Na sednici, održanoj 27. maja 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo, u načelu, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, u načelu i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu radi gasifikacije Kolubarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, u načelu. Predloge zakona, narodnim poslanicima, obrazložio je Dragan Babić, predstavnik Uprave za javni dug, Ministarstva finansija. On je istako da u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo, kredit iznosi 66.000.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa nominalnom kamatnom stopom od 1,78 odsto, na godišnjem nivou. Kredit u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, iznosi 28.000.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatnom stopom od 1,78 odsto, a za Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu radi gasifikacije Kolubarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kredit će iznositi 75.000.000 evra, sa kamatnom stopom od 1,85 odsto. Odobravanjem kredita stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu. Korišćenjem prirodnog gasa kao goriva će se u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapaciteti. Narodni poslanici su nakon obrazloženja glasali za usvajanje sva tri predloga zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Marina Mirković, Uglješa Marković, Ana Čarapić, dr Mihailo Jokić, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 27. maja 2021. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 16 – „Oporezivanje“. Sednici je predsedavala predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić,a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: predsednik Odbora: Bratimir Vasiljević, Svetlana Milijić, dr Milorad Mijatović, Veroljub Arsić, Velibor Milojičić, Marina Mirković, Nikola Vojinović, Ana Čarapić, Ana Beloica, Duško Tarbuk, dr Mihailo Jokić, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je, 24. maja 2021. godine, sednicu na kojoj je razmotren u načelu Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, koji je Odbor nakon rasprave usvojio. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, koji je obrazložio predsednik Komisije Vladimir Antonijević. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, a kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu. Članovi Odbora su doneli i Odluku o davanju saglasnosti na prvu izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu. Na ovoj sednici, razmotren je Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2020. do 31.12.2020. godine, koji je obrazložila predsednica Komisije Hana Hukić. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Izveštaj. Članovi Odbora su razmotrili i Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu Kancelarije za javne nabavke, koji je obrazložila direktorka Kancelarije Sandra Damčević. Nakon rasprave, utvrđen je Predlog zaključka koji se podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Izveštaj. Na sednici je razmotren Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koji je obrazložio predsednik Komisije Marko Janković. Odbor je, nakon rasprave, utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu. Sednici je predsedsavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Nikola Jolović, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 27. aprila 2021. godine, Odbor je podneo amandmane na član 5. i član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada. Odbor je podneo i amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada. Odbor je odlučio da podnese amandmane u navedenom tekstu, a predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali prihvatio je predložene amandmane. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Janko Langura, Bratimir Vasiljević, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Viktor Jevtović, Ana Čarapić, prof. dr Vladimir Marinković, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Zoran Bojanić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 19. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu: Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada . Takođe, članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada. Ministar finansija Siniša Mali je predstavio 12 zakonskih rešenja, istakavši da je rebalans budžeta veoma važan kako bi se nastavila borba protiv pandemije, ubrzao rast privrede i umanjile negativne posledice izazvane COVID-19. Upoznao je članove Odbora sa predviđenim trećim paketom mera kao podrške našim građanima i privredi. S tim u vezi, naveo je da će država izaći sa 3 puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, makro, srednja i velika preduzeća. Takođe predviđena je pomoć autoprevoznicima, gradskim hotelima, ugostiteljima, turističkim vodičima, rent-a-kar agencijama, sportistima i samostalnim umetnicima. U junu mesecu, planirana je pomoć svim nezaposlenima koju su na dan 15. aprila, bili registrovani na birou za nezaposlene, u novčanom iznosu od 60 evra. Ono što je bitno, naveo je ministar, da je država rebalansom predvidela i pomoć našim sugrađanima na Kosovu i Metohiji, u novčanom iznosu od po 100 evra, uključujući i decu, dok će nezaposlenima ta pomoć biti u iznosu od 200 evra. Ministar finansija je naveo da treći paket podrazumeva pomoć svim punoletnim građanima Srbije u novčanom iznosu od 60 evra, kao i dodatnu pomoć penzionerima u iznosu od 50 evra. Ministar Mali je ukazao na uspešnu borbu rukovodstva Srbije sa pandemijom izazvanom korona virusom. Naveo je da su za četiri meseca izgrađene dve kovid bolnice i da je u planu izgradnja još jedne u Novom Sadu. Prema rečima ministra, kada je u pitanju revakcinacija, Srbija je na prvom mestu u Evropi, a među vodećim zemljama po ukupnom broju vakcinisanih građana. Siniša Mali je naveo i da se drugi deo rebalansa odnosi na agresivan plan investicija i dodao da kada je u pitanju program Srbija 2020-2025, nastavlja se sa ulaganjima, predviđeno je dodatnih 14 milijardi evra do kraja 2025. godine. Rebalansom budžeta predviđen je nastavak izgradnje četiri auto-puta, koji se u Srbiji već grade. Takođe, istakao je da je ovim rebalansom predviđeno duplo više novca za oblast ekologije. Istakao je da su u prošloj godini u bruto iznosu strane i direktne investicije iznosile preko 3 milijarde evra. Na sednici je govorio i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je govorio o tri bloka mera, istakavši da je povećanje investicija u infrastrukturu, najbolje oružje ekonomske politike Vlade, kojom se podiže privredni rast. Takođe, ukazao je na odličan trend ulaganja u ekologiju i zaštitu životne sredine. Prema rečima Pavla Petrovića antikrizni paket trebao je da se primenjuje selektivno, odnosno da se pomoć pruža ugroženim preduzećima, nezaposlenim građanima i građanima i penzionerima sa najmanjim primanjima. Na sednici je govorio i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati sve predloge zakona. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Viktor Jevtović, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Duško Tarbuk, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, Ana Čarapić, prof. dr Vladimir Marinković, Uglješa Marković, Zoltan Pek, Rozalija Ekres, Vojislav Vujić, Milorad Mijatović i dr Muamer Bačevac.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 5. aprila sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Sremske Mitrovice za 2018. godinu. Sednici su, pored članova Odbora, prisustvovali i zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić sa saradnicima, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović sa saradnicima, kao i predstavnici civilnog sektora – Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić i Ruralni centar „Sova“ Gospava Kalaba. Otvarajući sednicu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se na ovaj način ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić naveo je da Grad Sremska Mitrovica godinama unazad ima uspešnu saradnju i partnerski odnos sa DRI. Preporuke i mere koje daje DRI doprinose dobrom poslovanju i uspešnom radu lokalnih samouprava, naveo je on. Samardžić je istakao i da održavanje ovakvih sednica Odbora izvan sedišta Narodne skupštine podiže svest građana o značaju kontrolne uloge Parlamenta i parlamentarnog nadzora nad trošenjem javnih sredstava. Predstavljajući Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Sremske Mitrovice za 2018. godinu, dr Duško Pejović je istakao da je DRI izrazila Mišljenje sa rezervom, kao i da je dato 20 preporuka, od kojih je 14 u prvoj kategoriji, što znači da se nepravilnosti mogu otkloniti u roku od 90 dana. Pejović je posebno naglasio da je preporučeno da se uspostavi funcija interne revizije i da će se time smanjiti rizik za greške. Grad Sremska Mitrovica predstavlja primer dobre prakse u postrevizionom postupku, naveo je Pejović, ukazujući da Postrevizioni izveštaj pokazuje da je već ispunjeno 18 od 20 datih preporuka, a da su dve preostal u toku ispunjavanja. Predsednik Saveta DRI je prisutnima predstavio nalaze i za tri preduzeća nad kojima je izvršena revizija. U nastavku, održana je sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji Državne revizorske institucije – Sektor broj 1 i Sektor broj 3, za 2020. godinu, koji se odnose na budžet i zdravstvo. Izveštaje su podneli vrhovni državni revizori Danimir Vulinović i Snežana Trnjaković. Nakon razmatranja, Odbor je na predlog Pododbora prihvatio navedene sektorske izveštaje, kao i to da se predlozi zaključaka povodom razmatranja tih izveštaja utvrde na nekoj od narednih sednica Odbora. Na nastavljenoj sednici Odbora, predstavljeni su izveštaji o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efektivnost podsticaja u stočarstvu“ i „Podsticaji merama ruralnog razvoja“. Tom delu sednice prisustvovao je i predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević. Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor predstavila je prisutnima navedene izveštaje. Navela je ciljeve i subjekte revizije, ključne poruke, kao i zaključke, nalaze i preporuke DRI. Tokom duže rasprave, koja je usledila, narodni poslanici su naglasili važnost ovih izveštaja o reviziji svrsishodnosti, navodeći da oni daju korisne infomacije o kvalitetu podsticaja, o tome da li su ti podsticaji ispunili svoje ciljeve, kao i o tome da je neophodno meriti efekte podsticaja u stočarstvo i ruralni razvoj, kako bi oni bili dalje unapređeni. Članovi Odbora su na sednici doneli i Odluku o održavanju javnog slušanja na temu: Predstavljanje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju, u ponedeljak, 12. aprila 2021. godine, sa početkom u 11 časova, u maloj sali Doma Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, Ana Čarapić, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i dr Milorad Mijatović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, podneta su dva amandmana, i to: amandman na naziv Predloga zakona sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Đorđe Todorović, koji je predstavnik predlagača prihvatio na samoj sednici. Takođe, narodni poslanik Đorđe Todorović je podneo i amandman na član 3. Predloga zakona, koji su članovi Odbora jednoglasno prihvatili. Tokom sednice, Odbor je podneo i četiri odborska amandmana koja su predstavnik predlagača i članovi Odbora jednoglasno usvojili. Sednici je prisustvovao potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predstavnici predlagača iz Republičkog zavoda za statistiku. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Marina Mirković, prof. dr Vladimir Marinković, Nikola Jolović, Milenko Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici održanoj, 25. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, koja je objasnila da je Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine. Međutim, globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 prouzrokovala je klimu neizvesnosti u kojoj nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Naime, da bi popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Sledeće aktivnosti su prepoznate kao najrizičnije: selekcija kandidata za obuku, obuka oko 20.000 kandidata za instruktore, popisivače i popisivanje, odnosno terensko prikupljanje podataka metodom intervjua u aprilu 2021. godine. Imajući u vidu navedene aktivnosti i rokove za njihovu realizaciju, ali i neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja popisnih radnji, nakon konsultacija sa nadležnim zdravstvenim organima i opsežne analize različitih scenarija i procene rizika, zaključeno je da je period 1 – 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko prikupljanje podataka od perioda 1 – 30. aprila 2021. godine, te da je neophodno da se popisivanje, odnosno terenska realizacija popisa odloži za šest meseci i da se preduzmu dodatne aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima, kako bi se smanjio rizik od zaražavanja neposrednih učesnika popisa i stanovništva. Nakon obrazloženja, Odbor je glasao o Predlogu zakona i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ga prihvati, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Zoltan Pek, Svetlana Milijić, dr Milorad Mijatović, Velibor Milojičić, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Nikola Vojinović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, Milenka Subić i Olivera Pešić.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, obrazložili su predstavnici resornog ministarstva koji su naveli da su razlozi za potvrđivanje Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisanog 30. decembra 2020. godine, u Beogradu, sadržani u činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila zajam od 18.000.000 evra Republici Srbiji, kao zajmoprimcu. Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Uvođenjem ovog sistema omogućava se bolji i brži razvoj društva, olakšava se komunikacija i povećava dostupnost državne administracije, osavremenjuje se proces učenja, pružaju se brže i kvalitetnije usluge iz oblasti medicine i omogućavaju trgovinu i plaćanja sa udaljenih mesta. Širokopojasni pristup je postao značajna karika u razvoju ruralnih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih oblasti i povezivanju privrednih regiona zemlje. Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu u školama seoskih područja, koja nije na zavidnom nivou. Sprovođenjem ovog projekta obezbedio bi se razvoj brzih širokopojasnih mreža u belim zonama u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Projekat će omogućiti izgradnju širokopojasne infrastrukture middle mile segmenta koja će povezivati 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom i obezbediti besplatno, dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija izabranim putem javnog tendera. Zauzvrat, izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu lastmile segmenta, telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti – od kuće do kuće, koja povezuje škole sa do 80.000 okolnih domaćinstava. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od dve faze, dok je druga faza, koja targetira i do 900 škola i javnih ustanova i 135.000 domaćinstava, planirana kao zaseban projekat u 2021/2022. godini. Predviđa se da će izgradnja middle mile segmenta podstaći operatore elektronskih komunikacija da razviju lastmile segmente infrastrukture u belim zonama, obzirom da je ovakvo povezivanje komercijalno neisplativo, i koje bi bez državne intervencije ostale nepokrivene u narednim godinama. Nakon diskusije Odbor je odlučio da usvoji Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandar Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Milorad Mijatović, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 15. marta 2021. godine, razmotren je Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, koji je podnela Vlada. Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević istakao je da je sastavni deo Programa, u skladu sa odredbama Zakona, Strategije razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji u periodu od 2021. do 2025. godine. Strategija treba da obezbedi razvoj zvanične statistike u pravcu potpune harmonizacije statističkih standarda, metodologija i dobre statističke prakse, kao osnovu za dobijanje relevantnih rezultata zvanične statistike i njihovu uporedivost sa statističkim podacima evropskih i drugih zemalja. Osnovni strateški cilj je potpuno usaglašavanje sa zahtevima ESS i EU u pogledu statističkih pokazatelja, rokova objavljivanja i promenjenih metodologija do kraja naznačenog perioda. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnosti na Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Komisiji za kontrolu državne pomoći, koji je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, prof. dr Vladimir Marinković, Uglješa Marković, Nikola Jolović, Milenka Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici, održanoj 25. februara, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je predstavnica Ministarstva finansija Ema Dragulj, nakon čega su članovi Odbora odlučili da predlože Narodnoj skupštini da ga prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 22. februara 2021. godine, razmotreni su Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu II), koji je podnela Vlada. Na sednici je razmatren i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“, koji je podnela Vlada. Predloge zakona, članovima Odbora, je u ime Ministarstva finansija obrazložila Ema Dragulj. Odbor je jednoglasno usvojio oba predloga zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, Ana Čarapić, Ana Beloica, dr Muamer Bačevac, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Milenka Subić i Olivera Pešić.

Na sednici, održanoj 26. januara 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora, Predlog zakona obrazložila je predstavnica Ministarstva za finansije Nadica Pantović. Zakonom o ratifikaciji Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe iz 1983. godine i izmenom iste iz 1986. godine, Republika Srbija se kao strana ugovornica ove konvencije obavezala da, će od dana kada za nju HS Konvencija stupi na snagu njena nomenklatura Carinske tarife i statistička nomenklatura biti usaglašene sa Harmonizovanim sistemom, kao i da primenjuje ostale odredbe Konvencije. Shodno navedenoj proceduri, depozitar ove konvencije je dopisom generalnog sekretara 5. februara 2020. godine, obavestio strane ugovornice da se prihvata Preporuka Saveta usvojena na 132. sednici od 30. juna 2018. godine, za izmenu člana 8. Konvencije. Preporuka se odnosi na ograničavanje broja predloga za ponovno razmatranje, na dva predloga, koje se mogu uložiti na Komentar, odluke o svrstavanju, druga mišljenja za tumačenje Harmonizovanog sistema i preporuke za obezbeđivanje jednoobraznosti u tumačenju i primeni Harmonizovanog sistema. Cilj predloženih izmena je uspostavljanje procedure koja olakšava postupak ponovnog razmatranja nekog pitanja od strane Komiteta za Harmonizovani sistem ili upućivanja pitanja Savetu i ograničavanje mogućnosti strana ugovornica za prigovor na neko od pomenutih pitanja, na najviše dva puta, kako bi se izbeglo da se unedogled dostavljaju prigovori i na taj način otežava i usporava proces donošenja odluka, koje su od suštinske važnosti za ujednačenu praksu u svrstavanju određene robe u svim članicama. Nakon obrazloženja, članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona i odlučio da predlože Narodnoj skupštini da ga usvoji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandar Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Nikola Vojinović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, prof. dr Vladimir Marinković, Duško Tarbuk, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na sednici održanoj 28. decembra 2020. godine, dali su saglasnost na Predlog izmene finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2020. godinu, kao i na Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2021. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2021. godinu, koji je podneo Fiskalni savet, a obrazložio njegov član Nikola Altiparmakov. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti, a obrazložio predsednik Komisije Marko Janković. Članovi Odbora odlučili su da daju saglasnost i upute Predlog odluke Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavala predsednica odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Čarapić, Svetlana Milijić, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, dr Milorad Mijatović, Milenka Subić, Olivera Pešić, Viktor Jevtović i Sonja Vlahović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je 28. Decembra 2020. godine sednicu, na kojoj je razmotreno više izveštaja koje je podnela Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije. Sednici je prisustvovala guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, viceguverner NBS Željko Jović i predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić, sa saradnicima. Članovi Odbora razmotrili su Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar-jun 2019. godine, Program monetarne politike Narodne banke Srbije za 2020. godinu i Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2020. godinu, koje je podnela Narodna banka Srbije; Finansijske izveštaje Narodne banke Srbije za 2019. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. januar – 30. jun 2019. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2019. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. januar – 30. jun 2020. godine, koje je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije, kao i Godišnji izveštaj o monetarnoj politici za 2019. godinu, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2019. godinu, Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema za 2019. godinu, Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar – jun 2020. godine i Program monetarne politike Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koje je podnela Narodna banka Srbije. Guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković navela je da je NBS i u 2019. godini ispunjavala svoje zakonom predviđene obaveze, i dodala da su tu godinu obeležili veliki uspesi naše ekonomije, koji su doprineli stabilnosti na svim poljima. Nakon što je guvernerka članovima Odbora detaljno obrazložila rezultate rada NBS u 2019. godini, navela je da su pandemija virusa korona i globalna kriza prouzrokovana pandemijom, nastali početkom 2020. godine, onemogućili dalji rast naše ekonomije tokom ove godine. Tabaković je istakla i da je pravovremenim merama NBS uspela da u velikoj meri amortizuje efekte krize. Ona je istakla da je očuvana cenovna i finansijska stabilnost, u čijoj je osnovi stabilnost deviznog kursa. Rezulat svega toga je da će BDP biti niži za jedan odsto u odnosu na prethodnu godinu, navela je Tabaković i dodala da nas u sledećoj 2021. godini, već čeka oporavak. Jorgovanka Tabaković je posebno naglasila da su višegodišnji rezultati koji su postignuti na planu makroekonomske stabilnosti, omogućili da se naša država suprotstavi globalnoj krizi sa znatno bolje pozicije i da se koordiniranim merama očuvaju proizvodni kapaciteti i radna mesta. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili sve razmotrene izveštaje, i Program monetarne politike Narodne banke Srbije za 2021. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Uglješa Marković, Zoran Tomić, Ana Čarapić, Svetlana Milijić, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Veroljub Arsić, Milenka Subić, Olivera Pešić i Sonja Vlahović.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 26. decembra 2020. godine, razmotreni su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Izgradnja autoputa E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koje je podnela Vlada. Predloge zakona članovima Odbora, ispred Ministarstva finansija, obrazložili su Dejan Dabetić, rukovodilac Grupe za ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i Ana Tripović, direktorka Uprave za javni dug. Ispred Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sednici su prisustvovali državni sekretar Milana Rakić i Jovan Marković, predstavnik izvršioca posla Koridori Srbije. Odbor je jednoglasno usvojio oba predloga zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Uglješa Marković, Ana Čarapić, Bratimir Vasiljević, Svetlana Milijić, Duško Tarbuk, dr Milorad Mijatović, Milenka Subić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović i Nikola Vojinović.