Dobar dan svima. Poštovani članovi Odbora otvaram petnaestu sednicu Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu ključnu uključenost i smanjenje siromaštva. Konstatujem da sednici prisustvuje jedanaest članova, zamenika i članova Odbora i da su ispunjeni uslovi za rad i punovođeno odlučivanje. Pre nego što počnemo sa radom, podsećam vas da se na tok sednice Odbora shodno primenjuju odredbe Poslovnika o sednici Narodne skupštine, član 82. i 92.

Dnevni red ste dobili u sazivu. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Pod jedan: Razmatranje Informacije o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period od prvog oktobra do trideset prvog decembra 2025. godine. Molim vas da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i konstatujem da smo jednoglasno usvojili utvrđeni dnevni red za pr-petnaestu sednicu Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Jedanaest? A, deset. Pardon, video sam tu jedanaest. Izvinjavam se, znači većinom glasova.

Dobro nam došli, Novak. Ništa. Predlažem da se pre prelaska na radu po utvrđenom dnevnom redu izjasnimo o zapisniku Četrnaeste sednice Odbora koji vam je dostavljen u elektronskom obliku, zajedno sa prepisom obrađenog tonskog snimka.

Stavljam na glasanje usvajanje zapisnika Četrnaeste sednice Odbora održane petnaestog januara 2026. godine. Zaključujem glasanje i konstatujem da smo usvojili zapisnik većinom glasova. Obaveštavam članove Odbora da sednici prisustvuju i predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i tako, da kažem, u punom sastavu, na čelu sa ministarkom Jelenom Žarić Kovačević, državnim sekretarima Đorđem Dabićem i Radošom Pejovićem i Jasminom Mitrović, za informisanje, savetnik za informisanje. Šta ja zahvaljujem što su u ovakvom sastavu došli i verujem da će biti uspešššna komunikacija između članova Odbora i predstavnika Ministarstva.

Ovom prilikom pozdravljam i ostale prisutne. Prelazimo na rad po dnevnom redu. Prva tačka dnevnog reda: Razmatranje Informacije o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period od prvog oktobra do trideset prvog decembra 2025. godine. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju dostavilo je Odboru informaciju o radu za period od prvog sep-oktobra do trideset prvog decembra 2025.

godine. U skladu sa članom dva dva devet Poslovnika Narodne skupštine, koji propisuje da ministar informiše nadležni odbor Narodne skupštine o radu Ministarstva jednom u tri meseca, o zaključcima, a o zaključcima Odbora povodom podnete informacije Odbor podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Članovima Odbora je dostavljena Informacija o radu Ministarstva, tako da ste imali priliku da se sa sadržinom iste blagovremeno upoznate. Sada, po Poslovniku, po Protokolu dajem reč predstavniku Ministarstva kako bi nam pres-stavili podnetu informaciju o radu Ministarstva. Verujem da će to biti ministarka.

Izvolite, poštovana Jelena. Samo malo. Ne, ne. Izvolite, ministarka.

Hvala vam najlepše. Hvala vam najlepše, poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Narodne skupštine, prisutni narodni poslanici. Želim na početku da vam se zahvalim na prilici što mogu danas, u okviru sednice koja je posvećena razmatranju, aa, četvrtog kvartalnog izveštaja da govorim o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Pored toga što bih se osvrnula na neke ključne aspekte Izveštaja o radu Ministarstva, aa, uz vaše dopuštenje, informisala bih i uvaženi Odbor Narodne skupštine o svim drugim važnim aktuelnim pitanjima i aktivnostima Ministarstva. A, što se tiče nekog strateškog okvira o kome možemo da govorimo, Ministarstvo je nastavilo sa izradom Predloga strategije demografskog razvoja Srbije za period od 2026.

do 2036. sa projekcijama do 2050. godine. Održana su dva sastanka radne grupe u kojoj su uključene, naravno, i organizacije civilnog društva, a i predstavnici, aa, odgovarajućih institucija. Urađena je analiza stanja sa identifikacijom glavnih izvora i predlogom strateških ciljeva i ova informacija, radi njenog usvajanja sutra će se naći pred Savetom za porodicu i demografiju kojim predsedava premijer.

A, kada govorimo o demografiji, moramo biti svesni da se Srbija, kao i većina evropskih zemalja nalazi u teškoj situaciji i suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima. Naravno, aa, i odlaganje roditeljstva i veće ulaganje u karijeru, neravnoteža rada i roditeljstva, ekonomski izazov imigracije, promene načina i stila života, pa i sistema vrednosti, sve to utiče na demografsku sliku čitave Evrope i sveta, pa se naravno, odražava i na demografsku sliku Srbije. Upravo zbog toga važno je da o demografskoj politici ne govorimo kao jednoj kratkoročnoj meri, ne govorimo o jednoj, aa-Uhm, u povremenoj meri već, erm, da kao, da govorimo kao o strateškoj i sistemskoj politici države. Analiza je pokazala da su demografske promene sa kojima se Srbija suočava kompleksne. Upravo zbog toga opšti strateški cilj fokusiraće se na jačanje demografske otpornosti- A propis je da, erm, posebni ciljevi budu stvaranje uslova za ostvarivanja željenog broja dece, stvaranje uslova za razvoj ljudskog kapitala i unapređenje institucionalnih i analitičkih kapaciteta za koordinaciju, kreiranje, sprovođenje i praćenje demografskih politika na svim nivoima.

Ono što moram da istaknem jeste, erm, da je uprkos postojanju određene krize rađanja, erm, prosečan željani broj dece u Srbiji i dalje relativno visok, što je dobar signal za budućnost i naravno vetar u leđa svim institucijama koje se bave ovim pitanjima da rade još više. Takođe, ohrabruje podatak da se u Republici Srbiji u periodu od januara do aprila 2026. godine beleži rast živorođenih od šest stotina dvadeset tri, odnosno za tri i po procenta, kao i pad umrlih od dvesta devedeset četiri ili za nula virgula devet posto u poređenju sa istim periodom prošle godine. U nastavku izrade strateškog okvira u periodu od juna do avgusta 2026. godine, ekspertski tim će u saradnji sa članovima radne grupe realizovati radionice na kojima će se dalje razrađivati strateški ciljevi, mere aktivnosti, akcioni plan, finansijski okvir za sprovođenje strategije, erm, i plan je da ceo proces izrade strategije bude okončan u poslednjem kvartalu 2026.

godine. Želim da istaknem da u okviru drugih aktivnosti usmerenih ka jačanju, erm, porodičnih politika i ka jačanju demografske stabilnosti prošle godine je formirano ukupno sto pedeset saveta za brigu o porodici i demografiju u jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama širom naše zemlje. Što se tiče programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2026. do 2030. godine, erm, podrazumeujući da Akcioni plan važi od 2026.

do 2028. godine, u pitanju je planski okvir koji izrađujemo uz podršku UNICEF-a i mi, erm, shodno tome očekujemo uskoro otvaranje, odnosno pokretanje javne rasprave. Ti materijali radi donošenja odgovarajućeg zaključka o pokretanju javne rasprave, odnosno usvajanju programa, erm, koji podrazumeva javnu raspravu, poslati Vladi na razmatranje i na usvajanje. I ja zaista moram da kažem da su tokom izrade ovog programa sprovedene široke konsultacije sa zainteresovanim stranama, dakle sa civilnim društvom, sa akademskom zajednicom, sa mladima i decom. Rađene su ankete sa mladima, ali i sa institucijama.

Takođe, Vlada je na inicijativu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju osnovala Savet za prava deteta kao ključni intersektorski i koordinacioni mehanizam za zaštitu i ostvarivanje prava deteta. Takođe, izrađena je Instrukcija o načinu rada centara za socijalni rad, erm, dakle organa starateljstva u organizaciji, u realizaciji medijskih aktivnosti koja daje veću samostalnost centrima za socijalni rad (kašalj) u domenu promocije svoje delatnosti i pozitivnih praksi u oblasti porodično-pravne zaštite, ali i propisuje obaveze centara da u konkretnijim, naročito osetljivim slučajevima za koje je javnost posebno zainteresovana u cilju bolje zaštite prava dece i porodica, centar obavezno pribavi odgovarajuću saglasnost. Mi smo nastavili sa finansijskom podrškom porodicama tokom 2025. godine za tri mere podrške izdvojeno je ukupno pedeset pet milijardi dinara, od čega osamdeset procenata, odnosno četrdeset četiri milijarde dinara- Za roditeljski dodatak; osamnest zapeta tri odsto odnosi se na dečiji dodatak, dok je jedan zapeta sedam odsto izdvojeno za subvencije za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta. Što se tiče dečijeg dodatka, ono što je važno, erm, da napomenem, erm, narodnim poslanicima jeste da je na predlog ministarstva vlada donela novu uredbu o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečijeg dodatka.

Dakle, novom uredbom, počev od prvog aprila 2026. godine. Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podignut je sa negde oko trinaest hiljada dinara na osamnest hiljada dinara. Za ove potrebe država je u budžetu obezbedila dodatnih devetsto pedeset miliona dinara. Na ovaj način trudimo se da štitimo najugroženije, najsiromašnije porodice, erm, dakle, objasnila bih samo kratko.

Usled rasta minimalnih zarada u prethodnom periodu neke porodice su izgubile pravo na, na ovu vrstu pomoći. Iz tih razloga, erm, na sastanku koji je, erm, koji su organizovali Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo finansija, erm, ovaj, korigovali smo cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, kako bi dečiji dodatak bio dostupniji i kako bismo, erm, obuhvatili više porodica i to se pokazalo kao dobro rešenje jer prema dostupnim, erm, podacima prvi efekti su već vidljivi. Erm, želim da kažem i da je povećanje cenzusa dovelo do povećanja broja korisnika, a samim tim do povećanja broja dece koja koriste dečiji dodatak, tako da u aprilu u odnosu na mart 2026. godine imamo dve hiljade devetsto jedanaest korisnika, odnosno roditelja, više.Odnosno šest hiljada četristo deset dece više koje koriste dečiji dodatak. U martu mesecu isplaćeno je više od sedamsto osamdeset pet miliona dinara za dečiji dodatak, u aprilu više od osamsto dva miliona dinara za dečiji dodatak, što znači da smo u aprilu, nakon korekcije cenzusa, isplatili oko sedamnaest miliona dinara više za dečiji dodatak, što znači da smo uspeli u toj nameri da obuhvatimo više porodica.

Posebno je važno da se istakne da je cenzus dodatno uvećan za najosetljivije kategorije, i to tako važi već jedno određeno vreme. Dakle, samo želim da vas podsetim, za dvadeset procenata za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a za trideset procenata za jednoroditeljske porodice, kako bi se na pravi način odgovorilo na njihove potrebe. Što se tiče jednoroditeljskih porodica koje imaju pravo na uvećani cenzus, a koje imaju pravo na uvećani cenzus, u aprilu 2026. godine trinaest hiljada šezdeset tri porodice je ostvarilo pravo na dečiji dodatak, odnosno dvadeset jedna hiljada šeststo četrdeset dece. Ističem i to da osnovni iznos dečijeg dodatka za dete za koje je ostvareno pravo iznosi četiri hiljade četristo petnaest zapeta osamdeset tri dinara, a da po različitim osnovama on može biti uvećan najviše do osamdeset procenata.

Što se tiče subvencija za kupovinu prve nekretnine, istakla bih posebno tu meru. Dakle, subvencija za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta, za koje zahteve podnose majke. Stambena sigurnost je jedan od ključnih preduslova da se mladi ljudi odlučuju na roditeljstvo. Od 2022. godine pa do danas, dakle od 2022.

godine, otkako je ustanovljena ova mera, pa do danas, država Srbija je uložila oko dvadeset šest miliona evra i pomogla da oko hiljadu i šesto porodica reši svoje stambeno pitanje. Maksimalni iznos podrške iznosi 20 hiljada evra bespovratnih sredstava. Ove godine za tu namenu u budžetu predviđena je jedna zapeta jedan milijarda dinara, što je značajno više nego prošle godine, kada je predviđeno sedamsto pedeset miliona dinara i povećanje budžeta za naše ministarstvo za 2026. godinu u odnosu na 2025. godinu od trideset tri zapeta nula-dva posto iznosi upravo zbir između iznosa koji je izdvojen za subvencije za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta i iznosa od sto miliona dinara koji je predviđen za Alimentacioni fond.

Komisija za dodelu subvencija za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta redovno se sada sastaje jednom mesečno. Na prošloj sednici Komisije koja je održana u maju odobrena su pedeset četiri zahteva o ukupnoj vrednosti od blizu devet stotina hiljada evra. Naredna komisija, šesnaesta po redu, biće zakazana u junu mesecu. Sad napamet ne znam, ali mislim da je to negde dvanaesti jun i takođe ćemo razmatrati oko pedeset ili između pedeset i šezdeset zahteva. Sada redovno idemo sa razmatranjem zahteva i negde svakog meseca između devetsto hiljada evra i milion i sto-dvesta hiljada evra mi opredeljujemo za subvencije za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta.

Ćelim da se kratko osvrnem i na Alimentacioni fond. Što se tiče primene Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, Ministarstvo je do sada donelo više od pet stotina dvadeset rešenja. Isplaćeno je blizu četrdeset miliona dinara. Broj dece u ovom trenutku koja koriste Alimentacioni fond je osamsto sedamnaest. Dakle, od kraja avgusta meseca prošle godine do danas mi smo isplatili četrdeset miliona dinara.

Ako uzmemo u obzir da smo za 2026. godinu izdvojili sto miliona dinara, to znači da ćemo apsolutno imati para, iako se uveća broj zahteva, ali sada u ovom trenutku mogu da kažem da ne vidimo neki skok zahteva koji dolaze ka Alimentacionom fondu. Dakle, da vas podsetim, to je novac koji ide deci iz razvedenih brakova kojima majka ili otac ne isplaćuje alimentaciju. Nema ih podjednako. Dakle, negde oko petnaest procenata, shodno našim analizama, čine očevi koji se samostalno brinu o svojoj deci, a za koju alimentaciju ne isplaćuju majke.

Dakle, mnogo je više majki koje se samostalno brinu o svojoj deci. Što se tiče javnih poziva, sada osvrnuću se na izveštajni period. U izveštajnom periodu sproveden je drugi ciklus javnog poziva za podnošenje predloga programa za dodelu dotacija namenjenih za projekte porodično-pravne zaštite građana, podrške porodici i deci, koordinaciji sprovođenja politike u oblasti demografije, koordinaciji sprovođenja populacione politike, podrške udruženjima u oblasti zaštite porodice i dece. Broj udruženja koja su dobila sredstva je sedamdeset sedam. Želim da istaknem i da u periodu od trećeg do sedamnestog marta 2026.

godine sprovedeni javni pozivi su za podršku populacionim merama u jedinicama lokalne samouprave, kao i za podršku udruženjima. Dakle, ukupno trista devedeset dva miliona sto šezdeset tri hiljade dinara dobile su šezdeset četiri jedinice lokalne samouprave za sprovođenje sto dvanaest mera populacione politike. Sa druge strane, u okviru javnog poziva udruženjima dodeljeno je ukupno sto sedamnest miliona i pet stotina hiljada dinara za osamdeset osam udruženja.Za projekte porodično-pravne zaštite građana, podrške porodici i deci izdvojeno je četirdeset pet miliona dinara. U oblasti populacione politike izdvojeno je trideset jedan zapeta pet miliona dinara, za projekte u oblasti demografske politike dvadeset dva zapeta pet miliona dinara, dok su sredstva namenjena programu podrške porodicama i deci, podrška udruženjima iznosila osamnaest zapeta pet miliona dinara. U prvoj kategoriji podržano je trideset udruženja, u drugoj dvadeset sedam, u trećoj petnaest, u četvrtoj ukupno šesnaest udruženja i raspodela novca shodno, jel, oblastima na koje će se javljati udruženja učinjena je isto kako je to činjeno u ovom ministarstvu i u predhodnom periodu.

U izveštajnom periodu organizovana je dečija nedelja u skladu sa utvrđenim programom aktivnosti za vreme trajanja dečije nedelje, koja je sprovedena u saradnji sa Udruženjem prijatelja dece Srbije. Ukupan broj predmeta u domenu porodično pravne zaštite u izveštajnom periodu iznosio je hiljadu dvesta četrdeset jedan, dakle, trista osamdeset šest predmeta iz porodično pravne zaštite i osmosto pedeset pet predmeta u vezi alimentacionog fonda. Što se tiče žalbi, trideset pet žalbi odnosilo se na rešenja centara za socijalni rad i opštinskih organa u vezi sa starateljstvom, hraniteljstvom, raspolaganjem imovinom, e, imovinom dece, ćutanjem uprave i promenom ličnog imena. Primljene su pritužbe na rad centara za socijalni rad, i to najviše u vezi sa vršenjem roditeljskog prava, nasiljem u porodici, hraniteljstvom, starateljstvom, odnosno usvojenjem, dok je trideset šest predstavki bilo van nadležnosti ministarstva i to su se uglavnom pitanja odnosila na smeštaj u dom, na stanovanje, na zapošljavanje i tako dalje. U pogledu nadzora i usvojenja izvršen je nadzor nad stručnim radom centara za socijalni rad u trideset sedam predmeta.

Dvadeset predmeta odnosilo se na podobnost dece, sedamnaest predmeta odnosilo se na podobnost budućih usvojitelja. Prema jedinstvenom ličnom registru usvojenja zasnovano je ukupno jedanaest usvojenja, dok inostranih usvojenja u izveštajnom periodu nije bilo. Ovo su neke okvirne, da kažem, naravno tačne cifre, ali neke najvažnije koje se odnose na rad Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Tu postoji, naravno, još onih stvari o kojima ja nisam govorila koje, ne da nisu manje važne, nego ili se nisu odnosile na izveštajni period ili nisu u ovoj grupi mera, koje sam ja želela da posebno apostrofiram. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem ministarki Jeleni na ovakvom izlaganju, obimnom. Sada otvaram diskusju. Pre nego što se i prijavljujete, ja bi malo govorio o ovome, a izvolite ko želi posle da govori o ovim pitanjima, odnosno ovom izveštaju nek se prijavi. Informacije o radu Ministarstva za i, na značajni period je sveobuh-v, sveobuhvatna i detaljna, sa jasno prikazanim postignutim rezultatima u svim sektorima i svim segmentima. Ja se nadam da ste, ovaj, pročitali, odnosno upoznat-, upoznali se sa svim detaljima ove informacije.

Ja ću samo na neke ovaka ukazati koje smatram da su bitnija. Očekujem da i ostali govore o nekim segmentima ovog izveštaja, koji bi doprineli i unapređenju rada i Ministarstva i brige o ovim pitanjima koje, kojim se bavi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ovaj deo poseban osor treba usmeriti na poslove koje je Ministarstvo realizovalo na unapređenju kvaliteta života porodica sa decom, koje su obolele od retkih bolesti i ostalih lica koja su bolesna od retkih bolesti kroz niz provedenih aktivnosti, poseta, događaja, konferencija i sve u cilju da se unapredi podrška pancije-pacijentima sa retkim bolestima i njihovim porodicama stvarnjem održivog, dostupnog i efikasnog sistema brige. Imajući u vidu da, uh, po nekim procenama preko deset posto imamo mi osobe sa nekim vidom invaliditeta ili sa nekim bolestima koje su, da ne kažem, bitne u smislu mogućnosti lečenja, pa imamo slučajeve u više navrata, je, i predsednik države naglašavao, uh, lečenje tih osoba u inostranstvu i tako dalje. Treba pohvaliti usmerena i organizovana međuresorna saradnja i sastanci o raznim zakonima i raznim, mm, detaljima, na-naročito o statusu roditelja negovatelja, što je bilo u predhodnom periodu u više navrata veoma aktuelno.

Nadam se da će to biti dobro, a posebno ako se res-ministarstva resorna za ova ili ona pitanja međusobno komuniciraju i dov-i donose neke bitne odluke, jer imam običaj da stalno neko nije nadležan, pa nas upućuje na druge. Sada, kroz ovu komunikaciju rezu-resornih ministarstava, svakako je to poboljšano. Nj, naglasila je ministarka o, e, bitnosti osnivanju Saveta za brigu o porodici i demografiju u jedinicama lokalne samouprave i, kako rekose, u sto pedeset opština i gradova, odnosno sto pedeset lokalnih samouprava da su formirani saveti, što svakako daje na značaj brige, brige o-o-ovom pitanju. Ў, važno je takođe napomenuti da Ministarstvo u kontinuitetu obezbeđuje finansijsku podršku za jedinice lokalne samo-um-m-samouprave u oblasti socijalne i demografskeEh, politike, što svakako eh, daje mogućnost da upravo na terenu upravo direktno tamo gde je, gde se neka pitanja rešavaju, imamo mogućnosti bar tog dela finansijske podrške od strane ministarstva, što je svakako u-u-u dobro. Po informaciji se može videti da su uspešno realizovane sve aktivnosti i u zemlji i u kontaktima sa inostranim partnerima, sa pozitivnim iš-ishodima.

Ovde je, eh, ministarka napomenula eh, položaj, odnosno benefit prve nekretnine i ostalo. Mi smo pre par godina doneli Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, (dih) što ja u-unazad nekoliko meseci ili godinu i više dana pokušavam da n-nametnem i temu zakona o finansiranju, o finansijskoj podršci osnivanju bračne zajednice, jer mislim da bi takav neki zakon koji bi se realizovao, odnosno doneo mnogo uspešnije, eh, se primenjivao, a tiče se porodice kao, kao celine i tu ne isključujemo kod te pr-prve nekretnine porodicu, već smo mi sada definisali kao majka je ta koja ima mogućnost da konkuriše za prvu nekretninu sa tim subvencijama i ostalo, ali bi to bilo mnogo bolje kad bi to porodica dobila kao porodica i finansijsku pod-podršku u osnivanju porodice i kasnije sve one benefite, i što se tiče nekretnina i što se tiče eh, roditeljskih dodataka i što se tiče dečijih dodataka i svega onoga što je veoma bitno, pa bih ja zamolio ministarku da u tom pravcu i razmišljaju, da možda neki takav zakon, ovaj, formulišemo, da pripremimo, da po-tretiramo porodicu kao osnovu celijeg društva i na taj način eh, podignemo nivon, nivo sklapanja jel tih bračnih zajednica i bračnih ili vanbračnih, kako imamo podatak da ima preko četiri stotine hiljada muškaraca od osamnaest do pedeset godina koji su sami, neu-neženjeni i preko trista hiljada devojaka o ili žena koje su ovaj neudate, pa bi možda ovim pospešili, da tako kažem, tu bračnu zajednicu da na neki način ostvarimo i kasnije i bolju demografsku sliku i više dece i sve ostalo. Evo, ja bih za sada toliko. A ovde su, eh, su nam se javili. Idemo po redu.

Natalija Stojmenović. Natalija, izvolite.

Zahvaljujem. Eh, hvala na predstavljanju izveštaja. Ja imam par eh, pitanja eh, koja se uglavnom tiču toga o podacima koje ja mislim da izveštaju fale, tako da u tom smislu, ukoliko mi sada ne odgovorite, značilo bi mi da dobijem odgovore od ministarstva u narednom periodu. Spomenuli ste strategiju demografskog razvoja. Ono što mene zanima, pošto se slažem sa tim, vidimo da imamo veliki broj žena u fertilnom dobu, koji je, da je, da je zapravo pao, eh, eh, pao za oko negde, eh, dvadeset dva posto u prethodnih dvadeset godina.

Koje mere planirate, koje ciljaju baš žene između dvadeset do trideset pet godina, a i koje su opštine zapravo sa najvećim padom koje ste videli? Druga stvar, eh, kako sam ja detaljno prolazila kroz dokument, eh, videla sam da u jednom delu dokumenta navodite da ima sto pedeset devet udruženja koje su- Kojima je finansiranje od Ministarstva u prvom cikusu, a na drugom mestu se govori o sto šezdeset dva udruženja za prolećni poziv. Koja cifra od te dve je zapravo tačna? I ono što mislim da u izveštaju nedostaje jeste zapravo zvaničan spisak svih korisnika po ciklusima i programskim linijama i naravno, sa naznakom da li su neka udruženja dobila, a sredstva po više osnova. Druga stvar, eh, eh, primetila sam da je cela linija za podršku udruženjima u zaštiti porodice i dece potrošena već u eh, prvom cikusu, pa je za drugi ostalo nešto više od osamsto hiljada dinara.

Eh, mene zanima, eh, eh, kojom dinamikom odlučujete, eh, da se daju ta sredstva i zašto je, eh, da-da li postoji neki poseban razlog što je više od devedeset pet posto sredstava potrošeno već u prvom cikusu? Eh, pogotovo mislim da je značajno da imamo sve informacije o udruženjima, jer podsetiću jedan od većih skandala je bio 2021., kada je, eh, tadašnja, eh, osoba koja je radila u Ministarstvu za brigu o porodici, sadašnja sekretarka za obrazovanje grada Beograda, gde je, gde postoje, eh, optužbe da je mreža fantomskih organizacija dobila značajna sredstva, više od pet miliona, eh, dinara sredstava za, eh, organizaciju i radionica i za borbu protiv vršnjačkog nasilja, a utvrdilo se da su organizacije ili bile fantomske ili uopšte nik-nikakve veze nisu imale sa onim što se ticalo zapravo vršnjačkog nasilja, tako da mislim da je u najmanju ruku korisno da imamo u izveštajima jasno koja udruženja dobijaju podršku, po kojim osnovama i kojom dinamikom.Eh, sledeće pitanje mi je eh, takođe oko dinamike davanja odobrenja, zapravo, eh, zahteva za stambenu podršku. Ono što sam ja negde primetila da je od u 2025. od četristo šezdeset devet zahteva, eh, u poslednjem kvartalu odobreno sto osamdeset devet, čak skoro četrdeset, eh, posto. Pa me zanima, s obzirom da je stambena podrška, jelte situacija, kada je neko traži, to je situacija velike hitnosti.

Eh, n-n, k-koja, koji je, koja je dinamika odobrenja ovih zahteva i d-dali, i kako se desilo da čak više od četrdeset posto bude odobreno, kako sam ja primetila ovde na faktički tri sednice između dvadeset devetog oktobra i osmog decembra. Eh, i moje, eh, poslednje pitanje je da li planirate izmene Zakona o finansijskoj, eh, podršci porodice sa decom, koje bi unapredile položaj mama preduzetnica i mama prekarnih radnica. Ja mislim da je jako veliki problem ako pričamo o tome da treba da razvijamo porodice, to da faktički žene koje se bave određenim delatnostima u Republici Srbiji nisu izjednačene i diskriminisane su po osnovu i porodiljskog, eh, odsustva, eh, i, eh, po visini zarade koju u tom periodu, eh, mogu da primaju. Eh, naša, moja poslanička grupa Zeleno Levi front, mi smo pre skoro tri meseca predali, eh, predloge izmena Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, gde se garantuje upravo ta naknada u visini minimalne zarade do detetovog trećeg meseca. Ja mislim da je to izuzetno važno za mame preduzetnice i mame prekarne radnice i mislim da je jako bitno da se i to, eh, stavi u fokus kada pričamo o razvoju nataliteta u Srbiji, pa me zanima, eh, šta se dešava na tom polju.

Toliko za sada, hvala.

Zahvaljujem Natalija.

Pa najbolje da, možda se pitanja neka preklapaju, poklapaju, pa ćete odgovoriti. Nikolić, Tatjana, Tatjana izvolite.

Poštovanje, predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani državni sekretari, kolege i koleginice. Danas je pred nama još jedan izveštaj resornog ministarstva. Eh, lično mislim, predsedavajući, da bismo češće mogli održavati ove sastanke našeg odbora, kako se ne bi desilo da sada, nakon šest meseci, skoro mi rešavamo izveštaj koji je iz decembra. Eh, naš odbor treba češće da radi, jer mi uvek imamo tema koje ovde možemo da raspravljamo, a sve sa ciljem unapređenja. Eh, m, sve odredbe koje ste vi naveli u ovom izveštaju su-- to je jedna klasična forma izveštaja koji mi često ovde imamo pred sobom i, naravno, mnoge aktivnosti su za pohvalu, ali uvek, kao i svuda, ima mesta za unapređenje.

Mi sada možemo raspravljati samo o onome što je realizovano, naravno, ali sve ovo rađa i neke nove ideje, kao što je i koleginica pomenula, čime se trebamo baviti u narednom periodu. Ali ne mislim da mi trebamo to postavljati u velikoj sali u formi skupštinskog, m, poslanikog pitanja, nego to upravo trebamo rešavati ovde. I upravo zbog toga kažem da mi jednomesečno bez ikakvih problema imamo teme za razgovor sa različitim akterima koji su vezani za oblast koju pokrivaju i vaše Ministarstvo i ovo drugo ministarstvo. Eh, naročito bi se osvrnula na ovu informaciju, eh, vašeg ministarstva za ova prethodna, poslednja tri meseca u prethodnoj godini, gde pominjete, eh, jačanje saradnje sa Medicinskom zajednicom i unapređenje politika usmerenih ka boljoj podršci pacijenata. Prvenstveno mislim na lečenje od retkih bolesti, jer na kraju prošle godine mi smo imali četrnaest hiljada petsto dvadeset osam lica koja su upisana u registar retkih bolesti i neki taj budžet za njih je bio oko dest milijardi, ako se ne varam.

Eh, dok se, recimo, 2000. godine, eh, m, dok se Ministarstvo nije uključilo, bilo je negde oko dve hiljade evidentiranih u taj registar, što je, primetićete, značajna razlika, a i kolege su to verovatno imali prilike da vide. Ali, eh, svojim merama ste vi značajno doprineli na unapređenju i poboljšanju kvaliteta života ove, eh, grupe stanovništva. Eh, od 2012. godine država izdvaja za, eh, ovu vrstu, eh, podrške i od tada je do sada to izdvajanje uvećano za preko sedamdeset puta, što znači da, eh, vladajuća struktura prepoznaje potrebe naših sugrađana i oni koji nikada ranije nisu dobijali određene podrške.

Primera radi, dvehiljaditih godina mi nigde nismo imali podršku ljudi koji ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć. Tu nije ni postojalo. To postoji tek poslednjih godina. Eh, sva uvođenja novina povlače za sobom i neka druga materijalna davanja i ostvarivanje novih prava, što je apsolutno, ovaj, za podršku. Eh, ono što sam primetila ja je da u poslednja ta tri meseca bilo i petnaest usvojenja po osnovu, u, eh, drugostepenog postupka.

Inače, to su-- drugostepeni postupci su u nadležnosti upravo vašeg ministarstva, a u toku dvadeset pete je bilo pedeset devet usvojenja. Alimentacioni fond, hm, je u tom periodu imao preko sedamsto podnetih zahteva i oko dvadeset posto su bili podnosioci očevi, kao što ste vi pomenuli. I u tom periodu je isplaćeno i izdvojena su sredstva za više od tristo zahteva, dok su ostali bili u, eh, postupku, eh, izdrže. Ja ću pomenuti samo nešto, obzirom da su novine koje su uvedene u Alimentacionom fondu značajne za jednu kategoriju stanovništva, znači za one koji imaju presudu po kojoj roditelj, jedan od roditelja nije plaćao i država to finansira, a onda se država naplaćuje od istih. Međutim, postoji još jedna kategorija koja je tu propuštena o čemu treba ti-- razmišljati u narednom periodu.

To su jednoroditeljske porodice gde niko ne plaća alimentaciju, jer po presudi ne postoji da roditelj treba da plaća izdržavanje iz bilo kog razloga. Znači, vi imate samohranu majku koja ima platu sedamdeset hiljada, koja, recimo, živi u Beogradu, ima jedno dete. Ona treba da se finansira, a drugi roditelj ona ne želi da ga tuži.

Iz bikovog razloga zbog mira u kući, zbog sukoba, zbog bilo čega. Znači, ona možda nije ostvarila ni pravo na dečiji dodatak. Znate kojiki bi taj materijalni efekat za nju bio. Drugo za takve roditelje treba obezbediti podršku za kupovinu nekretnina. Znači, mi imamo kupovinu nekretnine po osnovu rođenja trećeg deteta za majke koje su porođajne određenim ovim poslednjim godinama koje ostvaruje, a ta kategorija je potpuno ispuštena.

Ja mislim da tu postoji mogućnost za njihovo unapređenje i za proširenje za samohrane roditelje koji nemaju alimentaciju izdržavanja. Vi imate roditelje koji sedam, osam, deset godina plaćenja. Moje dete stiglo do punoletstva. Sada treba da ide na studije. Zamislite kako će on to dete izdržavati sa tim svojim primanjima, ukoliko nema podršku roditelja i ukoliko ne živi kod roditelja ili slično i dovoljno je da samo može da plaća stan.

Recimo, možda je neko od njih i prošao ovu kategoriju za kupovinu subvencionisanih kredita za molode. Možda ima trideset sedam, trideset osam godina i ona ne može da konkuriše žena nego muškarac ni tu. Znači, to je negde kategorija gde bi se mogle naći određene mere proširenja i podrške. Mm, pomenuo je, ovde u Izveštaju piše da je u prošloj godini oko sto pedest saveta za demografiju i porodicu formirano i mm, to do pre nekoliko godina takođe nije postojalo. To je ono što je omogućilo da se i na lokalu razviju neke nove mere, э, ne samo vezano od tipa karavani roditeljstva.

Э, imamo sada i, э, fondove i na lokalu koji podržavaju van telesnog prodnju. Znači, za onaj deo koji ne podržava država i koji pređu onu granicu čak za ovaj starosnu po godinama i po ispunjavanju uslova ili pokušaja, pa ih plaća i lokal. Em. Meni je mnogo drago da vi proširujete mere, ali bih se osvrnula i na jedan deo koji smatram da je još jako bitan i koleginice nešto pomenuo toga. Kada, vi ste to u izveštaju pomenuli.

Sami ste rekli da je unapređenje i povećani broj porođaja. Ja sam negde pročitala za predhodna tri meseca trista dvadeset devet. Vi ste čak sada sa tim brojem stigli do šesto, što je znači da određene mere i subvencije ipak imaju izvestan učinak u svemu ovome. Kada su u pitanju centri za socijalni rad i slučajevi nasilja, vi znate da postoje timovi za nasilje svuda na lokalu. Postoji i koordinacija i saradnja među lokalnim institucijama, e, tim za koordinaciju i saradnju koji sarađuje sa tužiloštvom.

Međutim, ono gde bi ja negde apelovala ne samo kada je u pitanju vršnjačko nasilje gde se radi na unapređenju i nekako sve kampanje idu najviše na to kada je reč o partnerskom i rodno zasnovanom nasilju, moramo se osvrnuti na to da su, mm, n-neka dokumenta sektorske strategije zastarela i protokoli postupajući u svim segmentima se trebaju obnoviti. Mi imamo protokole po kojima se postupa koji su iz 2017. osamnaeste godine. Govorim o protokolima za zdravstvo, za postupanje policijskih službenika, za postupanje centara za socijalni rad i slično. A drugo, tu negde izostao i onaj akcioni plan po kome se treba delovati.

Bez obzira što i kod nas u Vojvodini su formirana nova radna tela, kada je u napređenju, э, timovi su formirani na lokalu za rad sa decom. Međutim, ono što je potrebno za dalji razvoj je razvijanje usluga u centru za socijalni rad, za rad sa žrtvama i nasilnicima kroz savetovišta za brigu o porodici i podršku porodici. To je vrlo značajno i za ovu kategoriju stanovništva koju sam ja pomenula za žene koje su samohrani roditelji i očevi jer njima kroz to treba i nemaju svi savetovišta, ne podležu licenci. Znači, što veći broj centara treba forsirati na te usluge i na ove zdravstveno ovakve socijalne usluge. To je to.

Ja bih ovaj izveštaj pohvalila. Nema mi sad tu retroaktivno šta da se vraćamo. To je ono što ste vi uradili i znači samo postoje mere, em, mesta za unapređenje i neke segmente možemo unaprediti i dalje. Я ću svakako podržati ovaj izveštaj.

Zahvaljujem se gospođi Nikolić Tatjani. Э, slažem se s vamim da možda treba da imamo češće sednice odbora. Međutim, mi smo više puta razgovorali o tom pitanju češćih sednica i došli smo do zaključka da treba, ko smatra da po nekom pitanju treba da zakažemo sednicu, da da predlog o čemu bi raspravljali na ovoj, na ovakvim sednicama. Sama činjenica da smo mi dobili krajem februara ovu informaciju, odnosno informaciju o radu Ministarstva, a i sami znate da je redovno zasedanje krenulo dosta kasnije nego što je predviđeno poslovnikom, to je prvog marta, tako da mislim da se uklapamo u tu proceduru skupštinsku, da pratimo rad Skupštine i da ovo redovno ovaj, što se tiče toga, jer mi pre svega kao odbori radimo po izvešajima ministarstava za brigu za brigu o porodici i Ministarstva rada o nekim zakonima koji se tiču ovih ministarstva koja nam šalju na usaglašavanje saglasnosti osobno i ove predstavke. Predstavke smo relativno upriličili u zadnje vreme, tako da dobijemo i redovna mišljenja onih institucija kojima smo poslali te predstavke, tako da ako i dalje neko smatra da treba po nekim pitanjima zakazati neku sednicu, ja sam tu slobodan da to prihvatim i da jednostavno uz određenu pripremu realizujemo takve takve sednice.

Danijela magistar Nikolić. Danijela Izvolite.

Hvala. Hvala predsedaveći. Uvažena ministarka, cenjeni gosti, uvažene kolege, narodni poslanici. Ja neću dugo. Ministarka, hvala Vam na izveštaju koji je zaista bio sveobuhvataan.

Hvala vam na tome da prvo, ovo je najvažnije ministarstvo u vladi Republike Srbije. Porodica je ćelija svakog društva i naravno, ono što je nama cilj jeste da Srbija ima jednu zdravu pravu porodicu koja je u stvari bez te zdrave i prave porodice mi nećemo imati budućnost.Vaše Ministarstvo je jako osetljivo, obzirom da se vi bavite samim pitanjima koja su- Prodrla u tančinu našeg društva. Ne bavite se samo puko porodicom, nego i tim kategorijama, kao što ste naveli. Znači, Alimentacionim fondom, Fondom za takođe retke bolesti. U-u ovom trenutku je takođe, aa, se-se radio nacrt o zakonima roditelj-- od ustvari Zakonu roditelj-negovatelj i to su sve kategorije kojima se nikada niko u Republici Srbiji u prethodnom periodu, mislim na period pe-- 2012.

godine i tako dalje, nije ni bavio. Kad o tome govorimo, a samim tim da imate i druge kategorije ovaj lica i naravno, rad sa lokalnim samoupravama. Vi ste ministarka koja nije vezala, koja se nije vezala, ja moram to da kažem ovako javno za kabinet, i moram da vas pohvalim nekog bivšu koleginicu narodnu poslanicu. Nego, nego to je tako. Vi ste stalno sa svojim saradnicima na terenu, obilazite porodice, obilazite lokalne samouprave i da sad ovo ne liči na hvalospev koji ja vama ovde dajem, nego je to zaista tako jer to čujem i od ljudi iz lokalnih samouprava i ne samo vi lično, nego i Dabić i vaši pomoćnici su stalno na terenu i to je pohvala od ljudi sa terena.

Znači, kada god imate problem i kada god god neko pozove biste tu, znači jednostavno ne čast-, ne častite časa, kako bi se reklo. Odmah ste tu sa ljudima i gledate da rešite problem u najskorijem roku. A ono što je suštinski jako važno jeste, obzirom da je da, aa, su znatna finansijska sredstva opredeljena upravo znači za porodice i za sve ove kategorije koje ste uzeli što je na periodu sad, da se ja ovaj i-i ne ponavljam ovaj sve što ste izneli, a to je Srbija, to je zemlja koja je ekonomski jaka i to može da iznese. Da nismo takvi, ne bismo mogli to da iznesemo, možemo da pričamo samo o statistikama, o tome šta smo videli na terenu, ali ako vi ne možete i nemate satisfakciju za te ljude na bilo koji način, onda naravno, aa, nema ništa od toga. A činjenica je samo ono gde ja imam ovaj gde sam imala priliku i da, ali naravno, resorno ministarstvo je Ministarstvo rada, Centar za socijalni rad da samo malo bolje i efikasnije rade.

Mislim da tu, aa, što se tiče proširivanja njihovog kapaciteta, oni su jako uski sa tim i da malo više obrate pažnju upravo na rešenja koja treba da da daju kada su u pitanju i tuđa neka i pomoć i kada su u pitanju socijalne kategorije, jer nema potrebe da se tu ovaj kasni sa-sa izdavanjem takvih rešenja, a iz jednog prostog razloga zato što država i sistem ima-imaju novca, komisije rade svoj posao i ako neko u određenom periodu dobije svoje sledovanje za koje je tražio, nema potrebe da neko u centrima za socijalni rad to zaustavlja na bilo koji način. Samo mislim da centri za socijalni rad y, negde tu je moj predlog, ali to ću se obratiti resornom ministarstvu, da se uradi kompletna reorganizacija centara za socijalni rad mislim od Subotice do Štrpca iz jednog prostog razloga i samo da se poveća kvalitet upravo tih usluga na terenu. Zato što to čujem i od ljudi. Ja sam narodni poslanik, pa sam sa narodom i naravno i sama imam priliku i ne želim da, aa, moj posao bude tako što ću nekoga da podsećam da radi svoj posao. A prema tome, u tom smislu, jer onda taj, ta druga strana, ro-roditelj koji ima bolesno dete ili koji nije ostvario bilo kakvu vrstu pomoći zato što je tamo neko lenj, a ne znači da mi trebamo da sada naravno zovemo i da nekoga podsećamo da radi svoj posao i to je nešto što, ali naravno, to je sistemski problem koji dugo traje, jer suštinski od 2011.

godine, kada taj zakon postoji, postoje neke stvari koje se mora, koje će se morati, koje će morati da se menjaju i naravno kad kažem ne govorim o svim centrima za socijalni rad, ali smatram da možemo po ugledu na neke druge zemlje da se ugledamo i napravimo jednu reorganizaciju ovaj tih centara. Naravno, ja dolazim sa Kosova i Metohije. Ja sam srećna što je nama, bez obzira na situaciju koja je jako teška, nametnuto teška, a broj novorođene dece svakog meseca sve veći i veći. Srpkinje na Kosovu i Metohiji imaju po šestoro, sedmoro dece- I to je nešto što nas na Kosovu i Metohiji drži. Opet kažem, znate kad ima volje, finansije su tu u državi hvala, ona pomaže bez razlike da li je to dete iz Vučitrna, iz Kosovske Mitrovice, Gračanice, Štrpca i tako dalje.

Naše majke na Kosovu i Metohiji imaju podjednaka prava i naravno brigu i ovog Ministarstva za sve, za sva ovaj sledovanja, ali sa druge strane, opet kažem, bez obzira na sve, ako žena hoće i ako porodica može, bez obzira na vrstu finansija i pomoći, ako postoji želja, to je ona druga strana medalje, bez obzira što mi kažemo da natalitet imamo i finansijsku podršku i to je dobro za državu, ali vidite i da u nekim i nemogućim uslovima se deca rađaju, tako da samo postoji dobra volja i da su nam zapravo ono što je najvažnije žene zdrave. Hvala vam na izveštaju koji ste izneli i naravno pohvala za celo Ministarstvo zaista i samo tako nastavite.

Zahvaljujem Danijela na-na ovom izlaganju. Posebno me raduje ovaj podatak o srpskim majkama na Kosovu i Metohiji, gde ima više dece. Znam da ima tri i više od tri, ali nisam baš imao uvid da ima i-po sed-, i se-sedmoro dece, ali svaka- Svaka čast, svaka čast. I-i to je- I to je ovako ohrabrujuće u-u smislu našeg naroda na Kosovu i Metohiji i ohrabrujuće u-u ostvarivanju nekih prava i evo i moj apel Ministarstvu da posebnu brigu vode o tim roditeljima koji su-Ime toki. Hvala Danijela.

Još jedno. Sledeći koji bi hteo da se obrati iz odbora je Marko Milošević. Kolega Marko Mare, izvoli.

Zahvaljujem. Predsedavajući poštovane koleginice i kolege. Poštovana ministarka, poštovani sekretari i pomoćnici. Nadam se da nisam nikoga izostavio. Prvo, voleo bih da kažem da je stvarno zadovoljstvo u kakvom ambijentu teče ova sednica.

Jako je konstruktivno i sa jedne i sa druge strane. Možemo da čujemo vrlo konkretne predloge i to je nešto što bih prvo voleo da pozdravim, zato što je drastična razlika u odnosu na plenarne sednice. Kao jedan od najmlađih narodnih poslanika, voleo bih da skrenem pažnju na specifičnost mentaliteta mladih kad je u pitanju odluka i želja da se osnuje porodica. Naime, ja se slažem da prevashodno iz ekonomskih razloga ja se izvinjavam sad, ako možda u ovoj toj svojoj analizi budem bio malo grub, ali ekonomija ne poznaje emocije, a meni je jasno da za kapacitete jedne države potrebno ima što veće stanovništvo i da samim tim ne samo što je to vrlo moralno poželjno u tom smislu. Na taj način, kada govorimo o ljudskim aspektima, zašto bi bilo afirmativno i razvijati, tj.

podsticati mlade da osnivaju porodice imaju što više dece. To se svakako direktno odražava na kapacitete jedne države i na bogatstvo njegovog tržišta i njegove proizvodne kapacitete tržište kapitala i sve ostale aspekte ekonomskog života jednog društva. Međutim, mi smo svedoci činjenice da najrazvijenije države na svetu pate tako visoko kao i naša država od negativnog nataliteta i to je jedan fenomen koji, očigledno još uvek niko nije uspeo da objasni njegov uzrok. Da je to toliko jednostavno da samo zavisi od standarda kvaliteta života i od ekonomskog standarda države u kojoj jedna porodica živi odavno bi trebalo da su zapadne zemlje mnogo više mnogoljudnije nego što su danas, a ustvari znamo tu obrnutu statistiku da što je zemlja nerazvijenija, to je natalitet veći i obratno. Ali da li to znači da bismo trebali u tom smislu da prestanemo da se bavimo ovom natalitetom politikom?

Nipošto. Ali bih voleo da skrenem pažnju na nešto što je mnogo važno, a to je da nije dovoljno. Možda će ovo da zvuči malo nepopularno. Ono što ću da kažem, ali nije dovoljno samo osnovati porodicu. Znači, najprostije je proizvesti jedan život.

Taj život treba da bude. Treba da bude lep, jer tako ta deca koja se rode u porodici trebaju da se rađaju u porodici koja je srećna, a koja je takva da će njih da spremi za sutrašnjicu za neizvesnost života. Život će uvek da bude neizvesan, bez obzira na to koliko živeli u razvijenoj državi. On je pun opasnosti uopšte. Ja smatram malopre koleginica Danijela rekla da je ovo najvažnije ministarstvo u Vladi Srbije.

Ja se slažem da je definitivno odluka jednog čoveka u životu da osnuje porodicu i proizvede jedan novi život apsolutno najodgovornija moguća odluka u njegovom životu. Prema tome, što ste osudili na jednu sudbinu život koji bez vas ne bi postojao. I meni je žao što su mnogi mladi ljudi žrtve tog socijalnog pritiska da trebaju što pre da se zaposle i onda posle toga što pre da osnuju porodicu. A vrlo se često dešava u praksi. To govorim iz primera koji su mi poznati iz najužeg okruženja.

Dvoje ljudi tako pod pritiskom svojih roditelja ili dalje rodbine udju u zajednicu, imaju dvoje troje dece, a onda shvate da možda baš i nisu jedan za drugog. I sada nije sporno. Oni su odrasli odgovorni da snose posledice svojih postupaka. Ali šta ćemo da radimo sa decom. I onda imate decu koja su u tom smislu u jako ranom uzrastu osuđena na jako nepovoljne okolnosti.

To su greške koje se teško ispravljaju. Ja sam samo apelovao na to. Mislim da ja pronalazim najveću nadu u u prosveti da država u tom smislu bi mogla već u školama da ispravlja greške nefunkcionalnih porodica. Ali pošto danas pričamo o Ministarstvu za brigu o porodici, mislim da bi bilo korisno da ministarstvo uzme u obzir razmatranje jednog edukativnog programa posebno usmerenog mladim ljudima. Da li je to da li bi to bilo krajem srednje škole ili već u nekom možda malo kasnijem uzrastu, ali prosto da roditelji budu svesni činjenice šta sve podrazumeva roditeljstvo.

Nije nekako dovoljno. Žao mi je što niste od početka. Ne, ne, ne da hoću da kažem nije dovoljno samo proizvesti porodicu, zato što s jedne strane, da vi ćete na taj način da podstaknete natalitet države, ali s druge strane ima da proizvedete socijalno ugrožene slučajeve i onda jeste i biće nas više, ali ne znači da ćemo obavezno da budemo u tom smislu bolje zbrinuti funkcionalniji i korisniji za društvo u kome živimo tako da bi u tom smislu voleo da podstakne ministarstvo na razmišljanje u tom pravcu. Da postoji takav edukativni sadržaj. Možemo da pričamo na daljim sednicama o tome kakav bi konkretni organizacioni oblik to moglo da ima, ali prosto da mladi ljudi razumeju da treba da se odupru tom pritisku društva da što pre moraju da stupe u porodicu i da imaju po svaku cenu decu.

Zato što je to prvo preambiciozan i očekivati da postoji univerzalan i da postoji univerzalno afirmativan cilj svakog života. Postoje ljudi koji recimo, uopšte nisu porodični tipovi. Postoje ljudi koji jesu, ali mnogo kasnije u životu. Ja sam mislim da ljudi koji su koji su stariji roditelji daleko u tom smislu, pošto su bogatiji iskustvom, mogu da imaju više razumevanja prema svojoj deci, da ne moraju zajedno sa svojom decom kao mladi roditelji da odrastaju, tako da bi zbog toga to bio moj predlog, a što se tiče izveštaja, naravno, ja bih voleo da vam se lično zahvalim na tome što je istovremeno sadržajan i koncizan, jer imali smo prilike da slušamo neke izveštaje koji su trajali duže, a ne zbog toga što je neko nemaran, ali prosto ljudska pažnja ima svoje granice, a složio bih se u svemu sa svim svojim prethodnim koleginicama i kolegama.