Ima reč narodni poslanik Dragomir Pavlović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Nikolić.
(Glas iz klupe: Dragomir Pavlović nije u sali.)
Molim narodnog poslanika Zorana Nikolića da uzme reč, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandra Đorđević.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege, Republika Srbija, kao demokratska država svih građana koji u njoj žive, u svom Ustavu sadrži institut referenduma, određujući ga kao jedan od najznačajnijih oblika kojim građani ostvaruju suverenost. Odluka o raspisivanju referenduma o kojoj danas raspravljamo, zasnovana je na Ustavu Republike Srbije i zakonu i kao takva je pravno valjana. U pravnoj i političkoj teoriji referendum predstavlja jedan od oblika neposredne demokratije kojim građani izražavaju svoju volju o određenim bitnim pitanjima. Kolekva ovog demokratskog instituta su Sjedinjene Američke Države, gde je referendum kao sredstvo ratifikovanja Ustava prvi put primenjen i to još davne 1778. godine, kada je narod Masačusetsa rekao ne ustavu, koje je predložilo zakonodavno telo. Od tada je referendum naišao na široku primenu u mnogim zemljama, a naročito često je korišćen u Švajcarskoj i SAD.
Svedoci smo da je predstojeći referendum izazvao pažnju domaće i svetske javnosti. Najčešće su kritičke ocene, od toga da je on nepotreban, da otežava rešavanje problema i slično, a neke slične smo čuli večeras za ovom govornicom. U tim ocenama prednjače visoki predstavnici zemalja, odnosno zemlje u kojima se kroz istoriju najčešće potezalo za ovim načinom izjašnjavanja građana.
Ovakvim stavom oni nas ostavljaju u dilemi, da li to samo kratko pamte sopstvenu istoriju i demokratske tekovine ili se radi o licemerju i dvostrukim standardima svojstvenim nosiocima ideologije tzv. novog svetskog poretka? A, licemerja dvostrukih standarda bilo je mnogo i previše.
Nije li licemerje kada se u predvečerje raspada bivše SFRJ od strane međunarodnog faktora nude dobre usluge posredovanja, koje se završavaju izveštajem Bandenterove komisije, izveštajem koji je izvršio međunarodnu legalizaciju secesije i bio uvod u krvavi građanski rat. Nije li licemerje kada se socijalističke republike bivše SFRJ na kraju nagrađuju međunarodnim priznanjem, a SR Jugoslavija najokrutnijim sankcijama. Nije li licemerje kada u Bosni Muslimani ubijaju svoje građane, a NATO za to kažnjava Srbe radioaktivnim vazdušnim udarima. Nije li licemerje kada se ćutke prelazi preko izgona stotine hiljada Srba sa svojih vekovnih ognjišta, kao da se ne radi o najvećem egzodusu u 20. veku u Evropi. Nije li licemerje kada oni, koji su do juče našu saveznu državu nazivali Srbija i Crna Gora, a sada imaju puna usta Jugoslavije, ne bi li tu ugurali privremeno od Srbije otetu i treću federalnu jedinicu pod nazivom - Republika Kosovo.
Uprkos svemu, ova Jugoslavija sačuvala je dovoljno snage i dostojanstva, da bude najaktivniji učesnik Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je zaustavljen krvavi građanski rat, da bude glavni faktor mira i stabilnosti na Balkanu i zaštitnik integracionih procesa među državama Jugoistočne Evrope.
Zato s pravom i očekujem i od naših suseda, od kojih su neki suočeni sa značajnim socijalnim i ekonomskim problemima, da pokažu brigu za zajedničku budućnost i da se odreknu iluzija da će im neko na tanjiru doneti sve što im treba samo ako prihvate ulogu koja je trenutno namenjena, da se uključe u pritiske prema SR Jugoslaviji.
I suviše ružnog desilo se za kratko vreme da smo ubeđeni da veliki pritisci i nastojanja za internacionalizacijom problema na Kosmetu imaju za isključivi cilj komadanje Srbije i nasilno otimanje Kosmeta, Vojvodine i Raške oblasti.
Zato smo dužni da kao parlament prihvatimo inicijativu predsednika Miloševića i raspišemo referendum, kako bismo dobili odgovor građana Srbije na pritiske i pokušaje razbijanja zemlje i učvrstili jedinstvo naroda i rukovodstva.
Poštovane kolege narodni poslanici, na kraju, želeo bih da u narednom delu izlaganja iznesem neka gledišta iz ugla sredine iz koje dolazim, odnosno iz Južnobanatskog regiona naše Autonomne pokrajine Vojvodine, Vojvodine kao nacionalno najheterogenijeg područja Republike Srbije, koje predstavlja primer i životnu potvrdu mogućnosti istovremenog očuvanja nacionalne posebnosti i izgrađivanja života u multietničkoj, multikulturnoj i multikonfesionalnoj sredini.
Zahvaljujući pravno-političkom ambijentu koji je stvoren Ustavom i zakonima Republike Srbije i politikom nacionalne ravnopravosti, koju vodi SPS i koja predstavlja njeno trajno opredeljenje, pripadnicima 26 nacionalnih manjina i etničkih grupa u Vojvodini, uključujući i albansku manjinu, omogućeno je puno ispoljavanje, negovanje i očuvanje nacionalnog identiteta i ostvarivanje građanskih i kolektivnih prava.
Ova prava koriste se po znatno većem obimu i sadržaju od standarda i prava definisanih u međunarodnim poveljama i konvencijama. Na to smo ponosni. Zašto se onda ovaj korpus prava i ustavno-pravnih garancija, koje sadrži Ustav i zakoni Republike Srbije i koji stoje na raspolaganju svim pripadnicima svih nacionalnih manjina i etničkih grupa na čitavoj teritoriji Srbije, ne koristi samo na Kosmetu i od strane dela građana albanske nacionalnosti? Verovatno zato što se na njih vrši permanentan pritisak i teror od strane političkih lidera, kojima se lojalno ponašanje Albanaca ne uklapa u javno proklamovani program otcepljenja od Srbije.
Međutim, oni moraju znati da to ova Srbija neće dopustiti ni pod kojim uslovima, neće dopustiti ni građani Srbije koji će svojim masovnim izlaskom na referendum 23. aprila i svojim odlučnim - ne - stranom mešanju obavezati svoje rukovodstvo da istraje u borbi za očuvanje celovitosti Srbije, njene slobode i nezavisnosti.

Došao je narodni poslanik Dragomir Pavlović, pa mu dajem reč, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Uvaženi predsedniče, uvažene kolege, ja sam poslanik iz opštine Klina, na čijoj je teritoriji bilo ovo poslednje gnusno delo koje su izvršile terorističke bande albanskih separatista.
Ono što sam hteo da kažem vezano za ovo je sledeće: ovi ljudi, koji su ubijeni sa područja opštine Klina, nisu ničim drugim krivi, samo su krivi za to što nisu hteli da prihvate terorizam koji je organizovan od strane albanskih separatista. Jednostavno, taj način borbe njima kao Šiptarima nije odgovarao, a to njihovo neprihvatanje terorizma koštalo ih je života.
Moram da vam kažem jednu stvar, koja je veoma teška, pogotovu za pripadnike albanske nacionalnosti na Kosmetu, a to je, da su izloženi teroru koji je nezapamćen. Radi se o pljački, radi se o silovanjima i na kraju o ubistvima ljudi koji ne podržavaju albanski terorizam na Kosovu. Smatram da državni organi države Srbije moraju još više da pojačaju borbu protiv terorizma, jer ta borba koja je otpočela na Kosmetu mnogo je pozitivno uticala na sve građane Kosmeta, jer su za zajednički život u Srbiji.
Inače, kada se tiče referenduma, što se tiče građana Kline, referendum - da. Što se tiče mešanja u unutrašnje stvari Srbije to - ne.

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Đorđević, neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Pantić.

 Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani predsedniče Skupštine, danas je pred nama predlog Vlade Republike Srbije o ovom referendumu, o kome celokupni parlament treba da se izjasni da li će da se prihvati. Mislim da je sasvim jasno da će velika većina u parlamentu izglasati ovaj predlog.
Da li će srpski narod prihvatiti da strani emisari komadaju našu svetu srpsku zemlju Kosmet, odnosno Kosovo i Metohiju, kao našu najsvetiju zemlju, ili ćemo se odlučno odupreti tim novim pritiscima SAD i zapadnih sila, koje albanskoj manjini na Kosovu daju neka nerealna obećanja. Ponašanje stranih zapadnih emisara, koji posećuju Srbiju, imaju jasan cilj stvaranja novih žarišta na Balkanu, stvaranje nestabilnog prostora i mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, kao što je danas Srbija. Volja srpskog naroda i građana Srbije je bila neprikosnovena. Iz tog razloga, uveren sam da će se na referendumu građani Srbije izjasniti u velikoj većini u slobodarskom duhu, kako su to uvek umeli kroz istoriju da čine.
Oni koji su rasturili bivšu Jugoslaviju (SFRJ) izazvali su rat u bivšim jugoslovenskim republikama i sada prave isti scenario u želji da raskomadaju ovaj deo srpske države, koji je pod suverenošću srpskog naroda. Prete uvođenjem teških ekonomskih sankcija . Misle da će narod Srbije popustiti. Neka se oni brinu o svojim državama Zapada, a nas neka ostave, mi ćemo sami da rešimo pitanje Kosova i Metohije. Činjenica je da u Srbiji ima onih snaga koje zagovaraju strano mešanje na Kosovu. Pojedinci pokušavaju da plaše srpski narod i građane Srbije, pojedinci poput Nenada Čanka i Dragana Veselinova, koji su poslanici u ovoj skupštini. Ali, njih je veoma malo i imaju malo uporište u Srbiji.
Cinizam pojedinih lidera opozicije sastoji se u njihovim izjavama da treba pustiti strane posmatrače da dođu, kako bi širili istinu o Kosovu i Srbiji po celom svetu. Te strane sile su i izazvale ovo što se dešava na Kosovu. One su najbolje obaveštene i sve znaju o tome. Pričati tako nešto za ovom govornicom od strane pojedinih poslanika mislim da je krajnje neozbiljno a istovremeno govoriti da je Kosovo neodvojivi deo Srbije.
Dakle, pitanje Kosova i Metohije je unutrašnje pitanje Republike Srbije. To pitanje Kosova je tobože nepoštovanje ljudskih prava na Kosovu od strane ove vlasti, a u stvari je početni deo scenarija za internacionalizaciju Kosova i Metohije.Siguran sam da će ova skupština ogromnom većinom doneti odluku o raspisivanju referenduma i da će srpski narod velikom većinom izaći na referendum i odlučno reći ne stranom mešanju i dovođenju stranog faktora na teritoriju suverene države Srbije.

Ima reč narodni poslanik Dragoljub Pantić. Neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  danas je bilo raznih diskusija. Dosta se govorilo. Ja nemam mnogo toga da kažem. Ali,  nešto moram da kažem u ime svojih birača. To je da izrazim zadovoljstvo što su se sve političke organizacije , bar one ozbiljne u ovoj skupštini,  pozitivno izjasnile o pitanju referenduma. To je samo prvi korak koji je učinjen. Sledeći i završni korak ka cilju treba da bude referendum. Taj korak će učiniti srpski narod. Time će biti uslišena vekovna molitva srpskog naroda koja glasi: Daj  Bože da se Srbi slože.
(aplauz)

Ima reč narodni poslanik Tomislav Penezić. Neka se pripremi poslednji prijavljeni diskutant Mihalj Kertes.

Dolazim iz Raške oblasti i Priboja. Čudi me da nemate nijedne pohvalne reči za  moje susede iz Sandžaka. Tu smo negde.  Obratili su nam se čistim srpskim jezikom i poštedeli nas simultanog prevođenja. Verovatno bismo morali potražiti prevodioca u Sjedinjenim  Američkim Državama,  jer bošnjački ne znamo.  Ovo što su danas ovde izneli , gotovo su sve laži. Ja sam profesor srpskog jezika i  govorim Vukovim jezikom.
Većina građana Srbije muslimanske veroispovesti , znate da ih zovemo Srbima muslimanske veroispovesti, nije saglasna sa iznetim od strane poslanika iz Novog Pazara . Mislim da su oba iz Novog Pazara. Verujte, stanje u Raškoj oblasti je sasvim drukčije. Veliki deo kapitala je u muslimanskim rukama, mada su procentualno u mnogo manjem broju. U to se možete uveriti u Priboju. U Priboju je 20 i nešto procenata muslimanskog stanovništva, a ostalo su Srbi. Sećate se , Zemun je kritikovan što se grade kiosci, a u Priboju se Muslimanu daje da na trotoaru, gde je autobuska stanica, pravi kiosk za prodaju mešovite robe.
Mislim da me gledaju moji Pribojci, moji prijatelji, i Srbi i Muslimani, jer imam prijatelja i među Srbima i među Muslimanima. Družimo se. Nije tako kako vi kažete. Gospodo, ako ste već tražili, ja vas moram podsetiti da je prva kuća koja je zapaljena (ne želim da razvijam diskusiju o tome) bila kuća Prionića, srpska kuća, zapaljena od muslimanskog življa, ispod Zabrnice, koja je većinski , muslimanska.
Prema tome, nadam se da se neće povesti ostali žitelji Raške oblasti, koji su muslimanske veroispovesti, da i oni, kao predstavnici nekog dela liste za Sandžak, priželjkuju krvavu kosovsku večeru, sa koje će oni ugrabiti jedan delić koji se zove samostalni Sandžak, gde bi oni, verovatno, voleli da se umesto ovih imena prozivaju i kažu : Ima reč Šemsudin Beg ili Džemail Agan.