Dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija smatra da predloženi budžet za narednu godinu nije baš najidealnije rešenje i neće baš na najidealniji način odgovoriti potrebama sa kojima se suočava naša država i naše društvo.
Međutim, uvažavajući činjenicu u kakvom stanju se nalazi naša zemlja, uvažavajući krupan problem sa kojim se suočavamo i kao država i kao nacija, a to je neophodnost rešavanja kosovsko-metohijskog problema i sve ono što proizilazi iz toga, Nova demokratija će glasati za predlog ovog budžeta, znači isključivo rukovođena patriotskim razlozima da država i njene institucije sistema funkcionišu u ovom teškom periodu po našu zemlju.
Ono što sasvim sigurno mogu da kažem kao primedbu Nove demokratije, očekivali smo malo drugačiju raspodelu sredstava unutar samog budžeta i sasvim je sigurno da bi određene korekcije tu mogle da pomognu da se napravi malo bolje balansiranje u odmeravanju nekih sredstava.
Mogu da kažem da se već godinama ponavlja praksa da Vlada značajna sredstva opredeljuje za posebne namene, a da pritom uopšte nema obrazloženje šta su posebne namene, šta će se finansirati iz toga, na koji način će se to kontrolisati i kako će ta sredstva biti utrošena. Posebne namene u ovom budžetu obuhvataju oko jednu i po milijardu dinara i to je negde oko 7% od ukupno predloženog budžeta, ali nemamo neka objašnjenja na koji način će se trošiti ta sredstva.
Moram da kažem da Nova demokratija izražava popriličnu skepsu prema pronalaženju najrazličitijih načina za prikupljanje sredstava za punjenje državnog budžeta, od kojih sasvim sigurno građani ove zemlje biće pogođeni najrazličitijim vrstama taksi, dažbina, poreza i svega onoga u čemu, čini mi se, da postajemo pomalo svetski šampioni, jer ne znam državu na svetu koja ima toliko poreza, posebnih, specijalnih, dodatnih taksi i dažbina i različitih vrsta globa koje ima naša država.
Mi podržavamo potrebu da se sve finansira iz realnih izvora prihoda i da metod štampanja novca bude naša daleka prošlost, da se metodom štampanja novca ne može ništa rešiti, već se samo mogu produbljivati problemi sa kojima se suočavamo. Nova demokratija je, pre svega, za jedan princip da porez plaćaju svi u skladu sa svojom ekonomskom snagom, pri čemu će zaista oni koji imaju više i plaćati više, a oni koji imaju malo ili nemaju skoro ništa, bivati u potpunosti oslobođeni od različitih vrsta dažbina.
Zalažemo se za naglašenu kontrolu utroška svih sredstava i ne znam i nisam baš najsigurniji da Vlada može ostvariti ovo što jeste lepa želja i lepa namera, a tiče se društvenog proizvoda koji je planiran od 7%. Ukoliko ne budemo ostvarili društveni proizvod od 7%, na tome se praktično bazira ceo budžet, onda ostaje pitanje da li će socijalni fondovi uspeti da se finansiraju iz realnih sredstava ili će štampanjem novca morati da se popunjavaju. Mi sada imamo situaciju da penzije kasne po nekoliko meseci, da plate zaposlenih u državnim organima, u školstvu, zdravstvu takođe kasne nekoliko meseci. Sasvim otvoreno Vlada u predlogu budžeta, odnosno obrazloženju kaže da će se naredne godine isplatiti zaposlenima 10 ličnih dohodaka za narednu godinu, jer će morati da se isplate dva zaostala iz ove godine. Mislim da bi tu morali da se pronađu mehanizmi da se to kašnjenje u isplati plata praktično prevaziđe. Zato bismo želeli da ova vlada uradi sve da ovaj budžet ne bude generator neke nove inflacije, a namera da se sve finansira iz realnih sredstava ne pretvori u neko novo štampanje para i stvaranje nekih većih problema koje posle moramo da gasimo na mnogo drastičniji način.
Ono što posebno želim da kažem, kada su u pitanju neke stavke u ovom budžetu, da Nova demokratija smatra da je malo sredstava izdvojeno za Fond za razvoj. Mislimo da je tu moglo da se pronađe više prostora, jer to je jedan od najznačajnijih i najbitnijih fondova koji, pre svega, ima kao svoju osnovnu obavezu motivisanje i pokretanje proizvodnje u nekim privrednim granama, u nekim segmentima privrede i samim tim zapošljavanje, povećanje produktivnosti i konačno veći materijalni efekat koji bi se višestruko vratio i kroz bolji priliv sredstava u budžet.
Mislimo da nije predviđeno dovoljno sredstava za ostvarivanje prava u oblasti društvene brige o deci. Pozdravljamo činjenicu da su obezbeđena značajna sredstva za nauku i tehnologiju. Ono što će ostati bolni problem i naredne godine jesu svakako plate zaposlenih u državnim organima, pre svega, mislim na činovnike, ljude koji tu vrlo savesno i odgovorno obavljaju teške poslove, a koji će ostati praktično "poslednja rupa na svirali" sa najmanjim platama. Tu, svakako, mislim i na plate u zdravstvu i prosveti. Tu su izdvojena mala sredstva i ljudi zaposleni u tim oblastima neće moći da očekuju neko značajnije popravljanje svog materijalnog položaja. Na to značajnije popravljanje nekog svog materijalnog položaja neće moći da računaju i ljudi koji su zaposleni u pravosuđu, izuzev sudija i javnih tužilaca, kojima će nekim drugim zakonima praktično plate biti povećane.
Ono što takođe malo bode oči, i čudi me da je Vlada reagovala tako kako je reagovala u Predlogu zakona o budžetu, jesu izuzetno male investicije u oblasti zdravstva i vrlo skromne investicije u kulturi, pri čemu je, recimo, taj razdeo Ministarstva kulture, procentualno gledano u odnosu na ceo budžet, manji nego protekle godine.
Još je jedna stavka interesantna za komentarisanje. To su sredstva namenjena Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, jednoj od najznačajnijih nacionalnih, državnih, kulturnih i naučnih institucija koje ima ova zemlja. Ilustracije radi, njima je namenjeno na godišnjem nivou negde oko 12 miliona dinara, što je praktično 1/3 sredstava koja su predviđena za posebne namene samo u jednom ministarstvu, na primer, u Ministarstvu za informisanje.
Pošto ovde govorimo i o nekim drugim zakonima koji su na dnevnom redu, moram da ukažem na činjenicu da ćemo se mi uvek zalagati za finansiranje socijalnog programa i da to nije sporno da se pronađu načini i mehanizmi za finansiranje socijalnog programa. Moram vrlo jasno i glasno da uputim jedno osnovno pitanje: Imamo li mi socijalni program? Ko je usvojio taj socijalni program? Da li je to uradila Vlada, da li je to uradila Skupština? Koliko je meni poznato, Narodna skupština sigurno nije, ali možda Vlada ima neki socijalni program i traži sada od Skupštine da se izjasni o njegovom finansiranju, a nama nije poznat, pa bismo molili da dobijemo odgovor i na takvo pitanje.
Socijalni program je jedna krupna, ozbiljna stvar. Socijalni program jeste karakteristika i odlika moderno uređene savremene države. Mi nemamo ništa protiv toga, ali jesmo za to da prodiskutujemo o njemu, da ne bismo kupovali mačku u džaku. Mi danas imamo zakon o finansiranju nečega zašto ne znamo ni da li postoji ni da li će postojati. Ali, kažem, to je ono što bi, pre svega, u ovom parlamentu moglo i moralo da se uradi.
Međutim, moram da kažem, na ovaj način na koji se radilo do sada mi nećemo sasvim sigurno daleko dogurati. Nama su potrebne istinske i korenite reforme, ne samo u političkoj sferi, nego, pre svega, u sferi ekonomije i privrede. Ako ne budemo imali to, mi ćemo tapkati u mestu, odnosno vraćaćemo se lagano unazad. Bojim se da Vlada nema dovoljno jasno izraženu reformsku orijentaciju i da nema jasnu viziju korenitih reformi koje su potrebne da bi se problemi trajnije i stabilnije rešavali.
U tom smislu mislim da je nedopustivo odugovlačenje sa ozbiljnim otpočinjanjem brze, pravedne, efikasne i sveobuhvatne privatizacije, jer u tome, pored nekih početnih teškoća koje svaka privatizacija nosi sa sobom, u svakom slučaju možemo postaviti neke bolje i kvalitetnije temelje za rešavanje nagomilanih ekonomskih problema. Mislim da je dobro, nedavno sam video da je neko od ministara u Vladi narednu godinu proglasio za godinu podsticaja malih i srednjih preduzeća. To je jako dobro, to je kvalitetno, za to smo se godinama zalagali. Za to se zalagao i potpredsednik Vlade gospodin Tomić. Mislim da ta orijentacija može biti prava, suštinska, značajna i kvalitetna i da to može biti jedan od prvih nagoveštaja da se u tom reformskom kursu kreće dalje.
U svakom slučaju, nema napretka i boljitka za građane ove zemlje bez popune i sveobuhvatne normalizacije odnosa naše zemlje sa međunarodnom zajednicom i Evropskom unijom i bez punopravnog uključivanja u sve međunarodne, političke i ekonomske integracione tokove.
Zbog toga molim Vladu da, i u skladu sa zaključkom koji je ova skupština donela, učini sve da Srbija svakog dana napreduje u pogledu evropskih integracija i u pogledu uključivanja u sve one institucije koje će, pre svega, imati za konačan cilj omogućavanje boljeg i kvalitetnijeg života svih građana ove zemlje.