Ima reč narodni poslanik Slaviša Mladenović, a neka se pripremi narodni poslanik Mihajlović Mile.

Dame i gospodo, posle gospodina, navodno Bošnjaka iz Novog Pazara iz Raške oblasti, veoma je lako objasniti srpskome narodu zašto treba za dve nedelje izaći na referendum i reći odlučno "ne" (aplauz), jer pored sveg onog gorkog iskustva koje imamo od naših vekovnih neprijatelja katolika, ne treba da vas sećaju i ove poslednje godine, ratne godine od 1991. do pre neku godinu, sve ono što je zločinačka ruka katolika učinila nama Srbima u zapadnim srpskim zemljama, ne treba to dozvoliti da nam učine s našom kolevkom, sa Kosovom i Metohijom.
Meni su pre izvesnog vremena pričali ljudi koji su u posleratnom periodu u Raškoj oblasti po onim seoskim kovčezima nalazili u muslimanskim i srpskim kućama ikone Svetoga Nikole, najveće srpske slave. Znate vi šta su ti starci govorili na pitanje odakle je ikona Svetoga Nikole u muslimanskoj kući? Starine su govorile da su njihovi preci dali amanet da ne zaborave od koga potiču i da će možda doći vreme kada će ponovo da se vrate u srpsko krilo. Međutim, zahvaljujući jednoj ideologiji, u jednom vremenskom periodu, ipak je učinjeno sve da ne samo taj deo srpskoga naroda, koji ispoveda drugu veru, izgubimo izgleda trajno.
Međutim, niko u ovoj državi Srbiji nikome nije branio nijednu veroispovest. Samo je obaveza na svim građanima Srbije da moraju, uz ona prava koje nesebično koriste, da daju i svoj doprinos u razvoju demokratije i odbrani srpske države.
Jedna opština je mešovitog nacionalnog stanovništva, znači Medveđa, otprilike 40% stanovnika čine Šiptari i ovih dana sam obilazio tu oštinu i mogu da vam kažem, poruka tih ljudi, sa tog prostora, a i celokupnog stanovništva Jablaničkog okruga, u najmanje 90% slučajeva građani Jablaničkog okruga će izaći na referendum i reći "ne" zločincima koji su nam naneli veliku štetu.

 Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik  Mile Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Petrović Srba.

 Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, kao čovek iz Kruševca i Rasinskog okruga, uz poštovanje svih poslanika i njihovog prava da o svojoj  zemlji, o našoj državi govore u ovom sudbonosnom trenutku, jer je zapravo reč o budućnosti, o elementarnom pravu dece ove države, da imaju svoju domovinu, svoju zemlju - čini mi se da mi je istorija podarila izvesne prednosti koje drugi nemaju, već zbog međusobne asocijacije Kruševca i Kosova.
U dilemi sam da li da govor otpočnem našom prošlošću ili sadašnjošću; da li je naša prošlost bila i ostala naša budućnost; da li nam je tako bilo suđeno, onda i sada, uvek ili zauvek?
Da najpre ipak objasnim zašto po mom mišljenju Kruševac ima malo mesto iznad, a pored drugih. Izdvojiću tri momenta koji su u vezi sa današnjom temom.
Kruševac je, poštovani prijatelji, zbog velikih aktivnosti na polju mira u toj vekovnoj borbi srpskog naroda za mir, dostojanstvo, svoje i tuđe, za zaštitu slabijih, iako sam slab, zbog poštovanja tuđe i zaštiti svoje vere, jedini na svetu dobitnik dva najviša priznanja Ujedinjenih nacija za doprinos svetskom miru i mirotvorstvu uopšte. Samo je 76 gradova u svetu dobilo priznanje "Vesnik mira", a Kruševac jedini i medalju mira i, kao takav, član je Izvršnog biroa te nevladine asocijacije gradova dobitnika priznanja i ima izraženu međunarodnu aktivnost. Kao u tipičnom srpskom gradu - povelja Ujedinjenih nacija je delatnošću dobrih ljudi lako pronašla život na našem prostoru. Međutim, svedoci smo gaženja Povelje od, za sada, svetskih moćnika. Ako se moćni i jači ne izbore za principe, diktati će odvesti svet u katastrofu. Ali, Kruševac je uvek činio i sada čini sve što može na planu tolerancije, zajedništva, napretka, solidarnosti, ravnopravnosti, ne odustaje od Povelje.
Kruševac je u trouglu pobratim sa Sent Andrejom, Krfom i Kirijat gatom, tri grada, od kojih dva za istoriju srpskog naroda i Srbije imaju veoma važno značenje.
Svi znamo da je Sent Andreja vezana za Čarnojevića, za jedan od najvećih egzodusa srpskog naroda; Krf - za golgotu i naroda, ali i države, što je nezabeleženo u istoriji čovečanstva; Kirijat gat je grad u Izraelu, gde se, po legendi, desila borba između Davida i Golijata. Ko je pobedio? Ima li pobednika? Da li je David imao šanse? Zašto se borio? Šta je to uzvišeno što ga je teralo na borbu? Nije li to putokaz svima da uverenost u prave ciljeve, a što nije na štetu drugih - donosi sigurnu pobedu. Govori li sve to i o nama i Srbiji ranije i danas? Kruševac ima takve veze danas, ali su one i mitske veze, govore o sudbini, govore o opštem postojanju i opstajanju.
Kruševac je u 14-om veku bio prestonica Srbije. Zbog događaja koji su direktno vezani, a koji su otišli u mit i legendu, Kruševac i Kosovo, Lazarica, Lazar, crkva, junaci i najumnije glave toga doba, u odbrani srpstva, Srbije, vere, u suštini Evrope, potpuno svesni šta čine - u odbrani kuće, praga, čovečnosti, nade, svoje dece, svoje zemlje. Oni su branili nas - da li smo toga svesni? Nismo li sada na istoj prekretnici?
Naravno da su i generacije iza dale svoj doprinos odbrani časti i dostojanstva, zemlje i naroda.
Mi smo u svojoj zemlji, kod svoje kuće - i tako stalno, nikada na tuđoj zemlji - došli do tačke da svetinju, ishodište istorije srpskog naroda - Kosovo i Metohiju - branimo, najpre, istinom, mirom, dijalogom i opštenarodnim izjašnjavanjem, jer je to pitanje, ne samo za sadašnje, nego više za buduće generacije građana Srbije.
Međunarodna zajednica, uprkos istorijskim i činjeničkim istinama, preko suverenih prava država i naroda - diktatom, ucenama i svim sredstvima obeshrabrivanja nade - čini sve, svojatanjem sveta i njegovih političkih i pravnih institucija - da savije i ponizi one koji brane pravo na čovečnost.
Na delu je politika gole sile prema srpskom narodu, jednom hrabrom, mirotvornom, tolerantnom narodu, jednom od najdržavotvornijih naroda u istoriji prava i državnosti. Sada nam je svima jasno da je Jugoslavija uzgred rasturena i da je pravi cilj uvek bila Srbija.
Referendumom građani Republike Srbije treba da odluče suvereno, demokratski i slobodno, po svojoj savesti i naklonosti, prema idealima pravde, istine i slobode - o prihvatanju ili ne - međunarodnih posrednika u suverenim poslovima našeg unutrašnjeg političkog, kulturnog, građanskog i uopšte državnog bića Srbije.
Odluka građana Srbije ima istorijsku veličinu u nastupajućim događajima i siguran sam da će odgovor biti ne. Građani Kruševca i Rasinskog okruga tako misle.
Naši prijatelji u svetu dobro znaju da smo mi u svojoj kući, da druge nemamo i iz nje nemamo kuda i ne želimo da idemo. Naša braća i prognanici su imali gde da dođu - mi se jednostavno moramo braniti i to svim sredstvima.
Verujemo u istinu i pravdu i ne damo svoju državu.
Strano mešanje ne znači samo gubitak časti, dostojanstva i suvereniteta, već sigurno znači gubitak teritorije i siguran rat. Naši građani to znaju i uveren sam da će odgovor biti ne.
Kao simbol slobode i nezavisnosti, časti i dostojanstva, vere u sebe, ljubavi za druge, solidarnosti, poštovanja prošlosti zarad sadašnjosti i, naročito, budućnosti države i budućih generacija - u ime svega svetog - doneo sam jedan grumen zemlje iz porte Lazarice. Nisam siguran da je on sa mesta Kneževe večere, ali sam siguran da su po njemu hodali najčasniji, najhrabriji i sveti ljudi toga doba, mitske, a stvarne ličnosti od Lazara, Milice, braće Jugović, Miloša Obilića. Oni su se uzdali u sebe i bili časni radi sebe i nas.
Da li ćemo i sada imati Brankoviće?
Uveren u jedinstvo narodnih poslanika i ove skupštine, jedinstvo građana Srbije i srpskog naroda, u negativan odgovor na referendumu o stranom mešanju, u uspešnu odbranu integriteta i suvereniteta Srbije, ostavljam ovaj grumen zemlje kao dodatni poziv za odbranu časti i dostojanstva.
(Ljubi grumen zemlje i daje predsedniku.)

Ima reč narodni poslanik Srba Petrović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama je predlog o raspisivanju republičkog referenduma i slobodno mogu da kažem da u Srbiji nema čoveka koji nije zabrinut i koji nije zamišljen nad sudbinom svoga roda i svoga naroda.
Danas, kada donosimo odluku o referendumu, i 23-eg kada narod odlučuje, mi odlučujemo o taktici našeg opstajanja, mi odgovaramo na svetske pritiske. Naš odgovor neka bude: "voks populi, voks Dei" - "glas naroda, glas Boga", ono što želi narod, želi i Bog.
Druga alternativa ne postoji, Kosovo i Metohija su deo države Srbije i svi razgovori, predlozi, odluke, vodiće se i donosiće se u Srbiji. Niti je bilo, niti može drugačije biti.
To su naši koreni i mi tu nikakve ustupke ne možemo činiti. To ne bi, na kraju krajeva, uradila nijedna druga država. Na Kosovu i Metohiji se ne radi o gaženju ljudskih prava. Pripadnici albanske manjine imaju ista prava kao i drugi građani. Problem je u tome što oni ta prava bojkotuju, i to pod pritiskom svojih političkih lidera.
Cilj je jasan, otcepljenje ove srpske teritorije od Srbije. Na delu je terorizam, koji je odneo više života. To je istina i to svet zna. Međutim, oni kriterijumi koji važe u svetu, ne primenjuju se kod nas. Umesto da se terorizam osudi, on se ohrabruje, samo se kod nas separatizam i terorizam opravdavaju i podižu na pijedestal međunarodnog problema, i to neubedljivim argumentima.
Strani faktori misle da im je sve dopušteno, probleme Alstera, Tirola i Baskije rešavaju preko stotinu godina, a kad je reč o Kosovu i Metohiji, imaju brojne recepte i spasonosne formule.
Morali bi nas malo više poštovati. Stalno nam prete, a naš narod ne voli da mu se preti, ne voli da bude disciplinovan, ne voli poniženja. Kad se svemu doda i naše dosadašnje negativno iskustvo, da su svi posrednici bili naklonjeni i pristrasni, sa ciljem razbijanja Jugoslavije, onda je sve jasno.
Ovde se radi o traženju povoda i načina da se pomogne secesija - otcepljenje Kosova i Metohije, jer se zna da Srbija ne bi više bila Srbija. Ubacivanjem posrednika problemi se ne rešavaju, već otežavaju, od izmišljenih stvari se pravi kriza, izaziva nestabilnost, obezbeđuje pokriće za šire, uključujući i vojno prisustvo stranih faktora.
To je, kolege narodni poslanici, odgovor - zašto mi posrednike nećemo. Svoje probleme hoćemo da rešavamo sami. Nisu nam potrebni strani predstavnici u rešavanju unutrašnjih pitanja problema na Kosovu i Metohiji.
Ne pristajemo na internacionalizaciju. Mi Kosovo i Metohiju ne damo. Protiv terorizma borićemo se žestoko i muški. Referendum nije zamena za dijalog. Rešenje je u miru, u toleranciji, dijalogu, političkim sredstvima, u okviru Srbije, prema zakonima i Ustavu Srbije.
Nismo mi neposlušni, već oprezni sa stranim predstavnicima, a u situaciji u kojoj se nalazimo, i obavezni da narod pitamo, i to se ne može izbeći. Neka narod odluči. Naš referenudm, gde će se čuti glas naroda, biće razbijanje iluzije da od Zapada očekujemo razumevanje.
Biće to narodno izjašnjavanje za naše opstajanje, opiranje poniženju, nastojanje da nam se "na mala vrata" ne počne sa otimanjem onoga što je naše, Kosova i Metohije, svete srpske zemlje.
Mora se uvažavati ustavom utvrđeni i zakonom definisani pravni poredak Republike Srbije. Bez toga nema budućnosti. Stoga socijalisti i narod Srema podržavaju pismo predsednika Slobodana Miloševića predsedniku Srbije, Vladi i predsedniku Skupštine Republike Srbije, o raspisivanju narodnog referenduma, kojim će se iskazati volja naroda i podržati naše rukovodstvo u odbrani Srbije, njene slobode i dostojanstva.
Dobićemo mi i ovu bitku, ne samo referendum, jer, kako kaže mudrac: "Znam dobro da proći ne mogu, ali da i mi popustiti ne smemo, ni onima tamo, ni ovima ovde".
Hvala.

Ima reč narodni poslanik Ramadan Ahmeti.

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, i ja ću nešto reći o referendumu u ime Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe. Ovaj referendum je nepotreban i partije koje okupljaju Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi neće pozvati svoje članstvo i simpatizere da na njemu učestvuju.
Zaista nema nikakve svrhe izlagati se skupoj organizaciji referenduma, kada se unapred zna krajnji rezultat. Od objavljivanja inicijative predsednika Savezne Republike Jugoslavije u svim sredstvima službene propagande već je stvoreno javno mnjenje, na osnovu kojeg se veoma oštro anatemiše svaka mogućnost učešća međunarodnog faktora u rešavanju pitanja Kosova.
Na osnovu ovoga mogu zaključiti da se s pravom tvrdi da ovaj referendum treba da služi kao pokriće za dosadašnju politiku prema Kosovu.
Ova politika, prema svim objektivnim merilima, do sada nije bila ispravna, jer nije dala nikakve rezultate. Politika koja je obećala brzo rešavanje kosovskog čvora ima kao rezultat nasilno degradiranje ustavnog položaja Kosova, uvođenje privremenih mera kod desetine važnih institucija i organizacija na Kosovu, koje kao posledicu ima na desetinu hiljada radnika koji su ostali bez posla.
Stvaranje ogromnog problema u obrazovanju Kosova, u čije rešavanje je već uključen međunarodni faktor, i niz drugih problema u različitim oblastima života. Aktuelna politika je sasvim nepotrebno, protiv svih ustavnih i zakonskih odredbi, dovela u veoma težak položaj i albansko stanovništvo u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Iz nastavnih programa udaljeni su sadržaji albanske kulture i istorije, degradiran je kvalitet nastave na albanskom jeziku, zbog veoma loših udžbenika u osnovnim školama i zbog neobezbeđivanja udžbenika u srednjim školama.
Zatvorena je gimnazija u Bujanovcu, oduzet objekat srednje škole u Bujanovcu od strane Vojske Jugoslavije. Manipulacijama opštinskih skupština u Bujanovcu i Medveđi, Albancima je uskraćeno pravo na jednako pravo glasa, tako da su Albanci iz državnih organa udaljeni, kao iz organa lokalne samouprave.
Još da navedem da sam pokrenuo postupak za formiranje anketnog odbora za ispitivanje slučaja od 5. marta u Preševu, kada se dogodio nesvakidašnji presedan, da su rukovodioci lokalne samouprave u Preševu javno isprebijani od strane pripadnika MUP-a, čime je dostignut vrhunac blokiranja organa lokalne samouprave od strane državnih organa.
Kad se zna da je međunarodni faktor već uključen, a on je neizbežan u ovim prostorima, daleko je sada bitnije i nužnije da se promeni dosadašnja politika prema Kosovu i da se ona usaglasi sa savremenim demokratskim tokovima u svetu.
U suprotnom, ako se nastavi dosadašnja anticivilizacijska politika koja za posledicu ima na desetine i ljudskih žrtava, među kojima veliki broj žena i dece, sasvim je mračna perspektiva izolacija i bojkot svih međunarodnih institucija i organizacija i, uz zaostajanje, opšta društvena ekonomska kriza, koja preti da poprimi velike razmere.

Ima reč narodni poslanik Života Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik doktor Fevzija Murić.

Poštovani poslanici, prenosim poruku vinogradara i vinara Župe, koja se ogleda u punoj podršci, potezu Slobodana Miloševića da pita narod o najvažnijim pitanjima, o pitanjima suverenosti i teritorijalnog integriteta zemlje.
Imao je srpski narod u svojoj istoriji sličnih referenduma. Još u vreme cara Lazara, kada je okupio sve srpske knezove i pitao ih o spremnosti da brane Srbiju i srpstvo, da se odupru turskoj imperiji. Ovo je sudbinski trenutak. Ovo nije referendum o mesnom samodoprinosu, ovo je referendum kojim se brani Srbija na legitiman i demokratski način. Putem listića brani se istina od laži i podmetanja, tim pre što znamo kakvim je mukama bio izložen naš narod pre pet godina uvođenjem sankcija. Pale su davno maske sa lica onih koji su razbili bivšu Jugoslaviju. Pale su maske sa lica onih koji su uveli najsurovije sankcije u istoriji čovečanstva, pale su maske sa lica onih koji su naređivali bombardovanje srpskih izbegličkih kolona sa nemoćnim starcima, ženama i decom. Ti krčmari bivše Jugoslavije nastoje da dalje prekrajaju Balkan. Ne prihvataju ovakvu Jugoslaviju, ne prihvataju ovu Srbiju, Srbiju od Horgoša do Dragaša. Hoće da svedu Srbiju na beogradski pašaluk. Zato danas pišu scenario i dodeljuju uloge u daljem krčmarenju srpskih prostora.
Da li iko danas u Srbiji može pristati da se na njenom vekovnom ognjištu stvori čista albanska država? Naravno, odgovor svi znamo. Ne prihvatamo ono što niko u svetu ne prihvata. Dakle, rukovodstvo naše zemlje, odbijanjem stranog mešanja, izražava političko raspoloženje građana Srbije. Imamo jedinstvo rukovodstva i naroda, jedinstvo u interesu odbrane nacionalnog interesa. Ne mogu proći podvale koje stižu sa strane: "Mi volimo narod, ali rukovodstvo nije dobro". Kako razumeti - vole narod - a tom istom narodu otimaju teritoriju. Optužuju rukovodstvo naše zemlje da nije za saradnju i dijalog. Pa, kako prihvatiti saradnju u rušenju svoje sopstvene zemlje. Da, za dijalog i saradnju, ali za dijalog i saradnju u interesu mira.
Srbija je za dijalog, za rešavanje svih pitanja političkim sredstvima, za poštovanje evropskih standarda i konvencija u pogledu prava nacionalnih manjina. Srbija štiti svoj ustavni poredak i integritet. Ako su sve to legitimni ciljevi, kao što jesu, ako je sve to u skladu sa odnosom i praksom drugih evropskih država, onda je pitanje - kome i čemu treba da služe strani posrednici? Srbiji i takvim njenim pozicijama i ciljevima posrednici nisu potrebni i nisu prihvatljivi. Neka gospoda koja se tako zdušno zalažu za posredovanje smognu bar malo ljudske hrabrosti i priznaju ono što je svakom detetu jasno, oni hoće posredovanje zato što time žele da ojačaju poziciju onih čiji je javni cilj otcepljenje.
Nemaju Albanci danas problema sa državnim rukovodstvom i Srbijom, kako se to danas predstavlja svetu. Albanci imaju problema sa svojim teroristima, Albanci imaju problema sa svojim separatistima, sa teroristima koji ubijaju policajce, građane, Albance koji poštuju državu. Kako je moguće da svet zatvara oči pred takvom istinom. Albanci preko terorista i secesije danas prizivaju rat i krvarenje. Srpskom narodu je dosta krvarenja. Njemu je potreban miran život.
Zato verujem da će predstojeći referendum, u interesu tog mirnog života, biti masovan i uverljiv i da će suziti prostor svim pobornicima sile i pritiska, jer će biti lišeni mogućnosti da govore o nekoj ličnoj ili stranačkoj politici kojoj se suprotstavljaju. (aplauz)