Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, želeo bih najpre da novom sazivu Narodne skuštine poželim uspešan rad u korist prosperiteta i boljeg života svih građana naše Republike.
Pred svima nama je godina u kojoj treba da uložimo maksimalne napore za dalji ekonomski oporavak zemlje, nastavak reformi i punog otvaranja prema svetu, a sve u cilju bržeg privrednog i društvenog razvoja.
Na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine je usvajanje republičkog budžeta za 1998. godinu, kao ključnog elementa ekonomske politike. Dozvolite da se osvrnem na uslove privređivanja u godini na izmaku i osnovne ciljeve i zadatke ekonomske politike u narednoj 1998. godini.
Naša ključna opredeljenja u protekle četiri godine bila su i ostala - ekonomska i socijalna stabilnost, dinamiziranje privrednog rasta i afirmacija tržišnog privrednog sistema.
Četvorogodišnjim upornim istrajavanjem na ostvarivanju tih ciljeva postigli smo rezultate kojima je obezbeđena stabilnost i stvoren ambijent za dalji porast proizvodnje i standarda građana.
Hiperinflaciju smo slomili u najkraćem roku, a stope rasta cena snižavali do ovogodišnjih 8%, što je najniža stopa za poslednjih 15 godina i što za svaku zemlju u tranziciji predstavlja veliki domet.
Ekonomski oporavak i rast proizvodnje smo iz godine u godinu ubrzavali, i protekle četiri godine za preko četvrtinu povećali društveni proizvod. Rast proizvodnje je bio zasnovan na rastu izvoza, pre svega u razvijene zemlje.
Standard stanovništva je rastao iz godine u godinu. Sve društvene delatnosti i javne službe su dobro funkcionisale. Zaokružen je u najvećoj meri tržišni privredni sistem.
Moram da podsetim da su svi ovi rezultati, koji bi bili značajni za normalne prilike, ostvareni u najtežim ekonomskim i socijalnim uslovima, uz neviđenu blokadu i međunarodnu izolaciju naše zemlje, posebno u prve dve godine, mada se proces obnavljanja bilateralne i multilateralne međunarodne privredne saradnje i sada usporeno odvija.
U 1997. godini smo ostvarili najbolje rezultate u protekle četiri godine.
Najznačajniji rezultat je stabilnost opštih uslova privređivanja. Ukupni ovogodišnji rast cena biće oko 8%.
Drugo, ostvaren je realan rast društvenog proizvoda od oko 8%, industrijska proizvodnja je povećana za 9,5% , a poljoprivredna za 8%. Do ovolikog ubrzanja rasta privedne aktivnosti došlo je, pored ostalog, zahvaljujući značajnim podsticajima, obezbeđenim u republičkom fondu za razvoj, ali i zahvaljujući rastu izvoza od blizu 30%.
Treće, ostvaren je realan rast zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva za preko 20%.
Četvrto, ove godine je aktivirano 446 gradilišta u oblasti putne strukture, zahvaljujući pre svega sredstvima republičkog fonda za razvoj, izgrađeno je i gradi se 150 km autoputeva, a rekonstruisano je i izgrađeno 1.105 kilometara magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva.
Peto, intenzivirali smo proces reformi. Donošenjem Zakona o koncesijama i Zakona o svojinskoj transformaciji, gotovo je zaokružen tržišni privredni ambijent, a ujedno su stimulisana strana ulaganja.
Svojinska transformacija intenzivirana je, a prodaja dela vlasništva Telekoma Srbije dodatno je delovala na privlačenje stranog kapitala i omogućila značajne podsticaje za rast proizvodnje i izvoza.
Ove rezultate niko ne može negirati. Zato sam o njima govorio jezikom činjenica i brojki.
Uvaženi narodni poslanici, oko ciljeva ekonomske politike za 1998. godinu postigli smo, kao i prethodnih godina, punu saglasnost Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i Narodne banke Jugoslavije.
Naši ciljevi ostaju nepromenjeni - cenovna i valutna stabilnost, rast proizvodnje i izvoza, povećanje standarda stanovništva i ubrzanje reformskih koraka.
Pravilno odabrani ciljevi i sinhronizovane mere ekonomske politike omogućiće u narednoj godini ostvarivanje još ambicioznijih rezultata.
Rast društvenog proizvoda od 10%, to se planira, industrijske proizvodnje za 9,5%, poljoprivrede 2,5%, građevinarstva 10%, saobraćaja 12%, trgovine 11%, povećanje izvoza preko 30%.
Ekonomska politika u narednoj godini mora zadržati stabilizaciono obeležje, jer je četvorogodišnje iskustvo potvrdilo punu ispravnost takve orijentacije.
Zato ćemo voditi restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. Stabilnost cena i dinara bitan su uslov porasta proizvodnje i cenovne konkurentnosti našeg izvoza, koja će omogućiti dalje dinamiziranje izvoza, kao najzdravijeg temelja privrednog rasta i razvoja.
Ujedno, stabilnost je bitan socijalni cilj, jer predstavlja najbolju branu od obezvređivanja realnih zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva.
Neodvojiv element stabilnosti je realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se ovih dana zalažu za promenu kursa, kao izolovanu meru, bez šireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke nekonkurentne cene ili na želju da teret sopstvenih dugova prebace na celu privredu, ili to priželjkuju iz špekulativnih razloga.
Svima njima poručujemo da potraže nova tržišta i nove poslovne partnere i da svoje troškove prilagode svetskim cenama, a špekulantima poručujemo da se ekonomska politika, pa time i politika deviznog kursa, vodi u interesu efikasnijeg privređivanja i boljeg korišćenja komparativne prednosti naše zemlje, a ne u cilju njihovih lakih zarada.
Naglašavajući stabilnost, mi ne zaboravljamo centralni značaj što bržeg rasta privredne aktivnosti. Polazeći od relativno niskog stepena korišćenja domaćeg kapaciteta u preduzećima, ukazujemo na velike rezerve za povećanje proizvodnje.
Taj rast u narednoj godini mora što više da bude zasnovan na kvalitativnim faktorima razvoja i efikasnosti poslovanja, zato ćemo poseban značaj pridavati strukturnim promenama i prestruktuiranju preduzeća i povezivanju sa svetom.
Preduzeća se moraju prilagođavati otežanim uslovima poslovanja na svetskom tržištu kroz proces promena u svojinskom, tržišnom, kadrovskom i organizacionom pogledu.
I dalje će na značaju imati podsticaj proizvodnje i izvoza iz Republičkog fonda za razvoj, izgradnja i obnova domaće infrastrukture, realizacija podsticaja u oblasti agrara, preko agrarnog budžeta itd.
Poseban značaj u narednoj godini pridaje se daljim reformskim koracima i strukturnom prilagođavanju privrede. Započela je realizacija Zakona o svojinskoj transformaciji, kojom će biti obuhvaćena preduzeća sva tri segmenta - mala i srednja društvena preduzeća, velika društvena preduzeća, i po prvi put, javna preduzeća.
Broj preduzeća koja su kandidati za svojinsku transformaciju se procenjuje na 4,5 hiljade. Najveći deo odraslih građana Republike, oko četiri miliona, neposredno će biti uključen u ovaj proces.
Pored ovog značajnog posla, mi ćemo pokrenuti postupak za davanje prvih koncesija, pre svega u oblasti putne infrastrukture, u želji da ubrzamo izgradnju mreže auto puteva.
Neodvojivo od svojinske transformacije i prestruktuiranja preduzeća, započeće i realizacija programa sanacije i rehabilitacija bankarskog i šireg finansijskog sistema.
Uvaženi narodni poslanici, osnovno opredeljenje u oblasti javne potrošnje u narednoj godini je smanjenje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.Uz zadržavanje principa čvrstog budžetskog ograničenja, kao i do sada, trošenje u okvirima zarađenog biće ključni element stabilizacione politike i glavna brana inflacionim pritiscima.
Smanjeno poresko opterećenje će značiti postizanje viših stopa rasta proizvodnje, preko kojih ćemo moći da ostvarimo istovremeno trajnu stabilnost, a posebno povećamo javne prihode. Politika javne potrošnje u narednoj godini biće stabilizaciona i podsticajna. Ukupni javni rashodi prilagođeni su mogućnostima finansiranja iz realnih izvora. Učešće javne potrošnje u procenjenom društvenom proizvodu realno je smanjeno za 1,17 procentnih poena. Takođe je izvršena i preraspodela javne potrošnje. Relativno je smanjeno učešće budžeta Republike i budžeta gradova i opština u korist povećanja učešća rashoda za obavezno socijalno osiguranje, pre svega, za penzijski i zdravstveni fond.
U cilju poboljšavanja stanja u socijalnoj sferi i poštovanja zakonom garantovanih prava korisnika obezbediće se striktna naplata obaveza preduzeća i građana i obezbediti dopunski izvori prihoda, pre svega, kroz svojinsku transformaciju. Osim toga, priprema se ozbiljna reforma brojnih sektora javne potrošnje u cilju usklađivanja davanja sa realnim mogućnostima domaće privrede.
Obim budžeta planiran je u visini od 15.995.000.000 dinara, što je u skladu sa ciljevima ekonomske politike, osnovama politike javne potrošnje i načelom čvrstog budžetskog ograničenja. Reč je o stabilizacionom i reformskom budžetu. Budžetom će biti obezbeđeno finansiranje državnih funkcija, socijalnih programa i javnih službi, zakonskih obaveza prema fondovima, kao i podsticaja industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi, gde su u okviru agrarnog budžeta predviđena sredstva u iznosu od 950.000.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, uveren sam da su zacrtani ciljevi ekonomske i socijalne stabilnosti, dinamičnog privrednog rasta i bržeg sprovođenja reformi realno ostvarivi u idućoj godini i da su u najvećem interesu svih građana.
Zato pozivam sve narodne poslanike da usvoje predloženi budžet Republike Srbije za 1998. godinu. Hvala.