Dame i gospodo, nalazimo se, očigledno, pred jednim od istorijskih trenutaka po kojem će nas, ako budemo uspešno rešili teškoće koje su se nagomilale, sećati naši potomci.
Mnogo godina je proteklo u kojima su se nagomilavali problemi i konflikti na Kosovu. Možda nije na nama iz Vojvodine, možda nije ni pristojno da prvi iznosimo rešenja koja bi se ticala kosovskog problema. Danas ni nema smisla to iznositi. Na dnevnom redu je referendum. No, ukoliko se može ponuditi život u toleranciji, ono što je kod nas između Srba, Mađara, Hrvata, Rusina, Slovaka, Rumuna, Bugara, Makedonaca, Crnogoraca i drugih, spremni smo, ako ništa drugo nemamo, da bar to ponudimo onima koji žive na Kosovu.
Mi smo najdalje od Kosova. Nije na nama da prvi nudimo rešenja, jer problem i težinu Kosova mi najmanje u Srbiji osećamo. Ali, to ne znači da nam nedostaje politička volja i politička dužnost da , zajedno sa svim građanima Srbije, učestvujemo u rešavanju ovog verovatno i najtežeg političkog problema koji nas je u ovoj deceniji, prošloj deceniji, zadesio, a možda će nas čekati i u narednoj deceniji, da ga rešavamo.
Ovaj referendum , sam po sebi, neće nešto rešiti. To vi dobro znate. Nema posebnog razloga da svoj narod pitamo da li je za to da bude suveren u svojoj državi i da odbije međunarodne pritiske koji vode rešenjima koja nisu i naša volja. Sa tog stanovišta, mi podržavamo pravo svih naših građana , jer je to ustavno pravo , da u svojoj kući budemo svoji gospodari.
Naš narod je toliko puta u istoriji pokazivao da ume da brani svoju slobodu i svoj ponos - od Marice, od Kosova, od Ustanka Srba u Banatu 1594. godine, od Svetog Teodora Vršačkog, do Đorđa Petrovića, do Srpskog Vojvodstva iz 1848 godine, do balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, sremskog fronta, odbijanja da se podvrgnemo pritisku Sovjetskog Saveza i u mnogim drugim prilikama. Naš narod je junački narod. Nije ga potrebno posebno ispitivati da li će inostranstvu kazati ne tamo gde misli da je to korisno.
Ono što mi želimo da naglasimo jeste da nam je poznat odgovor našeg naroda na referendumsko pitanje. Ono što nama nije poznato, to je šta je stav naše Vlade oko kosovskog pitanja. Mi možemo raspisati referendum. Odgovor će biti ne. To nam je jasno. Ali, ne znamo šta naša Vlada hoće na Kosovu. Naš narod hoće mir, hoće ekonomski razvoj, naš narod ne odbija ekonomsku, političku, kulturnu, sportsku i drugu saradnju sa inostranstvom. Ali, želi da zna koja je politička platforma naše Vlade u pregovorima sa kosovskim Albancima. Albanci su formirali svoj pregovarački tim. Koliko će taj tim njima značiti, neka to oni sami vide u budućnosti. Mi jesmo formirali izvestan pregovarački tim , ali taj tim nema pregovaračke platforme. Šta čine predstavnici na čijem je čelu Ratko Marković u Prištini? Zašto je danas u Prištini Predsednik naše Republike? O čemu on želi da razgovara sa Albancima koji , opet, neće doći? S kojim stavovima oni odlaze na Kosovo i Metohiju, sa kojim argumentima čekaju protivargumente?
Ova skupština jeste nadležna da ovde formiramo političku platformu našeg odnosa prema Albancima na Kosovu. Mi čvrsto poštujemo jedinstvo u Srbiji. Srbija je jedna zemlja. Mi hoćemo jednu granicu, jednu zastavu, jedan ustav, jednu valutu, jednu centralnu banku, jednu spoljnu politiku, jednu vojsku. No, moramo biti svesni da ovaj politički sistem ne možemo više nuditi našim građanima. Ovaj politički sistem je bio pokriće za veliku pljačku, za strašnu redistribuciju imovine i novca , gde je nekoliko stotina beogradskih i drugih porodica postalo milionersko, a milioni su u siromaštvu i obezglavljeni.
Šta mi hoćemo danas da pitamo svoj narod? U njemu je puno krvi. Ima li u našoj Vladi krvi ili u venama naše Vlade teče profit i korupcija? Nema potrebe pitati naš narod da li je junačan, da li je hrabar, da li će reći ne. Naša Vlada danas treba da bude hrabra i da izađe pred nas sa predlogom platforme.
Mi koji ovde predstavljamo građane, koji smo nosioci delegiranog suvereniteta našeg naroda, treba da raspravljamo, ne moramo ovog trenutka, ali moramo postaviti na dnevni red Skupštine Republike Srbije kosovsko pitanje da bismo izgradili političku platformu.
Ova vlast ili ova vlada nije naše građane pitala u prošlosti nešto što je bilo mnogo važnije, nije pitala Vojvođane da li hoće da izgube autonomiju, nije pitala naš narod da li hoće da ide u rat u Bosnu i Hrvatsku, ova vlada nije pitala naš narod da li hoće drugu po veličini inflaciju u istoriji, nije pitala da li u Dejtonu hoće da izgubi vojsku. Predsednik Republike, posle Dejtona, nije došao u ovu skupštinu da kaže da mi više vojske nemamo, da je on potpisao sporazum po kojem smo isekli polovinu tenkova, polovinu aviona, polovinu haubica, polovinu ratnog raketnog sistema. Čime ćemo da se branimo? Nije došao da nam kaže da je Vojvodina pusta, da nema odbrane , da nema oklopnog bataljona na njenoj teritoriji.
O tim stvarima nikada nismo razgovarali. Nismo raspisivali referendum o tim stvarima.
Zato, znajući kakav će biti odgovor našeg naroda, odmah želimo da naglasimo da taj odgovor ne znači aboliciju za grešku naše Vlade, za ogromne propuste, za siromaštvo i bedu. Nemojte misliti, ubeđen sam , mnogima među vama ne treba mnogo dokazivati , volja naroda znači da naša Vlada treba da nastavi da razgovara i pregovara na Kosovu, a da ne zna o čemu. Želimo jasnu političku platformu. Otvorimo diskusiju ovde, u Skupštini.
Neka naš narod izađe na referendum. Onaj ko izađe i kaže stranim silama ne, jeste patriota. I onaj ko ne izađe , jer smatra da je dovoljno junačan i da ga ne treba potcenjivati ovakvim pitanjima, i on je patriota. I jedni i drugi su patriote. Jedini nepatriota u našoj Srbiji je naša kukavička vlada. Ja je pozivam da izađe za ovu govornicu i da kaže šta ona hoće na Kosovu , ne narod.
Hvala. (aplauz)