Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo, danas je na dnevnom redu Zakon o železnici. Predlog se nadovezuje na postojeći zakon, što je i logično. Pokušava da ispravi sve nedostatke i loše strane zakona. U izvesnom smislu, to je u redu. Za dobro funkcionisanje železnice su potrebni i dobri zakoni. To je potreban ali ne i dovoljan uslov. Potreban je dobar stručni kadar i dobri tehnički uslovi. Nažalost, sve ovo ostalo nam nedostaje. Uzalud mi donosimo zakone koji su makar najbolji na svetu, kad su nam železničke stanice stare 100 godina, neuređene su, krovovi prokišnjavaju, prozori su polupani, pruge nesređene, pa se železničke stanice prepoznaju po neredu, po korovu od dva metra, po ruševinama.
Pruge su zarasle u korov, bandere pored pruge su već davno pokradene, a sada dolazi na red da nose šine u staro gvožđe. O lokomotivama da ne pričam. Na primer, kod nas u Senti još saobraća jedan šinobus koji je stariji od mene. Sretan je dan kad može da stigne do Subotice i nazad. Tehničko stanje železnice, bar kod nas u Vojvodini, je takvo da ako bi mogli vratiti lokomotive, pruge, stanice i celu infrastrukturu od pre 100 godina, mi bi bili srećni. Onda je sve bilo novo, sve je funkcionisalo, red vožnje je uvek bio ispoštovan, putnici su putovali udobno i bezbedno. Teretni saobraćaj se odvijao precizno. Roba je uvek stizala na vreme i neoštećena.
Problemi su mnogo duboki, dublji od toga da možemo promenama zakona da rešavamo. Železnica je teško bolesna. Boluje od prekomerne centralizacije, kao mnogo toga u ovoj zemlji. Primera radi, u ovom predlogu zakona od AP Vojvodine nema ni "v". Niko ne razmišlja o tome da bi svima bilo korisnije i bolje da se Vojvodina angažuje u rukovođenju železnicom.
Mi smo iz poslaničke grupe LSV predali amandmane koji urgiraju takve promene. U zavisnosti od prihvatanja naših amandmana ćemo glasati o Predlogu zakona o železnici. Hvala.

Gospodine Krstiću, naravno da sam vas razumela, naravno da sam razumela i budžet, ali očigledno vi mene niste razumeli. Nije moje pitanje bilo – po kojoj stopi vi oporezujete lekare od 75.000, a po kojoj direktore javnih preduzeća od 400.000?
Moje pitanje je bilo – ako želimo da napravimo reformski potez, hoćemo li da kažemo – ne postoji niko sem direktora javnih preduzeća, ko je stručan u ovoj zemlji, i koji može da prima 400.000 platu, jer ako ne prima otići će iz zemlje. Zašto niste smanjili plate direktorima javnih preduzeća na limite, recimo do predsednika Vlade? Na 150.000 dinara? Nego, i sami kažete – oni koji imaju 400 i nešto hiljada oni će plaćati po većoj stopi.
Pitanje je kako smeju da imaju 400 i nešto hiljada? Nije pitanje stope, nego pitanje visine plate na koju plaćaju porez. Ovi koji imaju 70.000 će platiti po nižoj stopi. Da, to su oni kojima gušimo svaku nadu da će sutra jedan mlad lekar moći ovde da bude uspešan, živi od svog rada i on će da pali za Nemačku, tako danas kaže.
S druge strane, vi kažete – postoji formula za lokalne samouprave. I vi i ja znamo da niste koristili tu formulu. I vi i ja znamo da po toj formuli postoje četiri grupe razvijenosti opština, i da imamo različite transfere u odnosu na stepen razvijenosti. I vi i ja znamo da se nekima povećava, nekima smanjuje transfer. Koristili smo korigovanu, kažete – ta formula postoji, niti je u zakonu, niti je u bilo kom podzakonskom aktu. Diskreciona formula pravljena na nivou ministarstva da se nekako odmeri šta to rade lokalne samouprave, a da je po zakonu – nije.
Kad je u pitanju…
(Predsedavajuća: Vreme gospođo Kalanović.)
Izvinjavam se samo još jednu rečenicu.
Nadam se da ministar Radulović zna da i Mađarska, i Češka, i Slovačka, i Makedonija imaju podsticaje, ali imaju i bolje poslovne ambijente. Republika Srbija je u pet destinacija sa najlošijim poslovnim ambijentima i to su merenja Svetske banke i zbog dužine stečajnog postupka, i zbog infrastrukture, i zbog inspekcija, i zbog svega onoga što opterećuje privredne subjekte.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Željko Sušec. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Željko Sušec. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Željko Sušec. Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministar Radulović.

Zahvaljujem.
Želim da u nekoliko rečenica obrazložim razloge za podršku, kako amandmanu koji je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović, tako i obrazloženju koje je bilo jasno, temeljito, britko i objašnjavalo sve što je potrebno kada je reč o amandmanu kojim on postojeći Predlog zakona menja.
Sadržaj njegovog amandmana je negde na pola puta između ideje koju smo mi imali u izmenama i razlika koja postoji ticala se sličnosti sa izvršiteljima i stečajnim upravnicima, odnosno ideje da izvršitelji budu predmet javnih nabavki bez obzira što i dalje ostajemo pri ideji da poput, što su advokatske usluge koje se tiču korisnika budžeta direktnih i indirektnih predmeta javnih nabavki, da je moglo da se razvije takav jedan princip ovde sa svim primedbama koje u tom stoje dok za stečajne upravnike ne vidimo.
Ali, tri ključne stvari ovaj amandman poboljšava u Predlogu zakona, osim što brani u obrazloženju kolege narodnog poslanika naše obaveze, naša prava kada je u pitanju donošenje zakona, bez obzira na to koliko uticajan bio neko ko nam je sugerisao da se zakon napiše. Koje tri? Ključni problem zbog kojih donosimo izmene i dopune je očita neravnopravnost na tržištu izvršitelja i očito primenjeno da samo pojedini izvršitelji dobijaju poslove i da se jasno vidi linija kako i zašto oni dobijaju poslove. Azbučni red tu nije pomogao, pošto svi znamo nekog od izvršitelja na A, koji nikako nije…
(Dragan Nikolić, s mesta: Predsedavajući, ovo nema nikakve veze sa ovim amandmanom.)
Narodni poslanici dobacuju kakve veze ima veze sa ovim amandmanom? Ima veze sa amandmanom stav 3. i odatle ću krenuti prvo obrazlaganje.
Zamoliću predsedavajućeg da interveniše na dobacivanje ili ću moliti narodne poslanike da pažljivije prate.
Dakle, stav o kome je reč, a zbog kojeg govorimo o tome da postoji vrlo jasno primećeno da postoji problem, jer su određeni ljudi određivali ko će biti izvršitelji, pa je nastao sukob interesa među raznim grupama i zbog toga postoji ovaj zakon, a stav o kome se to očigledno definiše glasi: Ako komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, izvršni poverilac određuje izvršitelje na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište, pri čemu se ne može odrediti izvršitelj koji je bio ranije određen od komore po zahtevu izvršnog poverioca ili je ranije bio određen od izvršnog poverioca kom komora po njegovom zahtevu.
Dakle, ovaj stav u amandmanu kolege narodnog poslanika očigledno se odnosi na ogromne primedbe koje postoje zbog toga što se izvršitelji biraju po nekakvoj proceduri, dalekom diskrecionom pravu.
Dakle, prva dobra stvar u ovom amandmanu je što povezuje komoru, ukupan broj izvršitelja koji mogu stupiti u izvršenje i time pokušava da otkloni sadašnju nejasnu situaciju zbog koje ovaj zakon menjamo.
Druga je pojašnjenje koje se tiče u prvom stavu amandmana koji glasi – izvršni poverilac je dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga, delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
U osnovnom tekstu zakona koji je pred nama, koji se ovim stavom menja izostavljena su i ostavljeno je na tumačenje da li podrazumeva i javna i javno-komunalna preduzeća jer u osnovnom tekstu zakona stoje na osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.
Kad vidimo ovakav tekst zakona sa dovoljno pročitanih tekstova zakona pred sobom, onda se vidi namera da se tumači. Ako se vidi namera da se tumači, pri čemu je podnošenje ovog predloga zakona da bi se otklonilo postojeće tumačenje, onda je moja sugestija da se mnogo pažljivije sasluša predlog narodnog poslanika, kolege Neđe Jovanovića.
Drugo poboljšanje u odnosu na predlog zakona jeste već spomenuti stav 3. i jeste način na koji se i po azbučnom redu u drugom stavu njegovog upisa u imena izvršitelja i da se na taj, inače dobru ideju da bi se omogućilo nepristrasnost, objektivnost, neutralnost, dodatno pojasni da ne bi bilo razloga za razumnu sumnju.
Želja da se kao treća važna stvar iz ovog amandmana da se pojasni koliko vremena treba je takođe dobra. Ona na prvi pogled ne menja puno, ali ako stavite pet radnih dana umesto pet dana, ostavljate ipak razumno dovoljno više vremena da se posao obavi.
Svako ko ima dobre namere prema promenama zakona koji je pred nama, morao bi vrlo pažljivo pre dana za glasanje da razmisli o amandmanu koji je narodni poslanik podneo. Ukoliko ima određenih delova ili rečenica iz pojedinih stavova amandmana koji je pred nama, koji mogu biti predmet dijaloga, ja sam sigurna da je i to bolje nego ne glasati za amandman, pošto se u danu za glasanje jednostavno ne izjašnjava o amandmanu, to se zove protiv ili odbija, da je bolje ipak prihvatiti ovaj amandman nego ostaviti član zakona, član 1. teksta Izmena i dopuna Zakona takav kakav jeste.
Osim što bi povećali sigurnost da će se proces kojim izvršitelji rade pojasniti, ukloniti sumnje, učinili bi još jedno što je meni lično važno, odnosno pokazali bi da delimo uverenje sa narodnim poslanikom Neđom Jovanovićem koji je rekao – mi smo zakonodavac. Pre ili kasnije, mi ćemo to pokazati, ovaj amandman je šansa da to pokažemo sada i odmah. Hvala.

Zahvaljujem.
Želim da u nekoliko rečenica obrazložim razloge za podršku, kako amandmanu koji je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović, tako i obrazloženju koje je bilo jasno, temeljito, britko i objašnjavalo sve što je potrebno kada je reč o amandmanu kojim on postojeći Predlog zakona menja.
Sadržaj njegovog amandmana je negde na pola puta između ideje koju smo mi imali u izmenama i razlika koja postoji ticala se sličnosti sa izvršiteljima i stečajnim upravnicima, odnosno ideje da izvršitelji budu predmet javnih nabavki bez obzira što i dalje ostajemo pri ideji da poput, što su advokatske usluge koje se tiču korisnika budžeta direktnih i indirektnih predmeta javnih nabavki, da je moglo da se razvije takav jedan princip ovde sa svim primedbama koje u tom stoje dok za stečajne upravnike ne vidimo.
Ali, tri ključne stvari ovaj amandman poboljšava u Predlogu zakona, osim što brani u obrazloženju kolege narodnog poslanika naše obaveze, naša prava kada je u pitanju donošenje zakona, bez obzira na to koliko uticajan bio neko ko nam je sugerisao da se zakon napiše. Koje tri? Ključni problem zbog kojih donosimo izmene i dopune je očita neravnopravnost na tržištu izvršitelja i očito primenjeno da samo pojedini izvršitelji dobijaju poslove i da se jasno vidi linija kako i zašto oni dobijaju poslove. Azbučni red tu nije pomogao, pošto svi znamo nekog od izvršitelja na A, koji nikako nije…
(Dragan Nikolić, s mesta: Predsedavajući, ovo nema nikakve veze sa ovim amandmanom.)
Narodni poslanici dobacuju kakve veze ima veze sa ovim amandmanom? Ima veze sa amandmanom stav 3. i odatle ću krenuti prvo obrazlaganje.
Zamoliću predsedavajućeg da interveniše na dobacivanje ili ću moliti narodne poslanike da pažljivije prate.
Dakle, stav o kome je reč, a zbog kojeg govorimo o tome da postoji vrlo jasno primećeno da postoji problem, jer su određeni ljudi određivali ko će biti izvršitelji, pa je nastao sukob interesa među raznim grupama i zbog toga postoji ovaj zakon, a stav o kome se to očigledno definiše glasi: Ako komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, izvršni poverilac određuje izvršitelje na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište, pri čemu se ne može odrediti izvršitelj koji je bio ranije određen od komore po zahtevu izvršnog poverioca ili je ranije bio određen od izvršnog poverioca kom komora po njegovom zahtevu.
Dakle, ovaj stav u amandmanu kolege narodnog poslanika očigledno se odnosi na ogromne primedbe koje postoje zbog toga što se izvršitelji biraju po nekakvoj proceduri, dalekom diskrecionom pravu.
Dakle, prva dobra stvar u ovom amandmanu je što povezuje komoru, ukupan broj izvršitelja koji mogu stupiti u izvršenje i time pokušava da otkloni sadašnju nejasnu situaciju zbog koje ovaj zakon menjamo.
Druga je pojašnjenje koje se tiče u prvom stavu amandmana koji glasi – izvršni poverilac je dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga, delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
U osnovnom tekstu zakona koji je pred nama, koji se ovim stavom menja izostavljena su i ostavljeno je na tumačenje da li podrazumeva i javna i javno-komunalna preduzeća jer u osnovnom tekstu zakona stoje na osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.
Kad vidimo ovakav tekst zakona sa dovoljno pročitanih tekstova zakona pred sobom, onda se vidi namera da se tumači. Ako se vidi namera da se tumači, pri čemu je podnošenje ovog predloga zakona da bi se otklonilo postojeće tumačenje, onda je moja sugestija da se mnogo pažljivije sasluša predlog narodnog poslanika, kolege Neđe Jovanovića.
Drugo poboljšanje u odnosu na predlog zakona jeste već spomenuti stav 3. i jeste način na koji se i po azbučnom redu u drugom stavu njegovog upisa u imena izvršitelja i da se na taj, inače dobru ideju da bi se omogućilo nepristrasnost, objektivnost, neutralnost, dodatno pojasni da ne bi bilo razloga za razumnu sumnju.
Želja da se kao treća važna stvar iz ovog amandmana da se pojasni koliko vremena treba je takođe dobra. Ona na prvi pogled ne menja puno, ali ako stavite pet radnih dana umesto pet dana, ostavljate ipak razumno dovoljno više vremena da se posao obavi.
Svako ko ima dobre namere prema promenama zakona koji je pred nama, morao bi vrlo pažljivo pre dana za glasanje da razmisli o amandmanu koji je narodni poslanik podneo. Ukoliko ima određenih delova ili rečenica iz pojedinih stavova amandmana koji je pred nama, koji mogu biti predmet dijaloga, ja sam sigurna da je i to bolje nego ne glasati za amandman, pošto se u danu za glasanje jednostavno ne izjašnjava o amandmanu, to se zove protiv ili odbija, da je bolje ipak prihvatiti ovaj amandman nego ostaviti član zakona, član 1. teksta Izmena i dopuna Zakona takav kakav jeste.
Osim što bi povećali sigurnost da će se proces kojim izvršitelji rade pojasniti, ukloniti sumnje, učinili bi još jedno što je meni lično važno, odnosno pokazali bi da delimo uverenje sa narodnim poslanikom Neđom Jovanovićem koji je rekao – mi smo zakonodavac. Pre ili kasnije, mi ćemo to pokazati, ovaj amandman je šansa da to pokažemo sada i odmah. Hvala.