Ima reč narodni poslanik dr Fevzija Murić, a neka se pripremi narodni poslanik Bojana Ristić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je neshvatljivo da je SR Jugoslavija preko MIP-a i preko saveznog ministra za inostrane poslove samo pre dvadesetak dana podnela zvanični zahtev za prijem u Savet Evrope, što je jedna ohrabrujuća i pozitivna inicijativa i korak napred, a da već danas imamo jednu ovakvu kontra inicijativu i smatram korak nazad.
Dakle, na jednoj strani tražimo da uđemo u evropske i svetske institucije, a na drugoj strani, to proglašavamo nepoželjnim u našoj zemlji. Mislim da je gospodin Milošević svojim pismom i inicijativom diskreditovao gospodina Jovanovića i Saveznu vladu. Ovaj referendum je suviše kontraproduktivan, jer je samo pitanje, ovakvo kakvo je postavljeno, već regulisano Ustavom Srbije, pa se, u stvari, samo daje šansa da narod prekrši Ustav u slučaju suprotnog izjašnjavanja. Potpuno prihvatam tu inicijativu i da je referendum najdemokratičniji način izjašnjavanja građana. Međutim, pitamo se zašto gospodin Milošević nije, kada je bio u pitanju plan Z-4, omogućio Srbima u Krajini da se isto na ovakav način izjasne, već je dozvolio da jedan policajac donese samostalno odluku.
Treće, zašto nema iskrenosti prema narodu i prevede mu se ovo pitanje onako kako iskreno glasi - prihvatate li međunarodnu izolaciju i sankcije. Naravno, režimu odgovara izolacija i sankcije, jer mu omogućava da radi šta hoće, koliko hoće, dokle hoće i kako hoće. A, teret sankcija, nažalost, pogađa isključivo građane. S obzirom na sadašnji standard građana, teško da se mogu izdržati nove sankcije.
Pozdravljam odluku gospodina predsednika Milutinovića da direktno učestvuje u dijalogu, ali isto tako pozivam gospodina Miloševića da se i on uključi u dijalog, ako misli dobro zemlji i svim građanima. (negodovanje)
Pozivam gospodina Miloševića da počne dijalog sa legitimnim rukovodstvom Crne Gore i na taj način da uvaži izbornu volju građana Crne Gore. Želim upozoriti na nedopustive i nedogovorne tvrdnje, da se u ovoj zemlji poštuju sva ljudska, građanska, nacionalna i politička prava po najvišim svetskim standardima. Verujte, to ne odgovara istini, a dokaza je jako puno. Sam predsednik Milošević je priznao, na novembarskim izborima 1996. godine, da nije ispoštovana volja birača, a sada se referendumom cela politička strategija želi zasnivati na volji građana. To je, u stvari, samo stavljanje sigurnosnog pojasa za jednu pogrešnu politiku, pa na kraju ceh treba platiti kolektivnom odgovornošću.
Volja birača, gospodo, zaista je na najbrutalniji način pogažena i u Novom Pazaru 10. jula 1997. godine jednom protivustavnom i protivzakonitom odlukom Vlade Srbije. Naši građani su poniženi demonstracijom i upotrebom sile i suspendovanjem volje birača. Ja sam smenjeni gradonačelnik Skupštine opštine Novi Pazar. (smeh) Međutim, birači su već 21.septembra, na parlamentarnim izborima, ponovo meni dali poverenje.
Na kraju, ove godine je jubilej - 50 godina zaštite ljudskih prava u svetu. Na kraju, hoću samo da pojasnimo šta to nije unutrašnji problem, što su mnogi poslanici ovde spomenuli. Pođimo od primera jedne porodice, u kojoj otac, kao najjači, maltretira druge članove porodice - ženu, decu, tuče ih, ostavlja gladne i ne brine o njima. Ta porodica nije više samo njegov problem . Ona je problem cele društvene zajednice. Ona je problem centra za socijalni rad, policije, psihologa i opštine. Isto tako, ako su u jednoj zemlji, činjenjem ili nečinjenjem, ugrožena osnovna ljudska prava i građanske slobode, a pre svega životi, onda to nije isključivi unutrašnji problem.
Gospodo, evo zvaničnog dokumenta (pokazuje dokument), drago mi je što je ministar Stojiljković ovde, ovo je zvanični dokument od 19.februara 1993.godine, broj 9/93, koji je potpisao istražni sudija Milovan Mitrović iz Užica i prisutni okružni javni tužilac Vojislav Ilić, inspektori SUP-a Užice Dragan Đorđević, Radomir Dogandžić, Miodrag Đerić, Desimir Spasojević i zamenik komandira OUP Priboj Željko Prijović.
Gospodo, ovaj dokument, ova istraga koja je obavljena u selu Kukurovići, opština Priboj, pokazuje da je izvršena agresija na to selo . Ovde piše ...
(Žagor u sali.)
Gospodo, vama je smešno, vi ne želite da čujete tuđe mišljenje i istinu. Verujte, ovakvih dokumenata ima mnogo. Ovo je zvanični dokument istražnog sudije. To je selo u pograničnoj oblasti. Do danas nije dokazano ko je izvršio agresiju. Selo je popaljeno. Najveći broj meštana je uspeo da izbegne u šumu , dva muškarca Bošnjaka su izgoreli u kućama, a jedna žena je ubijena ispred kuće. Ovo je napisao istražni sudija. Nisam napisao ja.
Zbog ovakvih dešavanja, gospodin Miković je spomenuo tačku 5, po kojoj se dozvoljava strano mešanje u slučaju agresije .

Nije agresija iz Bosne.

Nije važno da li je iz Bosne. Ova država nije zaštitila svoje građane. Država je bila dužna da zaštiti svoje građane, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
To su građani ove zemlje. Kad već pominjete termine "Bošnjak", "Musliman" , valjda imamo pravo da se izjasnimo onako kako mislimo da treba da se izjasnimo o sebi. Ne treba drugi da nam nadevaju imena. Ova zemlja pretenduje da nasledi pravni i sve druge kontinuitete Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Mi smo , po Ustavu te zemlje, bili konstitutivni i državotvorni narod. Gospodo, o tome se treba razmišljati u celokupnom ustavno-pravnom rešavanju.
Možete provocirati koliko god hoćete, ali želim da se sedne i argumentovano razgovara. Mi imamo mnogo dokaza i argumenata. Samo naše prisustvo ovde, sam naš izlazak na izbore, dokazuje da sve probleme želimo da rešimo kroz institucije sistema . Imali smo prinudnu upravu u Novom Pazaru. Gospodin Šešelj je pomenuo. Mi smo iskoristili institucije sistema. Predali smo zahtev Ustavnom sudu Republike Srbije za ocenu ustavnosti te odluke . Predali smo tužbu Vrhovnom sudu Republike Srbije . Uskoro će 9 meseci od predaje tužbe i zahteva , a ni jedan sud do danas nije dao svoju reč. Volja građana, volja birača je pogažena.

  Devet meseci! Da se neko porodi!

Pa, neko će se poroditi, a mi ćemo podneti tužbu Evropskom sudu u Strazburu, pa ćemo videti.
Pomenuli ste Hag. Za Štrpce, Kukuroviće, kao i sve one otete , nestale, kidnapovane, ubijene, sigurno će raditi i Hag.

Ima reč narodni poslanik Živadin Jovanović, koji je direktno pozvan i prozvan u diskusiji gospodina dr Fevzije.

Gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo,  razume se, svako ima prava da brani svoje pravo,  ali ima i obaveze da poštuje državu kojoj pripada, da poštuje njene zakone i red.
Moj prethodnik, da je poštovao zakone ove države, njene propise, da se nije upinjao da pravi paralelne poreske sisteme, paralelne školske sisteme i da na sve druge načine podriva zakonitost države Srbije, verovatno bi i dalje bio predsednik u Novom Pazaru. Neka on i dalje brine o svojim pravima, ali neka ne pravi konfuziju, neka ne govori da mi ne razumemo o čemu se radi. Nema mesta, niti perspektive, za separatizam u bilo kom delu države Srbije, nema mesta nadi, niti perspektivi za separatizam na Kosovu i Metohiji, niti u Raškoj oblasti, niti u bilo kom delu Srbije, jer je sve to Srbija, danas , kao što je bila juče i kao što će sutra biti. Neka ne pravi konfuziju i lažne dileme. Zahtev Savezne Republike Jugoslavije za članstvo u Savetu evrope upravo je konkretna ilustracija otvorene evropske opcije ove države i ove politike, u kojoj se zna koje mesto ima i koju strategiju zastupa predsednik Slobodan Milošević.
To što smo otvoreni i zainteresovani za Evropu i evropske institucije, za integraciju, nije da se bilo kome dodvorimo ili dokazujemo. Mi i tada sledimo interese i strategiju ovog naroda, građana ove republike i ove države. Onda kad ne dozvoljavamo da neko u našoj kući sudi, da posreduje između građana jedne i druge nacionalnosti ili jedne i druge vere, i tada branimo Evropu, evropske standarde i evropske principe i tada nema mesta bilo kakvoj konfuziji.
Poštovani gospodine predsedniče, iskoristio bih priliku da iznesem svoje mišljenje o današnjoj temi.
Otvoren je novi val pritisaka na našu državu. Nemojte da zaboravimo koji su povodi tom valu pritisaka. Povod su što smo odlučnije krenuli u obračun sa terorizmom na Kosovu i Metohiji. Povod je događaj od 28.februara, za koji znate kakav je bio, kao i događaj od 5.marta. Da li su ta dva događaja ograničena i po lokaciji, i po vremenu, i po akciji, povod da se diže na noge svetski i evropski sistem? Šta je i ko ugrožen tim akcijama? Da li su to razlozi da najodgovorniji ljudi Evropske unije, da Kontakt grupa, Savet bezbednosti jednim dramatičnim ritmom zasedaju i da se utrkuju ko će više i oštrije mere da predvidi kako bi dramatizovao tu situaciju?
Pritisci - u kojim uslovima, mere Kontakt grupe i Saveta bezbednosti, u kojim uslovima? U uslovima kada niko ne dovodi u pitanje konstruktivnu ulogu Jugoslavije u regionu, prethodne Jugoslavije, jugoistoka Evrope, kada se Jugoslaviji odaje priznanje za stabilizaciju mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini, kada se ceni njena uloga u rešavanju drugih posledica jugoslovenske krize, kada Jugoslavija promoviše u regionu dobrosusedstvo, saradnju, razumevanje, kada Jugoslavija lansira koncept zone slobodne trgovine, kada se zalaže i u praksi dokazuje da je uspešna u uklanjanju svih barijera za slobodan promet ljudi, roba, kulturnih, tehnoloških, informacionih i drugih dobara.
Zašto onda mere? Kome to smeta? A u Evropi imamo proces integracije na jednoj strani, na drugoj strani širenje filozofije i jačanja vojnog prisustva i vojnog saveza, širenje vojnog i drugog prisustva stranih, vanregionalnih faktora u našem regionu.
I u svemu, šta se to dešava? Na sceni su dva koncepta, jedan tzv. unipolarni novi svetski poredak i drugi, multipolarni. I u tim uslovima, i u tim procesima, dramatičan pritisak na Jugoslaviju. Kojim povodom? Povodom pomenuta dva događaja i obračuna sa terorizmom.
Od Jugoslavije se iz tih foruma, s jedne strane, postavljaju zahtevi da učini ono, što je ona već učinila, ne čekajući nikog, niti bilo kome da bi išla niz dlaku, nego činila zato što su to njeni interesi. Ako je reč o zathevima za saradnju sa humanitarnim organizacijama, nije to od juče. Nisu Međunarodni komitet Crvenog krsta i druge humanitarne organizacije od juče u Srbiji i Jugoslaviji, nego su tamo decenijama. Nikad se nisu ni povlačile, niti su ikada imale bilo kakve probleme da normalno obavljaju svoje humanitarne aktivnosti, da normalno sarađuju sa našim humanitarnim organizacijama, a pre svega sa Jugoslovenskim komitetom Crvenog krsta.
Postavlja se zahtev za saradnju sa Visokim komesarijatom za ljudska prava UN, a on je tu sa svojom kancelarijom u Beogradu, sa svojim predstavnicima u raznim delovima Jugoslavije, bez ikakvih problema obavlja one poslove koje ima u svom mandatu i kako je to predviđeno dogovorom sa našom Vladom.
Postavlja se zahtev za otvaranje suštinskog dijaloga, bezuslovnog, na Kosovu i Metohiji. Je li sve to što pominjem, ti uslovi, nije kucanje na otvorena vrata? Da li Jugoslavija po bilo kom od ovih pitanja ima negativan stav? Nema. Pa zašto onda takvi zahtevi? Nije teško dokučiti. Pritiske treba učiniti uverljivim i što više zahteva, to uverljiviji razlozi za pritisak. I na drugoj strani, zahtevi koje Jugoslavija ne može da prihvati, a to je ovaj koji je danas na dnevnom redu naše Narodne Skupštine, zahtev da se prihvati strano posredovanje u rešavanju naših domaćih poslova. Da li je to po nekim principima, po nekoj povelji, po nekom mandatu? Nije. Dakle, prethodni zahtevi su više kao jedno okruženje, da bi se ključnom zahtevu, zahtevu za međunarodnim posredovanjem obezbedilo odgovarajuće "društvo", i odgovarajuće pokriće. Suština i jeste upravo u tome da se prihvati međunarodno posredovanje i preko njega uđe u mehanizam, iz koga izlaska nema. Nije dovoljno biti pametan uvek, treba biti na vreme pametan. I treba na vreme i hrabro razlučiti o čemu se radi.
Radi se upravo o tome da se ne sme i ne može prihvatiti mlin za drobljenje teritorijalnog integriteta države Srbije preko prihvatanja međunarodnog posredovanja. I ne zaustavljamo se na ovom, jer mi hoćemo realne probleme i pitanja na Kosovu i Metohiji zaista da rešimo. A to ćemo rešiti upavo na platformi, koju je Vlada, koju je rukovodstvo Republike Srbije ponudilo. To je platforma dijaloga, otvorenosti, bez ikakvog uslovljavanja i platforma rešavanja svih pitanja političkim sredstvima, sa ciljem da svi ljudi, svi građani na Kosovu i Metohiji budu ravnopravni, i sa ciljem da se tamo jednako primene evropski standardi. Ali, nema rešenja za ono što je iznad tih standarda i nema rešenja izvan Ustava i izvan Republike Srbije. I kome bi na kraju to smetalo i ko i zašto bi tražio da se Kosovo i Metohija izvlače iz integriteta Srbije?
Mi ćemo sarađivati sa međunarodnom zajednicom kao i do sada što smo sarađivali, ali saradnja i otvorenost nikako ne znače i otvaranje prostora za mešanje u unutrašnje poslove. Jer, i u tom delu Srbija i Jugoslavija žele i ostaće evropske zemlje, evropske države, znajući da ni jedna druga evropska država ne prihvata, niti dozvoljava mešanje u unutrašnje poslove. Hvala. (aplauz)

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Bojana Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovih dana je jedan visoki holandski diplomata izjavio da status Kosova ne mora biti rešen u granicama Srbije. Pre 300 godina holandski moreplovac Piter Stajersen iskrcao se na Karipska ostrva Aruba i Kirosavo i tamo osnovao pomorsku postaju. Ta dva ostrva, iako hiljadama milja udaljena i premda na njima ne žive Holanđani, i danas su u sastavu Holandije. Bilo bi baš poželjno i korisno da gospodin Van den Bruk u kamere svetskih TV mreža odgovori na pitanje: Kako to Aruba može biti u sastavu Holandije, a Kosovo, rodno mesto svih Srba, ne mora biti u sastavu Srbije?
SPO ne beži od internacionalizacije činjenica i istina o Kosovu. Naprotiv, SPO će učiniti sve da svet sazna ono što ne zna. Hvala vam. (aplauz)