Otvoreni Parlament | Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Tip akta: Zakon

Status: Usvojen

Tekst akta: [pdf]  [doc] 

Direktiva 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. 05. 2015. godine i Uredba 2015/847 Evropskog parlamenta i Savetaod 20.05. 2015. godine

Predlagač: Vlada

Sažetak

Pod pranjem novca podrazumeva se proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine stečenih krivičnim delom, dok je finansiranje terorizma prikupljanje i distribucija sredstava sa namerom da se iskoriste za vršenje terorističkih akata kao i za finansiranje aktivnosti terorističkih organizacija ili individualnih terorista.

Obveznici ovog predloga zakona su predstavnici finansijskog i nefinansijskog sektora koji su dužni da primenjuju propise za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (banke, osiguravajuća društva, revizori, poreski savetnici, pošta, advokati, javni beležnici i dr. ).

Zbog postojanja rizika da će stranke zloupotrebiti poslovni odnos ili transakciju za pranje novca/ finansiranje terorizma, obveznici su dužni da izrade i redovno ažuriraju analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Predlogom zakona predviđeno je da analiza obavezno sadrži analizu rizika u odnosu na celokupno posovanje obveznika, kojom obveznik vrši procenu sopstvene ranjivost od zloupotrebe za pranje novca i finansiranja terorizma. Pored toga, analizom obveznici ocenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba predstavlja svaka vrsta stranke, poslovni odnos, usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija i na osnovu te procene svrastavaju stranke u kategorije niskog/srednjeg/visokog rizika.
Predlogom zakona predviđeno je da su obveznici pri uspostavljanju poslovnog odnosa ili pre,u toku i nakon vršenja transakcije dužni da izvršavaju zadatke u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
Mere poznavanja i praćenja stranke obuhvataju:
- Identifikaciju stranke ;
- Proveru identiteta,
- Utvrđenje identiteta stvarnog vlasnika ,
- Pribavljanje i procenu verodostojnosti informacija koje klijent dostavlja o svrsi i nameni određenog poslovnog odnosa/transakcije i poreklu svoje imovine i
- Praćenje poslovanja klijenta.

Novina predviđena predlogom zakona je uvođenje definicije “trasta” u nacionalno zakonodavstvo, što je od posebnog značaja prilikom utvrđivanja stvarnog vlasnika stranke. Naime, iako je trast pravna institucija koju ne poznaje naš pravni sistem, postoji mogućnost da se trast javi u vlasničkoj strukturi stranke, što može otvoriti mogućnost za zloupotrebe sistema za pranje novca ili finansiranje terorizma. Predlogom zakona trast je definisan kao lice stranog prava koje osnivač uspostavlja a koje poverava imovinu na raspolaganje i upravljanje povereniku u korist trećeg lica (korisnika). Specifičnosti ovog instituta ogledaju se u tome što imovina nije deo imovine osnivača trasta; pravo svojine na imovini trasta ima poverenik koji imovinu drži, koristi i njome raspolaže u korist korisnika ili osnivača, a u skladu sa uslovima trasta dok je korisnik fizičko lice ili čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje, i to bez obzira na to da li je to lice određeno ili odredivo.

Ove radnje i mere preduzimeju se pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom, pri vršenju onih transakcija koje iznose ili prelaze vrednost od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (računajući i povezane transakcije) u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen ,kao i pri vršenju elektronskih transfera u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen Ovo znači da ako se transakcija koja iznosi ili prelazi 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti izvrši na osnovu prethodno uspostavljenog poslovnog odnosa (npr. otvorenog računa), ne vrše se sve radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

Predlogom zakona proširuje se obaveza vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke i na slučajeve kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje razlozi za sumnju u pranje novca i finansiranje terorizma, bez obzira na vrednost transakcije, kao i na slučajeve kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost prethodno pribavljenih podataka o stranci ili pravom vlasniku stranke.

Dodatno, izričito se zabranjuje uspostavljanje poslovnog odnosa /vršenje transakcije ako obveznik pri vršenju radnji i mera poznavanja i praćenja stranke ne može da preduzme neku od predviđenih radnji.

Predlog zakona predviđa slučajeve kada je osim osnovnih radnji poznavanja i praćenja obveznik dužan vršiti i pojačane mere:
- kod uspostavljanja korespodentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom sa sedištem u u stranoj državi,
- kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom koja je strani funkcioner,
- kada stranka nije fizički prisutna pri utvrđivanju i proveri identiteta,
- kod primene novih tehnoloških dostignuća,
- kada je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice,
- kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Predlogom zakona predviđena je obaveza obveznika da odredi ovlašćeno lice za vršenje radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe, precizno su određeni uslovi koje ovo lice mora ispunjavati, obaveze obveznika u odnosu na ovlašćeno lice, obaveza stručnog obrazovanje i osposobljavanja zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i postupak unutrašnje kontrole. Propisano je da ovlašćeno lice samostalno vrši zadatke i neposredno odgovara najvišem rukovodstvu. Novina predviđena predlogom zakona je obaveza obveznika da organizuje nezavisnu internu reviziju u čijem delokrugu je redovna procena adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.

Predlogom zakona na poseban način definisane su obaveze koje u svojstvu ubveznika ovog zakona imaju advokati i javni beležnici.

Organi nadležni za vršenje nadzora (Uprava, NBS, KHV i dr.) izrađuju liste indikatora za prepoznavanje sumnjivih lica i transakcija koja se objavljuje na veb sajtu Uprave. Listu indikatora dužni su sastaviti i sami obveznici, s tim da u nju moraju uključiti i indikatore prepoznate od strane nadležnih organa. Pri izradi liste obveznici naročito vode računa o složenosti, obimu, ekonomskoj/pravnoj opravdanosti transakcija i sl. Svrha sastavljanja liste jeste pomoć obveznicima u prepoznavanju stranaka i transakcija u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje u pranje novca i finansiranje terorizma.

Predlogom zakona predviđeno je da, u cilju ostvarivanja saradnje nadležnih organa, Vlada obrazuje Koordinaciono telo koje predlaže Vladi mere za unapređenje sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, rukovodi postupkom izrade nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, rukovodi postupkom donošenja i sprovođena aktivnosti koje su srazmerne utvrđenim rizicima.

Takođe, predviđeno je da se najmanje jednom u tri godine vrši procena rizika na nacionalnom nivou dok se analiza efikasnosti i delotvornosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma vrši na godišnjem nivou.

Postupak analize sprovodi se tako što Uprava ove potrebe prikuplja evidencije o licima i transakcijama koji su prijavljeni Upravi, evidencije o nalozima za privremeno obustavljanje transakcija i dr. Nadležni državni organi u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma obavezani su da podatke o poslovima, merama i radnjama koje preduzimaju u cilju otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma redovno dostavljaju Upravi. Pored toga, predlogom zakona propisana je i obaveza organa nadležnih za vršenje nadzora ( NBS KHV i dr.), MUP-a, Ministarstva pravde, javnih tužilaštava i sudova da Upravi redovno dostavljaju podatke o postupcima u vezi sa prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma.
Predlogom zakona utvrđene su nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca. Ovaj organ u sastavu Ministarstva finansija zadužen je da prima, prikuplja, analizira i dostavlja podatke, informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima.
Uprava je ovlašćena da:
- Od obveznika traži sve podatke iz evidencija koje su oni na osnovu ovog predloga zakona dužni da vode kao i druge podatke i informacije koji su neophodni za otkrivanje i dokazivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a obveznici su joj dužni te podatke dostaviti najkasnije u roku od osam dana a u hitnim slučajevima, kada postoji mogućnost obustavljanja izvršenja transakcije, i u kraćem roku koji Uprava odredi;
- Osim od obveznika, podatke zahteva i od državnih organa i drugih lica kojima su poverena javna ovlašćenja, u slučaju kada u vezi sa transakcijom ili određenim licem postoje razlozi za sumnju na pranje novca i finansiranje terorizma, a može da zahteva i podatke, informacije i dokumentaciju potrebne za otkrivanje/dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma;
- Izda pismeni nalog obvezniku kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije (može trajati do 72 sata) u slučaju osnovane sumnje u finansiranje terorizma a u hitnim slučajevima i usmeni nalog, koji izdaje direktor Uprave;
- Obvezniku izda pismeni nalog da prati i obaveštava upravu o transakcijama/ poslovima određenog lica u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranja terorizma. Ova mera nakon isteka roka od tri meseca može produžavati na po mesec dana, a najduže šest meseci od izdavanja naloga;
- Na obrazloženu pismenu inicijativu suda, javnog tužilaštva, policije, BIA,VBA, VOA, Poreske uprave, Uprave carina, NBS, KHV, inspekcijskih organa i sl. započne da prikuplja i analizira podatke, informacije i dokumentaciju. U slučaju da inicijativa nije obrazložena, Uprava je dužna da odbije pokretanje postupka i o razlozima odbijanja obavestiti podnosioca inicijative;
- Da, u cilju otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, traži podatke, informacije i dokumentaciju kako od nadležnih organa stranih država koji se bave sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma radi. Podatke pribavljene na ovaj način Uprava ne može da prosledi drugim državnim organima bez prethodne saglasnosti organa strane države koji je tu informaciju dostavio Upravi;
- Da nadležnim organima stranih država dostavi podatke, informacije i dokumentaciju, na njihov pismeni i obrazloženi zahtev ili na svoju inicijativu, osim ukoliko proceni da u bi konkretnom slučaju dostavljanje tih podataka ugrozilo tok krivičnog postupka u Srbiji;
- Privremeno obustaviti sumnjivu transakciju na predlog strane službe i, sa druge strane, od stranog nadležnog organa zahtevati privremeno obustavljanje izvršenja transakcije;
- Obavlja druge poslove na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Novina u odnosu na važeći zakon predstavlja ovlašćenje Uprave da zaključuje sporazum o saradnji sa državnim organima koji obavljaju poslove državne uprave u oblasti građevinarstva, kao i drugim oblastima koje su izložene rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma, i sa kojima zajednički izrađuje smernice i preporuke u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma za pravna lica i preduzetnike koji obavljaju delatnost u ovim oblastima.
Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Predlogom zakona predviđeno je da fizička lica koja prelaze državnu granicu i pritom prenose fizički prenosiva sredstva plaćanja (gotovinu, čekove, menice i druge hartije od vrednosti) u iznosu od 10.000 evra ili većem, imaju obavezu da taj prenos prijave nadležnom carinskom organu. Kontrolu ispunjavanja ove obaveze vrši nadležni carinski organ, koji je ovlašćen da privremeno oduzme sredstva koja nisu prijavljena ali i da kontroliše da li se neprijavljena fizički prenosiva sredstva plaćanja nalaze u poštanskim pošiljkama i pošiljkama robe (kargo pošiljke)što je novina u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.
Carinski organ ima obavezu dostavljanja podataka Upravi o svakom prenosu ili pokušaju prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja, bez obzira na iznos (i kada je iznos manji od 10.000 evra), ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
U cilju zaštite podataka predlogom zakona predviđena je zabrana dojavljivanja prikupljenih podataka stranci na koju se ti podaci odnose ili trećem licu, kao i izuzeci od ovog pravila. Propisano je i to da podaci, informacije i dokumentacija koje Uprava prikupi predstavljaju tajne podatke u smislu zakona koji uređuje zaštitu tajnih podataka. Takođe, isključena je odgovornost obveznika i njihovih zaposlenih za štetu učinjenu strankama i trećim licima kada svoja ovlašćenja vrše u skladu sa predlogom zakona.
Predlogom zakona predviđena je dužnost obveznika da ovlašćena lica i njihove zamenike, kao i ostali zaposleni koji sprovode odredbe ovog zakona kod obveznika zaštite od mogućih nasilnih radnji usmerenih protiv njihovog fizičkog i psihičkog integriteta.
Predlogom zakona precizirano je da Uprava, drugi nadležni državni organ ili imalac javnih ovlašćenja, obveznik i njihovi zaposleni podatke, informacije i dokumentaciju, prikupljaju isključivo u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, i ne smeju ih koristiti za druge potrebe. Svi nabrojani organi navedene podatke moraju čuvati najmanje deset godina.

Takođe, predviđena je vrsta i sadržina evidencija koje su dužni da vode obveznici, nadležni carinski organ i Uprava.
Za vršenje nadzora nad primenom odredbi predloga zakona ovlašćeni su Uprava, Narodna banka Srbije (NBS), Komisija za hartije od vrednosti (KHV), državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću, ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja, Advokatska komora Srbije i Javnobeležnička komora.
Navedeni organi dužni su da obaveste Upravu ako kod obveznika utvrde nepravilnosti, kao i jedni druge ako utvrde činjenice koje su od značaja za njihov rad.
U vršenju nadzora nad primenom ovog zakona, Uprava može vršiti nadzor posredno, (slanjem upitnika obveznicima ili zahteva za dostavljanje podataka, informacije i dokumentacije) ili neposredno (inspekcijskim nadzorom kod obveznika koji se vrši na osnovu analize rizika i godišnjeg plana nadzora).
Narodna banka Srbije vrši nadzor kod banaka, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaocima finansijskog lizinga, društvima za osiguranje, društvima za posredovanje u osiguranju, društvima za zastupanje u osiguranju i zastupnicima u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje i kod platnih institucija.

Nadzorni organi dužni su da o preduzetim merama u izvršenom nadzoru, o utvrđenim nepravilnostima i nezakonitostima, kao i o drugim značajnim činjenicama u vezi sa nadzorom odmah obaveste Upravu u pismenoj formi.
Organi nadležni za vršenje nadzora imaju obavezu uvođenja mehanizama za prijavu kršenja propisa od strane obveznika kao i obavezu da samostalno ili u saradnji sa drugim organima donesu preporuke i smernice za primenu odredaba predloga zakona.

Za kršenje odredbi predloga zakona predviđene su kaznene odredbe, i to privredni prestupi i prekršaji koje je predlagač zakona, s obzirom na zaprećenu novčanu kaznu, razvrstao na lakše i teže. Novina ovog predloga zakona je uvođenje obaveze obaveštavanja o odluci kojom se izriče kazna ili druga mera. Nadzorni organi nakon izricanja kazne ili druge mere za kršenje odredaba ovog zakona dužni su da obaveštenje o tome i licu kome je izrečena kazna ili mera objave na svom veb sajtu.

Početak primene zakona predviđen je za 01.04.2018. godine.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 199
Protiv: 151
199%
151%
0%

Ključne novine

DUŽNOST JAVNIH BELEŽNIKA

Dužnost javnih beležnika da primenjuju propise za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 170
Protiv: 206
170%
206%
0%

ANALIZA RIZIKA

Obaveza obveznika da izvrše analizu rizika u odnosu na celokupno svoje posovanje odnosno da izvrši procenu sopstvene ranjivost od zloupotreba.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 173
Protiv: 190
173%
190%
0%

NEZAVISNA INTERNA REVIZIJA

Obaveza obveznika da sprovde nezavisnu internu reviziju kojom se vrši procena adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 173
Protiv: 197
173%
197%
0%

POJAČANE MERE PRAĆENJA I PREPOZNAVANJA KLIJENATA

Proširenje slučajeva primene pojačanih mera praćenja i prepoznavanja klijenta.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 171
Protiv: 191
171%
191%
0%

UVOĐENJE DEFINICIJE TRASTA

Uvođenje definicije trasta u nacionalno zakonodavstvo radi utvrđivanja stvarnog vlasnika stranke.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 177
Protiv: 172
177%
172%
0%

FORMIRANJE KOORDINACIONOG TELA

Formiranje Koordinacionog tela zaduženog da Vladi predlaže mere za unapređenje sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i rukovodi postupkom izrade nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 207
Protiv: 142
207%
142%
0%

VRŠENJE PROCENE RIZIKA

Vršenje procene rizika na nacionalnom nivou najmanje jednom u tri godine.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 173
Protiv: 187
173%
187%
0%

ZAKLJUČIVANJE SPORAZUMA O SARADNJI SA DRŽAVNIM ORGANIMA

Ovlašćenje Uprave da zaključuje sporazum o saradnji sa državnim organima koji obavljaju poslove državne uprave u oblasti građevinarstva, kao i drugim oblastima koje su izložene rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 165
Protiv: 185
165%
185%
0%

PROŠIRENJE OVLAŠĆENJA CARINSKE UPRAVE

Proširenje ovlašćenja carinske uprave kojoj je omogućeno da kontroliše da li se neprijavljena fizički prenosiva sredstva plaćanja nalaze u poštanskim pošiljkama i pošiljkama robe (kargo pošiljke).

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 190
Protiv: 170
190%
170%
0%

Napomene

Javna debata u saradnji Uprave i Privredne komorom Srbije održana je 29.10. 2014. godine ;
Predstavnici Uprave su 2. 06.2016. godine na redovnom godišnjem savetovanju koje organizuje Udruženje banaka Srbije održali prezentaciju o radnoj verziji teksta zakona.

Poslednji put ažurirano: 22.11.2024, 04:23