Zahvaljujem.
Pre nogo što dam reč gospodinu Veroljubu Stevanoviću, hoću da vam kažem da sam od Generalštaba Vojske Jugoslavije dobio pismo, koje želim da vam pročitam. Pismo glasi:
"Gospodine predsedniče, obraćam Vam se u vezi sa tvrdnjama koje su se danas čule za skupštinskom govornicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije (izgovorio ih je narodni poslanik Dragan Veselinov), kako je u Vojsci Jugoslavije uništeno pola naoružanja i, takođe, da u severnom delu Vojvodine nema ni jednog oklopnog bataljona. Želim da Vas i Narodnu skupštinu Republike Srbije obavestim da su takve tvrdnje lišene svakog osnova. Naime, međunarodnim sporazumom uređene su proporcije vojne sile država u regionu, pri čemu SR Jugoslavija u potpunosti poseduje respektivne snage u sva tri vida vojske, shodno svojim potrebama. U severnom delu, Vojvodini, kao i na čitavoj teritoriji SR Jugoslavije , raspored jedinica Vojske Jugoslavije nije menjan. Vojska Jugoslavije je sposobna da brani svaki deo državne teritorije SR Jugoslavije.
Generalštab Vojske Jugoslavije"
(aplauz)
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov, koji hoće da da repliku.

Verovatno je mogućno po našem Poslovniku čitati pisma koja stižu tokom sednice Skupštine. Nije loše što se Generalštab oglasio  i što je ovo kazao. Izuzetno je dobro što je ovo kazao kako bi se razvejale sumnje u odnosu na ono što je učinjeno Dejtonskim sporazumom. Ali,  bilo bi sigurno mnogo bolje da je bilo ko iz Generalštaba došao ovde, pre svega Predsednik Republike, da nam kaže šta je uistinu učinjeno  posle Dejtonskog sporazuma.
Tačno je da je jedan deo našeg naoružanja uništen. Bilo bi dobro da naš narod zna šta je po tom sporazumu učinjeno. Ne odustajemo od svojih tvrdnji. Cenimo tvrdnje Generalštaba, ali neka nam onda iznesu jasne cifre.

Ima reč narodni poslanik Veroljub Stevanović. Nema se pripremi Šemsudin  Kučević.

 Gospodine presedniče,  dame i gospodo poslanici,  ne u ime Srpskog pokreta obnove, nego u ime srpske  i američke istorije, u ime  Srba i Amerikanaca, koji su se zajedno borili u dva svetska rata,  od ljudi koji danas vode Ameriku stalno očekujemo, i s pravom, da poklone dužnu pažnju sledećim činjenicama.
Prvo, Kosovo je Titovim oktroisanim ustavom iz 1974.godine dobilo više od statusa republike. Ta tobožnja pokrajina imala je svoj ustav i parlament Kosova je suvereno donosio sve zakone. Srbija nije imala ni pravo prigovora. Istovremeno, Parlament i Vlada Srbije nisu mogli doneti ni jedan zakon bez saglasnosti Parlamenta Kosova i Parlamenta Vojvodine, svoje druge pokrajine, da ne kažem države.
Uprkos ovakvom privilegovanom položaju, Albanci su se pobunili i zatražili punu nezavisnost. To znači da cilj njihovog ekstremnog političkog vođstva nikad nije bio zadovoljavajući stepen autonomnih prava u Srbiji, nego samo otcepljenje od Srbije.
Drugo, Ustavom Srbije od 1989.godine nije ukinuta autonomija ove pokrajine, nego je ukinuta prinudna uprava Kosova i Vojvodine nad Srbijom. Ekstremno političko vođstvo kosovskih Albanaca donelo je odluku o bojkotu svih autonomnih prava i države Srbije, otvoreno proklamujući nezavisnost i otcepljenje za svoj cilj.
Treće, mi smo spremni da razgovaramo i o nekim dodatnim autonomnim pravima u okviru Srbije i u skladu sa najvišim demokratskim standardima Evrope. To je nesporno . Jedino, ne dozvoljavamo rušenje svoje države na isti način i sa istim pravom kao što Amerikanci ne dopuštaju razbijanje svoje države.
Četvrto, u ime kojih principa neki visoki predstavnici Sjedinjenih Američkih Država otvoreno izjavljuju da status Kosova mora biti rešen izvan Srbije? To nisu principi Tomasa Džefersona. Za tog velikog Amerikanca, koga Srbi poštuju, demokratija i jednaka prava za sve ljude bili su osnove svega.
Za gospodina Rugovu, koji se predstavlja kao ljubimac Džefersonove velike države i nacije, temelj svega je rasizam, odnosno etnički čisto stanje na Kosovu. Želim da američki prijatelji shvate da biti za principe gospodina Rugove znači biti protiv principa i temelja na kojima počivaju američka država i američka demokratija. (aplauz)

Zahvaljujem. Ima reč poslanik Šemsudin Kučević. Neka se pripremi narodni poslanik Slaviša Mladenović .

Gospodine predsedniče,  dame i gospodo poslanici, dozvolite mi da, u ime  liste za Sandžak - Sulejman Ugljanin,  iznesem stav o raspisivanju republičkog referenduma radi izjašnjavanja građana Srbije da li prihvataju  učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
Odmah na početku da kažem da sam protiv raspisivanja ovog referenduma. Smatram da je to neustavno i kontraproduktivno. Ukoliko referendum bude raspisan, naša stranka će pozvati sugrađane da ne izađu na referendum.
Što se tiče nekih stvari koje smo ovde čuli i za one koji pate od amnezije, ja ću podsetiti na neke stvari koje su zapisane i koje ne mogu biti zaboravljene , a desile su se u proteklih 8 godina.
Prvo, nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, jula 1991.godine, formirana je Mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, sa sedištem u Hagu. Potom, od 26 do 28. avgusta 1992.godine, na zasedanju u Londonu prvaka Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, sa sedištem u Ženevi, koja je preuzela (što je vrlo važno) obaveze i status novonastalih republika na prostoru bivše Jugoslavije i status svih naroda u tim republikama - Savezna Republika Jugoslavija je aktivni učesnik (oko toga ćemo se saglasiti) formiranja Međunarodne konferencije, na kojoj je rešavano pitanje Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Pitanje SR Jugoslavije još uvek nije rešeno, niti je još uvek zvanično definisan njen međunarodno - pravni status. Pitanje Kosova je samo jedno od nerešenih pitanja, koja se kao i sva druga trebaju rešiti u kontinuitetu međunarodne konferencije. Tu su još pitanja Sandžaka i Vojvodine ... (negodovanje poslanika), kao i nerešen status bošnjačkog naroda, albanskog, hrvatskog, mađarskog i drugih naroda koji žive u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Drugo, budućnost Evrope je svakako u ujedinjenim evropskim državama, poput SAD. Naša je želja da SR Jugoslavija postane članica zajednice evropskih država i članica UN. U tom smislu treba insistirati na međunarodnom posredovanju, u cilju rešavanja svih nerešenih pitanja u SR Jugoslaviji, u skladu sa evropskim i svetskim principima, kako bi iskoristili njihovu pomoć u stvaranju demokratskih institucija i time stvorili preduslove za pristup zajednici evropskih država i široj međunarodnoj zajednici. Sve to u cilju dobijanja međunarodne podrške u vidu kredita i drugih povoljnosti za oporavak privrede, kako bismo izašli iz bede i siromaštva i kako bi mogli sa pasošima, koje imamo, bez ikakvih viza putovati u druge zemlje, trgovati, zapošljavati se i slobodno živeti od svog rada i svojih sposobnosti. Narod hoće da slobodno živi, radi i zarađuje. Uslov za to je poštovanje međunarodnih normi, u prvom redu poštovanje ljudskih, manjinskih i nacionalnih prava svih naroda u ovoj državi. Sve to mora biti garantovano ustavom i zakonom, na način da svaki pojedinac može da ostvaruje svoja prava. Zato bi se prvenstveno trebalo zalagati da se formira ustavotvorna skupština. Ne može se narodu obećavati prijem u međunarodnu zajednicu, a bezrazložnim raspisivanjem referenduma prkositi međunarodnoj zajednici.
Treće, licemerno je raspisivati referendum za navodno ispitivanje slobodno izražene volje građana, kada je ovaj režim pogazio izbornu volju građana, izraženu na novembarskim izborima 1996. godine. U Novom Pazaru je konkretno pogažena izborna volja građana 10. jula 1997. godine, kada je uz pretnju i upotrebu sile suspendovana legalno izabrana vlast, a uspostavljena klasična diktatura, koja još uvek traje. Protivustavnom i protivzakonitom odlukom Vlade Srbije, koju je potpisao gospodin Ratko Marković, smenjeno je kompletno rukovodstvo Novog Pazara, koje je dobilo poverenje građana na izborima 3. novembra i uvedena prinudna uprava od 9 članova SPS i JUL-a, koji na tim izborima nisu dobili poverenje birača. Nasuprot tome, oni su poznati kao ljudi, koji su upropastili preduzeća i institucije, na čijem su čelu bili godinama.
Nakon raspada bivše SFRJ ustavno-pravni status bošnjačkog naroda u SR Jugoslaviji još uvek nije rešen... (negodovanje poslanika). U proteklih sedam godina teror vladajućeg režima nad Bošnjacima u Sandžaku i drugim delovima SRJ povremeno je uzimao razmere genocida. Posledice takvog terora nad Bošnjacima su veliki broj ubijenih, otetih, nestalih, izbeglih, raseljenih lica, spaljenih i na drugi način uništenih stambenih i poslovnih objekata (negodovanje). O tome još uvek ništa nije rešeno, a bili smo dužni da to uradimo. Moraju se rešiti ova i druga nerešena pitanja, za koja je odgovorna država, a ne raspisivanjem referenduma skretati pažnju sa gorućih problema u ime narodne demokratije i time prebacivati svu odgovornost za bedu i siromaštvo na i onako osiromašeni narod. Hvala.

Ima reč potpredsednik Vlade dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo,  dužan sam da reagujem na izlaganje gospodina Kučevića, ne toliko kao potpredsednik Vlade, koliko moram reagovati kao Bošnjak. Ja sam Bošnjak, rođen  sam u Sarajevu. Gospodin Kučević možda nikad nije video Sarajevo. On je Bosnu možda razgledao u bukvarima, na ekskurziji je možda bio, možda je na televiziji viđao Bosnu. Sada odjednom govori o nekim Bošnjacima. Taj sam, ja sam prozvan.
U Srbiji živi milion - dva, možda i tri miliona, Bošnjaka. A Bošnjaci su uvek bili Srbi. Bosna je bila srpska država. Tvrtko se kao srpski kralj krunisao u manastaru Mileševi na grobu Svetog Save. Vi sada neku novu teoriju o Bošnjacima iznosite. (Glasovi: on nema pojma. Smeh u sali.) Da nije žalosno, bilo bi smešno. Ovo je tragikomično. Čuj, Bošnjaci! I on sad Bošnjak! Hajde da je rekao Irokez, da je rekao Papuanac, to nekako razumem. Pa ima i Egipćana, sada čujem, kod nas. Sada on Bošnjak, Bosne nije video, sutra će reći da je Marsovac, Japanac, ko zna šta će mu pasti na pamet. Pa dobro, čoveku svašta padne na pamet. On odjednom sad traži da mu se priznaju i neka posebna prava, hoće državu! Hoće Sandžak, kaže, da otcepi. Na području današnje Srbije bilo je mnogo Sandžaka. Na koji Sandžak mislite, gospodine Kučeviću? Ima mnogo Sandžaka. Možda mislite na Novopazarski? E, status mu se promenio pre mnogo, mnogo godina, skoro 100 godina. Nije više deo Turske, bio je Sandžak, dok je bio u sastavu Turske, sada više nije i nikada više neće biti.
Drugo, naravno, u Raškoj oblasti živi izvestan procenat stanovništva muslimanske veroispovesti. Niko u Srbiji ne dovodi u pitanje punu ravnopravnost te veroispovesti, ali nemojte da zloupotrebljavate verska osećanja svojih komšija, svojih rođaka, svojih prijatelja, svojih poznanika, ljudi sa kojima živite na području Raške oblasti i da ih na zlo navodite. Jedan vaš ideološki sledbenik je takvo zlo izazvao na području Bosne i Hercegovine. Nemojte vi to isto da ponavljate u Raškoj oblasti. Neće se dobro završiti, pogotovo neće biti dobro za vas, koji to pokušate. Bolje vam je da živite sa mirom, da vam niko ne dira verska osećanja, a niko ih sigurno neće ni dirati, jer su pravoslavni Srbi i u verskom i u nacionalnom i u ideološkom pogledu veoma, veoma tolerantni ljudi i nikada nisu dovodili u pitanje ničiju veroispovest. Nikoga nisu osporavali, ukoliko je živeo životom dostojnim čoveka, ukoliko se normalno ponašao i nije nasrtao na državu. Ne dirajte državu, jer država se sabljama brani i braniće se sabljama, ako bude ugrožena. Imate mnogo tamo, relativno lepo živite. Ne možemo se u ovakvoj strašnoj krizi pohvaliti da nam je baš dobro. Relativno lepo živite, nemojte da se to sve baca pod noge. I nemojte da pristajete za albanskim separatistima. Vaše bliske po veroispovesti sa područja Bosne i Hercegovine iskoristili su Hrvati. Upozoravali smo i 1990. i 1991. godine, nemojte, ne pristajte za Hrvatima, zlo će izbiti, a o vašu glavu će se razbiti. I tako se i desilo. Građani muslimanske veroispovesti na području bivše Bosne i Hercegovine objektivno su najviše stradali u ovom ratu, jer je njihovo vođstvo dozvolilo da bude izmanipulisano od strane Tuđmanove vlasti.
Nemojte vi, muslimani koji živite u Raškoj oblasti, dozvoliti da vas neko izmanipuliše i da budete tuđe sredstvo u obračunu sa srpskim narodom i srpskom državom. Ove zapadne sile koje vas podstiču, spremne su da se protiv Srba bore do poslednjeg muslimana, spremne su da se protiv Srba bore do poslednjeg Albanca, a neće same doći ovde da krvare. Možda ponekad avijacijom, ali to je sve. Oni neće ginuti, a hteli bi vas da okrenu protiv Srbije, protiv srpskog naroda, hteli bi da vi iskrvarite ne bi li se neka pakost i neka šteta Srbiji nanela.
I ovo nije samo upozorenje vama. To je upozorenje i Albancima. Pamet u glavu! Lepim rečima o svemu se možemo dogovoriti. Ustavna prava, puna ravnopravnost, nikad se neće dovoditi u pitanje. To je konsenzus koji postoji u svim političkim partijama u Srbiji. Ali nasrtaj na državu, na teritorijalnu celovitost, suverenitet, skupo će koštati svakoga onoga ko se na to odvaži.
Druga neka vlada je donela odluku o uspostavljanju privremenih mera odnosno prinudne uprave u Novom Pazaru. Sad je stupila na snagu nova vlada, ali i ova nova vlada opravdava sve te mere. Jer, ne može se lokalna vlast ponašati kao da je država u državi - od ideoloških simbola, od potiskivanja srpske državne zastave i uvođenja vaše stranačke zastave, pa nadalje, do zloupotreba u raspolaganju opštinskog zemljišta i čitavog niza kršenja zakonskih normi. Da je ta vlast normalno funkcionisala, da je obavljala ono što su joj ustavne i zakonske nadležnosti, niko je ne bi dovodio u pitanje. Da sam u pravu, najbolje svedoči činjenica da, recimo, u Vojvodini postoji veći broj opština u kojima vlada stranka mađarske nacionalne manjine - Savez vojvođanskih Mađara, da u Bačkom Petrovcu vladaju Slovaci, da nikome nije palo na pamet da tamo zavodi prinudnu upravu, jer se normalno ponašaju, ispunjavaju - neko više uspešno, neko manje uspešno - zakonske dužnosti, obaveze, ne krše Ustav, ne krše pravne norme i zašto bi to nekome smetalo ako u nekoj sredini pripadnici izvesne nacionalne manjine imaju većinu u nekoj opštini, da budu većinski zastupljeni u organima lokalne vlasti. Nikome to ne smeta, ukoliko je normalna situacija, ukoliko se svi drže zakona.
To što insistirate, gospodine Kučeviću, na stranom mešanju, na internacionalizaciji, kako se to često pomodno kaže, ne može doneti nikakvu korist muslimanima koji žive u Raškoj oblasti. Nema Bošnjaka tamo. Možda ima poneki. Nema. Nemojte to da pričate. Kako ćete vi sad mene uveriti da ste vi Bošnjak, a ja nisam Bošnjak. Hajde, uverite. Kako?! Ja rođen u Sarajevu, otac mi iz Hercegovine, majka mi iz Hercegovine, a vi niste ni videli Bosnu i sad vi Bošnjak, a ja nisam Bošnjak. Kako?! (Jedan glas iz sale: možda je u ratu bio.)
Možda je u ratu bio, što kaže gospodin Bidža. Jedino tako. (Smeh u sali.)
I nemojte se tim zanositi. Ne ide. Nemojte danas na vaš verski praznik Kurban Bajram, koji je dan sloge, dan popravljanja poremećenih komšijskih odnosa, koji je dan ljubavi, kako vaša vera nalaže, nemojte danas da zaoštravate atmosferu i u Narodnoj skupštini i nemojte pred javnošću, pred celokupnom srbijanskom javnošću da ostavljate loš utisak, jer će možda neki ljudi izvući zaključak da svi muslimani iz Raške oblasti misle kao vi. A ne misle, jer ogromnoj većini se ne ratuje, ne krvare se gaće za zapadne sile. Svesni su da imaju šta da izgube i nikome se ne žrtvuju ni porodica, ni gradovi, ni sela za tuđe račune. Hteli bi da žive s mirom i živeće s mirom, ako ne dozvolimo da bilo ko unosi zlu krv. (aplauz)

Ima reč narodni poslanik Slaviša Mladenović. (Jedan glas: replika!). A, vi tražite repliku. Nisam vas video. Narodni poslanik Šemsudin Kučević traži repliku.

Ja neću ovde mnogo da se bavim replikama. Mene je samo ovde iznenadilo izlaganje potpredsednika Vlade što zagovara nasilje za rešavanje problema koji postoje u Republici. Mi smo žrtvovali vlast 1992. i 1993. godine, nismo hteli da izađemo na izbore, jer smo znali da u ratnom okruženju može svašta da se desi narodu u Sandžaku. Mi smo 1996. godine, kad su prestali uslovi ratnog okruženja, izašli na izbore da učestvujemo u institucijama sistema. I mi smo ušli u institucije sistema, a motkama i batinama smo isteravani iz tih institucija. A albanski narod se poziva da uđe u institucije sistema. Pazite, ovde ima jedna vrlo važna stvar - možemo jedne ljude i neko vreme da obmanjujemo, ali nećemo moći nikad sve vreme i sve ljude. Hvala.