Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik dr Radoslav Jović, a neka se pripremi narodni poslanik Ljuan Koka.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo, ako smo se danas okupili ovde u ovom najznačajnijem domu Republike Srbije da kao ozbiljni ljudi, predstavnici naroda, kažemo svoju reč o najvažnijim državnim i nacionalnim interesima, u tom slučaju imamo i obavezu da zbog svih mogućih posledica odluke koju ćemo danas doneti, problem sagledamo celovito.
Dakle, ako prihvatimo činjenicu da je referendum nekada neophodan i nužan, a pogotovo na pitanjima koja duboko zadiru u interese države i naroda, kao što je slučaj i danas na pitanju Kosmeta, onda moramo biti do kraja principijelni i odgovorni, jasno definisati šta pod referendumom podrazumevamo i kako možemo obezbediti da taj čin izjašnjavanja građana bude zaista demokratski čin.
U tom slučaju, ishod referenduma će biti prihvaćen i od samih građana. Oni će ga doživeti kao istinski čin preuzimanja dela odgovornosti za ono što će se iza toga desiti. Taj ishod će biti obavezujući i za nas koji smo nosioci vlasti u ovoj zemlji, a pogotovo za Vladu koja će sprovoditi operativne mere.
S druge strane, sama priprema za referendum i njeno sprovođenje po najvišim standardima razvijenih demokratija sveta, daće odgovarajuću snagu rezultatu referenduma prilikom njegovog legitimisanja pred domaćom i svetskom javnošću.
Zato uvažene koleginice i kolege predlažem sledeće:
1. Da Skupština Srbije odmah zatraži od svih medija u ovoj državi, a pogotovo od državnih, da se deblokiraju, da se odmah otvori javna rasprava u kojoj će se problem Kosmeta i šta on znači za naš narod i našu državu, sagledati što je moguće celovitije.
Reč, pre svega, treba dati umnim i stručnim ljudima, istoričarima, etnolozima, pravnicima, ekonomistima, predstavnicima crkve, kulturnim radnicima, predstavnicima Srba sa Kosmeta, ali i predstavnicima nacionalnih manjina u ovoj zemlji. Tek tako će taj običan čovek koji već dugo na svojim plećima oseća svu muku i čemer onoga što nas je snašlo u nekoliko minulih godina, biti u stanju da sagleda suštinu problema koji je pred svima nama, da se odluči onako kako ga argumenti i činjenice navode i da iza toga ponese deo odgovornosti za našu zajedničku sudbinu.
Pitanje Kosmeta jeste u ovom trenutku istorijsko, državno i nacionalno pitanje Srbije od vrhunskog značaja. Kao takvo prosto je nametnulo sud da se niti sme, niti može dovoditi u vezu sa politikom bilo koje političke stranke ili ličnosti. Ono je naše zajedničko nacionalno pitanje i pitanje svih građana koji žive u Srbiji i ni po koju cenu se ne sme zloupotrebljavati za ubiranje sitnih političkih poena.
Na ovom pitanju svi polažemo ispit zrelosti pred istorijom i zato se odmah mora obustaviti sva kampanja, koja se trenutno vodi na medijima i koja po svojoj suštini nije ništa drugo do prizemni marketing, koji postaje negacija same ideje referenduma i uzvišenih ciljeva države i nacije koji se postavljaju u kontekst samog čina izjašnjavanja i odlučivanja od strane naroda.
Dakle, pred očima svetske i domaće javnosti treba sve ovo uraditi da se uvere da u državi Srbiji i u srpskom narodu postoje i pitanja oko kojih nema nesrećnih podela.
2. Takođe predlažem da nadležni organi Republike Srbije, kao i savezne države, preduzmu niz odgovarajućih mera.
a) da krenu u opštu diplomatsku ofanzivu i da tumače pred svetom šta je to minimum naših državnih i nacionalnih interesa, ispod kojeg se ne sme i ne može ići ni po koju cenu i da za to postoje jasni razlozi.
Predsednik Srbije, gospodin Minutinović bi morao naći način da uspostavi kontakt sa predstavnicima velikih sila, da u traženju zajedničkih interesa na Balkanu iznađe tačke oslonca i uporište koje će Srbiju i njene građane podržati u nastojanju da reše svoje vitalne i egzistencionalne probleme.
b) nadležni organi takođe moraju krenuti u ubrzane demokratske reforme političkog i ekonomskog sistema, da se konkretnim merama i potezima legitimišu i pred svetom i pred svojim građanima, da su spremni da prihvate moderne demokratske standarde, priznate i usvojene u Evropi i svetu.
Na ovakvom, demokratskom i reformskom kursu steći ćemo nove prijatelje u svetu, povratiti neke stare i s pravom od njih tražiti da nas podrže. Dakle, moramo učiniti sve što je moguće da sačuvamo dostojanstvo nacije i države, a da izbegnemo najgoru varijantu, nametanje ponovnih, oštrih, ekonomskih i političkih sankcija međunarodne zajednice.
Ako pak, i pored svega što budemo činili, sankcije ipak budu uvedene, Vlada mora da ih dočeka spremna. Ona mora preduzeti niz odgovarajućih mera, koje bi bile jasno definisane u programu, a koje bi za cilj imale da maksimalno zaštite stanovništvo od još većeg neopravdanog raslojavanja, neopravdanog bogaćenja na tuđoj muci, od kriminala u svim pojavnim oblicima. Solidarnost se mora afirmisati do najvišeg stepena. Niko ne sme biti gladan i žedan, go i bos, bez bilo kakvog krova nad glavom i niko ne sme izgubiti život zbog nedostatka lekova. Sve ove mere vratiće poverenje kod običnog čoveka, povratiće se osećaj sigurnosti i uticaće da se lakše suočimo sa svim posledicama odluka koje ćemo donositi.
c) svakako je najvažnije da u pregovore sa kosmetskim Albancima uđemo sa poštenim namerama, da na jasnoj državnoj platformi ponudimo moguće modalitete rešavanja svih onih problema koji se tiču položaja te manjine i svakog njenog pripadnika. Ako to budemo radili pošteno i mudro, držeći se najviših standarda koji postoje u Evropi i svetu i ako sami ponudimo da se srpsko-albanski dijalog vodi pred licem međunarodne javnosti, jasno, bez nametanja rešenja sa strane, onda će se vrlo brzo razoružati svi oni koji na kosmetskom problemu pripremaju omču Srbiji i srpskom narodu.
Teška su ovo i preteška vremena. Za ono što danas činimo i što ćemo sutra činiti bićemo odgovorni, pre svega, pred našom decom i našim unučićima. Budemo li smogli snage da se izdignemo iznad uskih političkih i ideoloških interesa, budemo li mudro i hladne glave sagledali sve parametre danas, manje ćemo greške praviti sutra.
Ovo je vreme kada je Srbiji neophodno sabiranje pameti i mudrosti, vreme u kome dobro mora pobediti zlo, a istina laž, a to će se desiti ako budemo duhovno jaki da prihvatimo i tuđe mišljenje, ako za trenutak makar zatrpamo sve one rovove koji su nas decenijama delili i razdirali naše nacionalno biće.
Napravimo Srbiju zemljom duhovnog i materijalnog izobilja, neka se svaki čovek u njoj oseća slobodnim, sigurnim, srećnim i zadovoljnim bićem. To će nam biti najbolja brana od svih separatizama, društvenih devijacija, neistina i nepravdi. Samo tako ćemo povratiti i puno značenje reči patriotizam. Više prava na greške nemamo. Srbija je večna, a mi smo prolazni. Neka nam na tom putu rešavanja naših vitalnih, državnih i nacionalnih problema, na putu oporavka i obnove otadžbine i povratka u redove priznatih i dostojanstvenih država i nacija sveta gospod Bog pomogne.

Ima reč narodni poslanik Ljuan Koka.

Uvaženi predsedniče, uvaženi poslanici, meni, kao narodnom poslaniku, predstavniku sa prostora južne pokrajine, vrlo je važno što je pokrenut istorijsko-sudbinski proces narodnog izjašnjavanja referendumom, na inicijativu predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, i to je strateški momenat radi odbijanja stranog faktora od mešanja u unutrašnje pitanje jedne zemlje i u tome je sublimiran integritet i suverenitet države Srbije i Jugoslavije.
Narodna volja, podrška svih građana Srbije tome da je Kosovo i Metohija deo Srbije, da je Kosovo i Metohija, od postojanja države Srbije, njen deo, da je Kosovo i kolevka srpske države, kulture i duhovnosti i da je, dakle, unutrašnje pitanje Srbije, nama građanima južne pokrajine, našim porodicama i deci znači ogromnu podršku i garant da će tako i ostati.
Referendum je šansa da glasom branimo ovaj deo Srbije, a ne oružjem, ne moram da kao pripadnik nacionalne manjine to objašnjavam Srbima, ali postojanje Srbije je u stvari stalna borba za nezavisnost, slobodu i dostojanstvo ovog naroda i ove države.
Kosovo i Metohija, kao multietnička, multikulturna i multikompleksna sredina, jedinu svoju perspektivu, slobodu i dostojanstvo vidi u okviru Srbije. Referendum mora jasno da pokaže međunarodnoj zajednici da je Srbija spremna na saradnju, ali kao partner, a ne kao sužanj.
Međunarodna zajednica htela bi da ponovi za vrlo kratko vreme još jednom scenario - kako se jedna suverena zemlja razbija, drobi, kako se izaziva građanski rat i žrtve. Internacionalizacija i posredovanje je prva faza u svemu tome.
Zašto se međunarodna zajednica oglušava na jasne zahteve lidera političkih partija Albanaca o nezavisnosti Kosova. O terorizmu kao metodu ostvarivanja tog cilja najbolje mogu da govore same članice Kontakt grupe i druge evropske države, i kako se sa njim oni obračunavaju. Recimo, Velika Britanija u Irskoj, Francuska na Korzici, Španija u Baskiji, Italija koja ima toliko tih terorističkih grupa.
Jasno je da međunarodna zajednica ima sasvim druge aršine prema ovom zlu, kad se radi o Balkanu, a posebno o Srbiji. Međunarodna zajednica bi htela da terorizam i nasilje provuče kao borbu za ljudska prava. Taj film smo jednom gledali.
Na Kosovu i Metohiji živi 150 hiljada Roma i oni uživaju sva građanska prava i slobode po mnogo većim standardima, nego što Evropa propisuje. Romi koji žive na prostorima Kosova i Metohije još iz vremena Cara Dušana, ali i Muslimani, Turci, žele da bude uvažavana i njihova volja od strane međunarodne zajednice, kada govore o pravima nacionalnih manjina, kada govore o Albancima i kada govore o Kosovu i Metohiji.
U Srbiji postoji najstarija kulturna manifestacija Roma u svetu, koja okuplja svake godine dvadesetak kulturno-umetničkih društava iz cele Srbije. Iz Srbije je prvi put u svet emitovana televizijska emisija na romskom jeziku i danas postoji 15 televizijskih ili radijskih romskih redakcija.
Romskoj deci je omogućeno na Kosovu i Metohiji da uče romski jezik i istoriju kao fakultativni predmet u obrazovanju, što je jedinstveno u svetu. Još 1935. godine u Beogradu je izlazio list na romskom jeziku, a danas, pored listova koje objavljuju udruženja i pojedinci, postoji list na romskom jeziku, koji finansira Vlada Republike Srbije.
Najviši rukovodioci u svetskoj organizaciji Roma su upravo ljudi odavde iz Srbije. To su fakti i to dovoljno govori. Romi koriste sva svoja prava, ali i svoje obaveze - služe vojni rok, izlaze na izbore, na popis stanovništva, na referendum, i onda kada je u pitanju država.
I Srbiju doživljavaju onako kako i treba, kao svoju državu. Sve druge probleme koje imaju, od njihovog statusa, pa do socijalnog zbrinjavanja, žele da reše u organima i institucijama Srbije i Jugoslavije.
Danas se na Kosovu i Metohiju i ne zna tačan broj Roma. Ali, ne samo njih, nego i Muslimana, i Turaka. Mnogi tek sada doživljavaju svoje nacionalno buđenje i shvataju da su bili priklješteni albanskim hegemonizmom i asimilacijom. Ima ljudi danas, koji ne znaju više šta su, pa se izjašnjavaju kao bivši Albanci.
U programima i izjavama lidera albanskih partija kao da niko drugi ne postoji na Kosovu i Metohiji osim Albanaca. Ne postoje ni Romi, ni Muslimani, ni Turci, ni Goranci. Takav diktat prihvata i međunarodna zajednica. Oni govore o ugroženim pravima Albanaca, Albanci u stvari bojkotuju jedan deo tih prava, ali drugi deo koristi to aktivno - pravo na svojinu, na penziju, socijalna prava, pravo na zapošljavanje, na slobodno kretanje i privatni biznis.
Osamdeset do devedeset posto biznisa i kapitala na Kosovu i Metohiji drže upravo Albanci. Oni su čvrsto povezani sa privatnicima i kapitalom u Srbiji. To im ne smeta.
U Beogradu živi veliki procenat Albanaca, koji koriste sva svoja ustavna i građanska prava. Meni je važno to sa sasvim jedne druge strane, a to je da treba odvajati lidere i partije na jednu, a na drugu stranu albanski narod. Zato je referendum još jedna šansa da narod, da građani Srbije kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije i da nema posredovanja u nezavisnosti Kosova i Metohije.
O svemu drugome može da se otvori dijalog. Srbija je za to spremna. (aplauz)

Ima reč narodni poslanik Zoran Vukadinović.

Poštovani predsedniče, drage kolege narodni poslanici, imam obavezu da ispred vas ovde, kao predstavnik Raškog okruga, okruga u kome su stubovi srpske duhovnosti i srpske državnosti, zamolim građane Srbije da se dostojanstveno, demokratski izjasne na referendumu. To je naš suverenitet, pravo i obaveza da o svojoj zemlji isključivo sami odlučujemo.
Raški okrug je okrug u kome žive građani Srbije, ali ne samo Srbi, već i Muslimani, Turci i Romi, i drugi, žive složno od svog rada, da svojoj deci, svojoj porodici obezbede srećniji i bolji život.
Tako isto građani Raškog okruga žele miran, srećan i bezbedan život građanima Kosova. Ubeđen sam da će građani mog okruga na referendumu svojim masovnim izlaskom reći - ne, spoljnim neprijateljima, ali takođe reći - ne, i onima koji bi i ovaj moj okrug takođe zavili u crno.
Poštovane kolege narodni poslanici, dužan sam da to kažem zbog mog Kraljeva, Kraljeva koje su zlotvori hteli da unište, uzeli su mu mladost, uzeli su mu dušu, streljali su majke, decu, streljali su seljake, streljali su radnike, streljali su više od šest hiljada mojih građana i građana moga Kraljeva.
Nisu nam uzeli dušu, mi i dalje živimo, znatno manje brojčani, nego da nas ti koji žele zlo nisu uništili onako kako su to hteli.
Moja Srbija je građanska država. Nju niko više neće moći da deli i država, ako zatreba, mora se braniti, a braniće je građani Srbije, jer je to Ustavom kratko i jasno, nedvosmisleno rečeno.
Izdajnici u ovoj Srbiji su vekovima bili tu negde, ima ih i ovde, ima ih i spolja, ali se moraju setiti jednog - da li se sećaju da za sobom imaju porod, a za svoj porod najveća kletva je izdajstvo.
Stoga, građani Srbije, glasajte onako demokratski kako smatrate da treba, pokažite svima da je vaše pravo, i ničije drugo pravo, da branite i izjasnite se o svojoj Srbiji, jer to je prava demokratija. (aplauz)

Ima reč ministar Rada Trajković.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, želela sam da iskoristim ovu mogućnost i da vam se obratim. Strašno sam sretna što gotovo ne postoje iole ozbiljne političke partije na političkoj sceni Srbije koje  Kosovo i Metohiju vide van granica Srbije.
Žao mi je i mislim da bi bila jedina razlika, da jedan manji deo misli da treba i da bi bilo poželjno da o Kosovu i Metohiji odlučuju sa strane.
Ja ću pokušati da vam objasnim zašto ne smemo dozvoliti da nam dođu strani tutori i da nam rešavaju pitanje Kosova i Metohije.
Nemojte da mislite da se američki informativni centar, koji se nalazi u centru Prištine, bavi kulturom. Oni su tu, banalno rečeno, da se bave špijunskim poslovima. I mogu vam reći da oni odlično znaju kakvo je stanje na Kosovu i Metohiji.
Znaju svi stranci da je Ustavom iz 1974. godine, tim Ustavom do događanja naroda, stvoreno 700 etnički čistih naselja.
Znate i vi, znamo i svi mi da su Ustavom 1974. godine Srbi sa tog prostora doživeli najveći egzodus u Evropi u novijoj istoriji. Niko ne pominje taj egzodus. Tada, upisala sam se na fakultet sa proporcijom 4:1, da se zaposliš već je bila proporcija 10:1.
Ubijali su civile Srbe, otimali imovinu, širili se na nezakonit način, a razmnožavali na neprirodan način, sve u cilju i sa jednim zadatkom-osvajanja prostora srpske države. Danas, nemojte da mislite da ne znaju šta se dešava na Drenici. Nije tačno da u Drenici Srbija i srpska policija puca u civilno stanovništvo. Tačno je, i to ceo svet zna, da civilno stanovništvo zloupotrebljavaju albanski teroristi držeći ga kao štit. To su uradili u Drenici i uvek tempiraju onda kada se donose važne odluke. To je bilo pred zasedanje Kontakt grupe. Neposredno pred zasedanje Saveta bezbednosti oni su tempirali nove terorističke napade na policiju u Dečanima. Kažem, uvek kada treba neka važna odluka da se donese van granica naše zemlje.
Ali, ovde su bili pametniji, prvo su povukli civilno stanovništvo, a onda su na policiju, koja je patrolirala, znači nije išla u raciju, nije išla u akciju, nego jednostavno na policijska kola koja su išla kroz selo, pucali. To je ponovo bila "agresija" Srba i srpske države nad Albancima.
Iskreno da vam kažem, za sledeće zasedanje 25. aprila očekujem ponovo neku ujdurmu na Kosovu i Metohiji, ponovo će albanski teroristi, koji su izvršioci i čiji su mozgovi u stvari Rugova i klan oko njega, pripremiti još nešto, možda još nešto teže, opet kažem žrtvujući svoje civilno stanovništvo radi ostvarenja njihovih ciljeva. Nemojte da mislite da je Drenica postala od kada je srbijanska vlast na toj teritoriji. Bila je Drenica i 1981. godine. Godine 1981. savezni policajci su ubijani u Drenici. Drenica je njihov motor, njihova snaga i njihov jednostavno pokretač svih secesija.
Poštovane kolege, Albanci su, dajući intervju, kazali da njihovi teroristi imaju tri zone delovanja. Za jednu zonu proglasili su Kosovo i Metohiju. Za drugu zonu Makedoniju, a treću zonu nisu hteli da otkriju. Čujem, beogradski analitičari govore da je treća zona navodno u Beogradu. Ne, Albanci traže logistiku. Oni su po prirodi kukavice i oni traže zaštitu. Treća zona njihovog delovanja najverovatnije je Crna Gora. Neće sada u ovom periodu da je potenciraju, računajući na politiku Mila Đukanovića, kao Amerika je nešto uz njega, pa namerno ne pominju Crnu Goru. Plan njihov je, normalno, to svi znamo, i Srbija i Makedonija i Crna Gora, ono što su oni zapisali.
Meni je strašno žao, iskreno da vam kažem, kada čujem ili kad pročitam da neka beogradska novina gotovo gore piše nego što to radi "Botare", nego što to radi "Pjaja", nego što to radi "Bujku". Ako oko nečega svetog treba da se ujedinimo, onda je to Kosovo i Metohija. Žao mi je kada od nekih političkih grupacija iz Crne Gore isto čujem, neće Crnogorci u vojsku na Kosovo i Metohiju. Pa Crnogorci su već sa Srbijancima na Kosovu i Metohiji. Milion Crnogoraca se već nalazi u Srbiji. Ne mogu takve neodgovorne stvari, koje izazivaju defetizam kod Srba na tom prostoru, koje tako negativno utiču na malo onoga što je ostalo dole, da se daju.
Nepošteno je iz Crne Gore govoriti o bilo kakvoj pokrajini i o bilo kakvom rešavanju Kosova i Metohije na način koji ne bi odgovarao Srbima u Srbiji. Kako bi bilo da kažemo u Boki Kotorskoj dajte autonomiju Hrvatskoj, ili Plav i Gusinje dajte Albancima. Uvek treba da imamo takta i da imamo razumevanje jedni za druge.
Ja ću vam reći odavde, kad je reč o referendumu, pozvala bih, ne bih pozvala, nego bih molila građane Srbije da izađu u što većem broju. Mogu nam oni sada i negirati taj referendum. Snaga brojki, snaga veličine ljudi koji budu izašli na izbore, značiće za svet mnogo. Ako izađe brojka koja će da bude velika, a ja se nadam da hoće, onda će naši neprijatelji shvatiti koliko je svetinja Kosovo i Metohija za Srbe i srpski narod. Snaga brojke omogućiće da ukoliko oni pođu na nas, to bi bila agresija. Zato kažem, ne pozivam ja zaista ovog momenta sa ove srbijanske govornice, nego molim da što više naroda izađe na referendum i da kaže - ne. (aplauz)

Ima reč narodni poslanik Ljubiša Selić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, iako u principu ne čitam svoje govore, ozbiljnost teme današnje sednice Skupštine Srbije traži od svih nas krajnju odgovornost za svaku izgovorenu reč. Stoga ću i pročitati svoja razmišljanja.
Pre nego što kažem nešto o problemima Kosova i Metohije, imam obavezu kao čovek i poslanik SPO u Skupštini Srbije da naglasim činjenicu da sam deo svoga života proveo na Kosovu i Metohiji. Tamo sam rođen i veliki broj mojih predaka ugradio je svoje živote, čast i imovinu u ovu svetu srpsku zemlju. Ali, bez tih ličnih emocija, moram naglasiti da sve ono što sam u životu naučio, što me je formiralo kao čoveka, kao pripadnika srpskog naroda i ubeđenog Evropejca, vezano je za tu kolevku naše duhovnosti, naše državnosti i našeg postojanja.
Naš napaćeni narod, verovatno, danas ne bi ni postojao, posrnuo bi pod surovom petovekovnom turskom vlašću da nije bilo duhovnog izvorišta našeg opstajanja i našeg otpora, Kosova i Metohije, odnosno stare Srbije.
Sticajem istorijskih okolnosti, a pre svega, kao posledica naše tragične komunističke prošlosti i pogubnog delovanja Kominterne, čiji je cilj bio razbijanje i uništenje srpske države i državnosti, danas imamo jedno stanje koje i kao narod i kao ljudi moramo da razrešimo. Zahvaljujući jednoj kontinuiranoj separatističkoj politici šiptarske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji još od Prizrenske lige sa početka ovog veka, kao i spletu međunarodnih okolnosti nastalih nakon raspada SFRJ, šiptarska nacionalna manjina danas zapravo ne želi pregovore sa državom Srbijom, sa kojom treba da reguliše i raspravi sva pitanja koja se tiču njihovih kulturnih i nacionalnih prava.
Sve to rade u nadi da će evropske zemlje i Sjedinjene države imati razumevanje za njihove separatističke ciljeve. Neke izjave predstavnika tih zemalja daju im ohrabrenje da će svoje ciljeve ostvariti, pa stoga moram postaviti jedno logično pitanje. Ako evropske zemlje i Sjedinjene države nastoje da, u duhu Dejtona u Bosni, stvore multietničku zajednicu, da srpske izbeglice vrate u hrvatsku državu, zašta SPO ima puno razumevanje, kako je onda moguće da u slučaju države Srbije imaju druge principe?
Šiptarska nacionalna manjina mora da ima kulturna i ljudska prava po najvećim evropskim standardima, ali u okvirima države Srbije, zahvaljujući kojoj je ta nacionalna manjina doživela svoj najveći kulturni, nacionalni i ekonomski prosperitet.
Stoga ću, kao poslanik Srpskog pokreta obnove, dati svoj glas za referendum, pre svega imajući u vidu odlučan stav Srpskog pokreta obnove da je država Srbija jedna i nedeljiva i da u njoj ima mesta za sve nacionalne manjine, koje treba da sa srpskom većinom traže puteve za demokratski, ekonomski, politički i svekoliki prosperitet svih skupa i svih pojedinačno.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo, na strani države Srbije je božije pravo. Na strani države Srbije je i pravo i pravda. Na strani šiptarskih separatista je samo čobansko pravo, sadržano u poslovici: "Čije ovce po planini pasu, onoga je i planina". Kad bi to čobansko pravo postalo društveno pravo, naša civilizacija bi se suočila sa problemima koji bi savremena svetska dostignuća gurnuli vekovima unatrag. Hvala.