Zahvaljujem. Ima reč Žarko Jokanović, šef poslaničkog kluba Nove demokratije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija, demokratska, državotvorna, patriotska i odgovorna politička stranka smatra da probleme na Kosovu i Metohiji moramo i možemo rešavati sami u dijalogu sa etničkim Albancima.
Od najvećeg je značaja opredeljenje većine građana i političkih stranaka, slobodno mogu da kažem, opšti konsenzus o tome da je Kosovo sastavni deo Srbije, da su secesije i promene granica apsolutno neprihvatljivi i da se rešenje mora tražiti u okviru definisanja sadržaja autonomije i potpunog ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava, uz suzbijanje terorizma i nasilja.
Način dolaska do tog cilja je isključivo demokratskim sredstvima, dijalogom i potpunim otklanjanjem potencijalnog ratnog sukoba, uz odricanje od ekstremnih stavova, kao što su secesija, promene granica ili održavanje postojećeg stanja.
Nova demokratija smatra da je legalno pravo Skupštine Srbije da raspiše referendum. Međutim, smatramo da predloženi referendum, posebno sa ovako definisanim pitanjem sada nije i neophodan, jer odgovor na referendumsko pitanje već je zapisan u Ustavu Srbije, koji mi poštujemo, prihvatamo i sprovodimo, a odgovor je jasan - Kosovo je Srbija.
Izabrani predstavnici naroda moraju snositi svoj deo odgovornosti u pronalaženju adekvatnog rešenja. U tome im ne treba vezivati ruke, jer je od načina na koji se do rešenja dolazi mnogo bitnije to da konačno rešenje bude u interesu srpskog naroda i srpske države. Zato, logično bi bilo da redosled poteza bude drugačiji, da građani Srbije na referendumu potvrde konačni sporazum koji bi se postigao između predstavnika države Srbije i predstavnika albanske nacionalne manjine, da tu bude poslednja i konačna volja naroda.
Nova demokratija odlučno odbacuje nametanje gotovih rešenja od strane međunarodne zajednice, ali smatramo da nema potrebe odbacivati korisne, dobre usluge pojedinih međunarodnih faktora, potogovo ne onih koji su na liniji nalaska rešenja u okviru postojećih granica, koji se protive secesiji i koji odlučno osuđuju terorizam.
Logično je da se ne prihvataju sugestije i rešenja koja ugrožavaju nacionalni i državni interes Srbije. Zato verujem da nema nikoga ko bi u Srbiji na to pristao.
U bližoj prošlosti imali smo primere sprovedenih referenduma u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, koji su rezultirali nesagledivim posledicama. Upravo je Skupština Srbije osudila svaku manipulaciju i zloupotrebu narodne volje, za koju smo tada bili uvereni da se dešavala. Isto tako, imali smo primere angažovanja međunarodne zajednice, koja je pomogla da se određeni problemi reše. Setimo se samo Dejtonskog sporazuma i Pariskog mirovnog ugovora, do kojih se došlo u saradnji sa međunarodnim činiocima, a to je bilo široko pozdravljeno i nikom odgovornom, razboritom i normalnom nije palo na pamet da to nazove izdajom, tim pre što se Republika Srpska sada nalazi na putu obnove i uključivanja u međunarodne organizacije i institucije.
Takođe, Skupština Srbije je na predlog predsednika Miloševića usvojila lex specialis, zakon koji je bio praktična primena arbitraže Felipea Gonzalesa u pogledu problema lokalnih izbora u Srbiji. Tada su splasnule političke tenzije u našoj državi.
Pre samo nekoliko dana predstavnici Vlade Srbije u grupi tri plus tri potpisali su sporazum o normalizaciji nastave na Kosovu, uz posredovanje Monsinjora Palje, predstavnika katoličke organizacije sveti Euđidio, koji je imao posredničku misiju.
Ovi primeri nam ukazuju da angažovanje međunarodnih organizacija i institucija ne mora biti isključivo na štetu Srbije i srpskog naroda i da nije mudro zatvoriti vrata međunarodnoj zajednici, koja bi nakon toga mogla promeniti svoj, za nas sada od strane velikog broja značajnih međunarodnih faktora, pozitivan stav da nema secesije, da nema promene granica i da se dijalogom mora doći do rešenja, da Kosovo mora biti sastavni deo države Srbije. Posledice bi mogle biti drastične, novi talas sankcija, izolacija, suprotstavljenost celom svetu, uz opasnost sukoba širih razmera. To bi otežalo našu situaciju, a otežalo bi i mogućnost da branimo i odbranimo ispravne i nesporne pozicije o očuvanju celovitosti i jedinstva naše države.
Kao srpski patriota zalažem se da mi ubedimo svet u ispravnost naših pozicija, jer mi nemamo šta da krijemo, jer su sve činjenice na strani Srbije i srpskog naroda. Ne treba da bežimo od sveta, već da mu idemo u susret, u punu diplomatsku ofanzivu, bez straha i bojazni da ćemo biti neshvaćeni. Razgovarajmo sa svima, ubeđujmo, borimo se i lobirajmo za naše pozicije. Uostalom, i aktuelni predsednik Srbije, gospodin Milan Milutinović na poslednjim izborima dobio je podršku i poverenje naroda, pre svega i zbog svog osnovnog opredeljenja i slogana - "I Srbija i svet", zbog pune orijentacije za normalizaciju odnosa sa međunarodnom zajednicom, za punopravno uključivanje u sve međunarodne i evropske organizacije i institucije.
Zato Nova demokratija smatra da je najveći patriotizam danas ne napraviti ni jedan pogrešan korak, koji bi išao u prilog mogućnosti da naši protivnici dobiju neku šansu za sebe. Nama je potrebno da ničim ne suzimo mogućnost za rešenje problema Kosmeta, da ne zatvaramo puteve za obnovu i ekonomski preobražaj Srbije. Za Kosovo u Srbiji pozdrav od Nove demokratije.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Nenad Čanak, šef poslaničkog kluba Koalicije "Vojvodina".

Dame i gospodo, ovde mi razgovaramo, koliko sam razumeo, oko ovog referenduma. Oko toga je najmanje reči bilo. Do sada niste pitali narod ništa, a sada bi da ga pitate. Što ga niste pitali kada je trebalo  deliti pare koje ste dobijali prodajući narodnu imovinu, nego ga pitate sada kada se spremate za još jedan rat koji ćete da izgubite.
To u Vojvodini proći neće. To odmah da znate.
Drugo, ja sam sa ove skupštinske govornice predlagao da se napravi anketni odbor, da ispita događaje u Drenici. Niste hteli, rekli ste - nećete. Da li je tako bilo - tako je bilo. A sada vam Ujedinjene nacije prave anketni odbor, koji će to isto da uradi.
Isto to će se desiti i na Kosovu. Pre svega, albanskim ekstremistima ne odgovara internacionalizacija Kosova, jer međunarodna zajednica ima čvrste stavove - da nema menjanja granica i da je Kosovo deo Srbije, koji mora dobiti visok stepen autonomije.
To što vi sada pokušavate ovde da uradite će dovesti celu ovu zemlju u situaciju da se kosovsko pitanje rešava ratom.
Treće, ovo pitanje koje se, kao, predlaže, je koješta, zato što kaže: Da li se prihvata učešće stranih predstavnika? Kakvih stranih predstavnika? Jesu li to humanitarne organizacije, jesu li to bankari, jesu li to novinari, ko su ti strani predstavnici, koji strani predstavnici, čega strani predstavnici?
Da li to znači da i Crnogorci ne mogu da učestvuju u svemu tome, jer se to rešava u Skupštini Srbije, da li je Crna Gora strana sila, u uslovima ovog referenduma? To je ono što ja ovde pitam, i da li je ovo pitanje sračunato na razbijanje ove zemlje, tj. Savezne Republike Jugoslavije? To je prvo pitanje.
Drugo, ovaj problem o kome treba da razgovaramo, kakav je to problem? Problema ima raznih - ima ekonomskih, ima ekoloških, ima političkih, ima najraznovrsnijih. O kojim se ovde problemima radi (obraća se poslaniku iz sale: ima i mentalnih, u pravu ste, da, Vi to najbolje znate).
Dakle, to želim da se razjasnimo: Koji problemi, koji strani predstavnici? Druže Vojo, Vas kad vidim, znam da je Srbija propala.
E, dakle, radi se o jednostavnoj stvari - ovaj referendum je prevara, koja služi tome da se ova zemlja uvede u rat, da se između zaslužene kazne režimu Slobodana Miloševića i međunarodne zajednice postavi ceo jedan narod.
Meni lično inostranstvo uopšte ne nedostaje, iz jednostavnog razloga što, kada pogledam klupu za Vladu, kao da sam u Hagu. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Zoran Anđelković, u ime poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije (replika.)

Žito je oduvek imalo svoj kukolj, svaki narod je imao svog Brankovića. I mi imamo svog Brankovića. Ja gospodinu Čanku želim da kažem da se on u tome danas našao. Ali, kao što on reče, to u Vojvodini neće proći, ja njemu želim da kažem da u Srbiji neće proći razbijanje Srbije, ni na Kosovu, ni u Vojvodini, ni u bilo kom drugom delu Srbije, a Brankovića će i ubuduće, verovatno, biti.
A kad je reč o tome, kako reče Žarko Jokanović, da političari ne učine pogrešan korak, upravo zato smo se i danas okupili, upravo zato je i inicijativa predsednika Jugoslavije i predlog Vlade Republike Srbije da se raspiše referendum i da narod odluči - da li smo za to da ti međunarodni posrednici utiču i odlučuju kako ćemo mi unutar Srbije da stvorimo prave odnose ili ne?
Zato smo i ubeđeni da će narod pravilno da odlučuje, a neće da odluči onako kao su ovde neki sada rekli. A kako su međunarodni posrednici pružali dobre usluge, sećamo se 7. jula 1991. godine, i tada je bilo isto - dobre usluge, dobre namere, i Brionska konferencija je tada, kao što se sećate, vrlo precizno odmah zaključila - početak razbijanja Jugoslavije. Slovenija istog trenutka, a kasnije parče po parče.
Takve dobre usluge i danas se nude i takve dobre usluge su već saopštene - šta se hoće: specijalni statusi, autonomije, republike itd. Znači, ista meta, isto odstojanje.
Iz tih razloga sam ubeđen da će i ova skupština, i ovaj narod, reći tome ne.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak (odgovor na repliku).

 U Vojvodini ovog trenutka ima 24 hiljade invalida ratova, u kojima ova zemlja, navodno, nije učestvovala. Ako vi mislite da ćete uvući celu ovu zemlju ponovo u nesreću, kako ste je uvlačili, tu ste se, gospodo, malo prevarili.

Ima reč narodni poslanik Duško Matković.

Poštovani predsedniče, poštovano Predsedništvo, poštovane kolege poslanici,  pitanje o kome mi danas raspravljamo i o kome ćemo odlučiti je daleko značajnije, nego pitanje i odgovor na jedan referendum. Najznačajnije pitanje u okviru srpskog nacionalnog pitanja je pitanje Kosova i Metohije.
Zato smatram, siguran sam, da će i narodni poslanici i narod Srbije dati precizan i jasan odgovor i na ovo pitanje. Građani i narod Srbije već desetak godina, kroz mnogobrojne izbore, kroz mnogo izjašnjavanja su trasirali put jedne ozbiljne narodne politike, koju državno rukovodstvo Srbije, i sada Savezne Republike Jugoslavije, sprovodi na najozbiljniji način, u interesu svih građana i naroda Srbije.
Sada je pred nama jedno pitanje o kome narod u Srbiji i građani Srbije treba da daju jedan narodni odgovor. Ja sam siguran da će kroz ovo pitanje, koje je postavljeno, oko učešća stranih posrednika u razrešavanju pitanja u Srbiji, odnosno u razrešavanju pitanja Kosova i Metohije, odgovor biti jasan, odgovor na bazi narodne politike, koja je u Srbiji prisutna.
Želim da dam nekoliko elemenata koji će i Narodnoj skupštini Srbije, ali i narodu Srbije, omogućiti da na jasan način međunarodnoj zajednici odgovori na pitanje, koje je pred nama. Pre svega, želim da kažem da je Srbija svojim Ustavom i svojim ponašanjem omogućila Albancima u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, sva građanska prava, korišćenje verskih, kulturnih i ostalih sloboda.
Zašto oni ta prava ne koriste? Najdrastičniji odgovor na to smo dobili juče. Videli ste one slike, koje su obišle svet, onih šest masakriranih Albanaca, koji su poštovali Srbiju, bili lojalni građani Srbije, bavili se poslom, videli ste onog čoveka i njegova dva sina, koji su izmasakrirani, zato što su se bavili svojim poslom i poštovali zakone Srbije.
To je osnovni odgovor - zašto Albanci ne koriste svoja prava, koja im je Srbija dala. Ne koriste, jer im to ne da separatističko rukovodstvo njihovih Albanaca na Kosovu i ne daju im njihove terorističke grupe, grupe koje sačinjavaju ne samo oni koji žive na Kosovu i Metohiji, nego i koji dolaze iz Albanije.
To je prvi element koji sam dao kao prilog odgovoru na pitanje koje je postavljeno na referendumu. Želim da podsetim na nedavne događaje u Albaniji, koje smo mi skoro zaboravili. Videli smo da je velika i bezrezervna međunarodna podrška Berišinom režimu bila takva da je dovela do masovnog krvoprolića, do pogibije stotine civila.
Posledice te politike i te podrške, koju je Albanija imala od međunarodne zajednice i njihovih predvodnika i eksponenata, imamo i sada. Još uvek, svakodnevno, u Albaniji ginu od onog oružja, koje je tada odneto iz kasarni, ljudi koji su nedužni, rešavaju se pitanja van zakona i deo tog problema je svakako preliven i na Kosovu i Metohiji.
Postavljam pitanje - da li neko hoće da formira dve ili više Albanija, da bi zatim formirao Veliku Albaniju? Naravno da to može i da se analizira, ali, kratak odgovor je - žele, ali to nije realno.
Želim da kažem i albanskom narodu na Kosovu, da u tu avanturu ne smeju da uđu, jer to ne može da se ostvari na ovim prostorima.
Želeo bih da kažem nekoliko rečenica o ekonomskom aspektu ovog problema. Najveći broj privrednih subjekata, fabrika, jedinica, pogona na Kosovu i Metohiji je sastavni deo privrednog tkiva Srbije. Ja sam na čelu jedne fabrike u Srbiji, koja ima tri svoja pogona ili deoničarska društva na Kosovu, koji dobro rade. Tamo rade stotinu, čak bih rekao preko hiljadu Albanaca. Ti Albanci su u strahu, pogotovu posle onog masakra od juče. Mi znamo za njihove strahove, a istovremeno znamo i za lojalnost Srbiji i želju da se pitanja na Kosovu rešavaju kroz dijalog, a da je tajna rešenja u ekonomskoj sferi.
Dakle, podrivanjem razrešavanja ovog političkog pitanja od strane međunarodne zajednice u okviru Srbije, podriva se i ekonomski suverenitet i ekonomsko tkivo Srbije. To je veoma, veoma važno. To radnici Albanci u fabrikama na Kosovu znaju.
Po mom mišljenju, dijalog je sada put za rešenje političkih problema kroz politički proces. Ali, moje je duboko uverenje da pravilno rešenje na Kosovu je u ekonomskoj sferi, da se svi Albanci vrate na posao, ili da rade slobodno svoj privatni posao i da onda u drugi plan dođe pitanje ko je Albanac, ko je Turčin, ko kojoj naciji i narodu pripada, a da u prvi plan dođe pitanje kolika mu je plata, gde radi, da li njegov privatni posao ide dobro ili ne ide, kakva je ukupna ekonomska problematika. To su pitanja koja će trajno da razreše problem na Kosovu.
Oko posrednika želim na politički rizičan način da dam odgovor zašto nama posrednici ne trebaju. Predstavnici ovog rukovodstva, separatističkog, albanskih partija, ili Albanaca na Kosovu su jasno rekli, oni su za nezavisnost. Oni su masku skinuli, rekli da je njihov politički cilj nezavisnost. Srbija je takođe jasno rekla za šta je: za dijalog, za poštovanje građanskih, ljudskih prava, verskih sloboda i ponavljam, za dijalog. Šta sada tu posrednici treba da nam pomognu? Je li da pomognu njima da dobiju nezavisnost ili da pomognu nama da realizujemo politiku zacrtanu u našem Ustavu? Ne treba nam tu pomoć. To su argumenti. To je politička i ukupna narodna logika da posrednici tu nisu potrebni zato što odgovor i rešavanje u vezi sa ovim problemom znamo. Neka posrednici kažu Albancima na Kosovu da je nezavisnost nemoguća i da treba da sednu da razgovaraju i da se dogovore u okviru ovoga što je međunarodno verifikovano.
Ponavljam, da kažu Albancima na Kosovu, oni su to rekli kao parolu i frazu, ali, treba da sednu i da kažu Albancima na Kosovu - nema nezavisnosti. Gde nama trebaju posrednici? Trebaju nam posrednici između onoga što je Evropska unija i SR Jugoslavija. To treba da se unapredi u našim odnosima. Mi sada imamo kaznene mere Evropske unije. Na svaki naš proizvod koji ide u Evropsku uniju imamo carinu od 6, 10, 11%. To nam je za prva tri meseca odnelo 62 miliona dolara. Neka posrednici pomognu normalizaciji naših odnosa sa Evropskom unijom, da kapital iz Evropske unije dođe u Jugoslaviju i ide na Kosovo, u Gnjilane, u Vučitrn, u Trepču itd., pa ćete da vidite kako će da se umiri Kosovo i da se onda reši politički problem na Kosovu.
Završavam. Rezolucija Ujedinjenih nacija u zadnjih pet tačaka, koje se odnose na ovaj problem, u stvari govori o posrednicima internacionalizacije. Onako, kako je postavljeno, to je destrukcija Srbije i Jugoslavije. Mi to ne možemo prihvatiti. Narodna politika u Srbiji to neće prihvatiti, to će ovaj referendum da kaže. Dalje, najavljuje se nekakva selektivnost u sankcijama. To je takođe još jedan argument za ovu moju tvrdnju. Selektivnost, koja? Da će se uvesti sankcije prema pojedincima, da će se uvesti sankcije prema Srbiji, a ne prema Crnoj Gori. To je konkretna manifestacija internacionalizacije jednog selektivnog pristupa i duplih standarda. Siguran sam da to ne može da prođe i jasan odgovor na sva ova pitanja daće narod i građani Srbije na referendumu.