, eh, kolegu Torbicu, ovaj, jer je on sa svojom poslaničkom grupom takođe uvek glasao i uvek podržava i takođe želim da mu iskažem zahvalnost za tu podršku, kao i svim ostalima. Eh, da li ima još neko ko želi reč?

00:52:42 - Aleksandar Pavić: Evo.

00:52:43 - Dragan Stanojević: Ah, aha, Aleksandar Pavić. Da izvolite, izvolite Paviću.

00:52:48 - Aleksandar Pavić: Aha, hvala. Pa prvo da se zahvalim gospođi Jovanović, prvo za sve što uradila za promociju srpske kulture- Tako je.

00:52:57 - Aleksandar Pavić: I za imidž Srbije u svetu.

00:53:07 - Dragan Stanojević: To je na prvom mestu, a je-nije bilo ko nama govorio sada i- To potpuno važi- Ima težinu.

00:53:07 - Aleksandar Pavić: Da. Eh, i potpuno razumem o čemu pričate. Eh, nije mi ovo prvi put da sam u nek, na nekoj državnoj funkciji. Bio sam i na funkciji u Republici Srpskoj i znam dobro šta znači državni interes, a, ali ja s-hoću da napomenem jednu stvar i to je problem o kojem je govorio gospodin predsednik Stanović ranije, eh, nedostatak komunikacije. Ako ne može resorni ministar ili ministar bez portfele zadužen za dijasporu, ako nema komunikaciju, eh, šta nam to govori?

00:53:45 - Aleksandar Pavić: Ako postoji državni interes da se u ovom trenutku ne donese rezolucija o Deklaraciji o genocidu u NDH, ja mislim da je sasvim umesno i više od toga da se na jednom zatvorenom sastanku sa liderima i vlasti i opo-opozicije, da se objasni zbog čega. I onda mi ne bi morali da nagađamo i da možda čak i javno kritikujemo nešto što u stvari ne treba kritikovati. Ja imam iskustva sa time eh, i hajde da kažemo i sa sadašnjom vladajućom koalicijom, kad je bilo vreme da se eh, u vreme kad su tek došli na vlast tri hiljade dvanaeste godine, kad je usvojen prvo onaj, eh, Sporazum o integrisanom upravljaju granicom između Kosova i Metohije i ostatka Srbije. (dih) Ja tad nisam bio u političkoj partiji, ali zajedno sa još nekoliko udruženja mi smo pisali i ov-v-v-, eh, pisali smo i pre, i novom i predsedniku države i predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine, eh, da pitamo, eh...Znači tražimo sastanak da pitamo zbog čega se donosi sporazum o praktičkoj pravi granice između Kosova i Metohije ostatka Srbije. Ignorisani smo.

00:55:05 - Aleksandar Pavić: Onda sam pitao tadašnjeg lidera Srba sa severa Kosova i Metohije, koji su inače izabrani po zakonima Republike Srbije. Poslednji ekipa koja je tako izabrana, a sve sam ih poznavao zato što sam učestvovao na mitinzima i posle i protiv Briselskog sporazuma. Da li vas je državni vrh pozvao na sastanak da vam objasni zašto mora da se usvoji Briselski sporazum, a pre toga sporazum o faktičkoj granici? Oni su rekli ne. Nije nam objašnjeno.

00:55:38 - Aleksandar Pavić: E, pa vidite. Onda mi dolazimo u situaciju da imamo ovakve političke borbe oko stvari od nacionalnog interesa, javne svađe, optužbe. Zato što državni vrh smatra da ne treba da komunicira državni razlog i onima koji su predstavnici naroda. Predstavnici naroda su i opozicija, a ne samo predstavnici vladajuće koalicije. Znači, smatram da dok god nam se ne objasni na nekom zatvorenom sastanku zašto je državni razlog da mi ne usvajamo rezoluciju ili deklaraciju o genocidu NDK, da je sasvim umesno da onda izražavamo javni protest, jer pazite i javnost hoće da zna.

00:56:25 - Aleksandar Pavić: Ja sam pitan redovno otkako smo mi ušli u skupštinu. Hoćete li vi? Hoće li neko da predloži neku deklaraciju? Jer poznajem puno Krajišnika i oni su pitali. Ja sam se osetio odgovornim i ja sam siguran da nisam jedini da se to uradi.

00:56:43 - Aleksandar Pavić: I znate šta onda morate da se opravdate pred tim ljudima. Bar smo mi uradili nešto. Znači, o tome se radi ako nema komunikacije državnog vrha. E, onda imamo ovakvu atmosferu kakvu imamo. Hvala.

00:56:55 - Dragan Stanojević: Da. Zahvaljujem se gospodine Paviću. Naravno, slažem se sa time da bi bilo dobro da državni vrh ovaj nam objasni tu situaciju, ali bojim se da mi polazimo iz patriotskih pobuda, ali na tom sastanku bi možda bili neki drugi koji bi to iskoristili zlonamerno. Tako da negde ovaj i to postoji. Eto, to je da li ima još.

00:57:16 - Dragan Stanojević: Da li neko se još prijavio za reč?

00:57:22 - Dragan Stanojević: Onda, a Jadranka se već prijavila. Izvolite.

00:57:26 - Jadranka Jovanović: Ja sam brže od vas. Hoćete da vam ustupim? Pa ja sam samo da se nadovežem. Ja sam zapravo htela. Hvala Vam gospodine Paviću.

00:57:38 - Jadranka Jovanović: Upravo sam pre dva dana došla i to sam spomenula pre početka sednice predsedniku. I Vi ste potpuno u pravu. Ja sam došla pre dva dana iz Austrije sa jednog umetničkog gostovanja, ali sam tamo, eto, kao i vi bila bombardovana od strane ljudi koji imaju visoke pozicije u našoj dijaspori u Austriji. Pitanjima i pokazivanjima tekstova koji su izašli posle ovih sedmica naših sa zaista zastrašujućim naslovima. Oni nisu imali odgovor.

00:58:26 - Jadranka Jovanović: Mene su pitali u najnegativnijem mogućem kontekstu da li je moguće da srpski parlament neće da izglasa deklaraciju o Jasenovcu. Jako mnogo sam imala takvih pitanja, iako sam tamo bila ne kao poslanik, nego kao umetnik. I jako mi je žao što je takva jedna stvar. Kako bih rekla poligon za ozbiljne manipulacije. Tu se takođe slažem s vama da bi trebalo da nam se možda objasni ja ovo.

00:59:10 - Jadranka Jovanović: Ovo što sam rekla u prvom govoru su moje lični stavovi do kojih sam ja došla kroz godine boravka u parlamentu. Sa svakim novim saznanjem, sa svakim novim iskustvom, sa svakim novim putovanjem i sa svakim novim govorom kojim sam čula od bilo koga i sa onim što sam ja svojom analitičnošću zaključivala sama, ali mi je jako žao i to pitam. Ne znam sve u Odboru i vas, predsedniče, da li mi imamo mogućnost da imamo neki izveštaj, neku neki svoj, kako bih rekla zaključak ili stav koji bi po pitanju dekleracije koji bi, koji ne bi okrenuo te ljude naše Srbe u dijaspori protiv svih nas, ali ne protiv svih nas ovde pojedinačno prisutnih, nego protiv zemlje, jer oni postaju ozbiljno ljuti i to nije dobro za našu zemlju. To su naši ljudi, to je naša dijaspora. Ona se bori za nas, ona se brine za nas, ona pomaže nama.

01:00:29 - Jadranka Jovanović: Oni ne razumeju jer dobijaju samo iskrivljenu sliku, čak i ovo netačnu informaciju da to nije da je Skupština odbila, nego je odbijen predlog da se stavi na dnevni red, ali to je veštom igrom reči dovedeno do jednog ozbiljnog otpora sa kojim sam se ja samo prilikom jednog gostovanja u Austriji susrela čitave večeri sa našim ljudima. Eto to. To je možda pametno da nekako mi to.Da prosto sprečimo da ti ljudi se ne odvoje od matice. Hvala.

01:01:09 - Dragan Stanojević: Hvala puno, gospođo Jadranka. Razumem, podržavam apsolutno. Veliki je problem i između ostalog, vidite da se nametnula sama tema jer je to tema u dijaspori koja je baš onako... Ljudi se javljaju, reakcije su takve, ali dobro, evo, sad ćemo da čujemo, dajem reč gospodinu Mariću Dušanu, pa će onda nam objasnit takođe, svoja viđenja.

01:01:33 - Dušan Marić: Kolege iz opozicije (kašalj) i predlagači ove deklaracije govore ovde o nedostatku komunikacije i taj nedostatak pripisuju vlasti i Srpskoj naprednoj stranci, a ja sad postavljam pitanje da li su predlagači prije predlaganja Deklaracije tražili, da li su podneli inicijativu za bilo kakav sastanak, za bilo kakve konsultacije sa vladajućom strankom, sa Srpskom naprednom strankom, sa poslaničkim klubom Srpske napredne stranke? Nisu. To je prvo. Drugo, kad se država nalazi u problemima u kakvim se trenutno nalazi Srbija, sa apsolutno nestabilnim unutrašnjim stanjem, sa očiglednim pokušajima da se nasilnim putem promeni vlast u Srbiji, sa nasiljem na ulicama, koje s manjim većim intenzitetom traje godinu dana, kada ima probleme koje ima na Kosovu i Metohiji, kada ima probleme koje ima u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, kada ima otvoreno uplitanje u unutrašnja pitanja i sa strane zapada i sa strane istoka. Onda pametna država ne otvara nove frontove.

01:02:54 - Dušan Marić: Onda pametna država i pametna vlast gledaju da rešavaju ta goruća pitanja. Što se tiče Deklaracije o genocidu nezavisnoj državi Hrvatskoj, govori neko, kao neko, ko je više od četiri godine proveo na ratištu, koji je objavio više od deset hiljada tekstova, hiljade tekstova o stradanju srpskog naroda i deset knjiga o stradanju srpskog naroda, pa između ostalog, o stradanju u nezavisnoj državi Hrvatskoj. I želim da kažem sledeće, da Deklaracija o genocidu u nezavisnoj državi Hrvatskoj i Deklaracija o genocidu u Jasenovcu ne smiju biti predmet političkog nagovaranja, predmet političke samopromocije, promocije ili stranačke promocije. Ako će ovaj parlament da usvaja Deklaraciju o genocidu u nezavisnoj državi Hrvatskoj, onda ta deklaracija mora biti rezultat dogovora, rezultat usaglašavanja, a to se ne rešava ad hoc, ono u nekom trenutku kad neko proceni da će mu to dobro doći i da ćemo doneti neke političke poene. Ovoj vlasti i Srpskoj naprednoj stranci se može prigovoriti štošta.

01:04:15 - Dušan Marić: Imam i ja zamjerki na račun svoje stranke, na račun politike svoje stranke, ali jedna od stvari koje u svojoj vlasti ovoj stranci ne mogu zamjerati, to je nekakav loš odnos prema kulturi sjećanja. Pa nijedna vlast- Od dve hiljade godine, ranije neću govoriti, nije učinila toliko na njegovanju kulture i sjećanja koliko je učinila ova vlast. Ja ću ovde samo podsetiti neke činjenice. Ova vlast je ustanovila Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ova vlast je ustanovila obilježavanje progona srpskog naroda u zločinačkoj akciji Oluja, i to zajedničkog obilježavanja od strane Republike Srbije, Republike Srpske i Srba iz Makedonije i Crne Gore, Hrvatske i drugih zemalja, zajedničkog obilježavanja zločina u Jasenovcu.

01:05:19 - Dušan Marić: I kad sam već kod toga, ne želim da ulazim u bilo kakvu polemiku, ali ja se zaista ne sjećam, možda griješim, da sam na novogodišnjem skupu u Gradini, gdje je obilježavana ta tragedija koja nam se tamo dogodila, da sam vidio jednog od predlagača. Možda griješim, ako griješim, izvinjavam se, u ovoj deklaraciji. Sledeća stvar. Ustanovljeno je zajedničko obilježavanje stradanja srpskog naroda u Podrinju. Sledeća stvar.

01:05:50 - Dušan Marić: Organizovali smo Sesrpski sabor na kojem je usvojena Deklaracija o pravima srpskog naroda, nacionalnog jedinstva i budućnosti srpskog naroda. Formirali smo parlamentarni forum Srbija - Republika Srpska, što je, dozvolićete da se kaže, u moje vrijeme jedan iskorak u saradnji između Republike Srbije i Republike Srpske u odnosu na prethodni period. Vi znate da je više puta usvojena Deklaracija o specijalnim vezama od dve hiljade godine do danas, pa je to, pa više od deset, petnaest godina bilo mrtvo slovo na papiru. Sada specijalne veze između Srbije i Republike Srpske nisu samo mrtvo slovo na papiru, nego to je nesporna činjenica. Rezultat te činjenice je...

01:06:42 - Dušan Marić: Rezultat te činjenice je ovo što sam govorio, zajedničko obilježavanje značajnih događaja iz novije istorije srpskog naroda, ali rezultat te činjenice je i rezultat i činjenica da je Srbija u Republiku Srpsku uložila u posljednjih nekoliko godina više od sto miliona evra. Skoro da nema, pa skoro da nema opštine u Republici Srpskoj u kojoj nije izgrađen neki objekat sredstvima iz budžeta Republike Srbije.Zajednički obilježavamo deveti januar, znači kao predstavnik Skupštine, Skupštine Srbije, kao poslanik vladajuće stranke. Ja već ne znam. Pet šest godina svakog devetog januara idem u Banju Luku budem zvanično pozvan. Odm tamo i pristaju ne samo ja, nego i brojni ministri iz Vlade Republike Srbije.

01:07:34 - Dušan Marić: Zajednički obilježavamo sretanje. I za kraj, kad sam govorio, govorio o ovim ulaganjima da u prilog tome dodam još dvije činjenice. Samo u zadnjih četiri godine završili smo dva mosta, jedan most između Bratunca i Ljubovije Bratunac u koji smo uložili trinaest miliona evra i završen je most na rijeci Savi na autoputu Kuzmin Rača. To je dio autoputa budućeg autoputa Beograd Bjeljina u koji je uloženo više od dve stotine miliona evra, a mi danas na zasjedanju Skupštine Srbije imamo raspravu o budžetu Republike Srbije za sljedeću godinu. I tim budžetom je predviđena rekonstrukcija čak četiri mosta na Drini.

01:08:21 - Dušan Marić: O njihovom značaju ne treba da govorim. Znači rekonstrukcija mosta između Bajine Bašte i Skelana, rekonstrukcija starog mosta između Ljubovije i Bratunca, rekonstrukcija mosta u Šepku. To je između Bjeljine i Zvornika, a čini mi se da sam danas pročitao vijest da se danas za teretni saobraćaj otvara upravo rekonstruisani most između Zvornika i Malog Zvornika u Karakaju. No, o tome o tome toliko kada se bavimo nekim osjetljivim nacionalnim temama. Ako želimo da se njima bavimo tako da djelujemo jedinstveno, onda ne treba činiti neke ishitrene korake koji prave bespotrebne razlike.

01:09:16 - Dušan Marić: Znači, ponavljam, ako ste htjeli da raspravljamo o usvajanju Deklaracije o genocidu genocidu u nezavisnoj državi Hrvatskoj, a govorite o potrebi konsultacija jedinstva i tako dalje. Osnovna i prva stvar koju ste trebali uraditi jeste da nas pozovete na razgovor, da razgovaramo na tu temu. Vi ste se odlučili za drugi put. Predložili ste jedan dokument. Niste prvi.

01:09:43 - Dušan Marić: Imali smo više takvih prijedloga i očekivali ste od nas da to podržimo. Ja taj dokument prije toga nisam ni vidio. Znači, vi ste samo predložili da ga obratimo na dnevni red. Ja zaista lično ja, nevezano za stranku kojoj pripadam. Ne bih mogao da podržim takav prijedlog dok ne vidim o kakvom dokumentu se radi.

01:10:04 - Dušan Marić: I još želim da kažem imam taman vremena. Što se tiče ovoga sve Srpskog sabora koji je održan ovdje taj Sabor je zakazao i domaćin je bio ministar za dijasporu. Ja mislim da je to što je urađeno nedopustivo. To izgleda kao neslana šala. To je otprilike kao da vam komšija dođe u kuću, zakaže sastanak sa rođacima, a vas ne pozove da pristojite.

01:10:36 - Dušan Marić: Znate, prosto je van pameti da u Skupštini Srbije u srpskom parlamentu neko organizuje Sabor srpske dijaspore, a da ne pozove članove Odbora za dijasporu. I to nije jedan kolega rekao vjerojatno propust nedostataka komunikacije. Nije to nedostatak komunikacije, to je u pitanju loša namjera. Šta je uzrok te namjere? Ja mogu da nagađam da li je strah od toga da će biti ovaj podijeljena, da tako kažem, medijska pažnja.

01:11:11 - Dušan Marić: Da li je to odnos prema ovom odboru? Da li je to odnos prema činjenici da je predsjednik odbora Dragan Stanojević ili odnos prema činjenici da je predsjednik Odbora neko ko je iz opozicije apsolutno nebitno, ali to je nedopustivo. Hvala vam.

01:11:26 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem se gospodine Mariću. Naravno, ovaj što se tiče Jasenovca, ipak bih tu ostao na svojoj poziciji, ali je činjenica to mislim logično bi bilo da ja kao opozicija kažem da ga napadnem i da kažem da to sve nije tačno. Ali što se tiče ovoga što ste naveli šta je ova vlast uradila i neka obeležavanja stvarno, Recimo, ja u ono vrijeme žutih ne bih mogao da zamislim da je to moguće i prosto treba biti objektivan tamo gde postoji istina oko toga, ali dobro da ne oduzimam reč. Dakle, imao sam tu prijavljenog Tvrdišića, ali nešto te sad nema u sistemu. Ajde ponovo, aha, reč dajem potpredsednik gospodinu Radovanu Tvrdišić.

01:12:15 - Dragan Stanojević: Izvolite.

01:12:18 - Radovan Tvrdičić: Pa pre svega da pozdravim našu uvaženog ambasadora Nikšića za o kome smo već kojeg smo puno toga rekli i zaista svaka riječ je zaslužena i tu neku dilemu nemamo. Naravno da pozdravljam sve ove naše danas prisutne kolege i koleginice. Mislim da da činjenica da razgovaramo na ovu temu pokazuje koji odjek u javnosti je ona imala, a imam potpuno pravo da kažem da mislim da ovdje ljudi koji sede imaju apsolutno sličnu volju, želju i potrebu da na ovu temu nešto kažu. A ono što je apsolutna činjenica jeste da svi osjećamo potrebu da se ova tema na neki način definiše i reši, jer mi živimo u vremenu kada su riječi izgubile smisao svake.Gospođo, a sada dolazimo u poziciju da raspravljamo već o trećoj deklaraciji koja se bavi Jasenovcem. Dakle, ovo je treća.

01:13:20 - Radovan Tvrdičić: Bila je prva koja je bila malo drugačije organizovana i za koju sam zaista smatrao da je pokazala jedan unutrašnji odraz sabornosti i jedinstva. Bila je u koordinaciji sa Udruženjem preživelih jasenovačkih logoraša. Bila je prethodno urađena u komunikaciji sa svim, aa, grupama poslaničkim, znači imali su mogućnosti da se upoznaju o čemu se radi i kako se radi. Aa, bila je organizovana na najvišem nivou u smislu da smo mogli da suputimo šta ona predstavlja, pa je onda ostao prostor da vidimo koji je državni razlog za koji mi nismo znali. Ali ta rezolucija, odnosno deklaracija je došla na dnevni red i za nju se glasalo i glasalo je oko četrdesetak i to je suština onoga što želim da kažem, koja je razlika između ovoga i ove dve rezolucije, tj.

01:14:07 - Radovan Tvrdičić: vaše deklaracije, koje su delovale kao ad hoc pripremljene i nažalost, nisu u-nisu ispunile elemente koje treba da bi ovo moglo da se nazove neka jedinstvena deklaracija koja odražava unutrašnje jedinstvo ljudi koji su u ovom trenutku na poziciji da takve odluke donose. Toga nije bilo. Delovalo je, mada ja nemam, ja ne želim da mislim da je urađena samo u dnevno-političke svrhe, ali izgledalo je kao da je samo sa tim razlogom nije dovoljno ozbiljno pripremljena. Samo su izbačene i onda se došlo u poziciju da mi razmišljamo da li će za jednu da glasa jedna od vaše dve grupe ili neće i bilo je neozbiljno da na takvu pripremu se ozbiljno reaguje. Po mom mišljenju.

01:14:48 - Radovan Tvrdičić: Zato ja za te dve nisam glasao. Nije me niko iskontaktirao. Imamo lični odnos od ranijih nekih vremena i smatrao sam da to nije ozbiljan stav, ni ozbiljan način da se o tako ozbiljnom identitetskom pitanju razgovara na ovom nivou. To je moje lično mišljenje. Naravno, to ne znači da mi sad treba da odustanemo, ali gospodin Marić je dao i jednu vrstu osvrta na trenutnu situaciju koja može da bude razlog, ne mora da bude razlog.

01:15:16 - Radovan Tvrdičić: Ono što je činjenica da mi treba da shvatimo da-da-da treba praviti atmosferu jer jeste činjenica da od nekoliko svetskih naroda nad kojima je izvršen genocid, među njima i Srbi, mi jedini nismo doneli u svom parlamentu ni jedan akt kojim taj genocid tako i nazivamo. Sad ima mnogo različitih, neki smatraju da ne treba ni da se zove genocid jer tad nije bio ni termin genocid napravljen. Da li ćemo ga nazvati ovako ili onako, al' to nije tema za nas. Tema za nas je da mi u skladu sa našim mogućnostima, potencijalima, napravimo ono što se može nazvati ozbiljnim predlogom koji obuhvata ovih nekoliko elemenata kojih nije bilo. Znači i kroz ljude koji su najlegitimniji, to je Udruženje (kašalj) jasenovačkih lo-logoraša, a onda kroz jednu vrstu komunikacije sa svim drugim poslanicima da znamo o čemu se radi i koliko je to ozbiljno.

01:16:09 - Radovan Tvrdičić: To je moj osvrt na priču o neću da ulazim u državni razlog. Ne znam ga ni ja. Ne mogu da kažem da-da imam. Voleo bih da znam, bilo bi mi mnogo lakše. A ovo što se tu tiče komunikacije sa Ministarstvom, apsolutno samo podržavam taj potpune-e.

01:16:25 - Radovan Tvrdičić: N-n-nije vredno reči da govorimo da li treba da bude komunikacija elementarna, urađena na tom nivou. Ne treba. Znači apsolutno da treba i nije mi jasno zašto, zašto te komunikacije nema. Ali imao sam potrebu zato što inače retko i nastupam, zato što mislim da su sve reči izgubile smisao, devalvirale se u ovom vremenu kada je logorela masovna. Ali ovde osećam ljude koji imaju istu volju (kašalj), dobru volju i želju da nešto promene, da onda iskažem do kraja šta je bio problem sa ove po mom mišljenju s ove dve deklaracije koje bi mogao u nekoj perspektivi svakako da se na drugi način reši da bismo mogli da kažemo da ta deklaracija rezolucije ili bilo kakav akt predstavlja suštinski simbol unutrašnjeg jedinstva srpskog naroda i poslanika koji ga reprezentuju.

01:17:11 - Radovan Tvrdičić: Eto, hvala.

01:17:13 - Dragan Stanojević: Hvala. Mogu, naravno da se složim, samo što, što se tiče, pošto sam ja bio inicijator te rezolucije, ona je i sa Ljiljom dogovarana i sa preživelim logorašima. Znači, nismo je uzeli onako odozgo, onaj... Ok, ok. Prihvatam taj deo.

01:17:28 - Dragan Stanojević: Znači, sledeći reč ima gospodin Pavić, aa, Aleksandar. Ali da se potrudimo da ovo već malo...

01:17:40 - Aleksandar Pavić: Pa ja ne bih reagovao da se ovde nije izašla jedna konotacija da je ovo ustvari bilo sve od dnevno-političke svrhe i to apsolutno sa gnušanjem odbijam bilo kakvu insinuaciju da je ovo moglo da bude u dnevno-političke svrhe. A ova deklaracija koju smo mi pred-predali identična je deklaraciji koju je Skupština Republike Srpske usvojila pre deset godina. A u julu je podneta. Aa, znači, bilo je na skupštinskom sajtu ja mislim već tri-četiri meseca. Svako je iz vladajuće koalicije mogao da pročita, da pozove na sastanak, ali to nije uradio, to nije uradio.

01:18:26 - Aleksandar Pavić: Mi smo baš hteli da poštujemo Deklaraciju Svesrpskog sabora i zato smo predložili identičnu deklaraciju u skladu sa članom 33 Svesrpskog sabora koji je usvojen na Skupštini prošle godine i mi smo glasali za nju. Među retkima iz opozicije smo glasali za nju. A samo da napomenem kad se stvarala ta deklaracija koja je trebala da bude sves-, znači svesrpski sabor, mi nismo pozvani na konsultacije. Zašto nismo pozvani na konsultacije ako je to stvar od opštenacionalnog interesa? A vi sad tražite da vi budete konsultovani oko ove deklaracije koja opet da ponovim je identična onoj koju je usvojila Skupština Republike Srpske koja smatram da ima-Gospođo Srbija da je mnogo ugroženija nego što je to Republika Srbija, ima mnogo manje kapaciteta za odbranu i samoodbranu, a ipak je us-uspela da usvoji ovakvu jednu deklaraciju koja jednostavno obznanjuje šta se desilo srpskom narodu za vreme trajanja zločinačke NDH.

01:19:34 - Aleksandar Pavić: Znači, to apsolutno, apsolutno nema nikakve veze i potpuno odbacujem bilo kakvu insinuaciju da je ovo nešto bilo za radi sticanja političkih poena. Mogli ste da nas pozovete na sastanak, a pre toga ste mogli da sami predložite neku deklaraciju svih ovih godina, već od 2012. godine. Evo, ovo je trinaest godina, ali niste. Znači, ostavili ste prostor nekome drugom da to uradi.

01:20:04 - Aleksandar Pavić: Hoću da kažem, a komunikacija je na prvom mestu odgovornost vlasti. Niste nas konsultovali oko sesrpsk-deklaracije Sesrpskog sabora. Ali svakako sve što se tiče vrv-nacionalnog interesa, kad bi nas neko pozvao na konsultaciju, sigurno da bi se odazvali, bez obzira na to da li smo u kojoj meri opozicija ili ne. Zato što postoje stvari koje su od dr-državnog interesa. Samo da pomenem i O-ovaj, Ohridski sporazum kad je, kad je o njom-njemu razgovarano i u Briselu i u Ohridu 2023.

01:20:49 - Aleksandar Pavić: godine, ja ne znam da li je bilo konsultacija pre toga sa ostalim stranačkim klubovima pre nego što se i o tome otišlo da se razgovara i da se zauzme jedinstven stav. Znači, ovo je nešto što se ne deša, što se dešava stalno. Znači, mi nemamo nikakvu komunikaciju između vlasti i opozicije o stvarima od nacionalnog značaja. I ovo je samo poslednji primer toga. Toliko.

01:21:19 - Aleksandar Pavić: Hvala puno.

01:21:22 - Dragan Stanojević: Naravno da bih ovaj, zaustavio bih da ne pričam, ali mislim, ovo je od, stvarno od značaja i ne možemo, ovo i ljudi u dijaspori h-žele da čuju i zbog toga neću da prekinem nikoga, nego neka svako iskaže svoje mišljenje. Reč dajem, aa, Linti Miodragu, izvolite.

01:21:42 - Dragan Stanojević: Ajde onda, ali samo se prijavi onda. Da, da.

01:21:45 - Dušan Marić: Valjda sam uspeo da se prijavim, kratko ću. Ovo je samo potpora onoga što sam ja rekao. Znači, vi kažete, stvarno nemam želju da nešto polemišem, da ulazim u sukobe. Posebno je ružno da ulazim u sukobe po tom pitanju, ali vi kažete, mi smo pred-deklaraciju sastavili, pa smo je predali u skupštinsku proceduru. Bila je okačena na skupštinskom sajtu i vi se niste javili.

01:22:10 - Dušan Marić: Ja mislim da ste vi bili ti koji treba-koji su trebali da se jave, i čak prije nego što ste je predali u skupštinsku proceduru, nego vi sastajali dokument. Ne ulazim u sadržaj, nemam pojma kakav je. Sastavili ste dokument, predali ga na skupštinsku pisarnicu i očekujete da vladajuća stranka za koju je glasalo skoro ili preko pedeset posto građana Srbije da glasa za taj dokument, a jednu jedinu riječ oko toga mi se onda nismo razmijenili. Nikakve konstatacije nismo imali, a sami kažete da je stvar, evo, to je rekao i gospodin Stanojević i gospodin Tedić, o najvišeg nacionalnog značaja. Ja smatram da je to vrlo važno pitanje, vrlo ozbiljno pitanje i smatram da mu na taj način treba i pristupiti.

01:22:59 - Dušan Marić: Hvala.

01:23:01 - Dragan Stanojević: Dobro. Hvala, gospodine Marinc. Eh, moraš se prijaviti, Linta. (pauza) No, imam te još. Da, da moraš tamo da se prijavi.

01:23:16 - Dragan Stanojević: Reč ima, eh, Linta Miodrag, izvolite.

01:23:19 - Miodrag Linta: Hvala poštovane koleginice i kolege. Želio bih na početku da pozdravim ambasadorku Nikšić i da joj se zahvalim na njenoj posvećenoj borbi za, eh, srpske i državne nacionalne interese. Ja ću iznijeti svoj stav o ovome važnom pitanju. Po mom mišljenju, ja to zastupam godinama, pitanje genocida nad Srbima u NDH treba da bude definisano kao jedno od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, a to konkretno znači da država Srbija treba da pokrene jednu sistematsku, plansku, diplomatsku, političku borbu za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u međunarodnoj zajednici. To konkretno znači borba da što više država koje su ratifikovale Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju genocida koju je donijela Generalna skupština UN-a čtrdeset osme godine, da svojim per-parlamentima, eh, pitanje stradanja srpskog naroda u NDH priznaju kao genocid.

01:24:29 - Miodrag Linta: Dakle, to je put kojim je išla država Izrael. To je put kojim je išla država Jermenija vezano za genocid koji je Otomansko carstvo počinilo nad Jermenima od 1916. do 1920. godine. Da bi pokrenuli tu borbu za priznanje genocida nad našim narodom u NDH, potrebno je da mi uradimo tri ključna preduslova.

01:24:55 - Miodrag Linta: Prvi preduslov jeste upravo ovo o čemu mi pričamo, dakle da Skupština Srbije donese rezoluciju o genocidu nad Srbima, ali i nad Romima i Jevrejima. Ja sam već dugo godina poslanik i lično sam 13. decembra 2021. godine podnio svoj predlog rezolucije o genocidu nad Srbima, Romi i Jevrejima u-u skupštku proceduru. Eh, ali sam se pridružio inicijativi pošto u tom trenutku je i, eh, pripremljena rezolucija koji, čiji je podnosilac bila gospođa Smilja Tišma dete logoraš i nisam hteo posebno da inzistiram na svojoj verziji rezolucije koju su inače zvanično u svojim pismima podržali i akademik Vasilije Krestić i akademik Ljubodrag Dimić. Nažalost, nismo uspjeli znači za tu rezoluciju gospođe Tišme je glasalo četrdesetak narodnih poslanika.

01:25:55 - Miodrag Linta: Principijalno se zalažem, eh da, ovo pitanje što prije dođe na dnevni red. Mislim da je to strateško pitanje i moje mišljenje je da bi trebalo da se pokrene suštinski dijalog oko toga pitanja. Taj dijalog može da pokrene i Vlada Republike Srbije, dakle da se otvori razgovor na tu temu i da pokušamo, dakle, doći do konsenzusa oko sadržaja te rezolucije, konsenzusa, znači i vladajuće većine i-i-i poslanika opozicije, ali i relevantnih nacionalnih institucija kao što je Srps-Srpska akademija nauka i umjetnosti, Srpska pravoslavna crkva i tako dalje. I da to bude jedan jedinstveni stav da Skupština Srbije usvoji tu rezoluciju kao rezultat tog konsenzusa koji bi bio postignut, dakle između svih političkih aktera eh, na političkoj sceni i naših eh, najvažnijih nacionalnih institucija. Dakle, to je prvi korak, ali drugi važan korak također jeste i ja sam isto tog trinaestog decembra 2021.

01:27:05 - Miodrag Linta: godine podnio u skupštinsku proceduru Zakon o osnivanju Memorijalnog centra Genocida nad Srbima u NDH, dakle opet po uzoru na državu Izrael. Podsećam dakle da je država Izrael 1953. godine osnovala Jad Vašem i da je u početku u toj instituciji radilo šest, sedam ljudi. Sada u Jad Vašemu, nakon toliko godina radi osamsto ljudi, stručnjaka raznih profila. Posljedica takve politike Izraela jeste da je holokaust opštesvjetski priznata činjenica i da niko ozbiljno u svijetu ne može da dovodi u pitanje holokaust.

01:27:46 - Miodrag Linta: Dakle, mi kasnimo od 1953. do, do 2025. godine koliko je to preko sedamdeset ovaj godina. Dakle, mi pored usvajanja rezolucije moramo da formiramo naš srpski Jad Vašem. Moj predlog u t-tome predlogu zakona, dakle koji je u skupštinskoj proceduri od 2021. godine da on treba da se formira simbolički na Novom Beogradu ili u Zemunu, na prostoru koji je bio dio zlonasle Nezavisne Države Hrvatske da to bude jedan ogroman kompleks od više hektara, gdje ćemo u okviru tog memorijalnog centra imati i institut i arhiv i biblioteku i muzejsku i stalno izložbeni prostor, niz spomenika, spomen obilježja, vječnu vatru i da prilikom posjeta međunarodnih zvaničnika našoj državi, jedan od ključnih stvari treba da svaki taj zvaničnik hoda je u srpski Jad Vašem u naš memorijalni centar i da zasadi drvo mira i da se, a-a-a oda počast srpskim žrtvama genocida.

01:28:51 - Miodrag Linta: Treći preduslov jeste isto po uzoru na državu Izrael treba da odredimo Dan sjećanja na srpske žrtve genocida u NDH. Moj predlog u tome, u rezoluciji da to upravo bude deseti april, dan kada je počela realizacija dugo pripremljenoga plana uništenja, istrebljenja srpskoga naroda, da toga dana svi građani Srbije dve minute stoje u stavu mirno, dakle na ulicama, na radnim mjestima, učenici u školama, studenti na fakultetima i da to bude svake godine dan kada, koji će biti posvećen srpskim žrtvama genocida, da toga dana sve televizije i radio stanice imaju posebne programe vezano za genocid, da toga dana pos-postoji poseban školski čas u osnovnim srednjim školama gdje će govoriti o genocidu. To su, dakle, da skratim da ne dužim tri za mene ključna preduslova da država krene u realizaciju po meni toga jednog od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, a to je borba za priznanje genocida u međunarodnoj zajednici, da se borimo i da Evropski parlament, da parlamenti država potpisnica ove Konvencije Ujedinjenih nacija o sprečavanju genocida usvoje svojim parlamentima rezolucijama kojima se taj strašan događaj priznaje kao genocid nad srpskim narodom. To je za mene jedna ozbiljna priča. Dakle, geno-za mene je rezolucija o genocidu samo jedan od preduslova da bismo zaokružili tu priču i krenuli u tu borbu koja neće trajati tri, pet, sedam, deset godina koje će trajati decenijama, ali moramo da uradimo prvi korak.

01:30:34 - Miodrag Linta: I zato sam, glasam i glasat ću za svaki predlog rezolucije i deklaracije, nezavisno ko ga je podnio jer mi je žao što nismo pokrenuli taj suštinski dijalog daleko ranije, uspostavili konsenzus između vladajuće većine i opozicionih poslanika i naših nacionalnih institucija i krenuli u realizaciju ovoga državnog i nacionalnog pitanja. Hvala.

01:30:58 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem se gospodine Lenta. Što da kažem, apsolutno se slažem sa svime. A mi smo isto pre nekoliko godina s ambasadorkom takođe jedan hiring imali gde smo predlagali isto to što ste i vi tako da potpuno se ovaj slažemo. Gospodin Torbica izvolite.

01:31:14 - Bojan Torbica: Biće kratak. Upravo se potvrdilo ono o čemu sam i govorio na početku prilikom svog prvog obraćanja.Znači, vidi se da imamo različite političke platforme, različite političke ciljeve. Drago mi je što se vidi da svi razmišljamo istom smerom. Drago mi je što smo konstatovali svi da je to neophodno. Znate kako ja imam, pre svega, možda i neke lične razloge.

01:31:42 - Bojan Torbica: Moja supruga, a samim tim i moja deca su potomci jedne od jesenovačkih žrtava, čoveka koji je tamo izgubio život iz razloga što je bio Srbin, što je bio učesnik Oktobarske revolucije, što je bio komunista iz Sovjetskog Saveza kao zarobljenik, kao borac Austrougarske vojske se predao ruskoj vojsci, odakle je išao kao dobrovoljac. Vratio se da bi dolaskom ustaša na vlast u nezavisnoj državi Hrvatskoj. Iz tog razloga s rađanim bratom bio uhapšen. On je bio u Jasenovcu, brat je bio u nemačkom logoru. Brat je preživeo.

01:32:25 - Bojan Torbica: On nije, tako da kažem, mnogi mi Srbi Krajišnici imamo takve životne sudbine koje su nas ne samo tada, već i, nažalost, decenijama posle toga, tukle i kažnjavale. Tako da mislim da je stvarno naš obaveza da o tome radimo i evo sad bih iskoristio konkretno da predložim, pa hajde da mi pokrenemo tu priču. Hajde da ovaj Odbor bude taj koji će ujediniti, da li su bili četiri ili pet pre-predloga materijala, da mi pozovemo Vladu Republike Srbije na razgovor, ministarku Milicu, ovaj ili koga, koga, koga mi budemo smatrali. Hajde mi da napravimo taj jedan tekst koji bi ponudili poslaničkim grupama. Imamo vremena.

01:33:13 - Bojan Torbica: Hajde da mi probamo da napravimo taj konsenzus. Vidim da smo svi raspoloženi da o tome radimo. O tome mislim da ćemo imati i uslove za rad kao zvanični skupštinski odbor, pa hajde pred nama je, ja kažem ovaj vreme, pa da probamo da udelimo neke temelje, da ne bude znate kako. Možemo se mi ovde ovaj o tome da li je ovako, da li je onako s- ja verujem, čisto verujem od neznam prvog predloga koji je tamo neznam dvijehiljade petnaeste, šesnaeste DSS dao, pa vi, pa mi, pa da su svi iz najboljih namera, ali očigledno da postoje neki problemi koje je potrebno ovaj otkočiti. Evo, gospodine Paviću, i vi znate, vi čak niste sve potpisnike uspeli taj dan da dovedete da podrže.

01:34:00 - Bojan Torbica: Bojkot bojkot nije problem ovaj kako se zove, ali uvek postoji neki problem. Hajde da probamo kao Odbor kao neko zvanično telo, da prevaziđemo te probleme, dogovorimo za početak između nas, angažujemo, to jest dogovorimo da napravimo možda i neko javno slušanje gde bi pozvali akademike i gde bi pozvali ovaj ministar i predstavnike ministarstava, da probamo da dogovorimo, pa ako ništa, da priđemo tom tekstu koji bi ponudili ovaj kako se zove poslaničkim grupama i Vladi, pa da vidimo u čemu je problem. Znate kako ja ne mogu da prihvatim i znam da ne treba da bežimo od tog teksta. Znam da ovaj ko god se nada da ukoliko raz-ovaj usvojimo tu rezoluciju, da će to biti razlog da Hrvatska stavi veto. Ne, Hrvatska će staviti veto ukoliko Srbija priđe ovaj i na korak od učlanstva u Evropskoj uniji.

01:34:51 - Bojan Torbica: Svakako će staviti veto i to nikad neće biti razlog. Iako smo mi Srbi pokazali da smo ljudi prema numeru, mi Srbi, to jest naša dijaspora je imala priliku da uzustavi evropski put Hrvatske kada je mogla da stavi veto na zatvaranje poglavlja o pravima nacionalnih manjina.

01:35:10 - Bojan Torbica: Ali tada su Srbi, kao što su uvek bili- Od pogodova dvajest tri pravosuđe i ljudska prava.

01:35:12 - Bojan Torbica: Dobro, ali kažem koji se odnosi na prava nacionalnih manjina. Ali Srbi su uvek bili gledali da pruže ruku pomirenja. Ovaj, kako se zove, ovaj svima u regionu. To smo pokazali i sada, a vezano za ovo odnos sa Srbima u Hrvatskoj će imati ovaj jedan predlog i za ovaj za u narednim planovima rada, tako da bi ja kažem ujedno predložio za ovaj neki budući plan rada. Hajde da naš odbor bude taj koji će probati da to institucionalno odradi.

01:35:41 - Bojan Torbica: Hvala.

01:35:43 - Dragan Stanojević: Hvala puno. Evo vidim, gospodin Marić kaže otišli smo mnogo od teme, al-ali ovo je stvarno tema. Mislim ja ne mogu da dozvolim sebi da prekinem da pričamo na ovu temu, jer je ona od nacionalnog značaja i koliko sam ja shvatio, mi možemo kao odbor da predložimo inicijativu da se krene u razgovore sa Vladom sa ovaj poslanicima o tome na koji način bi to mogli da uradimo i smatram da je to odličan predlog i ja ću to u zapisnik, možete to da upišete. Mi ćemo sa takvom inicijativom ili predlogom ili da izađemo pa ćemo videti kako će to da bude.

01:36:24 - Dušan Marić: U svakom slučaju, nema više nikog da nema više prijavljenih, tako da zaključujem- Ja samo imam jednu molbu. Nemojte brzati da ne bude isto što je bilo sa tim deklaracijama i gospodin Linta kaže podneo deklaraciju, ali smatra, ja sam to shvatio kao priznanje, da je nedostajalo to što nisu izvršene konsultacije sa Srpskom akademijom nauka, umetnosti, sa Srpskom pravoslavnom crkvom i tako dalje i tako dalje. Tako.

01:36:50 - Dušan Marić: Pa nemoj da pravimo još- Nemoj da pravimo ponovno grešku. Sastali smo se danas da razgovaramo o drugim temama. Mislim da je dobro što smo otvorili ovu temu, ali stvarno smatram da ja prosto ne mogu, ne mogu da podržim da se danas izjašnjavamo sa, o jednoj takvoj inicijativi.

01:37:27 - Dušan Marić: Da, moje mišljenje je da bi taj dijalog trebalo da pokrene Vlada Republike Srbije, da ona vodi taj dijalog i da kroz niz sastanaka gde će biti pozvani predstavnici svih postojećih grupa predstavnici Saveta, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i drugi koji žele-Institucija treba u jednoj mirnoj atmosferi, uz međusobno poštovanje i uvažavanje, jer svi se slažemo da je ovo jedno od najvažnijih državnastvenog pitanja, da dođemo do konsenzusa oko sadržaja te razgovora.

01:37:39 - Dragan Stanojević: Dobro što ne smeta da mi, da mi, evo rekli su da nismo hteli da razgovaramo. Znači, evo hoćemo da razgovaramo i pokrećemo tu inicijativu. Eh, dobro zaključujem rad po ovoj dnevnoj tački, eh, dnevnog reda i prelazimo na drugu tačku dnevnog reda. To je plan aktivnosti Odbora u narodnom periodu. Evo, tu ću vam eh, po, ubrzo da vam to, ovaj obrazložim.

01:38:01 - Dragan Stanojević: Znači, eh, prvi predlog je da se izvrši obeležavanje osamsto pedeset godina od rođenja Svetog Save. To bi bilo negdje krajem decembra, možda pred Novu godinu nije bitno. Uglavnom u toku ovog, eh, ovog meseca sa kolektivnim odlaskom u hram Svetog Save članova Odbora, pa ako vi to budete hteli, to je moj predlog da zajednički to uradimo. Dva, obeležavanje stopedeset godina rođenja Mileve Marić Ajnštajn. Eh, mi smo zaplanirali petnaestog decembra, eh, znači udruženje Vilhelma, eh, Wilhel-Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča, predsjednik Zlatana Matić bi u Centralnom holu Narodne skupštine postavila prikladnu izložbu koje bi pored ostalog bile izložene i kopije pisama Mileve i Alberta, uz predstavljanje knjige o Milevi Marić Ajnštajn.

01:38:57 - Dragan Stanojević: To je sada 15. decembra u holu će biti. Dalje obeležavanje  170 godina rođenja Nikole Tesle. Eh, to je tokom sledeće godine, tu tu bi bila neka inicijativa da, da mi predložimo da, recimo, sledeće godine bude godina eh, Nikole, eh, Tesle i da napravimo neki plan aktivnosti što se tiče obeležavanja to-te godine, odnosno, eh, rođenje Nikole Tesle. Četiri, obeležavanje 300 godina Troickosavska. To je najdalja tačka Svetosavlja i pravoslavlja, predstojnice velikog puta čaja, čiji je rodonačnik bio Srbin profesor Sava Vladislavić.

01:39:38 - Dragan Stanojević: Način obeležavanja izložba promocija, eh, četvorojezične promografije koju je, eh, eh, premijerno predstavio Odbor za dijasporu u Narodnoj skupštini 21. oktobra. Eh, to ćemo sada da razgovaramo. Sada kažu-kažem samo šta je plan. 'nači imamo razgovore ja sam razgovarao sa ministrom, eh, eh, spoljnih poslova, eh, državne, eh, ne Državne nego dume Moskve, pošto je kod njih takve su funkcije, da se organizuje da mi kao odbor budemo inicijatori i da zajedno sa vladom Moskve organizujemo jedan takav događaj u Moskvi, gde bi se dogovorili na koji način bi mi mogli da učestvujemo, ko bi mogao da putuje, eh, mislim da bi to moglo da bude malo onako šire. Eh, u pregovorima sam sa vladom Moskve što bi oni mogli nama da obezbede u tom kontekstu, a onda ćemo to-to predložiti kao inicijativu.

01:40:26 - Dragan Stanojević: Takođe, ideja je da se sledeće godine održi takav jedan događaj i u Državnoj dumu, eh, i to, eh, kažem ovo je samo plan. Naravno da ćemo naknadno sve ovo usvajati i dogovarati da li hoćemo ili nećemo. Ali samo kažem šta je to što je, eh, neki plan i već delimično realizacija u sklopu onoga što smo mi ovde organizovali. Tu postoji narodna poseta Veneciji Institutu Vivaldi u saradnji sa GK Trst, organizovanje okupljanja srpske dijaspore, eh, na izvođenju Vivaldijeve opere koju je posvetio Srbinu Savi Vladislaviću. To je takođe pitanje o kojem ćemo da, ovaj da razgovaramo.

01:41:07 - Dragan Stanojević: Otprilike, to je, to je osnovno što, što ja predlažem u, u ovoj narednoj godini, odnosno u narednom periodu. Svakako će se to dopunjavati, ali ovo su neki osnovni elementi. Pa, tako da, eh, pitanje da li neko želi reč povodom ove tačke dnevnog reda? Gospodin Marić.

01:41:25 - Dušan Marić: Želim ja. Samo da ukažem na činjenicu koliko smo kontradiktorni. Sat i po vremena raspravljamo ovde o potrebi da se ovaj Odbor i Skupština Srbije na jedan jasni, konkretni način izjasnimo o stradanju srpskog naroda u NDH, o genocidu nad srpskim narodom i o zločinu u Jasenovcu. I onda razgovaramo ovde o aktivnostima Odbora u sledećem periodu, gdje čujemo pet šest prijedloga, ali recimo, među tim prijedlozima nema prijedloga da delegacija ovog Odbora ili svi članovi Odbora učestvuju u Donjoj Gradini u obeležavanju srpskog naroda u Jasenovcu. Nema prijedloga da odemo u Jadovno, da na bilo koji način odamo počast četrdeset hiljada mučeniha koji su ubijeni u Jadovnu.

01:42:16 - Dušan Marić: Ili da odemo u Garavice kod Bihaća, gde je za petnaest dana u ljeto 1945. ubijeno trinaest hiljada ljudi. Ili da odemo u Šušnjari i Sanski Most gde je ubijeno deset hiljada. Ne govorim ovo da vam za, da bih vam prebacivao, ali govorim ovo su osjetljive stvari i moramo ih pripremati na bolji način.

01:42:46 - Dragan Stanojević: Znači, sve te aktivnosti podržavam, ali mislim prosto posle one diskusije o Jasenovcu i tako dalje i tako dalje da- Ne odrežoh, pa vi imate pravo na predlog, super, ja to podržavam apsolutno.

01:42:50 - Dušan Marić: Ne, ne.

01:42:53 - Dušan Marić: Pa mislim- Znači, ali vi ste imali pravo- Šta ćemo da radimo, šta ćemo da radimo u sledećih godinu dana? Radićemo to i to, to i to, samo nećemo raditi ništa po ovom pitanju o kojem smo malopre govorili sat i po vremena, ispočetavao je vlast kako je neaktivna po tom pitanju i kako izbjegava da se bavi tom pitanj-, tim pitanjem, ali nećemo kao članovi Odbora za Srbije u regionu i dijasporu da odemo u Donju Gradinu, da ovaj odamo počast nekoliko stotina hiljada Srba koji su tamo ubijeni.

01:43:22 - Dragan Stanojević: Dobro, samo da vam kažem da mi imamo u planu takođe Dan sprečavanja kažnjavanja genocida. U okviru toga i potpuno se slažem sa tim. Samo što kolega je to mogao da predloži kao član ovog našeg odbora, da uvrstimo to u dnevni red, ali pošto ćemo skoro imati ponovo ovaj sjednicu, predlažem da na sledeću sjednicu uvrstimo ovo.

01:43:54 - Dragan Stanojević: Dok pišemo vaš predlog da se poseti.

01:43:56 - Dušan Marić: Znači posveta Dolini gradini da ne piše isto znači mislim. Kažem, to jeste plan, ali mi glasamo za plan. Takvoga šta radimo posle ove rasprave ne usvajamo. Ne, ne, ne usvaja se program, nego to je jednostavno plan rada koji možete dopuniti u svakom smislu reči i samo dodajte ove stvari šta ćemo dodati u ovom planu? Kako ćemo postupati ne usvojeno?

01:44:21 - Dušan Marić: Ne, ne, ne, ovo je čista informacija o planiranim aktivnostima, tako da se može. Dokonjavati kroz niz odredbi koje odražavaju članove i narod.

01:44:30 - Jadranka Jovanović: Dobro ovo je primer, a primereno zato što je osamdeset godina obeležava fašizam Ujedinjene nacije to obeležava. Mi smo deo Zajednice naroda Sveta i sasvim je legitimno i kredibilno i apsolutno je na liniji toga što će 10., devetog i desetog decembra biti dva važna obeležavanja. Znači, deveti decembar Međunarodnog dagljanskog prava u decembru, dan usvajanja Deklaracije, odnosno Konvencije o sprečavanju.

01:44:59 - Dušan Marić: Zar nije obrnuto?

01:45:01 - Jadranka Jovanović: Dana u kojoj su testirani. Ali hoću da kažem, prosto ste potpuno na liniji u međunarodnim, kako da kažem, okvirima. Apsolutno stoji da nikakav, kako da kažem, ne pravite nikakvu vrstu posebnosti u smislu da, da, da biste iskočili iz konteksta. Naprotiv, mislim da u međunarodnim okvirima čak je poželjna i dobra inicijativa da se na taj način to sve obeležava. Znači već početkom decembra.

01:45:41 - Jadranka Jovanović: Pa, kao što i druge zemlje obeležavaju u svojim parlamentima, znači prigodnom sednicom ili bilo šta što biste smatrali da je korektno i što bi moglo da se iznese ovaj put, upravo što ste imali danas kao inicijative, to je ustvari platforma gde može da se pokrene nešto i da se ispriča na taj način koji ste ovde diskutovali sasvim kompetentno, svako sa svog aspekta. Znači, apsolutno je ovaj. U okviru onoga što što inače sve obeležava širom sveta, znači decembar i taj mesec.

01:46:26 - Dušan Marić: Samo moram deveti decembar da shvatim da sad obeležavamo. To je, koliko sam, osamdeset godina od usvajanja Konvencije o sprečavanju kažnjavanja.

01:46:38 - Jadranka Jovanović: Osamdeset godina je od Ujedinjenih nacija od osnivanja Ujedinjenih nacija i pobede nad fašizmom. To je ova godina, cela godina. E, sad.

01:46:47 - Dušan Marić: Ovo je 92. konvencija.

01:46:48 - Jadranka Jovanović: Deveti i deseti svake godine bi bilo korisno s ovim obeležavati na određeni način. Da li hearingom, da li okruglim stolom, da li kako god se smatra da bi bilo korisno jer je to onda deo gdje mi smo ratifikovali Konvenciju.

01:47:04 - Dragan Stanojević: Mi ne možemo da snimamo pošto niko nije dobio. Pa OK, dobro mislim.

01:47:11 - Jadranka Jovanović: U svakom slučaju je primereno i primereno je ovo što ste predložili sada da se kolektivno ide na obeležavanje i tako dalje.

01:47:21 - Dragan Stanojević: Apsolutno znači to svakako.

01:47:23 - Dušan Marić: Ovaj put izvinjavam se, ali ja razumem. Na godišnjicu osnivanja Ujedinjenih nacija mi idemo u hram Svetog Stana. Ne, ne, ne, ne, ne, ne razjasnite. Kakve veze ima Odbor za Srbije u regionu i dijasporu i kakve veze imaju sve ove teme o kojima smo raspravili sa godišnjicom osnivanja Ujedinjenih nacija? Mislim prosvetlite, eto.

01:47:44 - Jadranka Jovanović: Obedan fašizmu. Vi govorite o žrtvama pobede nad fašizmom, ali govorite o žrtvama Marića u samom početku.

01:47:50 - Dušan Marić: Ja govorim da nikakvog devetog decembra nema među značajnim datumima kojima se obeležava pobjeda nad fašizmom.

01:47:57 - Jadranka Jovanović: Ne, ne, ne. Niste razumeli Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima od Ona.

01:48:03 - Dušan Marić: Kakve to veze ima sa Odborom za dijasporu i Srbije u regionu? Ja bih, pa i ova skupština je i ova država je član Ujedinjenih nacija.

01:48:10 - Jadranka Jovanović: Za drugog svetskog rata govorimo jasno.

01:48:12 - Dušan Marić: Govorimo o ljudskim. Ne, ne govorimo o ljudskim pravima. Ja bih razumio da mi govorimo o ljudskim pravima Srba na Kosovu i Metohiji, da odemo na Kosovo i Metohiju, da govorimo o pravima, da govorimo o pravima srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, da sami biraju na izborima svoje predstavnike, a ne da im netko nameće ovaj. Preko privatnih lica koji dolaze iz Njemačke kažnjavaju skidaju sa funkcija raspisuju izbore i tako dalje.

01:48:39 - Jadranka Jovanović: Dostojanstveno sećanje na žrtve, jer srpske žrtve nisu manje vredne-

01:48:44 - Dušan Marić: Ali postoje one. Tema je ljudska. Tema su. Nisam se prijavio razgovoru. Tema su ljudska prava.

01:49:21 - Dušan Marić: Da moramo razdvojiti te stvari. Znate to ne može.

01:49:25 - Jadranka Jovanović: Ali ja ne pričam o tome. Ja ne znam kako ste povezani sa.

01:49:37 - Dušan Marić: To je ozbiljna stvar. Mi smo parlament, ovo je parlamentarni odbor. Takve stvari se unapred dogovore. Naravno, ima nekih inicijativa koje treba da poteku na samoj sjednici, ali prosto smatram da su teme suviše ozbiljne da bi ovako. Sastali smo se prvi put posle, ne znam, sedam, osam meseci i sad tjeraju što više ideja i sve prihvatam, a ne znam šta prihvatam.

01:50:05 - Dušan Marić: Ništa da, da, da završimo- O ljudskim pravima, nismo pomenuli ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji. Kako se nismo toga sjetili?

01:50:13 - Bojan Torbica: To nije stvar našeg odbora. Postoji poseban skupčki odbor za Kosovo i Metohiju.

01:50:18 - Dušan Marić: Dobro.

01:50:19 - Bojan Torbica: Da mi ne miješamo Kosovo sa Srbima u regionu.

01:50:22 - Dušan Marić: Govorim i imam pravo da govorim o svim pravima srpskog naroda, bez obzira gde je. Hvala lijepo. O pravima srpskog naroda u Hrvatskoj, pravima srpskog naroda u Bosni i Hercegovini itd. E, pa prikladno bi bilo na taj dan da o tome govorimo ako se već na taj dan- Ako planiramo neku aktivnost, valjda bi to bilo primjereno.

01:50:41 - Jadranka Jovanović: Pravo na kulturu sećanja na stradale srpskog naroda kroz epohu. To je prosto negativna stvar.

01:50:53 - Dragan Stanojević: To je sasvim primereno.- Ništa. Idemo dalje. Eh, je, jel' se Torbica prijavio za reč? Jeste. Pošto ovo sve nije, ne može da se snima nikako.

01:51:12 - Bojan Torbica: Upravo i smatram da ovo samo treba ove dve priče ujediniti, jer ono što su ambasadorka i Dušan pričali tu su dve teme koje u suštini jesu za taj isti dan, da o pravu Srba iz Hrvatske- Možemo da pričamo tog devetog ili desetog- da apsolutno imamo pravo i ja sam i shvatio kao neku ideju kada je ambasadorka rekla da se napravi konferencija, to možda ne sad, kratak je rok, ali sledeće godine na taj dan da bude konferencija o pravu Srba u Hrvatskoj, a o izvinjavam se ja stvarno ovaj Srbe iz Kosova i Metohije ne smatram kao Srbiju u dijaspori iz regiona, tako ih smatram i kao Srbe sa teritorije Republike Srbije, tako da mislim da stvarno se slažem sa Lintom da to ne treba biti, ali ono što mislim da mi moramo da radimo. Ovaj odbor mora da počne da reaguje i da pomogne Vladi Republike Srbije i srpskom narodu na dešavanja koja su postala svakodnevna, na ugrožavanje, to je ono što sam pričao, na ugrožavanje srpske dijaspore i srpskog naroda u regionu. Mi smo svi bili svedoci, jer priča je počeo kolega Pavić, s kojim se apsolutno slažem oko tog dela posljednjih šest, sedam mjeseci u Hrvatskoj je katastrofalno i sve je počelo sa tim Thomsonovim koncertom, gdje se nastavilo u Saboru sa onom njihovom ovaj konferencijom, gde su tvrdili da je Jasenovac radni logor, pa se dešava, dešavanja u Splitu, u Rijeci, u Zagrebu, u Vukovaru i ne znam gde više da bi sad ponovo trebalo sve da doživi ovaj kako se zove vrhunac koncertom Thomsona koji se predviđa ponovo za nekih nepunih mesec dana u Zagrebu. Mislim da ovaj odbor bi trebao da, da, da malo češće reaguje da li od strane predsednika ili odbora na dešavanja i na život, a konkretno ono što se, što je aktualno sa Srbima u regionu pre svega ovaj, kako se zove, sa Srbima u Hrvatskoj, jer stvarno ovo pokazuje da su najugroženiji od svih Srba u regionu, Srbi u Hrvatskoj. Mislim da bi možda i na sljedećoj sjednici ovaj našem sastanku trebali da pokrenemo temu toga da tražimo razgovor i sa Vladom i sa ovaj kako se zove, ne samo sa ministrom koji je zadužen ovaj za, za, za Srbiju u dijaspori Milićevićem, već mislim i sa ministrom inostranih poslova, jer mislim da je tu velika ovaj uloga što Ministarstvo i radi inostranih poslova, ali smatram da kažem ovaj ozbiljno moramo razgovarati između sebe, jer položaj upravo što je nedavno istakao ovaj kako se zove kolega Linta, da su Srbi ovaj u Hrvatskoj, ovaj njihov ukupan opstanak je ugrožen.

01:53:49 - Bojan Torbica: Pitanje je za desetak petnaest godina da li ćemo imati uopšte Srba u Hrvatskoj ili, ili ljudi koji su spremni da se tamo pišu kao Srbi, da se izjase kao Srbi ni bivših pokrštenih ljudi koji će promijeniti. Imat ćemo, imamo i nažalost, to je tradicija već posljednjih par vekova sa Srbima u Hrvatskoj, ali upravo da bi zaštitili te ljude koji tamo žive decenijama, ovaj kako se zove, mislim da moramo da budemo aktivniji po tom pitanju. Mislim da mora da bude težište i rad ovog odbora i slažem se s tim. Mislim, nažalost, srpski narod ima mnogo stratišta, al' ajde, slažem se sa Marićem. Hajde da počnemo da ih obilazimo, ne samo u Bosni i Hercegovini, pa toliko je tu i Šaranova jama, tu je, tu su mnoga nažalost stratišta ovaj vezana za Drugi svjetski rat.

01:54:37 - Bojan Torbica: Pa da ne kažem, hajmo ono između ovaj kako se zove Gline i Dore mi imamo onaj put gdje su hrvatske, tenkovi Hrvatske vojske gađali srpske izbjeglice ovaj devedeset pete. Puno je tih stratišta. Hajde da počnemo i slažem se da tražimo kao odbor da formiramo delegaciju i kada je obeležavanje, da počnemo da uvedemo to pravilo u parlament, da to i neki budući odbori, bez obzira da l' ćemo mi biti u nekom novom sazivu i imaju obavezu da to posećuju, da to rade i svaka čast kolegi ovaj Mariću. Ovaj zato kažem bitno je ovaj, ovaj diskusije bitno je da počnemo, jer mnoge su se ideje iskristalisale i ne vidimo ovaj da je išta bilo i jedna riječ koja je ovdje iznijeta višak. Mislim da su ovaj u obe diskusije oko izvještaja i plana, tako da kažem, mislim da ima puno ideja.

01:55:27 - Bojan Torbica: Hajde da stvarno počnemo da radimo i da realizujemo stvar po stvari. Zahvaljujem.

01:55:32 - Dragan Stanojević: Hvala puno, potpuno se slažem i već sam rekao u sekretarijatu da ćemo obavezno uz vašu konsultaciju sa svima da napravimo taj plan. Gdje i kada u kom periodu bi ko mogao da poseti. Reč ima koleginica Mirka Lukić. Izvolite.

01:55:54 - Dragan Stanojević: (šum i buka) Neću da je upali. Pa da završavamo. Evo ga. Da, da to je to.

01:56:02 - Mirka Lukić: Hvala predsedniče. Hvala takođe i gospođi ambasadorki Nikšić koja je napravila jedan (kašalj) uvod za ovu moju, moj predlog, moju ideju. Eh, nisam htela dva put da se javljam, ali mm, ne smatrajte ovo kao sad neku odbranu, ali prosto mislim da apropo Ministarstva i gospodina ministra Milićevića, on ima ministarstvo bez portfelja, ima malo ljudi i verujem da to nije bilo tendenciozno, da je to greška neka u koracima i mislim da treba uspostaviti jedan adekvatnu ovaj komunikaciju i da ovo da na neki način to prevaziđemo. Eh, što se tiče same ideje, eh, 2026. godina, kao što je već više ljudi ovde izjavilo, eh, da je zapravo se obeležava sto sedamdeset godina od rođenja Nikole Tesle, eh, dakle rođen je prvog jula hiljadu osamsto pedeset i šeste godine.

01:57:02 - Mirka Lukić: I mislim da zapravo da naš odbor u narednom periodu treba posvetiti pažnju ovom jubileju, obzirom da se radi o jednom možda naših, ako ne najvećih, a onoj među najvećim naučnicima svetskog profila. Dakle, da podsetim da je 2023. godine, kada je obeležavana osamdeset godina od smrti N-Nikole Tesle, država, tačnije Ministarstvo spoljnih poslova, započelo izuzetno diplomatski, dakle projekat pod nazivom Teslina godina Teslinih ljudi, Teslinog naroda zapravo- Što će reći da mi nismo genocidan narod, već Teslin narod, eh, u okviru kog je Srbija, ali i u dijaspori, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi pokrenuta ozbiljna diplomatska, ali i svaka druga aktivnost u smislu obeležavanja, u smislu promocije, ali i dakle, dakle i gde smo mi iskazali svoj ponos i zahvalnost, eh, eh radu Nikole Tesle, jednom s-srbinu po poreklu, američkom naučniku, zapravo koji je dao veliki i nemerljiv doprinos ne samo nama, je li, nego celom svetu. Dakle, mislim da je pravi trenutak da nastavimo kampanju Teslina godina Teslinog naroda, tako što ćemo podržati da se dve hiljade, predložiti hoću reći, da se 2026. godina proglasi Godinom Nikole Tesle.

01:58:23 - Mirka Lukić: Eh, mislim da u narednoj godini bi trebalo cela država i državni organi da posvete pažnju o-o-ovoj temi u smislu škola gde bi se održavala, održali časovi, izložbe, Srpska akademija nauka sa nekim adekvatnim predavanjima, odnosno naučnim skupovima, Muzej Nikole Tesle sa izložbama, ali takođe i Ministarstvo spoljnih poslova koje bi trebalo u okviru svojih diplomatskih mi-aktivnosti, odnosno misije u Ujedinjenim nacijama da predloži Ujedinjenim nacijama da se ustanovi Međunarodni dan Nikole Tesle koji Tesla, slažićete se, odavno zaslužuje. Ako, dakle, ovo je banalan primer, a Ujedinjene nacije imaju Dan (kašalj) ptica selica ili Darvinov dan. Zašto onda ne bi Ujedinjene nacije proglasile Svetski dan Nikole Tesle čiji su patenci, patenti i pronalasci promenili svet? Dakle, predlažem da to bude deseti jul, dan rođenja Nikole Tesle. Takođe, mi u Srbiji imamo eh, Dane nauke.

01:59:23 - Mirka Lukić: To je deseti jul. I takođe predlažem da Srbija ima u kalendaru eh, svoj dan Nikole Tesle i možda bi to bilo dobro da baš bude taj dan, obzirom da je on naučnik. Eh, dakle, smatram da je naša obaveza da se proaktivnim odnosom i ovde i u dijaspori suprotstavimo jednom pokušaju različit-revizije istorije, što evo vidite i u prethod, vezano za prethodno naše burnu, je li, ovaj diskusiju, a jer sada svi svojataju Teslu. Dakle, eh, imala bih još predloga, ali ću ih ostaviti za naredni period ako se prihvati ova ideja. Svoja osećanja prema domovini sam Tesla je rekao u svom govoru u Beogradu 1892. godine, pa sada samo ću citirati "U meni može biti nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi.

02:00:13 - Mirka Lukić: Ali, ako budem sretan da stvorim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao će mi biti to da je to delo jednog Srbina." Hvala.

02:00:27 - Dragan Stanojević: Hvala. Eh, puno vam hvala. Dakle, samo da kažem ovaj da ćemo mi petnaestog imati znači ovaj tu izložbu i da ćemo verovatno petnaestog, šesnaestog imati sednicu, čisto da, da planirate. Pošto ovaj smo iscrpili sve, ovo ostala je treća tačka dnevnog reda razno, ali mi smo već razno sve to očigledno iskoristili, iskoristili tako da, ovaj smo završili s razmatranjem eh, kompletnog dnevnog reda, a hvala vam puno na, na prisustvu. Šta da kažem, jesmo malo otišli ovaj strano teme, ali prosto je to od nacionalnog interesa i ne možemo se tu zaustaviti.

02:01:01 - Dragan Stanojević: Tako da kolega Mariću, izvinjavamo se- Ali su vaši predlozi bili eh, izuzetno bitni.

02:01:07 - Dušan Marić: Diskusija je, diskusija je korisna.

02:01:12 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno svima i želim vam u novom sedmicom.

Snimak sednice.