Evo gospodine predsedniče, nadam se da ćete se prvo izjasniti o mom predlogu, gospodina Tomislava Nikolića, pre pauze da ćete uvažiti izjave dva predsednika poslaničkih grupa i da ćemo o tom predlogu glasati, a da ćete dozvoliti da po Poslovniku svi oni koji su podneli zahtev, da im omogućite da taj svoj zahtev i obrazlože.

Gospodine Todoroviću, ja ću dozvoliti samo da se glasa o zahtevu  gospodina Nikolića, a o ovome se već izjasnio skupštinski sastav i rekao da u ovom slučaju nema povrede Poslovnika. Prema tome, molim vas, to znamo, to je postojeća praksa (obraća se poslaniku koji reklamira povredu Poslovnika).

Molim vas, gospodin Tomislav Nikolić je predložio da se formira anketni odbor, odnosno da se proširi tačka dnevnog reda tj. dnevni red sednice tačkom dnevnog reda - Odluka o obrazovanju anketnog odbora.

Molim vas, stavljam na glasanje predlog.

Ko je za, neka digne ruku? (113) Ko je protiv? (104) Ko je uzdržan? (Jedan.)

Konstatujem da je Narodna skupština donela Odluku o formiranju anketnog odbora.

Narodna skupština je donela odluku da se uvrsti u dnevni red, a ne da se formira anketni odbor.

Izvinjavam se, da se uvrsti u dnevni red odluka o formiranju anketnog odbora.

Prelazimo na predloge za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Života Cvetković predložio je da Narodna skupština obavi zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona za koje je Vlada Republike Srbije predložila da se na ovoj sednici razmotre po hitnom postupku.

Da li narodni poslanik Života Cvetković želi reč? (Želi.)

Poštovani narodni poslanici, predlažem da uz zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona koje je podnela Vlada, a u cilju efikasnosti rada našeg parlamenta, ograničimo raspravu na pet minuta. Očekujem da će ovaj moj predlog naići na vašu punu podršku. Hvala.

Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da Narodna skupština obavi zajednički načelni pretres o svim predlozima Zakona za koje je Vlada Republike Srbije predložila da se na ovoj sednici razmotre po hitnom postupku.

Ko je za ovaj predlog? (119), da li je neko protiv? (75), da li se neko uzdržava? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.

Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve prihvaćene tačke uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.

O predlozima prihvaćenih akata, nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za donošenje akata po hitnom postupku, odnosno za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.

Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Ko je za ovaj predlog? (141) Da li je neko protiv? (Četiri.) Da li se neko uzdržava? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1997. godini u celini.

Molim Službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i uruči ga narodnim poslanicima.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 1998. GODINU

Pre prelaska na razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 1998. godinu, saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Života Cvetković, otvaram zajednički načelni pretres (u 18,35 časova) o sledećim aktima:

- Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1998. godinu,

- Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta,

- Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini,

- Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o akcizama i porezu na promet,

- Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dohodak građana,

- Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnoj republičkoj taksi na duvanske prerađevine i alkoholna pića, i

- Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje.

Saglasno članu 92. stav 1. Poslovnika, narodni poslanik Života Cvetković je predložio da se ograniči vreme trajanja izlaganja na pet minuta. Da li ima drugih predloga? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Pošto je već 18 časova i 35 minuta, a radi se o brojnim i važnim zakonima, predlažem da vreme za izlaganje bude najmanje 10 minuta. Ne preterujem i ne tražim previše, ali ipak 10 minuta može biti nešto više, a o budžetu treba govoriti možda pola sata, ali ukupno neka bude bar 10 minuta. Za pet minuta ne možete ni da pročitate predloge zakona.

Zahvaljujem. Imamo dva predloga. Da li ima još predloga? (Ne.)

Stavljam prvi predlog na glasanje koji je podneo narodni poslanik Života Cvetković, da se rasprava ograniči na pet minuta.

Ko je za ovaj predlog? (126) Da li je neko protiv? (77) Da li se neko uzdržava? (Niko.)

Konstatujem da je prvi predlog prihvaćen.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila većinom glasova da se prihvati predlog Živote Cvetkovića - diskusija se ograničava na pet minuta.

Dajem reč predsedniku Vlade Republike Srbije, Mirku Marjanović.

Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, želeo bih najpre da novom sazivu Narodne skuštine poželim uspešan rad  u korist prosperiteta i boljeg života svih građana naše Republike.
Pred svima nama je godina u kojoj treba da uložimo maksimalne napore za dalji ekonomski oporavak zemlje, nastavak reformi i punog otvaranja prema svetu, a sve u cilju bržeg privrednog i društvenog razvoja.
Na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine je usvajanje republičkog budžeta za 1998. godinu, kao ključnog elementa ekonomske politike. Dozvolite da se osvrnem na uslove privređivanja u godini na izmaku i osnovne ciljeve i zadatke ekonomske politike u narednoj 1998. godini.
Naša ključna opredeljenja u protekle četiri godine bila su i ostala - ekonomska i socijalna stabilnost, dinamiziranje privrednog rasta i afirmacija tržišnog privrednog sistema.
Četvorogodišnjim upornim istrajavanjem na ostvarivanju tih ciljeva postigli smo rezultate kojima je obezbeđena stabilnost i stvoren ambijent za dalji porast proizvodnje i standarda građana.
Hiperinflaciju smo slomili u najkraćem roku, a stope rasta cena snižavali do ovogodišnjih 8%, što je najniža stopa za poslednjih 15 godina i što za svaku zemlju u tranziciji predstavlja veliki domet.
Ekonomski oporavak i rast proizvodnje smo iz godine u godinu ubrzavali, i protekle četiri godine za preko četvrtinu povećali društveni proizvod. Rast proizvodnje je bio zasnovan na rastu izvoza, pre svega u razvijene zemlje.
Standard stanovništva je rastao iz godine u godinu. Sve društvene delatnosti i javne službe su dobro funkcionisale. Zaokružen je u najvećoj meri tržišni privredni sistem.
Moram da podsetim da su svi ovi rezultati, koji bi bili značajni za normalne prilike, ostvareni u najtežim ekonomskim i socijalnim uslovima, uz neviđenu blokadu i međunarodnu izolaciju naše zemlje, posebno u prve dve godine, mada se proces obnavljanja bilateralne i multilateralne međunarodne privredne saradnje i sada usporeno odvija.
U 1997. godini smo ostvarili najbolje rezultate u protekle četiri godine.
Najznačajniji rezultat je stabilnost opštih uslova privređivanja. Ukupni ovogodišnji rast cena biće oko 8%.
Drugo, ostvaren je realan rast društvenog proizvoda od oko 8%, industrijska proizvodnja je povećana za 9,5% , a poljoprivredna za 8%. Do ovolikog ubrzanja rasta privedne aktivnosti došlo je, pored ostalog, zahvaljujući značajnim podsticajima, obezbeđenim u republičkom fondu za razvoj, ali i zahvaljujući rastu izvoza od blizu 30%.
Treće, ostvaren je realan rast zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva za preko 20%.
Četvrto, ove godine je aktivirano 446 gradilišta u oblasti putne strukture, zahvaljujući pre svega sredstvima republičkog fonda za razvoj, izgrađeno je i gradi se 150 km autoputeva, a rekonstruisano je i izgrađeno 1.105 kilometara magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva.
Peto, intenzivirali smo proces reformi. Donošenjem Zakona o koncesijama i Zakona o svojinskoj transformaciji, gotovo je zaokružen tržišni privredni ambijent, a ujedno su stimulisana strana ulaganja.
Svojinska transformacija intenzivirana je, a prodaja dela vlasništva Telekoma Srbije dodatno je delovala na privlačenje stranog kapitala i omogućila značajne podsticaje za rast proizvodnje i izvoza.
Ove rezultate niko ne može negirati. Zato sam o njima govorio jezikom činjenica i brojki.
Uvaženi narodni poslanici, oko ciljeva ekonomske politike za 1998. godinu postigli smo, kao i prethodnih godina, punu saglasnost Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i Narodne banke Jugoslavije.
Naši ciljevi ostaju nepromenjeni - cenovna i valutna stabilnost, rast proizvodnje i izvoza, povećanje standarda stanovništva i ubrzanje reformskih koraka.
Pravilno odabrani ciljevi i sinhronizovane mere ekonomske politike omogućiće u narednoj godini ostvarivanje još ambicioznijih rezultata.
Rast društvenog proizvoda od 10%, to se planira, industrijske proizvodnje za 9,5%, poljoprivrede 2,5%, građevinarstva 10%, saobraćaja 12%, trgovine 11%, povećanje izvoza preko 30%.
Ekonomska politika u narednoj godini mora zadržati stabilizaciono obeležje, jer je četvorogodišnje iskustvo potvrdilo punu ispravnost takve orijentacije.
Zato ćemo voditi restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. Stabilnost cena i dinara bitan su uslov porasta proizvodnje i cenovne konkurentnosti našeg izvoza, koja će omogućiti dalje dinamiziranje izvoza, kao najzdravijeg temelja privrednog rasta i razvoja.
Ujedno, stabilnost je bitan socijalni cilj, jer predstavlja najbolju branu od obezvređivanja realnih zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva.
Neodvojiv element stabilnosti je realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se ovih dana zalažu za promenu kursa, kao izolovanu meru, bez šireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke nekonkurentne cene ili na želju da teret sopstvenih dugova prebace na celu privredu, ili to priželjkuju iz špekulativnih razloga.
Svima njima poručujemo da potraže nova tržišta i nove poslovne partnere i da svoje troškove prilagode svetskim cenama, a špekulantima poručujemo da se ekonomska politika, pa time i politika deviznog kursa, vodi u interesu efikasnijeg privređivanja i boljeg korišćenja komparativne prednosti naše zemlje, a ne u cilju njihovih lakih zarada.
Naglašavajući stabilnost, mi ne zaboravljamo centralni značaj što bržeg rasta privredne aktivnosti. Polazeći od relativno niskog stepena korišćenja domaćeg kapaciteta u preduzećima, ukazujemo na velike rezerve za povećanje proizvodnje.
Taj rast u narednoj godini mora što više da bude zasnovan na kvalitativnim faktorima razvoja i efikasnosti poslovanja, zato ćemo poseban značaj pridavati strukturnim promenama i prestruktuiranju preduzeća i povezivanju sa svetom.
Preduzeća se moraju prilagođavati otežanim uslovima poslovanja na svetskom tržištu kroz proces promena u svojinskom, tržišnom, kadrovskom i organizacionom pogledu.
I dalje će na značaju imati podsticaj proizvodnje i izvoza iz Republičkog fonda za razvoj, izgradnja i obnova domaće infrastrukture, realizacija podsticaja u oblasti agrara, preko agrarnog budžeta itd.
Poseban značaj u narednoj godini pridaje se daljim reformskim koracima i strukturnom prilagođavanju privrede. Započela je realizacija Zakona o svojinskoj transformaciji, kojom će biti obuhvaćena preduzeća sva tri segmenta - mala i srednja društvena preduzeća, velika društvena preduzeća, i po prvi put, javna preduzeća.
Broj preduzeća koja su kandidati za svojinsku transformaciju se procenjuje na 4,5 hiljade. Najveći deo odraslih građana Republike, oko četiri miliona, neposredno će biti uključen u ovaj proces.
Pored ovog značajnog posla, mi ćemo pokrenuti postupak za davanje prvih koncesija, pre svega u oblasti putne infrastrukture, u želji da ubrzamo izgradnju mreže auto puteva.
Neodvojivo od svojinske transformacije i prestruktuiranja preduzeća, započeće i realizacija programa sanacije i rehabilitacija bankarskog i šireg finansijskog sistema.
Uvaženi narodni poslanici, osnovno opredeljenje u oblasti javne potrošnje u narednoj godini je smanjenje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.Uz zadržavanje principa čvrstog budžetskog ograničenja, kao i do sada, trošenje u okvirima zarađenog biće ključni element stabilizacione politike i glavna brana inflacionim pritiscima.
Smanjeno poresko opterećenje će značiti postizanje viših stopa rasta proizvodnje, preko kojih ćemo moći da ostvarimo istovremeno trajnu stabilnost, a posebno povećamo javne prihode. Politika javne potrošnje u narednoj godini biće stabilizaciona i podsticajna. Ukupni javni rashodi prilagođeni su mogućnostima finansiranja iz realnih izvora. Učešće javne potrošnje u procenjenom društvenom proizvodu realno je smanjeno za 1,17 procentnih poena. Takođe je izvršena i preraspodela javne potrošnje. Relativno je smanjeno učešće budžeta Republike i budžeta gradova i opština u korist povećanja učešća rashoda za obavezno socijalno osiguranje, pre svega, za penzijski i zdravstveni fond.
U cilju poboljšavanja stanja u socijalnoj sferi i poštovanja zakonom garantovanih prava korisnika obezbediće se striktna naplata obaveza preduzeća i građana i obezbediti dopunski izvori prihoda, pre svega, kroz svojinsku transformaciju. Osim toga, priprema se ozbiljna reforma brojnih sektora javne potrošnje u cilju usklađivanja davanja sa realnim mogućnostima domaće privrede.
Obim budžeta planiran je u visini od 15.995.000.000 dinara, što je u skladu sa ciljevima ekonomske politike, osnovama politike javne potrošnje i načelom čvrstog budžetskog ograničenja. Reč je o stabilizacionom i reformskom budžetu. Budžetom će biti obezbeđeno finansiranje državnih funkcija, socijalnih programa i javnih službi, zakonskih obaveza prema fondovima, kao i podsticaja industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi, gde su u okviru agrarnog budžeta predviđena sredstva u iznosu od 950.000.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, uveren sam da su zacrtani ciljevi ekonomske i socijalne stabilnosti, dinamičnog privrednog rasta i bržeg sprovođenja reformi realno ostvarivi u idućoj godini i da su u najvećem interesu svih građana.
Zato pozivam sve narodne poslanike da usvoje predloženi budžet Republike Srbije za 1998. godinu. Hvala.

Zahvaljujem. Da li predstavnik predlagača želi reč. Ima reč ministar finansija Borislav Milačić.