Otvoreni Parlament | Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Sažetak

U Srbiji od 2009. godine postoji Zakon o ravnopravnosti polova, koji je za cilj imao ostvarivanje ravnopravnosti između žena i muškaraca, utemeljenje politike jednakih mogućnosti, kao i preduzimanje mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije na osnovu pola. Međutim, imajući u vidu podatke o ravnopravnosti iz poslednjih nekoliko godina – ovaj zakon nije uspeo da omogući ono zbog čega je donet.

Nekoliko godina unazad Srbija dobija negativne ocene i preporuke od strane relevantnih međunarodnih tela kada je reč o oblasti rodne ravnopravnosti. Pa tako u poslednjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije se svaki put ukazuje na probleme rodne ravnopravnosti, dok je u izveštaju za 2020. godinu navedeno da se sa donošenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti „ozbiljno kasni“. Takođe, i tela Ujedinjenih nacija, Komitet za ljudska prava, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komitet za eliminaciju diskriminacije, u više navrata su ukazivala na nedostatke i prostor za unapređenje.

Nakon što je posle izbora u junu 2020. godine formirano novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u čiju nadležnost i delokrug spada i rodna ravnopravnost, pristupilo se izradi konačnog teksta nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

U prva tri meseca 2021. godine održana su četiri društvena dijaloga na temu nacrta Zakona, formirana je posebna radna grupa koja se sastala dva puta. Održane su javne konsultacije i sačinjen izveštaj. Tekst nacrta Zakona dorađen na prethodno opisan način objavljen je 26. februara, zajedno sa obrascem za dostavljanje sugestija i komentara. Kako je objavilo Ministarstvo pristiglo je 16 popunjenih obrazaca sa ukupno 139 sugestija za izmene i dopune. Potom je održan sastanak posebne radne grupe na kom su razmatrani dostavljeni predlozi i vršena njihova evaluacija i implementacija u tekst nacrta Zakona. Ministarstvo je na kraju objavilo izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, u kom je obrazložen zauzeti pristup u odnosu na sve pristigle komentare koji nisu usvojeni.

Iako se postupak javnih konsultacija i javne rasprave odigrao veoma brzo, što nije nužno dobro kada se pristupa regulaciji društveno osetljivih tema kakva je rodna ravnopravnost, ipak treba pozdraviti izuzetnu transparentnost procesa i uključivanje civilnog sektora. Ono što je pokvarilo ukupan utisak svakako je unošenje izmena u tekst predloga Zakona, koje nisu bile predmet javne rasprave. Izmene su učinjene je nakon što je objavljen izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, a pre nego što je predlog Zakona dostavljen Narodnoj skupštini. Ministarstvo se po ovom pitanju nije oglasilo.

Materija koju ovaj Zakon treba da uredi je po prirodi veoma kompleksna, pogotovo u društvu koje nije ni blizu zadovoljavajućih standarda u pogledu rodne ravnopravnosti. Takođe, Zakon ne uređuje samo ravnopravnost, već zadire i u sa njom povezana pitanja, kao što su diskriminacija, nasilje, zdravstvena zaštita, itd.

Opšti utisak je da je vidljiva namera predlagača da sprovede transparentan postupak i da ugradi u Zakon preporuke međunarodnih tela i organizacija civilnog društva koje aktivno deluju u oblasti rodne ravnopravnosti.

Međutim, određena pitanja su ostala otvorena i nedovoljno ili veoma šturo obrađena. Zakon obiluje opštim načelima i uopštenim deklarativnim pravilima, koja, s obzirom na nedovoljno razrađene mehanizme za njihovo sprovođenje i sankcionisanje nepoštovanja obaveza propisanih Zakonom, na mnogim mestima više deluju kao preporuke nego kao zakonska pravila.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 148
Protiv: 106
148%
106%
0%

Ključne novine

DEFINICIJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI

S obzirom da Zakon prvi put uvodi regulisanje materije ravnopravnosti kroz ovaj pojam, na ovom mestu ćemo izdvojiti definiciju rodne ravnopravnosti. U toku pripreme predloga Zakona ova definicija je izmenjena, odnosno proširena, u skladu sa predlogom koji je tokom javne rasprave uputio UNICEF, upućujući na definiciju rodne ravnopravnosti prihvaćenu na nivou UN.

„Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.“

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 125
Protiv: 128
125%
128%
0%

POJMOVI U ZAKONU

U uvodnim odredbama, u članu 6, Zakon definiše 25 termina čije značenje je bliže određeno. Ovaj član je važan s obzirom da uvodi neke nove pojmove ili daje preciznije odrednice za one koji su već u upotrebi. Pa tako na primer, na predlog organizacija civilnog društva uveden je pojam višestruke diskriminacije, ako se ona sprovodi po osnovu dva ili više ličnih svojstava.

Uravnotežena zastupljenost polova određena je rasponom 40-50%. Dakle gde god se u Zakonu pominje obezbeđivanje uravnotežene zastupljenosti polova, to znači da je potrebno obezbediti da učešće žena (ili muškaraca) bude minimum 40%. Komitet UN je u svom izveštaju o Srbiji u 2019. godini dao preporuku da ova kvota bude 50%. Određuje se pojam urodnjavanja – kao sredstva za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti kroz uključivanje rodne komponente u sve javne politike, planove i prakse.

Definisan je neplaćeni kućni rad, koji podrazumeva neplaćeno vođenje domaćinstva, brigu o deci, staranje o starijim i bolesnim članovima porodice, rad na poljoprivrednom imanju. Ova definicija je takođe važna, posebno imajući u vidu da Zakon pokušava da uvede statističko praćenje ovih poslova i ostvarivanje određenih prava iz ove vrste rada.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 130
Protiv: 119
130%
119%
0%

MERE I STATISTIKA

Zakon na samom početku proklamuje politiku jednakih mogućnosti i određuje mere koje se primenjuju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Ove mere podeljene su na opšte i posebne. Opšte mere propisuju se Zakonom i drugim opštim aktima. Donošenje i sprovođenje posebnih mera je u nadležnosti organa javne vlasti i poslodavca. Posebne mere su podeljene na one koje se sprovode u slučajevima osetne neuravnoteženosti polova, podsticajne mere i programske mere. Ono što je za njih važno jeste da će biti sastavni deo obaveznog izveštavanja o stanju rodne ravnopravnosti od strane poslodavaca i organa javne vlasti.

Uvode se obavezna razvrstavanja svih statističkih podataka koji se evidentiraju kod organa javne vlasti i poslodavaca prema polu i starosnoj dobi, u onim oblastima u kojim se sprovode mere propisane Zakonom.

Podaci o neplaćenom kućnom radu precizirani su kao deo zvanične statisike Republike Srbije. Predviđena je obaveza organa javne vlasti (nije precizirano kojih) da na godišnjem nivou objavljuju ove podatke, radi preuzimanja od strane proizvođača zvanične statistike u cilju vrednovanja ovog rada u bruto domaćem proizvodu.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 122
Protiv: 115
122%
115%
0%

PLANSKI AKTI

Zakon predviđa pet planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti, čije je donošenje u nadležnosti različitih subjekata.

Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost, na predlog ministarstva nadležnog za ljudska prava, donosi Vlada. Strategija je krovni dokument koji se donosi za period od deset godina i uspostavlja osnove javne politike i strateški pravac njenog razvijanja.

Akcioni plan za sprovođenje strategije takođe na predlog ministarstva donosi Vlada za period od dve godine. Ovaj dokument preciznije određuje sprovođenje mera propisanih Strategijom, kao i način saradnje između društvenih partnera u oblasti rodne ravnopravnosti. Zakon predviđa i akcione planove jedinica lokalne samouprave, ali oni nisu detaljnije razrađeni.

Posebne mere koje se odnose na rodnu ravnopravnost u okviru godišnjih planova i programa organa javne vlasti i poslodavaca obaveza su svih ovih subjekata sa više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica.[ Iako je u toku javne rasprave dat predlog da norma bude 50 stalno zaposlenih, Ministarstvo je pravilno postupalo odbijajući ovaj predlog. Ranjive grupe koje između ostalog ovaj Zakon štiti su upravo oni koji su često radno angažovani putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, autorskih ugovora, itd. Tako da bi bilo potpuno neopravdano zanemariti ih u računanju kvote za uspostavljanje obaveze poslodavcu da propisuje mere unapređenja rodne ravnopravnosti.] Deo plana i programa koji se odnosi na rodnu ravnopravnost obavezno sadrži kratku ocenu stanja, spisak posebnih mera koje se sprovode, razloge za određivanje mera, vreme primene, itd.

Plan upravljanja rizicima donose organi javne vlasti prema pravilniku koji će doneti Ministarstvo. Ideja iza ovog akta je pokrivanje oblasti koje su posebno rizične za povredu rodne ravnopravnosti i preduzimanje preventivnih mera kojima se ovi rizici otklanjaju. Samo za ovaj planski akt, njegovo donošenje i sprovođenje, predviđena je odgovornost rukovodioca organa javne vlasti.

Za svaki od navedenih akata predviđena je obaveza naknadnih aktivnosti, odnosno izveštavanja Ministarstva. Međutim, primetna je nekonzistentnost kako u obavezama, tako i u prekršajnim odredbama koje su propisane za kršenje ovih obaveza.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 119
Protiv: 116
119%
116%
0%

ORGANI JAVNE VLASTI I CIVILNO DRUŠTVO

Zakon propisuje obavezu za organe javne vlasti da prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u onim oblastima društvenog života za koje su nadležni. Takođe, kao što je prethodno pomenuto imaju obavezu objavljivanja i praćenja posebnih mera za unapređenje rodne ravnopravnosti. U onim telima koji imaju organe upravljanja i nadzora obezbeđuje se uravnotežena zastupljenost polova u ovim organima. O ovoj uravnoteženosti stara se organ nadležan za imenovanje članova organa upravljanja i nadzora.

Za organe javne vlasti propisano je i da sarađuju sa organizacijama civilnog društva u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti, kroz predlaganje i usvajanje mera, zajedničku borbu protiv diskriminacije, promociju rodne ravnopravnosti i niz drugih taksativno određenih aktivnosti u samom Zakonu. Polje saradnje između organa javne vlasti i udruženja znatno je prošireno u tekstu Zakona (u odnosu na tekst nacrta Zakona) na inicijativu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 122
Protiv: 119
122%
119%
0%

OBLASTI U KOJIMA SE SPROVODE MERE UNAPREĐENJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Nabrojano je i bliže definisano 15 oblasti u kojma će se ostvarivati opšte i posebne mere predviđene Zakonom. U nastavku ćemo nabrojati ove oblasti i posebno identifikovati one koje su za vreme javne rasprave privukle najviše pažnje.

- Oblast zapošljavanja i rada
- Oblast socijalne i zdravstvene zaštite
- Oblast obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja
- Oblast informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva
- Oblast odbrane i bezbednosti
- Oblast saobraćaja
- Oblast energetike
- Oblast zaštite životne sredine
- Oblast kulture
- Oblast javnog informisanja
- Oblast sporta
- Oblast angažmana u organima upravljanja i nadzora
- Oblast političkog delovanja i javnih poslova
- Oblast reproduktivnih i seksualnih prava
- Oblast pristupa robi i uslugama

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 123
Protiv: 125
123%
125%
0%

OBLAST ZAPOŠLJAVANJA I RADA

Zakon proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Takođe, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.

Ono što je važno istaći jeste vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada (koji je definisan zakonom). Pored vođenja statistike i obrađivanja podataka o vrednovanju ove vrste rada u bruto domaćem proizvodu, Zakon propisuje i mogućnost zdravstvenog osiguranja za lice koje obavlja ovaj rad. Na predlog Zaštitnika građana, dat u toku javne rasprave, uvodi se pravilo da lice koje nije zdravstveno osigurano po nekom drugom osnovu stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući. Iako je ova značajna promena pozitivna sa aspekta ideje koju zagovara, nije najjasnije kako će biti sprovedena u praksi. Ovo posebno imajući u vidu da je zdravstveno osiguranje oblast koja je strogo regulisana posebnim zakonima i da ovakva odredba u Zakonu neće imati pravnu snagu dok god takvo pravilo ne bude regulisano u zakonodavstvu u oblasti zdravstvenog osiguranja. Takođe, imajući u vidu da je predlagač odbio više predloga u toku javne rasprave sa obrazloženjem da predložena regulativa nije u oblasti Zakona – neobično je usvajanje ovog predloga Zaštitnika građana, čije će postojanje u Zakonu biti isključivo deklarativnog karaktera do neophodnih izmena drugih relevantnih propisa.

Posebno je obrađeno pitanje zabrane rodne neravnopravnosti za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta. Poslodavac je dužan da zaposlenog nakon odsustva zbog trudnoće, nege deteta, usvojenja, hraniteljstva i starateljstva vrati na iste ili ekvivalentne poslove. Ovakva odsustva ne mogu biti razlog za uskraćivanje bilo kog prava iz radnog odnosa, kao što su napredovanje, stručno usavršavanje i korišćenje svih poboljšanja radnih uslova. Vreme koje je zaposleni odsustvovao sa rada iz gore navedenih razloga neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kom se uspešnost računa.

Zakon zabranjuje prestanak radnog odnosa od strane poslodavca na osnovu pola, trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije ili uznemiravanja.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 124
Protiv: 117
124%
117%
0%

OBLAST SOCIJALNE I ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Član koji uređuje ovu oblast je prilično kratak i štur, a pretrpeo je i određene izmene od prvobitnog teksta, uz neuvažavanje komentara koji su pristigli iz civilnog sektora. Naime, nacrt Zakona je u ovom članu sadržao poseban stav koji reguliše pitanje alimentacionih fondova. U svojim komentarima u toku javne rasprave Autonomni ženski centar predložio je dopune ovog člana, kako bi se bliže odredili alimentacioni fondovi i kako bi ovaj član pokrio i pitanja zdravstvenih usluga u oblasti planiranja porodice, biomedicinski potpomognute oplodnje, prekida trudnoće, itd (u skladu sa preporukama UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena). Ministarstvo u svom odgovoru nije bilo previše opširno, navedeno je samo da oblast nije u nadležnosti ovog Zakona i da za implementaciju alimentacionih fondova nisu obezbeđena finansijska sredstva. Iz teksta predloga Zakona ovaj stav je u potpunosti odstranjen.

Ovaj član je dakle ostao deklarativnog karaktera, s obzirom da jedino utemeljuje načelo jednakosti i zabranjuje diskriminaciju. Kaznene odredbe propisuju kaznu za odgovorno lice u organu javne vlasti koje ne preduzima propisane mere za obezbeđivanje jednakosti (od 5.000 do 150.000 dinara).

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 113
Protiv: 113
113%
113%
0%

OBLASTI OBRAZOVANJA I INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

U tekstu nacrta Zakona oblast informacionih tehnologija bila je pripojena prethodnoj – obrazovanje, vaspitanje, nauka i tehnološki razvoj. Iako je Ministarstvo prvobitno odbilo predlog Autonomnog ženskog centra da se ove dve oblasti razdvoje, u tekstu predloga Zakona je ipak to učinjeno. Pa tako se za oblast obrazovanja propisuju dužnosti da se u obrazovno-naučne programe inkorporira rodna ravnopravnost na različite načine (kroz nastavno gradivo, udžbenike, istraživanja), da se koristi rodno osetljiv jezik, da se afirmiše rodna ravnopravnost, zaštita od diskriminacije, itd.

U oblasti infomacionih tehnologija poseban akcenat je dat promovisanju ove oblasti među devojčicama i ženama. Zakon i nabraja određene mere kao što su finansiranje iz javnih sredstava programa u ovoj oblasti koji doprinose rodnoj ravnopravnosti, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena, kroz i u svrhu digitalnog opismenjavanja žena i unapređenja njihovog socijalno-ekonomskog položaja.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 118
Protiv: 121
118%
121%
0%

OBLAST JAVNOG INFORMISANJA

Ova oblast izazvala je određene polemike za vreme javne rasprave. Kritike je u mišljenju iznela Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u toku javne rasprave Ministarstvo kulture i informisanja, kao i organizacije civilnog društva.

Zakon predviđa da sredstva javnog informisanja ne smeju da sadrže podatke kojima se podstiče diskriminacija, kao i da je zabranjeno izražavanje mržnje prema određenom polu, omalovažavanje, postupanje zasnovano na predrasudama, itd. Navodi se i da su sredstva javnog informisanja dužna da koriste rodno osetljiv jezik, kao i da doprinose unapređenju rodne ravnopravnosti.

Prvi problem koji se identifikuje je uspostavljanje obaveze za „sredstvo javnog informisanja“ koje nije pravno lice. Dodatno, sredstva javnog informisanja su po definiciji samo mediji, a namera predlagača je da obaveze nediskriminacije proširi na sva sredstva javnog obaveštavanja. Dakle, terminologija nije konzistentna, niti pravilno upotrebljena i potrebno je izvršiti određene izmene. Predlagač je u izveštaju o javnoj raspravi imao isto zapažanje, na osnovu komentara Ministarstva kulture i informisanja, ali se u tekstu predloga Zakona nije odstupilo od prvobitnog rešenja.

Takođe, verovatno tehničkom omaškom u broju i nazivu člana nije jasno koja kaznena odredba se odnosi na sankcionisanje protivpravnog ponašanja u ovoj oblasti.

S obzirom na veoma prisutne probleme rodne neravnopravnosti, kao i na upotrebu rodnih stereotipa i diskriminacije u svim sredstvima javnog obaveštavanja, utisak je da ova oblast mora biti mnogo preciznije regulisana.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 125
Protiv: 107
125%
107%
0%

OBLAST SEKSUALNOG I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA I PRAVA

Za član koji reguliše ovu oblast bilo je takođe više predloga za izmene i dopune u toku javne rasprave. Ministarstvo je kao predlagač uvažilo samo jednu, u pogledu uvodnog stava u kom je blago prošireno polje primene mera koje sprovode ministarstva nadležna za obrazovanje, vaspitanje i zdravlje. Mere će se sprovoditi posebno uzimajući u obzir položaj lica iz osetljivih društvenih grupa, što je dopuna uvažena na predlog Autonomnog ženskog centra.

Isti član propisuje obaveze za organe javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite da sprovode posebne mere praćenja, podrške i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja, organizuju i sprovode programe za sprečavanje i prevazilaženje problema rane trudnoće i partnerskih odnosa sa maloletnim licima i primenjuju posebne mere za rano otkrivanje bolesti.

Populacioni fond UN predložio je dopunu da se prethodno navedeni poslovi pored organa socijalne i zdravstvene zaštite prošire i na one nadležne za oblasti vaspitanja i obrazovanja. Predlagač je nakon konsultacija sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odbio ovaj predlog.

Takođe, odbijen je predlog Autonomnog ženskog centra da se u nabrojane obaveze organa javne vlasti uvede i prikupljanje statističkih podataka o maloletničkim trudnoćama i obaveza zdravstvenih radnika da prijavljuju ove trudnoće socijalnim službama i policiji. Obrazloženje predlagača je da ove materije nisu predmet Zakona.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 128
Protiv: 118
128%
118%
0%

UPOTREBA RODNO OSETLJIVOG JEZIKA

Među pojmovima definisanim u uvodnim odredbama nalazi se i termin "rodno osetljiv jezik". U definiciji se navodi da je ovo jezik kojim se promoviše ravnopravnost polova i utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u ličnom i profesionalnom životu. Dalje, u oblastima obrazovanja (u udžbenicima, nastavnim sredstvima) i javnog informisanja (u medijima) Zakon nalaže obavezu upotrebe rodno osetljivog jezika.

U toku javne rasprave UNICEF je dao predlog da se obaveza upotrebe rodno osetljivog jezika uvede i u zvaničnoj korespondenciji organa javne vlasti, što je predlagač delimično usvojio. Uneta je dopuna člana koji propisuje obavezu praćenja ostvarivanja rodne ravnopravnosti za organe javne vlasti i u oblasti praćenja upotrebe rodno osetljivog jezika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja.

Iako Zakon ne predviđa direktne sankcije, niti mere za one koji ne upotrebljavaju rodno osetljiv jezik, treba očekivati da će shodno ovim odredbama u budućnosti biti podstaknuta i ustaljena upotreba termina za zvanja i zanimanja u ženskom rodu (advokatica, psihološkinja, itd).

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 111
Protiv: 118
111%
118%
0%

RODNA RAVNOPRAVNOST U ORGANIMA UPRAVLJANJA I NADZORA

Ovo pitanje Zakon reguliše na više mesta, pokrivajući slučajeve upravljanja i nadzora kod poslodavca, u organima javne vlasti i u ustanovama iz oblasti koje Zakon reguliše, a koje su osnovane od strane državnih organa. Predlagač u svim slučajevima predviđa uravnoteženost polova, kao i obavezu za organ imenovanja da preduzima posebne mere kada postoji osetna neuravnoteženost polova. Međutim, kaznenu odredbu za nesprovođenje ove obaveze predvideo je samo za slučaj takve neuravnoteženosti u ustanovama iz oblasti u kojima se primenjuju mere iz Zakona (npr ustanove kulture i sporta).

Na ovo je u svom mišljenju na nacrt Zakona ukazala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, dodatno se osvrćući i na značajan problema osetne rodne neuravnoteženosti na upravljačkim i nadzornim pozicijama u organima javne vlasti. Naime, u istraživanju koji je Poverenica sprovela u 2017. godini prikupljeni su zabrinjavajući podaci prema kojima su žene rukovoditeljke javnih preduzeća osnovanih od strane lokalne samouprave u svega 15,5% slučajeva, a zastupljenost žena u nadzornim odborima je 28,9%, dok su žene predsednice nadzornih odbora samo u 16,9% slučajeva.

Imajući u vidu ovakvu situaciju i prirodu odredbi koje regulišu ovo pitanje, nije do kraja jasno zašto je sankcija propisana samo za nepoštovanje odredbe koja se odnosi na ustanove, kao ni zašto nije uspostavljena vremenska odrednica za primenu ovih pravila.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 122
Protiv: 116
122%
116%
0%

SPREČAVANJE RODNO ZASNOVANOG NASILJA

Zakon u izdvojenom članu eksplicitno propisuje zabranu svakog oblika nasilja zasnovanog na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu, u javnoj i privatnoj sferi. Takođe, propisuje obavezu prijavljivanja ovakvog nasilja za svako lice, organ javne vlasti, poslodavca, udruženje i ustanovu. Policijska uprava i javno tužilaštvo dužni su da o prijavljenom nasilju obaveste centar za socijalni rad.

Propisuju se opšte i posebne usluge podrške za žrtve nasilja. U prve spada psihosocijalna pomoć, besplatna socijalna i zdravstvena zaštita, kao i besplatna pravna pomoć. Uopšteno se određuje da su organi javne vlasti dužni da ove usluge obezbede tako da budu lako dostupne svim žrtvama nasilja, da se pružaju u adekvatno opremljenom prostoru od strane posebno obučenih zaposlenih (ali se ne predviđa način za ostvarivanje ovako kvalitativno određenih usluga).

Specijalizovane usluge za žrtve nasilja obuhvataju: uslugu poverljivog razgovora putem besplatnog nacionalnog SOS telefona koji se neće snimati, siguran i besplatan smeštaj za žrtve nasilja i njihovu decu bez obzira na mesto njihovog prebivališta, obavljanje specijalističkih pregleda, pružanje psihloške podrške, pružanje kontraceptivne zaštite i zaštite od polno prenosivih bolesti.

Zakon predviđa i programe za rad sa licima koja su izvršila nasilje. Cilj ovakve odredbe jeste da navedena lica usvoje nenasilni model ponašanja i da se spreči ponavljanje krivičnog dela. U skladu sa predlozima iz civilnog sektora, jasno je navedeno da se ovi programi ne mogu organizovati u istim organima kao i programi podrške i zaštite za žrtve nasilja i njihovu decu, kao i da lica koja rade sa žrtvama ili lica koja su prijavila nasilje ne mogu učestvovati u radu sa licima koja su izvršila nasilje.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 140
Protiv: 94
140%
94%
0%

FINANSIRANJE USLUGA IZ OBLASTI SPRЕČAVANJA RODNO ZASNOVANOG NASILJA

Ova oblast ne bi zavredila poseban paragraf da sadržaj člana Zakona nije bez obrazloženja promenjen nakon sprovođenja javne rasprave, a pre dostavljanja teksta predloga Zakona Narodnoj skupštini. Naime, predviđeno je da se finansijska sredstva za sprovođenje programa za lica koja su izvršila nasilje obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Isto je predviđeno i za obezbeđivanje sredstava za sprovođenje specijalizovanih usluga za žrtve nasilja, uz dodatak da se sredstva, pored republičkog budžeta, obezbeđuju i iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.

Ništa od ovoga ne bi bilo sporno da u poslednji čas nije izvršena izmena ovog člana. U pogledu izvora finansiranja eksplicitno se navodi da sredstva za siguran i besplatan smeštaj za žrtve nasilja i njihovu decu, kao i sredstva za pružanje besplatne podrške žrtvama nasilja obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Pitanje koje se postavlja je opravdanost ovakvog finansijskog izuzimanja i potencijalnog ugrožavanja usluge pružanja smeštaja u sigurnoj kući, što je jedan od najvažnijih vidova podrške za žrtve nasilja.

S obzirom na način sprovođenja ove izmene i vreme kada je učinjena, uz potpuno odsustvo društvenog dijaloga i uopšte obaveštavanja javnosti – nepoznato je obrazloženje iza ovakve odluke, kao ni opravdanost kako uvođenja ove odredbe, tako još manje načina na koji se našla u tekstu predloga Zakona.

Autonomni ženski centar reagovao je saopštenjem za javnost, navodeći da Zakon diskriminiše žrtve, a povlašćuje nasilnike, ali još uvek nije dostupan bilo kakav odgovor Ministarstva kao predlagača ovog Zakona.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 115
Protiv: 118
115%
118%
0%

NADLEŽNOSTI INSTITUCIJA I DRŽAVNIH ORGANA

Organi i tela nadležni za kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređenje politika za ostvarivanje rodne ravnopravnosti su: Vlada, ministarstva, koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave i drugi organi javne vlasti, organizacije i ustanove.

Vredno napomene u ovom segmentu jeste i obrazovanje koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i saveta za rodnu ravnopravnost na nivou autonomne pokrajine. Takođe, obrazovanje komisija za rodnu ravnopravnost u skupštinama jedinica lokalne samouprave i saveta za rodnu ravnopravnost u organima uprave jedinica lokalne samouprave.

Organi javne vlasti sa više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica dužni su da iz reda svojih zaposlenih odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Ovo lice prati sprovođenje mera za unapređenje rodne ravnopravnosti iz delokruga organa, sarađuje sa telima za rodnu ravnopravnost, priprema izveštaje, podatke i analize za tela nadležna za rodnu ravnopravnost, itd. Imajući u vidu broj i kompleksnost zaduženja koja su predviđena za ovo lice, u toku javne rasprave dat je predlog da se otvori novo radno mesto za ova lica. Ministarstvo, međutim, nije uvažilo ove predloge, uz obrazloženje da za njih ne postoje finansijske mogućnosti.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 121
Protiv: 112
121%
112%
0%

KAZNE

Kaznene odredbe podeljene su prema subjektima prekršaja na one koje se odnose na poslodavce, organe javne vlasti, političke stranke i sindikalne organizacije. U prethodnim analizama pojedinačnih odredbi već su navedene određene nekonzistentnosti i tehničke nepodudarnosti kada je reč o kaznenim odredbama.

Kazne za poslodavce predviđene su u rasponu od 50.000 do 2.000.000 dinara i mahom su predviđene za različita kršenja zabrane diskriminacije i nedostavljanje podataka i izveštaja. Kazna za odgovorno lice propisana je u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara. Za iste prekršaje preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Kada je reč o organima javne vlasti kazne su predviđene za odgovorna lica u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara. Prekršaji se takođe mahom odnose na kršenje zabrane diskriminacije, neobjavljivanje i nevođenje evidencije o podacima, neprijavljivanje rodno zasnovanog nasilja, itd.

Političke stranke kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara ukoliko ne obezbede uravnoteženu zastupljenost polova prilikom predlaganja kandidata za poslanike i odbornike, ukoliko ne donesu četvorogodišnji plan delovanja sa posebnim merama za unapređenje rodne ravnopravnosti i ukoliko ne pripreme i dostave Ministarstvu izveštaj sa podacima o broju žena i muškaraca u organima upravljanja i nadzora. Isto je predviđeno i za sindikalne organizacije, izuzev prvog prekršaja koji se odnosi na izborni proces.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 122
Protiv: 121
122%
121%
0%

Poslednji put ažurirano: 21.12.2024, 05:30