Poštovani narodni poslanici, molim vas da zauzmete svoja mesta kako bi  smo počeli sa radom.
Otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 191 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: dr Jovanu Krkobabiću, Dušanu Mihajloviću, Dušku Rađenoviću, Novotni Laslu, dr Karolj Kasašu i Stevanu Marinkoviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Dostavljen vam je zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 26. i 27. maja 1998. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (Nema.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 26. i 27. maja 1998. godine.
Za 182, nije bilo protiv, uzdržanih 6, nije glasalo 11, ukupno je prisutno 199 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 26. i 27. maja 1998. godine, bez primedbi.
Uručen vam je zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 28. septembra 1998. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (Nema.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 28. septembra 1998. godine.
Za je glasalo 186, nije bilo protiv, uzdržanih 8, nije glasalo 7, ukupno je prisutan 201 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 28. septembra 1998. godine.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Materijali za ovu sednicu dostavljeni su vam putem pošte, 17. oktobra 1998. godine i uručeni su pre početka sednice.
Takođe, pre početka sednice, uručeno vam je pismo kojim Vlada Republike Srbije obaveštava Narodnu skupštinu da je na sednici Vlade, održanoj 19. oktobra ove godine, u Predlogu zakona o javnom informisanju utvrđen određen broj pravno-tehničkih nedostataka, koje treba otkloniti.
Stoga je Vlada utvrdila i dostavila Narodnoj skupštini prečišćen tekst Predloga zakona o javnom informisanju, sa odgovarajućim pravno-tehničkim izmenama i dopunama i zaključila da povuče tekst Predloga zakona o javnom informisanju od 17. oktobra 1998. godine.
Prečišćen tekst Predloga zakona o javnom informisanju, koji je Vlada podnela 19. oktobra, uručen vam je pre početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za donošenje akata po hitnom postupku i o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda sednice.
1. Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku razmotri Predlog zakona o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. oktobra 1998. godine.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu.
Za je glasalo 192, protiv jedan, uzdržala su se dva, nije glasalo 8, ukupno je prisutno 203 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
2. Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, razmotri prečišćen tekst Predloga zakona o javnom informisanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. oktobra 1998. godine.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o javnom informisanju.
Za je glasalo 160, protiv 42, uzdržanih nema, nije glasalo tri, ukupno je prisutno 205 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
3. Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o Policijskoj akademiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. oktobra 1998. godine.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o Policijskoj akademiji.
Za je glasalo 162, protiv 38, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno je prisutno 209 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
4. Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku razmotri Predlog zakona o dopuni Zakona o prekršajima, koji je podnela Narodnoj skupštini 17.oktobra 1998. godine.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice (imamo kvorum).
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o dopuni Zakona o prekršajima.
Za je glasalo 159, 43 protiv, jedan uzdržan, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 207 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
5. Narodni poslanici Slobodan Nenadović, dr Milan Popović i dr Jordan Lazarević, predložili su da se po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini, koji su podneli Narodnoj skupštini 16. oktobra 1998. godine.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice (imamo kvorum).
Stavljam na glasanje predlog narodnih poslanika Slobodana Nenadovića, dr Milana Popovića i dr Jordana Lazarevića da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini.
Za su glasala 43, protiv 150, uzdržana tri, nije glasalo pet, ukupno je prisutan 201 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
6. Narodni poslanik dr Radosav Jović, predložio je da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, koji je podneo Narodnoj skupštini 31. jula 1998. godine.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum).
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika dr Radosava Jovića da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje.
Za 42, 160 protiv, dva uzdržana, četiri nisu glasala, ukupno je prisutno 208 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda.
Narodni poslanik Milan Miković, predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove, predložio je da se iz predloga dnevnog reda povuče druga tačka - Predlog zakona o javnom informisanju.
Da li narodni poslanik Milan Miković želi reč? (Želi.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, danas  smo obavešteni o tome da je Vlada povukla Predlog zakona od 17.oktobra i, navodno, dostavila prečišćeni tekst Predloga zakona o javnom informisanju i da su tu popravljeni neki pravno-tehnički nedostaci.
Tako nešto nije predviđeno ni našim Poslovnikom, niti je moguće tako nešto raditi. Pravno-tehnički nedostatak ne može se smatrati ako je predviđena kazna od 200 do 400.000 dinara, da je sada kazna 400 do 800.000 dinara. To nije pravno-tehnička ispravka.
Prema tome, moramo načisto da budemo sa time šta je pravno-tehnička ispravka, da li neka reč, da li neki padež, da li tako nešto? Nemojmo da se igramo, pa mi smo ozbiljno telo, izuzetno ozbiljno telo, i sada, ovog trenutka, kada je Vlada povukla svoj osnovni predlog, kada osnovnog predloga nema, imamo nešto što to nije, prema tome, ono što se menja, može promeniti amandmanom, nije promenjeno amandmanom, nego se na ovaj način pokušava tako nešto da uradi.
To je jedan od razloga, novi razlog, a druga stvar je - stavljen je predlog da ovaj zakon ide po hitnom postupku. Molim vas, postalo je pravilo, a ne izuzetak, da donosimo propise na osnovu ove odredbe iz našeg poslovnika. Međutim, Poslovnik kaže:" Zakon se može izuzetno doneti i po hitnom postupku".
Po hitnom postupku može da se donese samo zakon, kojim se uređuju pitanja i odnosi nastalih usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice.
Prema tome, o ovome mi ne možemo da diskutujemo kada je u pitanju hitni postupak, ali možemo da ukažemo da na ovaj način ne može i ne sme da se radi.
Sledeća stvar - sadržina zakona reguliše deo materije iz prava i sloboda građana, po našem Ustavu. Prema tome, to je izuzetno ozbiljna materija, materija kojoj treba da se posveti pažnja, a ne danas da dobijemo tekst sređenog predloga i da se danas o njemu izjašnjavamo.
Ja ću vam reći, verujem da su i mnogi od vas dobili, 66 strana pisanog teksta, smo dobili od ljudi koji se bave ovom materijom, iz raznih asocijacija, koji su nam ozbiljne primedbe dali, a za koje nam nije pružena mogućnost na bilo koji način da ih pogledamo, da ih proučimo, i da na osnovu njih stavimo određene predloge, ili određene amandmane, za ispravku tako nečeg.
Ja vas pozivam, zaštitimo ugled parlamenta i poslanika. Ne možemo da predstavljamo ozbiljne, ili najozbiljnije ljude u Srbiji, bar ovog trenutka, kako nam je dato poverenje, a da se ponašamo na način koji je apsolutno suprotan jednom ozbiljnom, izuzetno ozbiljnom poslu, kojim se bavimo.
Ja ću vam reći još jednu stvar. U sistemu sankcija, tamo gde su predviđene novčane kazne, sigurno je da na neki način to mora jedno sa drugim da bude u saglasnosti. Mi imamo maksimalnu novčanu kaznu za krivično delo kao najteži oblik nedozvoljenog ponašanja od 50.000 novih dinara, a kada je u pitanju koristoljublje, može da ide do 200.000 novih dinara. Mi predlažemo da za prekršaj, koji je najlakši oblik nedozvoljenog ponašanja i u pogledu koga se nesumnjivo radi o stvarima manje društvene opasnosti, mi predviđamo kaznu sada u ovom novom tekstu od 400 do 800.000 dinara. Mi smo sve okrenuli naopačke i na taj način hoćemo danas da donesemo jedan propis i da taj propis branimo i da ne priznamo da smo na neki način poremetili celu situaciju.
Dozvolite još jednu stvar. Ta odredba, kojom se predlaže, npr. u Zakonu o prekršajima, da u predmetima, koji se odnose na informisanje, kazne mogu da budu i više, to je jedina stvar gde nije predviđen gornji limit i da svakim zakonom, svakim novim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o informisanju možemo da predvidimo bilo koju maksimalnu kaznu za prekršaj, iako je u Zakonu o prekršajima kao osnovnom zakonu za ovaj trenutak predviđen limit i za pravna lica i za pojedince i za sve ostale.
Iz tih razloga očigledno se ne nalazimo u situaciji da možemo na pravi način, na ozbiljan način, na odgovoran način da regulišemo ovu materiju i mislim da bi u interesu svih nas, i građana i države i informisanja i ustavnih sloboda u ovoj zemlji trebalo povući ovaj predlog zakona, pa nakon jedne ozbiljne rasprave, ne mora ni predugo da traje, nakon respektovanja svih mišljenja da se tada odlučujemo za donošenje jednog novog zakona, ukoliko dosadašnji nije ispunjavao ono što se od njega tražilo. A nisam siguran da je bilo konkretnih predmeta, u kojima je postojala smetnja u postojećem Zakonu o informisanju. Hvala.

Da li predstavnik Vlade Republike Srbije želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Milana Mikovića da se iz predloga dnevnog reda povuče druga tačka Predlog zakona o javnom informisanju.
Za je glasalo 47, protiv 164, niko nije uzdržan, nije glasalo četiri, ukupno je prisutno 215 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predlozi za proširenje dnevnog reda.
1. Predsednik Vlade Republike Srbije predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - Promene u sastavu Vlade Republike Srbije i da se ova tačka razmotri kao peta tačka dnevnog reda.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđivanja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Vlade Republike Srbije da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda "Promene u sastavu Vlade Republike Srbije" i da se ova tačka razmotri kao peta tačka dnevnog reda.
Za je glasalo 173, protiv 16, uzdržanih 17, nije glasalo 9, ukupno prisutno 215 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve prihvaćene tačke uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.
O predlozima prihvaćenih akata nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđivanja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Za je glasalo 163, protiv 40, uzdržanih četiri, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 216 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, u celini.
Molim službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i uruči ga narodnim poslanicima.
DNEVNI RED:
1. Predlog zakona o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
2. Predlog zakona o javnom informisanju, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
3. Predlog zakona o Policijskoj akademiji, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
4. Predlog zakona o dopuni Zakona o prekršajima, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
5. Promene u sastavu Vlade Republike Srbije,
6. Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Jugoslovenske levice.
Pre prelaska na rad po dnevnom redu ovog zasedanja, potrebno je da Narodna skupština donese odluku o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uručen vam je Predlog odluke koji je podneo Administrativni odbor.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstven pretres Predloga odluke.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđivanja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Za je glasalo 203, niko nije protiv, uzdržanih dva, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 214 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O OBEZBEĐIVANjU SREDSTAVA ZA OTKLANjANjE POSLEDICA ZEMLjOTRESA U KOLUBARSKOM OKRUGU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik dr Stevan Vrbaški.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar finansija Borislav Milačić.

Poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o obezbeđenju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom regionu. Krajem septembra ove godine razorni zemljotres pogodio je opštine u Kolubarskom regionu, Mionicu, Ljig, Ub, Lajkovac i Valjevo. Preliminarne procene pokazuju da su štete mnogo veće nego što se u prvi mah činilo.
Oko hiljadu kuća je oštećeno i praktično neupotrebljivo za stanovanje. To znači da oštećene kuće treba srušiti i sagraditi potpuno nove objekte. Za veliki broj stambenih, privrednih i objekata društvene delatnosti i infrastrukture - preko pet hiljada - potrebno je izvršiti rekonstrukciju i ozbiljne popravke da bi mogli da se vrate u funkciju. Najveće štete su u opštini Mionica, a ukupna šteta u regionu, prema prvim procenama iznosi preko milijardu dinara. Pored toga, štete su pretrpele i opštine u okolini Kolubarskog regiona i niz drugih mesta u Srbiji.
Predlažući današnji zakon, Vlada Republike Srbije je imala u vidu najšire izraženu spremnost političkog rukovodstva i građana naše zemlje, da svi zajedno solidarno pomognu otklanjanju posledica od zemljotresa. Pri tome je obaveza državnih organa da deluju efikasno i da omoguće da se pomoć realizuje u što kraćem roku. Istovremeno sa ovim akcijama u našoj Republici bilo bi potrebno da i Savezna vlada sagleda i predloži odgovarajuće mere na nivou čitave zemlje. Sigurni smo da, kao i u prošlosti, takva šira solidarnost neće izostati i ovom prilikom.
Što se tiče instrumenata za obezbeđenje sredstava, predloženo je da doprinos solidarnosti po stopi od 0,15% plaćaju svi učesnici na iznos transakcija u platnom prometu, uz određene izuzetke koji su navedeni u zakonu. U pitanju je minimalna stopa kojom se na najširoj osnovi i na najjednostavniji način obezbeđuju potrebna sredstva. Procenjuje se da bi donošenjem ovog zakona bila obezbeđena sredstva u iznosu od oko devedeset miliona dinara mesečno, odnosno oko milijardu i sto miliona godišnje. Za sada nije predložen rok trajanja zakona. Ovo će biti učinjeno naknadno kada se utvrdi definitivni iznos štete.
Sada je najvažnije da akcije otklanjanja posledica zemljotresa budu što efikasnije organizovane. U vrlo kratkom roku neophodno je porušiti najoštećenije objekte i izgraditi nove. Sa ovom akcijom je već započeto.Takođe, neophodno je izvršiti predviđenu rekonstrukciju ostalih objekata. Nadležni državni organi, komisije za procenu štete, treba da deluju operativno i vode računa o ukupnoj organizaciji posla, o utrošku sredstava i o njihovom namenskom korišćenju.
Izvođači radova imaju posebne obaveze, da sve preuzete obaveze izvrše u dogovorenim rokovima, kako bi građani na nastradalom području mogli da spokojno dočekaju zimu.
Imajući sve navedeno u vidu, a posebno potrebu da se aktivnosti na otklanjanju posledica izvedu u što kraćem roku, predlažem Narodnoj skupštini da usvoji predloženi zakon.

Zahvaljujem.
Imam prijavljene narodne poslanike koji žele da govore po ovoj tački. Prvo, za reč se javio narodni poslanik Miroslav Srećković, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Savić.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici  i članovi Vlade, osećam obaveznost da vas kao poslanik sa područja Kolubarskog okruga informišem u vezi sa zemljotresom, njegovim posledicama i sa onim što smo preduzeli u ovom kratkom vremenskom periodu.
U elementarnoj nepogodi zahvaćeno je gotovo celo područje Kolubarskog okruga, pri čemu je najveća šteta na teritoriji opštine Mionica, gde je bio epicentar potresa, a zatim zahvaćena je teritorija Ljiga, Uba, Lajkovca i Valjeva.
Potres je bio velike razorne moći, 8 stepeni Merkalijeve skale ili 5 stepeni Rihterove skale i srećna je okolnost što je bio na dubini od 16 km, jer bi njegova razorna moć bila mnogo veća.
Prema do sada snimljenoj situaciji, a pregledano je oko 80% prijavljenih objekata, utvrđeno je da je za rušenje oko dve hiljade objekata, od čega će odmah da se ruši 712 i da se započne sa gradnjom, kako bi se do zime zbrinule porodice koje u njima treba da žive. Sa rušenjem i izgradnjom preostalih objekata započeće se na proleće, jer je za ove porodice obezbeđen nužni smeštaj u ovom zimskom periodu. Osim ovoga, utvrđeno je da oko pet hiljada objekata zahteva veću ili manju sanaciju. Oštećeni su objekti individualnih domaćinstava, poslovni objekti, zgrade državnih i pravosudnih organa, kao što je u Mionici i Ubu, zatim škole, zdravstvene ustanove, objekti koji predstavljaju kulturnu, istorijsku i duhovnu vrednost, kao što su: kuća Živojina Mišića, kula Nenadovića u Valjevu, stara čaršija Tešnjar u Valjevu, manastiri i crkve u Mionici, Rabrovici, Bogovađi, Bau, Cvetanovu i na drugi m mestima. Oštećeni su i vodovodi, elektromreža i drugi objekti.
Poseban problem predstavljaju škole, tako da u nekim od njih ne može da se obavlja nastava, već se to čini u neadekvatnim objektima. Najveće oštećenje je u Osnovnoj školi Mionica, gde se nastava odvija u jednoj zgradi u tri smene i to sa skraćenim vremenom držanja časova. Takođe se ne izvodi nastava i u mnogim isturenim odeljenjima, kao što su mesta: Osečenica, Mrčić, Petnica, Donja Toplica i Rajković zbog teško oštećenih zgrada. Ceo treći sprat Srednje škole u Ljigu je van upotrebe i tu se ne održava nastava. Velika su oštećenja privrednih objekta, pre svega u Mionici, kao što su "Krušik - precizni liv", "Metal", "Termoelektro-Uzor", "Termoelektro - Kolubara", "Fima", "Suvoborka", Farma u Radobiću, zatim "Krušik" u Valjevu i "Tamnavac" u Ubu.
Međutim, pored ovih teškoća, rad nije prekidan, sem u "Tamnavcu" Ub, gde je dva dana rad bio prekinut. Oštećeni su infrastrukturni objekti, a najviše vodovod i vodovodna mreža u Mionici, pa je prvih nekoliko dana dovožena voda iz Valjeva da bi je koristili građani iz Valjeva. Došlo je do značajnih oštećenja na elektro mreži i putnoj mreži, kao što je veći odron na Ibarskoj magistrali u blizini Ljiga, a oštećen je i veći broj mostova na teritoriji Kolubarskog orkuga.
Treba napomenuti da su i naknadni potresi, naročito jači potres 13.10. ove godine, izazvali naknadna oštećenja.
Mislim da ovom prilikom treba reći šta je urađeno. U prvom momentu najvažnije je bilo organizovati se i otići u najugroženija područja, ohrabriti građane, preduzeti mere da se očuva zdravlje građana i spreče epidemije, koje su uvek redovni pratioci ovakvih nesreća. Svakodnevno se boravi na terenu i odmah je deljena prispela pomoć. Veliku podršku i pomoć uputila je Vlada Mirka Marjanovića, kroz neposredno njegovo angažovanje i angažovanje članova Vlade na terenu, a prva pomoć stigla je od Vlade Republike Srbije, sutradan po zemljotresu, kojom prilikom je poslato 50 hiljada crepova i novčana pomoć od šest miliona i šesto hiljada dinara, što je omogućilo da se jedan deo objekata sa manjim oštećenjem odmah osposobi.
Nešto kasnije stigla je pomoć od Savezne vlade u visini od 600 miliona dinara i ona je odmah angažovana za nabavku građevinskog materijala. Značajno je pomenuti da je Vojska Jugoslavije odmah pritekla u pomoć i obezbedila šatore za privremeni smeštaj najugroženijih porodica, a ponudila je i drugu pomoć, pre svega u radnoj snazi i građevinskoj operativi.
Pri svemu ovome je bitno istaći da pomoć, koja bude i dalje pristizala, treba da ide preko Okružnog i opštinskih štabova, jer je posao otklanjanja posledica zemljotresa, pre svega, obaveza, dužnost i odgovornost koja leži na Vladi Republike Srbije, Saveznoj vladi i njihovim organima.
Moram da kažem da je narod Kolubarskog okruga dostojanstveno podneo gubitak krova nad glavom, posebno što je bio svestan da su se u tom periodu i Srbija i Jugoslavija nalazile u neposrednoj ratnoj opasnosti.
Poseta predsednika Slobodana Miloševića, odmah po završetku teških i napornih pregovora sa predstavnicima međunarodne zajednice i njihovo uspešno okončanje, čime su odbranjeni interesi našeg naroda i države, posebno je ohrabrila građane i ja sam ovom prilikom dužan da izrazim zahvalnost građana na njegovim porukama, predlozima i stavovima, koji su za narod našeg kraja mnogo u tom momentu značili.
Prirodna katastrofa se desila, ostavila teške posledice i velika oštećenja objekata, ali je u svemu ovome najvažnije da ljudskih žrtava nije bilo. Ostaje da se i dalje organizujemo, da se sanira i do zime sagradi najviše što se može, a na proleće da nastavimo sa radovima.
Na našem području odlučeno je da se 19. oktobra 1998. godine odmah započne sa rušenjem 712 objekata i, naravno, da se odmah započne sa njihovom izgradnjom.
Ovom prilikom želim da se zahvalim i svima onima koji su odmah i u toku ovih 20 dana na bilo koji način pokušali da pomognu narodu Kolubarskog kraja. Imajući u vidu sve napred izneto, mišljenja sam da je zakon, o kome danas raspravljamo, dobro koncipiran, da garantuje siguran izvor prihoda i da je primenjiv za duži vremenski period. Zato vam i predlažem da se svi založimo za njegovo usvajanje i da odmah počnemo sa radom.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Predrag Savić, a neka se pripremi narodni poslanik Ljubivoje Davidović.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, zemljotres koji je 30. septembra ove godine pogodio područje Kolubarskog okruga sigurno je naneo daleko veće štete nego što se to činilo neposredno nakon prvih izveštaja. Naša javnost nije bila dovoljno informisana o veličini i težini šteta nastalih kao posledica ovog zemljotresa i smatralo se da su, s obzirom da nema ljudskih žrtava, štete neznatne. Sigurno je da je dobro što ljudskih žrtava nije bilo, ali naknadnim obilaskom terena videlo se da je stepen razaranja daleko veći i da je veliki broj objekata ozbiljno oštećen i nije za upotrebu.
Prema sadašnjim izveštajima republičkih komisija, koji još uvek nisu konačni, na području opštine Mionice, Ljiga, Lajkovca, Uba i Valjeva oko 2.000 stambenih objekata nisu za upotrebu i spadaju u kategoriju objekata za rušenje. Preko 5.000 kuća moraju se ozbiljno sanirati i popraviti.
Pored stambenih objekata na području okruga ozbiljno su opštećeni proizvodni i privredni kapaciteti, pre svega "Metal"- Mionica, "Fima" - Mionica, "Krušik - precizni liv" - Mionica, "Tamnavac" - Ub i mnogi drugi. Znatno su oštećeni komunalni objekti, putevi, mostovi, vodovodni i kanalizacioni sistemi, elektro i PTT mreže. Veliki broj državnih institucija nema prostor za rad, a nekoliko škola nije za upotrebu, pa đaci koriste privremene objekte za izvođenje nastave. Mnogi kulturni i istorijski spomenici su oštećeni ili trajno uništeni, među kojima kuća Živojina Mišića, Kula Nenadovića, Stari Tešnjar i dr.
Neposredno nakon zemljotresa preduzete su sve mere da se obezbedi najnužniji smeštaj za porodice koje su ostale bez krova nad glavom i da se organizuje pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Nedavna poseta predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, valjevskom kraju i njegov obilazak područja pogođenih zemljotresom bio je direktan podstrek građanima i lokalnoj samoupravi da odlučnije krenu u sanaciju šteta nastalih nakon zemljotresa, tako da se na ovom mestu u ime Jugoslovenske levice i građana Kolubarskog okruga zahvaljujem predsedniku Miloševiću na poseti i njegovom zalaganju za hitnu izgradnju novih stambenih objekata, a ne samo sanaciju i popravku postojećih.
Postradali narod uvideo je da neće ostati sam u nevolji, a uveravanje da će do početka zime biti podignute nove kuće za one čiji su domovi trajno oštećeni, stiglo je sa najvišeg mesta i narod veruje u ta obećanja.
Inače, zemljotres je najviše pogodio seoska područja, staračka domaćinstva koja nemaju mogućnosti ni da pokriju stare, a kamoli da izgrade nove kuće. Solidarna pomoć koja je pristigla i pristiže od Savezne vlade,
Republičke vlade, privrednih kolektiva, raznih organizacija i udruženja, političkih stranaka, građana iz svih krajeva naše zemlje, sigurno je dokaz velike solidarnosti i narod ovog kraja zbog toga je zahvalan svima onima koji su u ovom momentu našli mogućnost i uputili pomoć. Štete i rušenja su jako velika. Broj porodica koje nemaju krov nad glavom je takođe veliki i zato je pomoć države u ovom momentu nužna i neophodna.
Jednokratna pomoć Savezne i Republičke vlade jeste dobro došla, ali isto tako i nedovoljna i zato smatram da ponuđeno zakonsko rešenje o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa, koje je podnela Vlada Repbulike Srbije, treba da dobije podršku svih poslanika u republičkom parlamentu, kako bi se posledice otklonile što pre, s obzirom na predstojeću zimu.
Predloženi zakon na vrlo efikasan način obezbeđuje priliv potrebnih sredstava i njegovi efekti će biti vidljivi odmah. Način naplate doprinosa solidarnosti putem Službe platnog prometa, odmah nakon obavljene transakcije, vrlo je praktičan i osigurava brz priliv sredstava za otklanjanje posledica od zemljotresa, što je u ovom momentu najbitnije. Pored toga predloženi zakon ne narušava postojeći sistem fiskalnog opterećenja u Republici i samim tim dodatno ne opterećuje budžet Republike Srbije. Takođe, naplatom solidarnog doprinosa od učesnika u platnom prometu, tačnije od pravnih lica i preduzetnika, neće biti direktnog udara na život i standard građana. Finansijski efekti, koji bi bili postignuti usvajanjem ovog zakona su veliki i značajno bi pokrili troškove šteta nastalih kao posledica zemljotresa.
Poštovani narodni poslanici, nužnost brzog intervenisanja zbog očekivanih hladnoća i potreba što bržeg obezbeđivanja normalnih uslova za život stanovništva iziskuju hitnu akciju na terenu i zato mislim da ponuđeni zakon treba prihvatiti i samim tim obezbediti uslove za hitno saniranje posledica ovog zemljotresa.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Davidović Ljubivoje, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Peručić.

Poštovani narodni poslanici, 20 dana nakon razornog zemljotresa, sa epicentrom u utrobi planine Maljen, kojim je najviše pogođena opština Mionica, a zatim opštine Ljig, Lajkovac, Ub i Valjevo, može se s punom odgovornošću reći da imamo pun uvid u razmere, kako celine posledica ove katastrofe, tako i u razmere oštećenja svakog pojedinog objekta u pomenutim opštinama.
Imamo celovit program kako da u što kraćem roku, a taj rok je do 21. decembra, porušimo sve što je za rušenje, izgradimo i stavimo pod krov 712 kuća, a ostale upodobimo za zimu da bi na proleće krenuli u obnovu i trajnu sanaciju svih markiranih objekata, a njih je na hiljade.
Ovo nisu samo reči na papiru, jer sve što sam rekao počelo je i uveliko se ostvaruje na terenu. Želim, poštovani poslanici, da sa ovog mesta zahvalim presedniku Savezne Republike Jugoslavije, Slobodanu Miloševiću i da izrazim duboko poštovanje za državnički gest kojim je zadužio čitav ovaj kraj, u prvom redu svojom posetom koja je usledila u delikatnom času nakon teških pregovora o sudbonosnim pitanjima za našu zemlju, a onda i na apsolutno utemeljenoj viziji i praktičnim rešenjima koje nam je na licu mesta izložio, a koja su osokolila narod, pobudila nadu i pred sve nas stavila obavezu da posle svega što se dogodilo ovaj kraj brzo krene, ne samo u obnovu, nego i u razvoj.
Predsednik Milošević, sa svojim saradnicima, slobodno mogu to da kažem, ohrabrio je malo i veliko u našem kraju, pobudio sve naše stvaralačke snage i osećanja da nismo sami, da iza nas stoji Srbija i Jugoslavija.
Potomci Vojvode Mišića, sav narod slavne Kolubare, pamtiće to i umeće da ceni. Poštovani poslanici, preko 1.000 kuća je za rušenje samo u opštini Mionica. Veliki broj objekata je predviđen za razne stepene sanacije. Ozbiljno su opštećeni Mionički privredni objekti, "Krušik -Precizni liv", "Termoelektro-uzor", "Termoelektro - Kolubara", "Fima", "Suvoborka", farma u Radobiću, kao i zadružni objekti i poslovni prostori u Mionici, Gornjoj i Donjoj Toplici, Rajkoviću i Berkovcu.
Velika su oštećenja i na objektima Banja Vrujci, a primećen je i znatan pad izdašnosti izvora lekovite vode. Oštećene su i mnoge mioničke škole, među kojima su neke za rušenje. Reč je o 10 školskih zgrada. Zgrada Skupštine opštine Mionica, građena početkom ovog veka, je takođe pretrpela velika oštećenja. Znatno su oštećene zgrade Doma zdravlja, Kulturnog centra, Biblioteka, obdaništa i zgrade mesnih kancelarija. Od kulturno-istorijskih spomenika najviše je postradala rodna kuća Vojvode Živojina Mišića u Struganiku i crkva u Mionici.
Svemu ovome valja pridodati i velika oštećenja na objektima komunalne infrastrukture, posebno vodovodnog sistema, puteva, elektro mreže. Silno su postradala mnoga ekonomska dobra na posedima zemljoradnje. Ovo je grubo uzak spisak prioritetnih poslova i zadataka i mi smo u punom značaju shvatili reči predsednika Miloševića - u posao krenuti odmah.
Zima ide, poštovani poslanici, svaki dan se skraćuje, a mi smo tvrdo stali iza toga da svi zimu dočekaju pod krovom. Stala je iza toga ne samo Mionica, ne samo Kolubara, nego i Srbija. Svaka je pomoć dobro došla i mi je sa zahvalnošću primamo. Nijedan vid pomoći nećemo zaboraviti, ali najveća je pomoć države Srbije i ja se sa ovog mesta zalažem za prihvatanje predloženog zakona, a takođe i za naš maksimalan, odgovoran i domaćinski pristup na njegovom sprovođenju.
Siguran sam da ćemo uskoro pred ovaj visoki dom izaći ponosni na ono što smo učinili za Mionicu i čitav zemljotresom pogođen kraj. Po rečima predsednika Miloševića, reč je o srcu Srbije, a to srce u ovom času silno kuca, u naporu da se na novim temeljima izgradi sve što je porušeno.