Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju održali su 28. februara sednicu, na kojoj je razmotren Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar–decembar 2019. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj je obrazložio zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev. On je članovima Odbora ukazao na poslove Kancelarije u oblasti pravosuđa i imovinsko-pravnih pitanja, posebno u pogledu pružanja pravne pomoći Srbima protiv kojih se vode postupci kod Privremenih institucija samouprave Kosova i Metohije, kao i i po pitanju zaštite imovine Srpske pravoslavne crkve. Kozarev je naveo i da je Kancelarija nastavila sa pružanjem podrške lokalnim samoupravama, podsticaju privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnim projektima na KiM. Istakao je i da je nastavljena realizacija projekata u oblasti povratka i ostanka srpskog stanovništva na KiM, kao i da je nastavljeno sa pružanjem novčane pomoći povratnicima i socijalno ugroženom stanovništvu. Kozarev se osvrnuo i na uspešnu međunarodnu saradnju Kancelarije i saradnju sa međunarodnim misijama. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Kozarev je naveo da nije bilo značajnog napretka u dijalogu, zbog stava i poteza Prištine, posebno nakon što je uvedena taksa od 100 odsto na srpske proizvode. Članovi Odbora su, nakon obrazloženja, prihvatili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar–decembar 2019. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragana Kostić, Miodrag Linta, Jelena Mijatović, Vladimir Petković, Milovan Krivokapić, Sonja Vlahović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Marković, Zvonimir Stević, Hadži Milorad Stošić i narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove održali su danas, 17. maja 2019. godine, zajedničku sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, nakon koje upućuju sledeće saopštenje za javnost: „Na zajedničkoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrena je Informacija Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Bezbednosno-informativne agencije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na AP Kosovo i Metohija, sa posebnim osvrtom na ugrožavanje bezbednosti od strane radikalnih islamista i džihadista. Aktuelnu situaciju na AP Kosovo i Metohija karakteriše usložnjavanje bezbednosnih prilika, posebno zbog jednostranih poteza Prištine, kao što je usvajanje skupštinske rezolucije o ratnim zločinima Srbije na Kosovu, za koju Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove smatraju da je neprihvatljiva, da je zasnovana na brutalnim lažima, da zastrašuje srpski narod, raspiruje mržnju prema srpskom narodu i Srbiji, te je s toga odbori odbacuju. U dužem periodu jedan od značajnijih bezbednosnih izazova predstavlja prisustvo vehabijsko-selafijskih grupacija, koje deluju sa pozicija radikalnog islama. Sa teritorije AP Kosovo i Metohija, imajući u vidu broj stanovnika, najviše je ekstremista koji su otišli da se bore u redovima terorističke grupacije Islamska država. Povratnici su u stanju da nastave sa terorističkim aktivnostima. Delovanje pripadnika vehabijskog pokreta, povratnika sa Bliskog istoka i ekstremista deportovanih iz Zapadne Evrope, ozbiljan su činilac ugrožavanja bezbednosti na AP Kosovo i Metohija. Za sada nema saznanja o konkretnim pretnjama i planovima za izvođenje napada na srpsko stanovništvo u AP Kosovo i Metohija, od strane radikalnih islamista i džihadista, međutim postoji realna opasnost od terorističkih napada manjih razmera od strane radikalizovanih pojedinaca. Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove zahtevaju od međunarodnog prisustva na AP Kosovo i Metohija da posveti maksimalnu pažnju svim oblicima ugrožavanja bezbednosti, posebno srpskog naroda na AP Kosovo i Metohija, koji je najugroženiji, i da na vreme preduzme sve aktivnosti na sprečavanju realizacije eventualnih nasilnih planova od strane ekstremista, radikalnih islamista i džihadista. Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove će nastaviti da kontinuirano prate bezbednosnu situaciju na AP Kosovo i Metohija“.

Na sednici Odbora, održanoj 7. marta, razmotren je Izveštaja o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar–decembar 2018. godine. Izveštaj o radu Kancelarije, članovima Odbora, obrazložio je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, istakavši da je u izveštajnom periodu Kancelarija redovno pružala pravnu pomoć licima sa boravištem na AP Kosovo i Metohija i interno raseljenim licima, kao i licima srpske i nealbanske nacionalnosti protiv kojih se vode postupci kod Privremenih institucija samouprave Kosova i Metohije. Nastavljeno je sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa je za povraćaj imovine SPC na teritoriji Kosova i Metohije i prikupljanje dokumentacije o imovini, isplaćeno 1.600.000.000,00 dinara. Kozarev je istakao da je, u skladu sa opredeljenim sredstvima u budžetu Republike Srbije, izvršena isplata zarada i naknada zarada zaposlenima za 29 lokalnih samouprava na teritoriji Kosova i Metohije u iznosu 3.113.664.436,06 dinara. Govoreći o Programu raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava za razvoj poljoprivrede na teritoriji Kosovo i Metohija , Kozarev je naveo da su obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 50.618.000,00. „Nakon posete predsednika Republike Srbije Lapljem Selu 20. januara, determinisana je potreba za dugoročnijim i snažnijim ulaganjima Republike Srbije u razvoj poljoprivrede na teritoriji Kosova i Metohije, te su obezbeđena dodatna finansijska sredstva iz tekuće budžetske rezerve za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 200 miliona dinara“, rekao je Kozarev. Tokom izveštajnog perioda nastavljeno je ulaganje u projekte privrednog razvoja, razvoja infrastrukture i izgradnje stambenih i objekata obrazovnih institucija. U cilju podrške održivom povratku i opstanku na teritoriji Kosova i Metohije, realizovana je izgradnja i rekonstrukcije 48 kuća, a prioritet investiranja je izgradnja povratničkog naselja Sunčana dolina. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar–decembar 2018. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Marković, Sonja Vlahović, Snežana Paunović, Mirko Krlić, Miodrag Linta, Jelena Mijatović, Aleksandar Čotrić, Zvonimir Stević, Hadži Milorad Stošić, Filip Stojanović, Nemanja Šarović i Gordana Čomić.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je danas, 7. novembra 2018. godine, 10. sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, nakon koje je predsednik Odbora Milovan Drecun, u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, dao sledeće saopštenje za javnost: „Odbor za KiM je na današnjoj sednici razmotrio Informaciju Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, BIA, VOA i VBA o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na KiM i bezbednosti srpskog naroda u južnoj Pokrajini. Na osnovu detaljne analize stanja na KiM zaključeno je da je bezbednosna situacija relativno stabilna, ali veoma složena i osetljiva. Postoje ozbiljni pokazatelji mogućnosti pogoršanja stabilnosti i narušavanja bezbednosti srpskog naroda, čiji se razlozi ogledaju u opštem nezadovoljstvu stanovništva političkom i ekonomskom situacijom na KiM, izraženim međuetničkim tenzijama, složenoj političkoj situaciji, što su elementi koji u narednom periodu mogu krajnje negativno da se odraze na bezbednost na KiM, a posebno na bezbednost srpskog naroda. Moguće su nove jednostrane akcije Prištine koje mogu da ugroze bezbednost Srba, a stalni bezbednosni rizik predstavlja stalno nastojanje Prištine da pod svoju kontrolu stavi sever KiM. Neprihvatljivo je i krajnje destabilizujuće planirano transformisanje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u „Vojsku Kosova“ i pritisak koji se vrši na pojedince iz redova srpskog naroda da se pridruže ili ostanu u toj formaciji. Stvaranje takve oružane formacije je u punoj suprotnosti sa važećom Rezolucijom 1244 SB UN, ali i „Ustavom“ Kosova, te nema ni legalitet ni legitimitet. Ta planirana formacija će biti činilac maksimalnog ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, potpuno će onemogućiti smirivanje međunacionalnih tenzija i destabilizovaće situaciju na KiM, ali i regionalnu stabilnost. U narednom periodu poseban rizik, kao i do sada, biće pokušaji Prištine da učlani Kosovo u Interpol, što bi u slučaju pozitivnog ishoda rezultiralo brojnim tajnim optužnicama i raspisivanjem poternica protiv mnogih iz redova srpskog naroda. Srbi, posebno južno od Ibra, žive teško, gotovo bez slobode, ugrožena im je bezbednost i kretanje. Brojni su napadi i provokacije Albanaca prema srpskom stanovništvu, a samo od juna do danas registrovano je preko 40 etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu. Agresivna retorika albanskih političkih lidera protiv zvaničnog Beograda i intenzivna medijska kampanja i fabrikovanje lažnih vesti, koje pojačavaju tenzije, unose nemir kod srpskog naroda i predstavljaju jedan od činilaca koji dodatno ugrožavaju bezbednost. Uočeno je prisustvo i delovanje vehabijsko-selafijskih grupacija, koje su aktivne sa pozicija radikalnog islamizma i čija je prioritetna meta delovanja srpski narod na KiM. Takođe, primećeno je i pojačano obaveštajno delovanje pojedinih zapadnih službi posebno na severu KiM, sa namerom plasiranja raznih dezinformacija i laži da bi se Srbi pridobili za saradnju i učešće u tzv. kosovskim bezbednosnim snagama i što više udaljili od zvaničnog Beograda. Odbor za KiM snažno apeluje i traži od albanskih političkih struktura da teške ekonomske probleme ne rešava tako što će odgovornost za takvo stanje potpuno neosnovano prebaciti na srpski narod i zvanični Beograd, čime se albansko stanovništvo radikalizuje protiv srpskog, već da se posveti poboljšanju ekonomske situacije, borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i izuzetno visoke korupcije. S tim u vezi osuđujemo postupak privremenih institucija samouprave u Prištini da uvedu dodatne namete na robu koja na KiM dolazi iz centralne Srbije i BiH i tražimo od njih da u skladu sa postignutim dogovorima omoguće nesmetan protok ljudi i robe. Smatramo da je albanska zajednica na KiM najodgovornija za bezbednost srpskog naroda, te pozivamo i albansku zajednicu i albanske političke stranke da pokažu spremnost i posvete se postizanju kompromisnog i dogovornog rešenja sa zvaničnim Beogradom“.

Na sednici održanoj 21. maja 2018. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmatrali su Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2017. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, obrazložio je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, istakavši da je u izveštajnom periodu, posebna pažnja usmerena na realizaciju utvrđene državne politike Republike Srbije u cilju otvaranja poglavlja 35 u pregovorima sa Evropskom unijom. Takođe je istakao da je, u izveštajnom periodu, Kancelarija za Kosovo i Metohiju redovno pružala pravnu pomoć licima sa boravištem na AP Kosovo i Metohija, kao i interno raseljenim licima kojima je pravna pomoć, u okviru pravno-imovinske oblasti, pružana, takođe, u okviru Projekta pravne pomoći koji se finansira iz sredstava EU-IPA 2013, u okviru kojeg su, u navedenom periodu, uspostavljene kancelarije u Beogradu, Nišu, Kraljevu, Vranju, Gračanici i Kosovskoj Mitrovici sa ciljem veće dostupnosti korisnicima. U okviru oblasti privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata, Kozarev je naveo da je nastavljen niz projekata kao što su projekat „Sunčana dolina“ u Zvečanu, „Rajska banja“ u Banjskoj, ali i da je pokrenut niz drugih aktivnosti. Kozarev je istakao da je velika pažnja, takođe u izveštajnom periodu, bila usmerena na brigu i zaštitu kulturne baštine u AP Kosovo i Metohija, kao jedne od najugroženijih oblasti života srpskog stanovništva, kao i da je u tom delokrugu pružana podrška jačanju duhovnog identiteta i ostale strateški značajne pomoći za opstanak Srba na ovim prostorima. U oblasti podrške javnim službama, rad kancelarije za Kosovo i Metohiju bio je usmeren, u izveštajnom periodu, na sagledavanju i evidentiranju stanja i potreba, praćenju realizacije započetih, izradi i realizaciji novih projekata sa ciljem unapređenja rada zdravstvenih i obrazovnih institucija, kao i organizacija civilnog društva i sportskih organizacija. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2017. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragana Kostić, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović, Milovan Krivokapić, Dragan Veljković, Sonja Vlahović, Aleksandar Čotrić, Dragomir Karić, Tanja Tomašević Damnjanović, Zvonimir Stević, Snežana Paunović, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Gordana Čomić, Boško Obradović, Zoran Radojičić, Slaviša Ristić i Goran Bogdanović.

Po završetku zajedničke sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti, koja je bila zatvorena za javnost, članovi odbora prosledili su zajedničko saopštenje: „Odbori su konstatovali da je aktuelno bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji opterećeno brojnim izazovima i opasnostima pogodnim za izazivanje incidenata od strane privremenih institucija i albanskih ekstremista. Srpski narod ne može da u punoj meri ostvari ličnu i imovinsku sigurnost i punu slobodu kretanja i nastanjivanja, za šta punu odgovornost snose privremene institucije samouprave i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Konstatovano je da će Priština u narednom periodu nastojati da stvori uslove za nastavak angažovanja svojih specijalnih jedinica na severu Kosova. Sva tri odbora snažno osuđuju brutalno nasilje specijalnih jedinica Prištine na severu Kosova 26. marta 2018. godine protiv srpskog naroda i nezakonito hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Insistiramo da se privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji posvete dijalogu, izgradnji stabilnosti, očuvanju mira i stvaranju uslova za bezbedan život svih građana Kosova i Metohije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Insistiramo da međunarodne snage, KFOR i EULEKS, u skladu sa svojim mandatom, odmah stvore uslove za bezbedan život srpskog naroda i njegovo slobodno kretanje i rad. Odbori pružaju punu podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji u njegovoj borbi da opstane na Kosovu i Metohiji i poručuju mu da nije sam i da ga štiti država Srbija, koja će uvek biti sa svojim narodom. Pružamo punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji i da se obezbede mir i stabilnost u južnoj pokrajini“.

Na sednici održanoj 3. oktobra 2017. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmatrali su situaciju na Kosovu i Metohiji nakon davanja podrške Srpske liste novoformiranoj „vladi“ u Prištini. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Goran Bogdanović, Slaviša Ristić, Zoran Radojičić, Miljan Damjanović, Nemanja Šarović i Božidar Delić.

Na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju održanoj 27. septembra u Domu Narodne skupštine članovi Odbora razgovarali su o funkcionisanju zdravstvenog sistema Republike Srbije u AP Kosovo i Metohija. Na početku sednice, Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije upoznao je članove Odbora sa podacima o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u prethodnom periodu i istakao da od 30 zdravstvenih ustanova predviđenih Uredbom o Planu mreže zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Kosova i Metohije, koja utvrđuje sva pitanja od značaja za organizaciju zdravstvene službe u Republici Srbiji, funkcionišu 23 ustanove, kao i da je ukupno zaposlenih u ove 23 ustanove, 4.823 radnika, od kojih je 600 radno angažovano u drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije. Vekić je takođe naglasio da je na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju formirana Radna grupa za transformaciju zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Kosova i Metohije, sa ciljem da izvrši analizu postojeće organizacije i kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova, kao i da predloži najracionalnije rešenje nove organizacije zdravstvene službe na teritoriji AP Kosova i Metohije. Radna grupa, nakon što je uporedila faktički broj zaposlenih prema podacima RFZO i same zdravstvene ustanove, obišla je zdravstvene ustanove na terenu i analizirala dostupnost usluga srpskom i nealbanskom stanovništvu, predložila je kao mogućnost za efikasnijom zdravstvenom zaštitom spajanje zdravstvenih ustanova na primarnom nivou i gašenje zdravstvenih ustanova koje ne obavljaju zdravstvenu delatnost. Takođe, radna grupa je predložila izmenu i dopunu Uredbe za sedam zdravstvenih ustanova (od postojećih 30). U nastavku sednice, Dušan Kozarev, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju naglasio je da zdravstveni sistem na teritoriji AP Kosova i Metohije, i pored svih poteškoća sa kojima se suočava, funkcioniše najbolje što može u datom trenutku, dok je Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, istakla da je Kancelarija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u proteklom periodu, rešila status 1.171 radno neangažovanih lica. Milovan Krivokapić direktor Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici istakao je da se ulaganjem u zdravstveni sistem ulaže i u kvalitetniji život i opstanak Srba na teritoriji AP Kosova i Metohije. Sednici je prisustvovao Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. Sednici je predsedavao Milovan Drecun, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici Odbora: Mirko Krlić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović, Vladimir Petković, Milovan Krivokapić, Miroslav Lazanjski, Tanja Tomašević Damnjanović, Zvonimir Stević, Hadži Milorad Stošić, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Gordana Čomić, Zoran Radojičić, Goran Bogdanović i Slaviša Ristić.

Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju održali su 22. maja Petu sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, na osnovu tačke 21. stav 1. Odluke o postupanju sa tajnim podacima. Na sednici je razmatrana bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji nakon odbijanja zahteva Republike Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja i njegovog puštanja na slobodu. Članovi Odbora razmotrili su informacije koje su dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije. Na sednici je konstatovano da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji nestabilna, složena i opterećena brojnim izazovima, kao i da će se verovatno taj trend nastaviti, posebno do izbora na Kosovu i Metohiji juna tekuće godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun.

Na sednici održanoj 21. februara 2017. godine, razmatran je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar – decembar 2016. godine i informisani su članovi Odbora o dijalogu Beograda i Prištine. Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, predstavio je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar – decembar 2016. godine, upoznavši članove Odbora sa podacima o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u izveštajnom periodu. Članovi Odbora, nakon rasprave, prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar- decembar 2016. godine. U nastavku sednice, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini Dragan Vladisavljević, detaljno je informisao članove Odbora o dijalogu Beograda i Prištine i to o suštinskim pitanjima vezanim za Zajednicu srpskih opština i katastar, telekomunikacije, energetiku, most, diplome, pravosuđe, policiju, zvanične posete, status imovine Srpske pravoslavne crkve i poštovanje ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji. Vladisavljević je istakao da je konstruktivan pristup nužan uslov pri jačanju poverenja i rešavanju problema između srpske i albanske zajednice. Predsednik Odbora je na kraju sednice obavestio članove da su, u periodu između dve sednice Odbora, primljene dve predstavke građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Mirko Krlić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Milovan Krivokapić, Sonja Vlahović, Aleksandar Čotrić, Tanja Tomašević Damnjanović, Zvonimir Stević, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Gordana Čomić, Miroljub Stanković, Hadži Milorad Stošić, Boško Obradović, Slaviša Ristić, dr Sanda Rašković Ivić i Goran Bogdanović.

Na sednici od 11. januara, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju informisali su se o aktuelnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Bezbednosno-informativne agencije, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predstavnici Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini, koji su članove Odbora informisali o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, nakon čega je ta informacija detaljno analizirana. Članovi Odbora utvrdili su da je politička situacija na Kosovu i Metohiji relativno stabilna uprkos aktuelnim dešavanjima, ali da je bezbednosna situacija osetljiva, da može da se pogorša i da može doći do incidenata. Takođe, utvrđeno je da je evidentno prisustvo radikalnih islamista na Kosovu i Metohiji i da je visok stepen opasnosti od izvođenja terorističkih akcija. Sednica je bila zatvorena za javnost, na osnovu tačke 21. stav 1. Odluke o postupanju sa tajnim podacima broj 02-2285/14, od 7. jula 2014. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun.

Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju su, na sednici od 17. oktobra, razmotrili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016. godine, Informaciju o dijalogu Beograda i Prištine i obrazovali Radnu grupu Odbora. Pre prelaska na rad, predsednik Odbora Milovan Drecun pročitao je pismo koje je Odboru uputio predsednik Srpske liste Slavko Simić. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016.godine predstavio je direktor Kancelarije Marko Đurić, upoznavši članove Odbora sa trenutnim stanjem na terenu na Kosovu i Metohiji. Đurić je obavestio Odbor da je njegovo uverenje da je separatizam na KiM ušao u novu, opasnu fazu, odnosno, u pokušaj oduzimanja srpske imovine. On je istakao da se u prištinskom parlamentu usvaja zakonski mozaik koji omogućava Albancima otimanje srpske imovine, i to sve mimo srpske zajednice, i uz ćutanje međunarodne zajednice koja treba da bude posrednik. Đurić je poručio da Srbija nije prihvatila da ćuti u vezi sa otimanjem Trepče, ali ni pred činjenicom da međunarodna zajednica i posrednici ćute. On je podsetio da je po pitanju Trepče na delu pokušaj otimanja državnog vlasništva, ali i vlasništva akcionara, a sve uz donošenje zakona kojima će se sva mineralna bogatstva konfiskovati i uz zaključivanje ugovora sa investitorima na srpskoj teritoriji, a bez tendera i konsultacija sa srpskim stanovništvom. „Nad proces dijaloga se zbog svega ovoga nadvio „crni oblak“, mi smo za dijalog, ali je jasno da i Priština i evropska zajednica to koriste kao platformu za nametanje svog stava o statusu Kosova. Odavde, iz Parlamenta im poručujemo da to neće proći i da ćemo se protiv toga boriti. Sa ovog mesta šaljem jasnu poruku sagovornicima u Briselu da Republika Srbija ima svoj pregovarački tim za pridruživanje EU i ministra za evropske integracije“, poručio je direktor Kancelarije za KiM, kritikujući uticaj prištinskih institucija na formiranje pregovaračkog okvira za Poglavlje 35. Đurić je poručio da će Srbija nastaviti da pruža podršku svom narodu na KiM i nastaviti nepokolebljivu borbu za očuvanje KiM i pozvao sve političke aktere u Srbiji na jedinstvo po ovom pitanju. U raspravi koja je usledila govorilo se o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u izveštajnom periodu, merilima i pregovaračkom okviru za Poglavlje 35, odnosno, ko ih je usvojio i zašto poslanici nemaju tu informaciju, zamrzavanju mandata predstavnika Srpske liste u Prištini i kakve će to efekte imati u realnosti, projektu Sunčana dolina, situaciji na Brezovici, posetama narodnih poslanika KiM, stavu prema briselskim sporazumima i pregovorima, implentaciji dogovorenog u Briselu, nastupu direktora Kancelarije za KiM na sednici Odbora, o aktuelnosti, odnosno, neaktuelnosti Izveštaja o radu Kancelarije, o jedinstvu Srba po pitanju KiM, formiranju Zajednice srpskih opština, gašenju srpskih institucija na severu KiM, uzurpaciji srpske imovine, zabrani ulaska pojedinim narodnim poslanicima na KiM, održivom povratku Srba, infrastrukturnim projektima i sredstvima koja se daju opštinama na severu KiM. Takođe, u raspravi je ukazivano i na uslove života srpskog narodna, turističkim potencijalima na ovom prostoru, posebno u Velikoj Hoči, odnosu sa Raško-prizrenskom eparhijom Srpske pravoslavne crkve, prodaji srpskih imanja i iseljavanja, posebno sa sela i mogućnostima za razvoj preduzetništva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016.godine. Informaciju o dijalogu Beograda i Prištine izneo je Dragan Vladisavljević, v.d. direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom, koji je predstavio, u tehničkom smislu, stanje i dinamiku dijaloga, a na osnovu ranije potpisanih tehničkih sporazuma. Vladisavljević je izneo da je prethodni period karakterisao dijalog o tri grupe pitanja, i to suštinskim pitanjima, kao što su Zajednica srpskih opština i katastar, zatim pitanja implementacije dogovorenog, kao što su telekomunikacije, energetika, most, diplome, policija, pravosuđe, zvanične posete, i pitanja gde nije postignut nikakav sporazum zbog neslaganja Prištine, kao što su imovina, status imovine Srpske pravoslavne crkve i poštovanje ljudskih prava Srba na KiM. Vladisavljević je detaljno informisao Odbor o svim ovim pitanjima, nakon čega su u raspravi članovi Odbora govorili o prekidanju dijaloga u Briselu, posebno sada kada Priština pokušava da otme srpsku imovinu, raspisivanju lokalnih izbora na KiM od strane Republike Srbije, osnivanju Zajednice srpskih opština, implementaciji onoga što je bitno albanskoj, a ne srpskoj strani, i drugo. Po okončanju rasprave Odbor je većinom glasova doneo više zaključaka, koje možete pročitatiovde. U nastavku rada, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog odluke o obrazovanju Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, na osnovu člana 27. i člana 44. Poslovnika Narodne skupštine, a radi kontinuiteta prikupljanja činjenica i dokaza, s obzirom da je Radna grupa postojala i u prethodnom sazivu Narodne skupštine. Radna grupa će raditi u sledećem sastavu: predsedavajući mr Milovan Drecun, predsednik Odbora, i članovi Goran Bogdanović, član Odbora, Zvonimir Stević, član Odbora, Mirko Krlić, član Odbora, Zoran Radojičić, zamenik člana Odbora, Dragoljub Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine Tužilaštva za ratne zločine, Momčilo Stevanović, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina u Upravi kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, Vesna Bošković, savetnik u Komisiji za nestala lica i Igor Popović, rukovodilac Grupe za pravosuđe, ljudska prava i imovinsko-pravna pitanja u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Takođe, predsednik Odbora obavestio je članove da su, u periodu između dve sednice Odbora, primljene tri predstavke građana. Sednici su prisustvovali predsednici srpskih opština sa teritorije Kosova i Metohije, politički savetnici pri Kancelariji UN u Beogradu i predstavnici delegacije EU u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Stević, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Snežana Paunović, Nemanja Šarović, Gordana Čomić, Miroljub Stanković, Boško Obradović, Zoran Radojičić, Slaviša Ristić, dr Sanda Rašković Ivić, Goran Bogdanović, Mirko Krilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Vladimir Petković, Milovan Krivokapić, Marko Blagojević, Sonja Vlahović, Dragomir Karić i Tanja Tomašević Damnjanović.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je Prvu sednicu 28. juna 2016.godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Miroljub Stanković, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Milovana Drecuna iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Gorana Bogdanovića iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka.