Mi iz Vojvodine vam uvek predlažemo racionalna rešenja, a vi uporno ne slušate. Vi slušate radikale i njihov vokabular, čuli ste ga i danas, i to mnogo puta, shvatanje prava i države na njihov način. Nema tu ni Evrope, ni sveta, a nema ni veze sa zdravim razumom, pa oni derogiraju sud, nameću davno zaboravljene reči  tipa - defetizam, neprijatelj nikada ne spava, moja belorusko-kineska-severnokorejska braća, specijalni psihološki rat itd.
Hvala vam na strpljenju.

Zahvaljujem.
Pošto je odustao narodni poslanik Vučelić, ima reč narodni poslanik Željko Simić.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, hteo bih samo nekoliko reči da kažem povodom ovog predloga zakona o informisanju, budući da smo najmanje o tom predlogu zakona imali prilike da čujemo koju suvislu i razboritu reč. Mislim da je odista reč o veoma važnom dokumentu, koji jednu sveobuhvatnu materiju rešava na izuzetno koncizan i precizan način.
Svi nesporazumi koji su nastali povodom tog dokumenta, vezani su za nerazumevanje njegove suštine, odnosno, odsustvo potrebe da se on valjano i temeljito pročita. Ako se on temeljno pročita (ja bih vas molio samo za malo mira i malo pristojnosti, ako je ikako moguće), dakle, lako se da razabrati da je reč o jednom dokumentu koji afirmiše princip slobode pojedinca, kako bi zbilja došlo do onoga o čemu su mnogi mislioci smatrali da je nužno. Dakle, da bi se došlo do slobode kolektiviteta, slobode svih.
Međutim, ovde neki apsolutnu slobodu, koja je u potpunoj korelaciji sa anarhijom, mešaju sa slobodom u demokratiji. Dakle, niko nije našao za shodno da analitičku reč prozbori o samom dokumentu, koji nigde ne poistovećuje apsolutnu slobodu, koja je uvod u svaku vrstu diktature i despotije. Ovde je reč o tome da se zaustavlja svaka mogućnost da se zloupotrebi sloboda novinarskog kazivanja, koju smo zloupotrebu imali mnogo puta prilike da vidimo, pogotovu u poslednje vreme.
Mnogi mediji su se otvoreno stavljali na onu stranu, koja je protivna interesima ove zemlje, i to je više nego jasno. Dovoljno je spustiti makar jedan laki, brzi i letimičan pogled na naslove tzv. nezavisne štampe, koja je sve drugo pre samo ne nezavisna, koja je i autoritarno i finansijski zavisna od drugih centara moći, pa jasno staviti do znanja da se ona ne bavi nikakvom vrstom informisanja, niti informacijom kao takvom.
Dakle, reč je o tome da je ovde, po mom viđenju, u stvari, važnost i princip slobode, ali slobode u demokratiji, koja podrazumeva uvažavanje određenih principa, i to principa koji su ugrađeni u sve demokratske institucije širom ovog sveta.
Dakle, ako se to shvati kao jedno od notornih načela koje nudi ovaj dokument, onda nikakvih nesporazuma ne može biti, da on nudi bilo kakvu mogućnost represije. On samo zaustavlja bilo kakvu mogućnost da novinari stvaraju događaje, a ne da o njima pišu. Prema tome, reč je o tome da bi u svakom slučaju ovaj dokument, po mom dubokom uverenju, valjalo podržati, iz nekoliko razloga.
Prvi je što on decidirano govori o tome da je nemoguće uvesti bilo kakvu vrstu cenzure, dakle, da je došlo do potpune afirmacije slobode novinarskog kazivanja. Njime nije onemogućena bilo kakva mogućnost da izraze svoje stanovište o bitnim političkim pitanjima, ali je jasno stavljeno do znanja ovim dokumentom, koji je saobrazan mnogim dokumentima evropskog standarda i mnogih evropskih zemalja, da se sloboda pojedinca ni u jednom segmentu ne može ugroziti.
Što se tiče kazni, da li su rigorozne ili ne, opet, ako se spusti jedan pogled na komparativnu analizu sa sličnim dokumentima zapadnih zemalja, onda će se videti da kazne nisu tako rigorozne, da je reč samo o tome da se mora zauzdati jedna ...... (ne razume se reč) koja je odista počela da kola Srbijom i koja je vezana za pojedine medije, koji su, praktično, živeli u bezobalnoj slobodi. Dakle, slobodi koja ničim nije bila ograničena.
Veoma smotreno slušam oponente i veoma sam ih smotreno slušao, ali nisam uspeo da nađem ni jedan jedini argument, osim niza izraza i niza oštrih reči, koje su upućene na račun pojedinih članova Vlade, a što je izraz nekog ličnog animoziteta.
Mi ovde ne pričamo o simpatijama i antipatijama. Imamo ispred sebe jedan dokument, koji je po mnogo čemu prekretnički, koji je odsudan po tome što zbilja neće niko od nas, pogotovu onih ljudi koji su na veoma odgovornim mestima, biti u situaciji da čitamo bilo koje novine, koje su u svakom slučaju, da ponovim, autoritarno zavisne od drugih centara moći, gde će vas neko u toku noći, ili u toku dana, svejedno, proglasiti moralno ili politički mrtvim, a sutradan vas pitati da li ste živi ili ne.
Dakle, zaista smo se suočavali sa odsustvom bilo kakvih normi i ovaj zakon vidim kao neku vrstu propodeutičkog akta, kojim se uvodi elementaran red, koji je saobrazan svim principima demokratskog sveta.
Niko ovde nije mogao jednu jedinu reč da kaže protiv ovog akta, a u saglasju sa ovim elementima o kojima sam govorio, a koji su važni za evropske standarde. Dakle, ako hoćemo ozbiljno da razgovaramo, a moramo, onda ćemo da vidimo da je niz onih akata, koji su ugrađeni u ovaj dokument, a koji su po nekim interpretatorima represivnog karaktera, daleko od bilo kakve mogućnosti da se porede sa onim elementima u zakonodavstvima zapadnih zemalja. Lišen sam bilo kakve potrebe da pričam anegdote, ali bilo ko, ko je posetio Pariz, mogao je da vidi da nikada ne možete gledati engleski film, a da se on ne presnimava na francuskom jeziku, da se ne nasinhronizuje. Znate šta želim da kažem. Ako smo u jednom trenutku skloni da u pojedinim evropskim civilizovanim zemljama vidimo uzor, ako smo skloni da se poredimo, zašto neko ne uporedi samo tu činjenicu da ovde možete gledati filmove, i to titlovane, sa slobodom da u isti mah slušate original jezika na kome je film snimljen. U drugim evropskim zemljama to nije slučaj. Dakle, nasinhronizacija je nešto što je imperativ, da ne govorim o drugim normama.
Takođe za mene je važna činjenica da se povlači oštra razlika između slobode ovako shvaćene i slobode onakve kakva treba da bude uzorom u svim demokratskim zemljama. U ovom dokumentu nisam našao ni jedan jedini element, gde bi se ta sloboda, shvaćena kao sloboda u demokratiji, kršila. Da je po nečemu to slučaj, ja bih voleo da iko od vas ovde prisutnih, a da ne govorim o onima, koji su nečasno napustili salu, što više govori o njima nego o nama koji smo ovde ostali, dakle da kažu koju suvislu reč, da upru prst u konkretan član, kojim se vređa bilo koja mogućnost da se ograniči sloboda korektnog i etički dostojnog novinarskog delovanja. Ja sam veoma pažljivo sve saslušao i još smotrenije pročitao dokument i mislim da nema nikakvog mesta jednoj ozbiljnoj kritici, koja bi dovela u pitanje, kako je neko rekao, podlokavanje demokratskih principa, na kojima počiva čitav ovaj sistem.
Ja ovaj akt, koji je Vlada podnela, vidim kao napor da se ojačaju demokratske institucije sistema. Demokratija nikad i ni u jednom sistemu, to ćete moći veoma lako da nađete kod bilo kog teoretičara, ne predstavlja i ne propagira apsolutnu slobodu. Demokratija je zagovaranje vrlo precizno omeđenog prostora, u kome svaki pojedinac može da se kreće, a s druge strane nešto o čemu su neki ovde vrlo reljefno i plastično govorili, a to je osnaživanje etosa, odgovornosti, rada i poštenja.
Po ovom zakonu, kako je i predlagač naveo u svome ekspozeu na samom početku sednice, navedeno je izrikom da ovaj dokument služi ovim principima i postulatima, o kojima sam govorio i to se ne može dovoditi u pitanje, bar što se mene tiče. Dakle, afirmišu se slobode novinarskog delovanja. S druge strane, ne samo izrikom, nego i u duhu je očigledno da ne postoji nikakva mogućnost cenzure, zabrane interpretacije. Ono što se onemogućava, a što se dosad podrazumevalo kao jedna notorna činjenica, kao aksiom, to je da novine služe zbog toga da prave događaje, a ne da o njima informišu javnost, sveobuhvatno, istinito i objektivno.
Mi smo došli u paradoksalnu situaciju. Ja ću se kloniti bilo kakvih anegdota, zato što prilika nije takva. Mnogi su s razlogom sednicu i sam dokument okarakterisali kao istorijski, ali u azbuci novinarskog kazivanja stoji da veoma retko novina može da objavi vest da je pas ujeo čoveka. Dobri poznavaoci novinarske prakse i teorije zagovaraju princip po kome može da se bjavi samo tekst u kome je čovek ujeo psa. Međutim, mi smo došli u situaciju da iz dana u dan čitamo novine, koje se autohipnotički nazivaju nezavisnim, a u kojima se ljudi nečasno difamiraju, u kojima se zemlja dovodi u situaciju u kojoj ona objektivno i realno nije, u kojoj se objavljuju informacije koje su potpuno izmišljene, koje su u potpunom neskladu sa političkom praksom i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Slobodana Miloševića, čime se posredno, ja to govorim zato što je derivat onoga što oni čine, a nije direktno važna i bitna stvar, ovaj narod kolektivno dovodi u veoma tešku situaciju, koja je ionako, bez tih dodavanja, teška i ozbiljna, kako su neki s razlogom upozoravali.
Prema tome, mi smo došli u situaciju da se objavljuje vest po kojoj zbilja Srbija nije kadra da se odupre pritiscima, pogledajte samo tri nedelje unazad, imali smo datume objavljivanja bombardovanja, mesta koja će biti bombardovana. Imali smo situacije da se od 1993. naovamo objavi više od 400 naslova, u kojima se predviđa fantastična inflacija, koja neće moći da izdrži probu vremena i slične situacije, koje apsolutno ne da ne služe na čast novinama, nego ne dopuštaju jednoj ozbiljnoj vladi i ozbiljnom parlamentu da se takva situacija nastavi.
Dakle, u potpunosti prihvatam ovaj dokument upravo iz razloga koje sam izneo, jer mislim da se u jednom totalnom haosu i anarhičnom stanju apsolutne slobode, u kojoj su uvrede i difamacija pojedinaca praktično osnovna stvar kojom se deluje, a interesi zemlje ne zastupaju na način koji bi bio usaglašen sa njihovim interesima. Sve u svemu, kada se podvuče jedna ozbiljna crta, reč je o dokumentu, koji, kada se ide od člana do člana, zaslužuje ozbiljnu pažnju. Praktično nemam nikakve ozbiljne primedbe na taj dokument, osim što bih svojim koleginicama i kolegama ovaj dokument predložio za usvajanje. Uz izvinjenje što sam bio duži, zahvaljujem. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Života Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić, potpredsednik Vlade.

Poštovani poslanici, uvaženi predsedniče, Predlog zakona o informisanju, o kome danas razgovaramo, doprinosi pre svega reafirmaciji odgovornog i objektivnog informisanja, na koje često zaboravljamo. Ovakav zakon precizno uređuje odnose u oblasti informisanja, a ne, kako to unapred konstatuju neki novinari a i neke političke stranke, da ograničava slobodu medija. U pitanju je očigledno različito shvatanje slobode medija. Sigurno nije sloboda medija neogranično pravo na neistinu, već obaveza na istinu i profesionalnu novinarsku etiku.
A kakav je naš medijski prostor danas u Srbiji, da li je stvarno ograničena sloboda štampe? Ovakve tvrdnje se demantuju činjenicama. Danas u Srbiji postoji oko 300 radio stanica, oko 100 TV stanica, o štampi da i ne govorim. Najveći broj ovih medija je u privatnom vlasništvu.
Gotovo svako veće naselje danas ima svoju lokalnu radio stanicu, radio i TV stanicu, koje se, bez obzira na skroman tehnički i kadrovski potencijal, utrkuju u proizvodnji informativno-političkih programa ili u prenosu programa stranih stanica poput "Glasa Amerike", "Slobodne Evrope" CNN, BBC i druge. Neko bi rekao, tako je svuda u svetu, ali nije. Navešću neke primere. Austrija nema privatnu televiziju. U ovoj zemlji je centralizovana medijska vlast, dakle i informisanje. Ali i u onim državama gde su mediji sa većinskim privatnim kapitalom, poštuje se država. Prema tome, sasvim je jasno, radi se o informisanju u interesu države. Takav je primer CNN u Americi, BBS u Engleskoj i drugi. Iz nekih medija se u javnost plasira teza o monopolu države u oblasti javnog informisanja. To, naravno, nije tačno. Naprotiv, država sama stvara konkurenciju svojim medijima izdavanjem dozvola mnogobrojnim privatnim vlasnicima za otvaranje radio i TV stanica. Mnoge od ovih novootvorenih stanica registruju se za kulturni i zabavni program, a onda počinju da se bave političkim i informativnim sadržajima. To se u Americi ne bi desilo, jer u ovoj zemlji, koja takozvanim nezavisnim medijima predstavlja uzor demokratije, moraju se posebno registrovati medijske kuće koje imaju pravo na informativno-političke programe.
Kakvi su naši mediji danas? Većina takozvanih nezavisnih medija uglavnom se i ne bavi informisanjem i obaveštavanjem, već prognozama, predviđanjima događaja, proricanjem, pa i učešćem u onim događajima, za koja iskažu interes mentori ovih medija. U pitanju je svojevrstan medijski rat, koji je dobio na snazi upravo ovih meseci i danas, kada se naša zemlja nalazi pod nezapamćenim pritiskom i pretnjama sa svih strana, posebno kada je u pitanju kosmetski problem.
U medijskoj hajci posebno se ističu mediji nekih zapadnih zemalja. Nažalost, preuzimaju ih neka domaća glasila, čiji se novinari prosto utrkuju u širenju neistina i prenošenju želja svetskih moćnika. Pojedina glasila u celini liče na crne rubrike, sve sa dva cilja. Prvi je, da se dodvore svojim sponzorima i predstave u što boljem svetlu, naravno, pod znakom navoda. A drugi, da prodaju novine ili program. Istina je nevažna, pa makar bio u pitanju i sopstveni narod. Važno je da naslov bude što veći, sklandalozan, senzacionalan i da donosi novac. Za strane medije mi je jasno, ali se pitam za čije interese rade neka domaća informativna sredstva. Dovoljno je samo prelistati "Dnevni telegraf", "Danas", "Našu Borbu" i još poneka i pročitati naslove. Na primer, "OVK u ofanzivi", "Peć pred padom", "NATO stiže sa prvim snegom".
Dajmo da pređemo na teren sporta. Sećam se pre odlaska naših košarkaša u Atinu na svetsko prvenstvo, njihova poruka je bila sa velikim naslovom "Daleko je zlato". Na svu sreću momci su se vratili sa zlatnim odličjem. Gde je ovde istina? O patriotizmu da i ne govorimo. Ili, radio programi: Studio B, Radio Soko Banja, Radio Kragujevac i još neki uporno prenose "Glas Amerike" i to emisiju koja se emituje isključivo na srpskom jeziku, na krajnje neobjektivan, jednostran način i u celini uperen protiv naše države i naroda. Zašto se preuzimaju emisije Radio Slobodna Evropa, čiji programi vrve od neistine o Srbiji i Kosmetu? Ako tome dodamo činjenicu da su glavni scenaristi ove radio stanice SOROŠ i Madlen Olbrajt, onda je slika potpuna.
Ovi mediji, kao i neki naši, prosto se utrkuju u udvaranju šiptarskim separatistima, navode isključivo njihove izvore. O terorističkoj organizaciji OVK govore kao o regularnoj vojsci. Izjednačavaju teroriste i legalne državne organe, a obračun državnih organa sa teroristima nazivaju ofanzivom srpskih snaga. Gde je ovde istina i gde je odbrana interesa sopstvene zemlje?
Iz svega navedenog mogu konstatovati sledeće: Mediji se, neki, na žalost, pretvaraju u propagandne agencije, umesto da budu informativne kuće. Očigledno je da novinarstvo više nije to, već otvoreni politički angažman za nečiste ciljeve njima poznatih tutora. Država mora da uredi odnose u ovoj oblasti i da afirmiše zakonskim predlozima izvorne principe novinarstva. To se predloženim tekstom i postiže. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, potpredsednik Republičke vlade, a neka se pripremi Milovan Bojić, potpredsednik Vlade i narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre samo nekoliko dana Srbija je prolazila kroz jednu od najvećih kriza u svojoj istoriji. Danas, mnogi su zaboravili kako je izgledala kriza u Srbiji, ko ju je izazvao i ko je podstrekivao, ko je pomagao da se Srbijom širi panika, defetizam, dezerterstvo i strah.
Danas sam od poslanika koji su, nažalost, napustili ovu salu saznao da mi ne treba da donosimo zakon za koji nam Amerika kaže da ne bi trebalo da ga donesemo, da treba Ameriku da pitamo kako ćemo zemlju da uredimo, a moja deca već sedam godina odrastaju sa pitanjem - kada će nas Amerika bombardovati. Mi smo ratovali protiv terorista, a morali smo da pregovaramo sa NATO paktom, koji je pretio da će da nas napadne. Mi smo po zakonima ove zemlje, primenjujući standarde koje bi primenile sve zemlje u svetu, iskorenjivali terorizam. Umesto da nam u toj borbi pomognu, zapretili su da će nas bombardovati ako nastavimo da se obračunavamo sa teroristima. A, onda kada smo potpisali sporazum koji Srbiju ne ugrožava ni jednim svojim članom, učinilo im se da to nije dovoljno i da treba početi napad sa druge strane.
U vreme kada je bilo najteže neke novine, neke televizijske i radio stanice stavile su se u službu onih koji su nam pretili bombardovanjem. Vlada Srbije je brzo reagovala, donela Uredbu kojom je zabranila da se emituju propagandne poruke drugih država emitovane na srpskom jeziku i kojom je naložila Ministarstvu informisanja da javna glasila opomene, ukoliko krše odredbe te uredbe pre primenjivanja sankcija. Ja sam očekivao kako će reagovati i mediji i njihovi čitaoci ili gledaoci. Videli ste, na njihovim skupovima kojima su izražavali svoj protest protiv takve uredbe da se okupljalo stotinak ljudi. Oni koji su nam poklonili poverenje, oni koji su glasali za to da u ovoj skupštini 187 poslanika formira Vladu narodnog jedinstva, vrlo dobro znaju da su svoju sudbinu poverili u sigurne ruke, u ruke Vlade narodnog jedinstva. Vlada narodnog jedinstva sada, uz olakšanje koje postoji u Srbiji, ima vremena da donese dugo pripremani Zakon o informisanju.
Ja bih samo da ukažem na tri cilja ili da vam kroz tri pitanja obrazložim zašto sam ja za ovaj zakon. Trebalo bi da znamo ko i šta se štiti ovim zakonom. Najpre, štiti se čovek, pojedinac i njegova privatnost. I dosadašnji zakon je ukazivao na to da ne možete da iznosite neistine, laži, klevete, dezinformacije, da čoveka brukate, da mu zadirete u privatnost, da ga špijunirate pa da to objavljujete. Ali, sankcije su, izgleda, bile niske, ažurnost sudova nije bila za pohvalu i oni su mislili, ti koji su se tim poslom bavili, da tim poslom mogu da se bave unedogled. Ja im i ne zameram. Nikad im dlaka zbog toga nije falila. Danas ćemo privatnost čoveka, njegovu ličnu slobodu da u ovoj državi živi ponašajući se prema Ustavu i zakonima države, slobodno neometan ni od koga, da ne brine za to hoće li neko o njemu nešto izmisliti, zaštitili veoma visokim kaznama. Koliko će to osnivača i koliko će to glavnih i odgovornih urednika da se pobuni protiv ovih visokih kazni? Mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Danas smo zaštitili svakog građanina Srbije time što će osnivač platiti od 100 do 300 hiljada dinara, a glavni i odgovorni urednik, odnosno odgovorno lice 50 do 150 hiljada dinara. Pa, sada, molim lepo, onaj ko misli da može da izmišlja, da vređa, da bruka, da kleveće i laže neka se ponaša po narodnoj poslovici koja je nastala u vreme Dušanovog Zakonika, kada su se kazne izricale udarcima po turu. Pa, neka lepo pita, da li može da izdrži kaznu. Neka pogleda svoj žiro račun. Ako na njemu ima 300 hiljada dinara, neka slobodno laže i neka kleveće. Ako nema, bolje bi bilo da svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Ovo nije zakon jedne političke stranke, ovo nije zakon jednog ministra, ovo nije zakon dvojice potpredsednika. Ovo je zakon koji donosi Narodna skupština. Zaista, danas sam se osetio uvređen što se samo gospodin Šešelj i Vučić pominju kao kreatori ovog zakona. Svi smo mi učestvovali u izradi. Gospodin Bojić je čak pregovarao i sa onim Majlsom o izradi ovog zakona, (smeh). Molim vas, Srbija je u takvom stanju. Srbija je mala zemlja sa velikom istorijom, sa hrabrim ljudima, Srbija se ne isključuje iz sveta. Srbija sa svetom hoće da razgovara. Neće da se ponižava i neće da služi.
Mi ćemo primiti tog Majlsa kad god bude hteo da dođe. Ali, da dođe i da cvili zato što više niko ne može da laže u Srbiji, što niko ne može da kleveće, što niko ne može da prenosi "Glas Amerike", lepo ćemo dati čašu vode dok ga prođe napad, pozdravićemo se sa njim neka ide, neka uređuje ono zašta je ovlašćen. U Srbiji kod nas neće moći da se meša.
Koga bi da zaštite oni koji su danas govorili protiv ovog zakona? Šačicu ljudi. Šačicu koja je obrukala i novinarstvo i novinare, profesiju kao takvu. Nisu kriva ova deca koja rade za listove koji su dospeli pod sankcije uredbe, za listove, za televizije koji će možda dospeti i pod snakcije ovog zakona. Krivi su osnivači, glavni i odgovorni urednici. Toj deci sam ja pre mesec i po, ili dva, sa ove govornice poslao lep očinski savet - da kad rade za takve medije, kad prime platu, da znaju da je plata došla iz Amerike, iz Nemačke, iz Francuske, iz Engleske, da ih ne bi platili da su dobro pisali o Srbiji i srpskom narodu, nego da ih plaćaju za to što kad nema ništa loše, moraju da izmisle da bi napunili stranice.
Ja sam se zgadio na "Dnevni telegaf" prošle, ili pretprošle godine, kada je na naslovnoj strani objavljena fotografija jedne starice sa spuštenim gaćama. Rekli su da je to na Kalemegdanu. Sutradan su se izvinili toj starici, ali nisu se setili da to ne objavljuju, nego su objavili, napisali senzacionalno. Bože moj, objavili su danas, a izvinili se ženi, koju su sigurno svi prepoznali, a oni joj naneli veliku bruku i sramotu.
Više ta novina ne može da bude ozbiljna u Srbiji, više niko ne može ozbiljno da je shvati. Sinoć sam čuo i pretnje, sinoć sam čuo mnogo uvreda na račun pojedinih ljudi. To je razumljivo. Barem pripadnici Srpske radikalne stranke nikada nikoga niti su tužili, niti će tužiti za klevetu, uvredu, laž, izmišljotinu. Mi se time branimo što smo od toga i viši i jači.
Samo još jedan aspekt. Ko je ugrožen donošenjem ovakvog zakona? Špijuni, plaćenici, laž, kleveta. Ja se uopšte ne bih obazirao i uopšte ne bih štitio te ljude i uopšte se za njih ne bih zauzimao sa ove govornice.
Znate, razumljivo je da jedan čovek želi da mu država pruži onoliko prava koliko bi on voleo da ima, ali država se rukovodi drugim principima. U državi principe, slobode određuje skupštinska većina, najčešće zakonima. Ponekad i Vlada uredbama, za koje naravno postoji pravni lek da se proveri jesu li u skladu sa zakonima i sa Ustavom.
U ovoj državi određivaće Narodna skupština svojim zakonima kako će građani ove države da se u njoj vladaju. Ovom zakonu nema šta da se prigovori. Ovaj zakon je jedan u nizu zakona koje će Narodna skupština Republike Srbije imati prilike da donese i u vanrednim i u redovnim zasedanjima. Ovaj zakon je znak da se u Srbiji ozbiljno radi na sređivanju stanja, da dočekamo, a dočekaćemo još ucena i pretnji, da dočekamo sa ovakvim medijima, sa medijima koji su proširili laž da je ponosno biti protiv države Srbije i srpskog naroda, sa medijima koji se plaćaju iz inostranstva i za taj sitan novac obavljaju veleizdajničke usluge po Srbiji, mi više krize nećemo da očekujemo.
Zato preporučujem onima koje pojedinci brane i onima koji se ovim poslom bave da potraže državu u kojoj mogu da pljuju narod i državu, a da za to nema nikakvih sankcija.

Ima reč narodni poslanik Milovan Bojić, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, spadam u one narodne poslanike koji žele da ova Narodna skupština ima malo više razumevanja za direktore i glavne urednike zabranjenih medija. Ja vas molim, izgubiti dobar, unosan inostrani posao i devizne isplate nije lako i to treba razumeti. Još više treba razumeti one koji su lagali za pojedince. Uskomešali su se i oni i pojedinci, jer im je nad glavom velika istina da onaj ko laže za tebe kad tad će lagati i protiv tebe.
Niko danas ovde ne izgovori da je Uredba Vlade Republike Srbije samo široki paket mera i akcija Vlade Republike Srbije u sređivanju određenih stanja i odnosa u uslovima oružanih pretnji NATO pakta našoj zemlji. Nismo mi u tom širokom paketu mera išli izolovano na medije, nego smo mi u tom širokom paketu mera definisali snabdevanja, skloništa, zalihe, komunikacije, pa i sredstva javnog informisanja.
Neverovatno je kolika je dezorjentiranost onih koje je ova uredba pogodila. Ja sam, kako to potpredsednik Nikolić reče, imao prilike da primim i nekoliko ambasadora stranih zemalja u Beogradu, koji su izrazili svoju veliku navodnu zabrinutost zbog posledica koje ova uredba ima i verujte mi imali su prečišćene tekstove novog zakona o javnom informisanju, sa imenima urednika tzv. nezavisnih glasila, odnosno sredstava javnog informisanja u Srbiji.
Sve mi je jasno. Apelujem vam i činim sve da ih malo razumemo, jer su izgubili taj unosan posao i dobru deviznu isplatu. Zaista mi nije jasno do koje su mere dezorjentisani u vremenu i prostoru i ne misle valjda da će srpski zakon o javnom informisanju usvajati nemački Bundestag.
Molim vas, brada ne čini filozofa, ali ni laž ne čini novinara. Pojedina sredstva javnog informisanja postala su dežurne ili naručene pljuvaonice po ljudima, njihovom dostojanstvu i njihovoj časti. Njihova glasila postala su fabrike neistina ili poluistina, koje funkcionišu po principu - nova laž je najbolja. Ali, ta fabrika staje po istom principu. Laž je ko grudva snega. Što se više kotrlja postaje veća, a kada stane onda se istopi. Dakle, onaj ko se služi lažima iz korena propada. Ja sam to sinoć video i slušao jednog bradatog gospodina, profesionalnog špijuna, koji očajan zbog novog zakona kaže da više neće raditi, jer neće, kako on reče, da stavlja glavu na panj, ali je noć pre toga izjavio da će tuđe glave da stavlja na ražanj. Dakle, taj isti gospodin, koji je u dosadašnjem sistemu živeo kao bubreg u loju, sada nikako da shvati da i bubreg u loju može da ima kamen. Nikako ne može da funkcioniše u ambijentu istine, jer se od laži obogatio i telesno zaštitio.
Isti ti Vladu Republike Srbije napadaju i označavaju kao državne higijeničare, a oni su bogom dani čistunci bez mane i straha, a tu u njihovim redakcijama ili u neposrednoj blizini naručuju se ili kucaju anonimne predstavke koje se u celosti objavljuju. Molim vas, to nije novina, to je smeće.
Sloboda informisanja je sloboda uopšte, ali i čovek je slobodan samo onda kada služi istini. Ja se slažem sa onima koji kažu da je zahvaljujući slobodnim informacijama cela planeta postala jedno selo, ali se usuđujem da kažem da je i novi srpski zakon o javnom informisanju u ovom delu sela obeležio svakog lažova.
Novi zakon je liberalan, jer se njime ne ukida ni jedna sloboda. Njime se ne ukida ni laž, nego se ta laž privremeno kažnjava. Niko na svetu, pa ni država Srbija, niti može, niti hoće da ustupa bilo kakvu povlasticu laži. Još nešto da dodam. Ima ovde mnogo dobrog u novom zakonu o javnom informisanju i za same novinare. Dokumentovana brza istina odgovarajućim sudskim organima doprineće efikasnijoj borbi protiv kriminala i efikasnijem funkcionisanju celokupnog pravosudnog sistema i krivičnog zakonodavstva, ali ona ima i još jednu široku razmeru i raspon. Deluje protiv socijalno devijantnih pojava i u prevenciji zaštite od klevetnika, jer klevetnika od zločina samo prilika razdvaja.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 168, protiv osam, niko se nije uzdržao, jedan poslanik nije glasao, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Života Cvetković je podneo amandman kojim predlaže da se Glava "XI Reklamiranje", od člana 61., zaključno sa članom 65. briše.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu.
Da li Vlada prihvata ovaj amandman?
Prihvata.
Pošto je Vlada prihvatila ovaj amandman, on postaje sastavni deo ovog predloga i o njemu se Skupština neće izjašnjavati.
Narodni poslanik Života Cvetković je podneo amandman kojim predlaže da se u članu 75. briše tačka 10.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o amandmanu.
Prihvata.
Pošto je Vlada prihvatila ovaj amandman, on je postao sastavni deo Predloga zakona i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima?
(Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđenja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o javnom informisanju u celini.
Za je glasalo 170, protiv pet, niko se nije uzdržao, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o javnom informisanju.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POLICIJSKOJ AKADEMIJI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 169, protiv pet, niko se nije uzdržao, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika u sali.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, radi utvrđenja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o policijskoj akademiji u celini.
Za je glasalo 168, protiv pet, niko se nije uzdržao, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika u sali.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o policijskoj akademiji.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Primili ste i uručen vam je Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Uručen vam je izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđenja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 167, protiv šest, niko nije uzdržan, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđenja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopuni Zakona o prekršajima u celini.
Za je glasalo 170, protiv sedam, niko se nije uzdržao, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika u sali.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o dopuni Zakona o prekršajima.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PROMENE U SASTAVU VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Molim predsednika Vlade Republike Srbije da Narodnoj skupštini iznese predlog za promene u sastavu Vlade Republike Srbije.
Ima reč predsednik Vlade, Mirko Marjanović.