Poštovane koleginice i kolege, u drami koja nas je u toku ovih zadnjih meseci, u državnoj drami na Kosovu i Metohiji i neviđenih međunarodnih pritisaka, kojima smo izloženi, činilo se da nas je zemljotres u Kolubarskom kraju pogodio manje nego što bi to inače bilo normalno i manje nego što to njegove razmere opravdavaju.
O stranim medijima ne bih ni govorio i o tom cinizmu, ali i naši mediji su, jedan deo njih, o ovoj elementarnoj nepogodi dali karakter prolaznog, onog što ćemo zaboraviti čim prođe prvi strah, kao da iza sebe nije ostavilo nikakve posledice. Na žalost, sada vidimo da to utiče i da je to uticalo na ukupno javno mnjenje, onda kada i mi, naravno sa izuzetkom svih onih koji su se našli u humanitarnoj akciji, pre svega vlada Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i svih organizacija koje su se našle tu. Nije zato ni čudno što je tek poseta predsednika Jugoslavije ovom kraju unela u domove običnih Jugoslovena i sliku o razmerama ove nepogode. Srbija je danas u takvoj situaciji da najveći deo posledica mora da otkloni sama. Ona ne može da se osloni na pomoć drugih, pa ni onih, kojima je sama toliko puta pomagala u sličnim situacijama. Potpuno lično razmišljam, a pomagali smo u sličnim situacijama i bivšoj braći, i bivšim i sadašnjim komšijama, pa ipak skoro da se niko nije oglasio. Mislim da ne treba da se ljutimo. Pomagaćemo ponovo, a oni neka razmišljaju zašto nisu pomagali nama. Stiče se utisak da o pravim razmerama šteta i informisanju u svetu, o pravim razmerama šteta, srećom samo materijalnih, ni mi sami nismo učinili dovoljno. Tako se valjda i dogodilo da u svetskim medijima jedna izmišljena humanitarna katastrofa na Kosovu, bude stalno tema ispred druge koja je na žalost bila stvarna humanitarna katastrofa.
Ne sećam se ni jednog posmatrača Crvenog krsta, humanitarca da je obišao ovaj region. Znam da nije lako, a verovatno ni popularno predlagati i zagovarati nove doprinose i nova fiskalna opterećenja u situaciji kada dovoljno para nema nigde, a i postojeća davanja su neredovna i nepotpuna.
Ipak, dozvolite mi da u vezi sa tim, a i u funkciji predsednika Odbora za finansije, napomenem nekoliko činjenica.
Prvo, mislim da je ispravno opredeljenje Vlade da se, bez obzira na izuzetno teško stanje u zemlji, izdvoje dodatna sredstva za kraj i za porodice pogođene zemljotresom, a mi znamo da ni ovi krajevi, a još manje te porodice, štetu ne mogu da otklone sami. Ovo je primer situacije u kojoj država mora da učini i vrati bar deo onoga što dobija od svojih građana.
Drugo, u uslovima u kojima se svi zajedno nalazimo, ukupne resurse moramo raspodeliti onako kako je najpravednije. Zemljotresi su jedni od najupečatljivijih kriza uopšte. Oni pogađaju bez razlike, siromašne i bogate, podjednako, ali u otklanjanju njihovih posledica ne možemo da doprinesemo svi podjednako. Više moraju da doprinesu oni koji više imaju. Rekao bih - zemljotresi ne trpe logiku tržišta. Oni traže logiku solidarnosti, ljudske i nacionalne.
Treće, ovo je dobar primer stanja u kome treba raditi brzo, jer zima dolazi, a možda će akcije na saniranju šteta u ovim krajevima biti način da svi naučimo jedan drugi način rada, efikasan, bez birokratskog natezanja i nepotrebnog administriranja, sa većim poverenjem u čoveka, ali i sa većom kontrolom od zloupotreba nego što se to inače čini.
Četvrto, glavni teret, ako ne i finansijski, treba i podneće, naravno i bogatije i bolje stojeće firme, preduzeća itd.
Ali, ovo je i šansa da se zaposle mnoga građevinska preduzeća, da se zaposle mnoge industrije i građevinskog i drugih materijala, da se zaposle ljudi, da ne bude samo solidarnost koja je osnov nego da pametnim domaćinskim ponašanjem ovo budu i sredstva koja će omogućiti rad, zapošljavanje, funkcionisanje u interesu i naravno isključivo u interesu saniranja šteta, ali i razvojnu funkciju koja se sa ne malim parama može obezbediti za deo naše privrede.
Predlog zakona Vlade zasnovan je na dobrim tradicijama solidarnosti tako često ispoljavane u raznim nesrećama, najčešće, kao što sam rekao, izvan Srbije i mnogo dalje od sedišta Srbije. Tu solidarnost danas pokazujemo sa onim delom našeg naroda koji je pogođen nesrećom.
Tehnike prikupljanja sredstava biće realizovane kroz onaj proces koji običan građanin ne bi trebao mnogo da oseti i koji obezbeđuje precizno praćenje prikupljanja i utroška sredstava, platni promet. Uz efikasnu kontrolu rasporeda sredstava solidarnosti, njihovo brzo prikupljanje i stavljanje u funkciju, rekao bih da će to biti malo ili sasvim beznačajno uticanje na svakodnevni život za veliku pomoć, za veliku šansu, za solidarnost i razvoj koja će biti pružena ovom kraju.
Još jednom da kažem, opet i uvek se pokazuje - ako budemo dobri domaćini onda smo domaćini i sami sebi, jer sami moramo rešiti i ovu elementarnu nepogodnu i katastrofu koja se desila, sami, i isključivo sami. I pokazuje se da to možemo, da ćemo to učiniti, bez obzira što će veliki svet pomagati nekom pojedincu, nečemu sasvim drugom, a na ovo nije ni obratio pažnju.
I, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, Odbor za finansije je u načelu i u pojedinostima prihvatio zakon, o čemu vam je i podnet izveštaj, međutim, i zbog sledećih diskutanata dozvolite mi samo da zamolim još jednom predstavnike Vlade da potvrde ono što je na Odboru jasno razjašnjeno, na vrlo konstruktivna pitanja poslanika.
Naziv zakona je, prema objašnjenju Vlade, vezan za epicentar zemljotresa. Realizacija zakona nije vezana za administrativnu, nego za teritorijalnu pogođenost, što je postavljeno kao pitanje od strane pojedinih poslanika na Odboru, i predstavnici Vlade su uverili da će posledice zemljotresa biti sanirane svuda gde su nastale.
To je jedno, i razjašnjenje oko člana 4. je dato. To govorim zbog amandmana da se ne bi dugo zadržavali. Oko člana 4. je dato, stav 1. kaže "u skladu sa Zakonom" a to znači da su sredstva samodoprinosa oslobođena od ovih obaveza. Hvala.
