Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, članovi Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je zakonski projekat koji uređuje osnovna pitanja vezana za obim i raspoređivanje sredstava za finansiranje javnih rashoda Republike Srbije.
Poslanička grupa JUL-a podržava predloženi zakon o budžetu, smatrajući da ovaj zakon nedvosmisleno i potpuno opredeljuje sredstva neophodna za ispunjenje ustavnih i zakonskih obaveza Republike.
Podsećam vas da smo na prethodnoj sednici doneli izmene i dopune većeg broja zakona iz fiskalne i finansijske oblasti, stvorivši reralnu podlogu za donošenje zakona o budžetu.
Reformom fiskalnog sistema jasno smo definisali ciljeve, sredstva i način ostvarivanja javnih prihoda i rashoda. Stoga predloženi zakon o budžetu u potpunosti oslikava pomenuta opredeljenja.
Činjenica je da se sredstva za javne potrebe sve teže obezbeđuju, dok su obaveze Republike jasno definisane Ustavom i zakonima i moraju se u potpunosti i bez izuzetka ispunjavati.
Bez obzira na ove naizgled neuskladive okolnosti, jedna od osnovnih karakteristika predloženog budžeta ogleda se u njegovoj zasnovanosti na realnim izvorima finansiranja.
Iskustvo je pokazalo da je inflatorno finansiranje budžeta, odnosno javnih rashoda, vodilo prema ekonomskoj katastrofi. Stoga, zasnovanost budžeta na realnim postavkama čini jednu od osnovnih poluga obezbeđenja uslova za stabilan razvoj privrede i zadovoljavanje javnih potreba.
Protekle nedelje Savezna skupština donela je savezni budžet za narednu godinu. Donošenjem republičkog budžeta zaokružiće se proces definisanja sredstava za finansiranje javnih potreba u našoj zemlji.
Prema relevantnim procenama, vrednost društvenog proizvoda Jugoslavije iznosiće u 1999. godini 174 milijarde dinara. Predloženi obim republičkog budžeta u potpunosti uvažava osnovne parametre, vodeći računa o uravnoteženosti obima javnih rashoda i vrednosti društvenog proizvoda. Na taj način stvaraju se realne osnove za finansiranje državnih funkcija, socijalnog programa i javnih službi.
Obaveze u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, prosvete, zatim agrarni budžet, kao i otklanjanje posledica i saniranje stanja na Kosovu i Metohiji, izazvano delovanjem terorista, iziskuje posebne napore Republike, što se može zaključiti iz predloženih budžetskih stavki.
Jugoslovenska levica smatra da se potpuno ostvarenje budžetskih funkcija može uspešno sprovesti uz redovnu i potpunu kontrolu trošenja budžetskih sredstava od strane njihovih korisnika. Stoga Jugoslovenska levica izričito insistira na sprovođenju mera kontrole prema svakome i bez izuzetka. Na taj način obezbediće se uslovi da se izdvojena i prikupljena sredstva za finansiranje javnih potreba koriste celishodno i prema njihovoj nameni.
Uvažene kolege narodni poslanici, pri sveukupnom razmatranju predloga budžeta moramo imati u vidu i njegovu razvojnu funkciju, koja se pre svega očitava kroz agrarni budžet. Predviđena sredstva agrarnog budžeta nisu dovoljna, pogotovo ako se ima u vidu strateški značaj poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za sveukupni razvoj zemlje, kao i prodor na inostrana tržišta kroz atraktivne i profitabilne programe. Svakako da u nastupajućim vremenima posebnu pažnju valja posvetiti povećavanju obima ovog budžeta, budući da izdvajanje za pomenute privredne grane, naročito u razvoj i unapređenje šumarstva, spada u red dugoročnih ulaganja, jer će pozitivne efekte uživati i dolazeće generacije.
Iskustva preduzeća iz kojeg dolazim ukazuju na široke mogućnosti ostvarivanja niza proizvodnih programa, zasnovanih na korišćenju postojećih potencijala, koji zbog svoje profitabilnosti i mogućnosti zapošljavanja slobodne radne snage i izvozne orijentisanosti zavređuju punu pažnju. Poznato je da preko 55% ukupne površine Republike Srbije zahvata brdsko-planinsko područje. Ovi predeli čine nezagađen, čist prostor, koji pruža idealne uslove za razvoj stočarstva, proizvodnju hrane, gljiva, lekovitog bilja i drugih proizvoda, za kojima vlada velika potražnja na tržištima visoko razvijenih zemalja. Ova područja pružaju izuzetne mogućnosti za razvoj eko turizma.
Valja naročito imati u vidu činjenicu da na ovim područjima živi pretežno seosko stanovništvo, koje je zbog svoje nerazvijenosti i nedostatka proizvodnih kapaciteta prinuđeno da se seli u veće gradove. Očigledno je da ovaj proces treba zaustaviti stvaranjem uslova za povratak radno sposobnog stanovništva u ove krajeve. Ovo se može sprovesti stvaranjem povoljnih životnih uslova, izgradnjom puteva, PTT mreže, vodovoda, a naročito finansiranjem razvojnih programa upravo kroz agrarni budžet.
Nedavno, upravni odbor preduzeća u kojem radim, čiji sastav čini značajan broj članova Vlade, uz prisustvo Dragana Tomića, potpredsednika Vlade i profesora Jovana Babovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, doneo je dugoročni program infrastrukturnih radova na zaštiti i unapređenju šuma. Ovaj program sadrži aktivnosti u ovoj oblasti do 2050. godine, saglasno postavkama Prostornog plana o postizanju optimalne šumovitosti.
Tom prilikom upravni odbor, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede jednodušno su ocenili da program otvara široke mogućnosti razvoja i napretka prevashodno nerazvijenih područja, što će se pozitivno odraziti na brojne privredne grane.
Primera radi, samo obavljanje radova na pošumljavanju i nezi šuma stvoriće uslove za zapošljavanje oko 7,5 hiljada radnika. Ako ovoj činjenici pridodamo i mogućnost angažovanja radnika, koji će usled procesa privatizacije i prestruktuiranja privrede biti prinuđeni da traže druge poslove, dolazimo do pravog stanja stvari, koje će ostvarivanje izvršenog programa proizvesti.
Naročito naglašavam činjenicu da će planirana izgradnja novih šumskih puteva od oko hiljadu kilometara godišnje stvoriti uslove za povezanost ovih sela sa razvijenim sredinama. Prema realnim procenama, potpuno ostvarivanje ovog programa donosilo bi godišnji prihod od preko milijardu i 100 miliona nemačkih maraka. Ovome valja dodati poznatu činjenicu da prehrambeni potencijal šumskih područja višestruko nadrasta vrednost drveta. Upravo u ovoj oblasti postoje velike mogućnosti ostvarenja niza profitabilnih programa, koje smo sačinili i koji zavređuju podršku agrarnog budžeta, čime bi se stvorili uslovi za uposlenost stanovništva sa ovog područja. Jednom rečju, ostvarivanje pomenutog programa doprinelo bi oživljavanju naših sela i ponovnom povratku mladih ljudi svojim kućama i imanjima, gde bi svojim radom obezbeđivali sredstva za život.
Iz predloženog dela agrarnog budžeta da se zaključiti da je za pomenute namene izdvojena četvrtina potrebnih sredstava. Mada smo očekivali više, uvažavamo stav Vlade da se trenutno ne ostavlja više prostora za veća izdvajanja za pomenute profitabilne i prevashodno razvojne namene. Uveren sam da će se u slučaju urednijeg i potpunijeg priliva sredstava u budžet u toku godine stvoriti uslovi za povećanje obima.
Poštovani narodni poslanici, pre nepunih mesec dana Jugoslovenska levica nedvosmisleno je iznela svoje gledište o osnovama ekonomske politike u narednoj godini. Jedno od osnovnih opredeljenja ogleda se naročito u zalaganju za smanjenje udela javne potrošnje u raspodeli društvenog proizvoda, uz održavanje stabilnosti kursa dinara i suzbijanje inflacije. Predloženi budžet, zasnovan na realnim izvorima, daje dovoljno osnova za realno finansiranje javnih rashoda, bez zadiranja u ugrožavanje osnovnih privrednih funkcija, pa stoga zavređuje našu podršku.

Ima reč narodni poslanik Žarko Jokanović, šef poslaničkog kluba Nove demokratije, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Peručić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija smatra da predloženi budžet za narednu godinu nije baš najidealnije rešenje i neće baš na najidealniji način odgovoriti potrebama sa kojima se suočava naša država i naše društvo.
Međutim, uvažavajući činjenicu u kakvom stanju se nalazi naša zemlja, uvažavajući krupan problem sa kojim se suočavamo i kao država i kao nacija, a to je neophodnost rešavanja kosovsko-metohijskog problema i sve ono što proizilazi iz toga, Nova demokratija će glasati za predlog ovog budžeta, znači isključivo rukovođena patriotskim razlozima da država i njene institucije sistema funkcionišu u ovom teškom periodu po našu zemlju.
Ono što sasvim sigurno mogu da kažem kao primedbu Nove demokratije, očekivali smo malo drugačiju raspodelu sredstava unutar samog budžeta i sasvim je sigurno da bi određene korekcije tu mogle da pomognu da se napravi malo bolje balansiranje u odmeravanju nekih sredstava.
Mogu da kažem da se već godinama ponavlja praksa da Vlada značajna sredstva opredeljuje za posebne namene, a da pritom uopšte nema obrazloženje šta su posebne namene, šta će se finansirati iz toga, na koji način će se to kontrolisati i kako će ta sredstva biti utrošena. Posebne namene u ovom budžetu obuhvataju oko jednu i po milijardu dinara i to je negde oko 7% od ukupno predloženog budžeta, ali nemamo neka objašnjenja na koji način će se trošiti ta sredstva.
Moram da kažem da Nova demokratija izražava popriličnu skepsu prema pronalaženju najrazličitijih načina za prikupljanje sredstava za punjenje državnog budžeta, od kojih sasvim sigurno građani ove zemlje biće pogođeni najrazličitijim vrstama taksi, dažbina, poreza i svega onoga u čemu, čini mi se, da postajemo pomalo svetski šampioni, jer ne znam državu na svetu koja ima toliko poreza, posebnih, specijalnih, dodatnih taksi i dažbina i različitih vrsta globa koje ima naša država.
Mi podržavamo potrebu da se sve finansira iz realnih izvora prihoda i da metod štampanja novca bude naša daleka prošlost, da se metodom štampanja novca ne može ništa rešiti, već se samo mogu produbljivati problemi sa kojima se suočavamo. Nova demokratija je, pre svega, za jedan princip da porez plaćaju svi u skladu sa svojom ekonomskom snagom, pri čemu će zaista oni koji imaju više i plaćati više, a oni koji imaju malo ili nemaju skoro ništa, bivati u potpunosti oslobođeni od različitih vrsta dažbina.
Zalažemo se za naglašenu kontrolu utroška svih sredstava i ne znam i nisam baš najsigurniji da Vlada može ostvariti ovo što jeste lepa želja i lepa namera, a tiče se društvenog proizvoda koji je planiran od 7%. Ukoliko ne budemo ostvarili društveni proizvod od 7%, na tome se praktično bazira ceo budžet, onda ostaje pitanje da li će socijalni fondovi uspeti da se finansiraju iz realnih sredstava ili će štampanjem novca morati da se popunjavaju. Mi sada imamo situaciju da penzije kasne po nekoliko meseci, da plate zaposlenih u državnim organima, u školstvu, zdravstvu takođe kasne nekoliko meseci. Sasvim otvoreno Vlada u predlogu budžeta, odnosno obrazloženju kaže da će se naredne godine isplatiti zaposlenima 10 ličnih dohodaka za narednu godinu, jer će morati da se isplate dva zaostala iz ove godine. Mislim da bi tu morali da se pronađu mehanizmi da se to kašnjenje u isplati plata praktično prevaziđe. Zato bismo želeli da ova vlada uradi sve da ovaj budžet ne bude generator neke nove inflacije, a namera da se sve finansira iz realnih sredstava ne pretvori u neko novo štampanje para i stvaranje nekih većih problema koje posle moramo da gasimo na mnogo drastičniji način.
Ono što posebno želim da kažem, kada su u pitanju neke stavke u ovom budžetu, da Nova demokratija smatra da je malo sredstava izdvojeno za Fond za razvoj. Mislimo da je tu moglo da se pronađe više prostora, jer to je jedan od najznačajnijih i najbitnijih fondova koji, pre svega, ima kao svoju osnovnu obavezu motivisanje i pokretanje proizvodnje u nekim privrednim granama, u nekim segmentima privrede i samim tim zapošljavanje, povećanje produktivnosti i konačno veći materijalni efekat koji bi se višestruko vratio i kroz bolji priliv sredstava u budžet.
Mislimo da nije predviđeno dovoljno sredstava za ostvarivanje prava u oblasti društvene brige o deci. Pozdravljamo činjenicu da su obezbeđena značajna sredstva za nauku i tehnologiju. Ono što će ostati bolni problem i naredne godine jesu svakako plate zaposlenih u državnim organima, pre svega, mislim na činovnike, ljude koji tu vrlo savesno i odgovorno obavljaju teške poslove, a koji će ostati praktično "poslednja rupa na svirali" sa najmanjim platama. Tu, svakako, mislim i na plate u zdravstvu i prosveti. Tu su izdvojena mala sredstva i ljudi zaposleni u tim oblastima neće moći da očekuju neko značajnije popravljanje svog materijalnog položaja. Na to značajnije popravljanje nekog svog materijalnog položaja neće moći da računaju i ljudi koji su zaposleni u pravosuđu, izuzev sudija i javnih tužilaca, kojima će nekim drugim zakonima praktično plate biti povećane.
Ono što takođe malo bode oči, i čudi me da je Vlada reagovala tako kako je reagovala u Predlogu zakona o budžetu, jesu izuzetno male investicije u oblasti zdravstva i vrlo skromne investicije u kulturi, pri čemu je, recimo, taj razdeo Ministarstva kulture, procentualno gledano u odnosu na ceo budžet, manji nego protekle godine.
Još je jedna stavka interesantna za komentarisanje. To su sredstva namenjena Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, jednoj od najznačajnijih nacionalnih, državnih, kulturnih i naučnih institucija koje ima ova zemlja. Ilustracije radi, njima je namenjeno na godišnjem nivou negde oko 12 miliona dinara, što je praktično 1/3 sredstava koja su predviđena za posebne namene samo u jednom ministarstvu, na primer, u Ministarstvu za informisanje.
Pošto ovde govorimo i o nekim drugim zakonima koji su na dnevnom redu, moram da ukažem na činjenicu da ćemo se mi uvek zalagati za finansiranje socijalnog programa i da to nije sporno da se pronađu načini i mehanizmi za finansiranje socijalnog programa. Moram vrlo jasno i glasno da uputim jedno osnovno pitanje: Imamo li mi socijalni program? Ko je usvojio taj socijalni program? Da li je to uradila Vlada, da li je to uradila Skupština? Koliko je meni poznato, Narodna skupština sigurno nije, ali možda Vlada ima neki socijalni program i traži sada od Skupštine da se izjasni o njegovom finansiranju, a nama nije poznat, pa bismo molili da dobijemo odgovor i na takvo pitanje.
Socijalni program je jedna krupna, ozbiljna stvar. Socijalni program jeste karakteristika i odlika moderno uređene savremene države. Mi nemamo ništa protiv toga, ali jesmo za to da prodiskutujemo o njemu, da ne bismo kupovali mačku u džaku. Mi danas imamo zakon o finansiranju nečega zašto ne znamo ni da li postoji ni da li će postojati. Ali, kažem, to je ono što bi, pre svega, u ovom parlamentu moglo i moralo da se uradi.
Međutim, moram da kažem, na ovaj način na koji se radilo do sada mi nećemo sasvim sigurno daleko dogurati. Nama su potrebne istinske i korenite reforme, ne samo u političkoj sferi, nego, pre svega, u sferi ekonomije i privrede. Ako ne budemo imali to, mi ćemo tapkati u mestu, odnosno vraćaćemo se lagano unazad. Bojim se da Vlada nema dovoljno jasno izraženu reformsku orijentaciju i da nema jasnu viziju korenitih reformi koje su potrebne da bi se problemi trajnije i stabilnije rešavali.
U tom smislu mislim da je nedopustivo odugovlačenje sa ozbiljnim otpočinjanjem brze, pravedne, efikasne i sveobuhvatne privatizacije, jer u tome, pored nekih početnih teškoća koje svaka privatizacija nosi sa sobom, u svakom slučaju možemo postaviti neke bolje i kvalitetnije temelje za rešavanje nagomilanih ekonomskih problema. Mislim da je dobro, nedavno sam video da je neko od ministara u Vladi narednu godinu proglasio za godinu podsticaja malih i srednjih preduzeća. To je jako dobro, to je kvalitetno, za to smo se godinama zalagali. Za to se zalagao i potpredsednik Vlade gospodin Tomić. Mislim da ta orijentacija može biti prava, suštinska, značajna i kvalitetna i da to može biti jedan od prvih nagoveštaja da se u tom reformskom kursu kreće dalje.
U svakom slučaju, nema napretka i boljitka za građane ove zemlje bez popune i sveobuhvatne normalizacije odnosa naše zemlje sa međunarodnom zajednicom i Evropskom unijom i bez punopravnog uključivanja u sve međunarodne, političke i ekonomske integracione tokove.
Zbog toga molim Vladu da, i u skladu sa zaključkom koji je ova skupština donela, učini sve da Srbija svakog dana napreduje u pogledu evropskih integracija i u pogledu uključivanja u sve one institucije koje će, pre svega, imati za konačan cilj omogućavanje boljeg i kvalitetnijeg života svih građana ove zemlje.

Ima reč narodni poslanik Zlatan Peručić, predsednik Odbora za finansije, a neka se pripremi Goran Jocić.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, potpuno podržavam Predlog i mislim da je to značajno učiniti da Skupština Republike Srbije podrži ekspoze predsednika Vlade, jer je predsednik u svom ekspozeu, kome bi trebalo i više pažnje posvetiti, o ekonomskoj politici za 1999. godinu sasvim jasno izrazio čvrstu ekonomsku i društvenu reformsku orijentaciju.
Ako ta orijentacija, zajedno sa svima nama, bude podržana i izdržana, ona podrazumeva sasvim jasan signal i domaćoj i svetskoj javnosti u kom pravcu ide Republika Srbija. Republika i njene institucije idu u pravcu korenitih reformi i to je ono što, bez obzira na okruženje i teškoće, treba u punoj meri podržati. Ako te reforme, kao što je i naglašeno u ekspozeu, podrazumevaju reprogram dugova između preduzeća, reprogram dugova države prema preduzećima i preduzeća prema državi, regulisanje dugova države prema stanovništvu, rešavanje problema gubitaka preduzeća, onda to stvara apsolutno čvrste uslove za ubrazanje programa suštinskih reformi: Pokretanje procesa suštinskog prestruktuiranja preduzeća i banaka, uravnotežavanje javnih prihoda i rashoda uz poresko rasterećenje privrede, postepeno otklanjanje dispariteta i liberalizacija cena, stvaranje ekonomskih podsticaja za ekspanziju izvoza i stranih ulaganja u SR Jugoslaviju, reforma, kao što je rečeno, Narodne banke i monetarne politike, izgradnja modernih finansijskih tržišta. I, sve to u uslovima u kojima imamo odlučnost da takve reforme sprovodimo bez obzira na to da li ćemo imati u 1999. godini priliv stranog kapitala ili nećemo.
Ali ovakav signal i ovakva politika svakako dovodi do autonomnog uticaja na priliv stranog kapitala i regulisanje naših ukupnih odnosa sa međunarodnom zajednicom. Zato, dame i gospodo, smatram da imamo snage, volje i kompetentnosti da napravimo zajednički odlučan iskorak na pripremi, sprovođenju i ubrzanju reformskih programa, kako je to u ekspozeu rečeno, posebno u cilju oporavka naše privrede i zemlje u celini.
Poštovane dame i gospodo poslanici, predloženi budžet predstavlja nastavak kontinuiranih napora Vlade da u uslovima nasleđenih unutrašnjih i aktuelnih spoljnih ograničenja obezbedi realizaciju klasičnih socijalnih i razvojnih funkcija države, a da se pri tome održi cenovna i valutna stabilnost u prihvatljivim okvirima.
Na prvi pogled deluje kao dosadna fraza, ali morate se saglasiti da ostvarenje navedenih ciljeva u sadašnjem okruženju i okolnostima nije ni malo lak zadatak. U skladu sa navedenim ciljevima i ograničenjima predloženo je relativno skromno povećanje prihoda i rashoda budžeta Srbije u narednoj godini. Projektovani realni rast prihoda i rashoda u narednoj godini iznosi 4,1%, što je manje od projektovanog rasta društvenog proizvoda.
Učešće budžeta Srbije u društvenom proizvodu u 1999. godini biće manje nego u ovoj godini. Smanjenje učešća budžeta u društvenom proizvodu rezultat je permanentnih nastojanja Vlade da se i u ovim vremenima smanji poresko opterećenje privrede i stanovništva i da se, što je moguće više, stvore povoljni podsticaji za investiranje i rast privrede. Pri tome podsećam da je ovo smanjenje planirano, iako su obaveze budžeta i države ostale potpuno nepromenjene i iste. Zbog toga iako planirano smanjenje učešća budžeta u društvenom proizvodu ne izgleda spektakularno, njegovo ostvarenje neće biti lako. Ono se može ostvariti samo uz rigoroznu disciplinu i štednju.
Predloženi budžet sadrži niz pozitivnih promena, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani. Obzirom da je detaljan pregled rečen i dat, o tome ne bih više govorio.
Struktura projektovanih prihoda za 1999. godinu odražava pozitivne promene u poreskom zakonodavstvu, koje su usvojene tokom ove godine. Glavni pravac navedenih promena je smanjenje relativnog značaja poreza na zarade i povećanje značaja poreza na potrošnju, tj. poreza na promet i akcize. Smatram da je ovo pozitivna promena i potrebno je nju naglasiti, jer ona se zbog smanjenja učešća Republike u porezu na promet i akcizama ne vidi dovoljno u predloženom budžetu.
Druga pozitivna promena ispoljava se kroz sistematske napore da se smanjenjem poreskih stopa i širenjem poreske osnovice poveća efikasnost naplate poreza, odnosno smanji siva ekonomija. Smanjenje opterećenja nekih akciznih proizvoda, kao i smanjenje stope poreza na dobit predstavljaju korake u tom pravcu. Međutim, smanjenje poreskih stopa i širenje poreskih osnovica predstavlja naravno samo jednu grupu mera za suzbijanje sive ekonomije. Druga grupa mera odnosi se na neophodnost povećanja efikasnosti rada poreske administracije. Od uspeha u suzbijanju sive ekonomije dobrim delom zavisi kako mogućnost smanjenja ili zatvaranja fiskalnog deficita, tako i mogućnost nastavka poreske reforme.
Smanjenje poreskog opterećenja plata, kao i smanjenje poreza na dobit, osim fiskalnih, ima i vrlo značajne pozitivne ukupne ekonomske posledice. Naime, smanjenjem poreza na faktore proizvodnje, rad i kapital stimuliše se tražnja za radom i kapitalom, čime se stvara povoljni ambijent za dugoročni rast privrede.
Konačno, najnovije promene u oporezivanju imovine, iako ne utiču na značajan realni prirast ukupnih poreskih prihoda, u skladu su sa principom da se poreski obveznici oporezuju srazmerno njihovoj ekonomskoj snazi. Uvođenje progresivnog oporezivanja imovine će kao jednu od posledica imati zahvatanje dela sive ekonomije.
Na rashodnoj strani glavne promene su okrenute ka socijalnoj sferi i mislim da je to dobro i da je veoma dobro što se smanjuje dosadašnja intervencija države u delu privrede, jer neefikasnost dosadašnjih intervencija države u delu privrede daje opravdanje za smanjenje učešća izdataka za ove svrhe. Naravno, stanje u privredi je takvo da se ovaj mehanizam državne intervencije u što skorije vreme mora zameniti novim, drugačijim i efikasnijim mehanizmima.
Imajući u vidu predloženi nivo, kao i prihodnu i rashodnu strukturu, smatram da se zakon o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu u celini prihvati. Prihvatanje predloženog budžeta praktično znači podršku politici stabilnosti, ali i politici ukupnih reformi.
Predlažem da se već sada razmišlja da se učvrste mehanizmi za njegovo ostvarenje, odnosno za sprečavanje eventualnog prekoračenja. Obzirom da se iz budžeta obezbeđuju značajna sredstva za fondove socijalnog osiguranja, neophodno je da se obezbedi da prihodi i rashodi navedenih fondova u narednoj godini ostanu u okvirima koji su predviđeni konsolidovanim bilansom javne potrošnje.
Nastavak konsolidacije državnih finansija zahteva ubrzanje započetih reformi u ovoj oblasti tokom naredne godine. U tom pravcu neophodno je u toku godine preduzeti sledeće aktivnosti: Permanentno praćenje tekućih prihoda i rashoda budžeta i fondova socijalnog osiguranja, u kontekstu nužnog eliminisanja tekućeg fiskalnog deficita utvrdila bi se mogućnost dodatnog potpunijeg obuhvata sive ekonomije, na jednoj strani, i postepenog preispitivanja prava korisnika, na drugoj strani.
Formiranjem kapitalnog bilansa Republike Srbije u okviru kapitalnog budžeta bi se utvrdila vrednost imovine države, vrednost potraživanja po osnovu nenaplaćenih poreza i doprinosa, na jednoj strani, kao i vrednost obaveza države prema stanovništvu, preduzećima, bankama i inostranstvu, na drugoj strani.
Cilj ovih dodatnih aktivnosti je eliminisanje tekućeg fiskalnog deficita, kao i usvajanje realnog plana za naplatu potraživanja i izmirenje dugova. Uspeh u ostvarenju ovih ciljeva imao bi višestruko pozitivne posledice, počev od postavljanja čvrstih temelja za stabilnost i rast privrede, pa do jačanja kredibilnosti države. Smatram da realizacija navedenih aktivnosti predstavlja prirodan nastavak politike koja je ugrađena u predložena dokumenta, koja su pred nama.
Odbor za finansije je dao svoj izveštaj i ja ovom prilikom zahvaljujem, svim poslaničkim klubovima, što su u Odbor za finansije dali poslanike kompetentne, kvalifikovane, tolerantne i korektne, koji su na takav način radili i izveštaji su pred vama.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Goran Jocić, a neka se pripremi narodni poslanik dr Živadin Jotić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, čvrsto opredeljena da očuva cenovnu i valutnu stabilnost i omogući privredni rast, ponudila je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, čija je jedna od najvažnijih karakteristika smanjenje javne potrošnje u društvenom proizvodu.
Ograničavanjem javne potrošnje stvoriće se uslovi za takav privredni ambijent koji će omogućiti rast proizvodnje i izvoz, za koji je Srbija naročito zainteresovana. Nama je posebno važno da će se ukinuti javni rashodi finansirati iz realnih izvora, razmatranjem dostavljenih zahteva za obezbeđivanje sredstava u budžetu mnogobrojnih budžetskih korisnika, a shodno svom opredeljenju za smanjenjem javnih rashoda i finansiranjem iz realnih izvora.
Vlada je imala veoma težak posao da iz planiranih prihoda da najrealnije i najpravičnije rešenje. Naravno, svima se nije moglo udovoljiti u onoj meri sadržanoj u podnetim zahtevima. U skladu sa realno planiranim prihodima vodilo se računa da se obezbede najnepohodnija sredstva za obavljanje funkcija budžetskih korisnika.
Iako smo svesni da sredstva nisu velika, uz neophodne mere štednje, domaćinsko ponašanje, racionalizaciju, usmeravanje sredstava tamo gde su najpotrebnija, mislimo da će budžet Republike Srbije ostvariti svoju funkciju. Sredstva za socijalne programe koristiće ove budžetske godine 5% više korisnika u odnosu na 1998. godinu i to pokazuje da Vlada narodnog jedinstva, u skladu sa mogućnostima, vodi računa o korisnicima socijalne zaštite, pre svega iz oblasti društvene brige o deci i boračko-invalidske zaštite.
Mene kao poslanika Srpske radikalne stranke, koji živi u Pukovcu, u jednoj pretežno poljoprivrednoj opštini, opštini Doljevac, koja se graniči sa opštinom Žitorađe i Merošina, koja je takođe poljoprivredna opština, posebno raduje da je visina sredstava za finansiranje namena iz agrarnog budžeta ove godine povećano ravno za 10% u odnosu na 1998. godinu i da ta sredstva čine 5% od ukupnih rashoda budžeta za 1999. godinu. To znači da će redovno biti isplaćivane premije za mleko, regresiranje stočne proizvodnje, zdravstvena zaštita životinja, unapređenje stočarstva i ostale namene iz ove oblasti. Naravno, svi smo svesni da poljopriveda zaslužuje izuzetnu pažnju države, da država duguje zahvalnost seljaku i poljoprivredniku i da je potrebno i dalje ulagati znanta sredstva za unapređenje poljoprivrede.
Za rashode, za ostvarivanje prava u oblasti društvene brige o deci, planirana su sredstva za isplatu 12 mesečnih obaveza sa povećanjem od 10% mesečno. Ostvarivanju ovog cilja doprineće i planirano donošenje zakona o obezbeđivanju sredstava za finasiranje socijalnih programa. Čeka nas teška godina, godina izolacije, sankcija, pretnji i pritisaka i svi oni su teško razorili našu privredu i stvorili ogromne teškoće. Siguran sam da će Vlada narodnog jedinstva uspeti da stvori uslove za finansiranje najneophodnijih funkcija i potreba i, što je još važnije, da će uspeti da problem Kosova i Metohije reši onako kako će to odgovarati želji građana Srbije izraženoj na referendumu.
Ova vlada je štedljiva. Nema novih automobila, nema novih stanova za ministre i funkcionere. Očekujemo da se privredni subjekti i korisnici budžetskih sredstava tako ponašaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz mog izlaganja se jasno vidi da ću glasati za predloženi budžet i da će to učiniti svi narodni poslanici Srpske radikalne stranke, a pozivam i ostale narodne poslanike da podrže ovaj predlog budžeta. Hvala.

Zahvaljujem, ima reč narodni poslanik Milan Miković, šef poslaničkog kluba SPO-a.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, budžet nije akt kojim se prikupljaju prihodi, to su pojedini zakoni u pojedinim oblastima. To je akt kojim se određuje kako će se trošiti ono što uspe da se skupi. Prema tome, u tom pogledu moramo od samog početka da ovo imamo u vidu i da na osnovu toga cenimo da li je ono što nam je ponudila Vlada ovog trenutka najbolje, najkorisnije, da li će u najvećoj mogućoj meri zaštititi određene interese, određene potrebe i da li postoji možda i neko bolje rešenje. Da li je nešto što je važno izostavljeno, ili je nešto što je manje važno stavljeno u prvi plan ili negde napred. Moramo ovog trenutka već da ukažemo, u ime SPO-a, da je pre kratkog vremena ovde odlučivano o jednom kompletu poreskih zakona, da smo se sa tim istim zakonima u drugoj formi, povodom drugog zakona koji se zove Zakon o osnovama poreskog sistema, u pogledu koga je nadležna Savezna skupština, suočili sa činjenicom da nisu u svemu postignuti dogovori ni između Republike i Savezne države, a po svoj prilici ni između federalnih jedinica u okviru Jugoslavije. To je jedno izuzetno važno pitanje, jer dozvolite, bez obzira na sva moguća različita gledanja i neslaganja, ovo je teren na kome je sve u najgoroj i najtežoj situaciji, a rešenja se moraju naći.
Rešenja se moraju naći da bi se na isti način poslovalo, privređivalo, odgovaralo svojim obavezama i na neki način podmirivale potrebe, najvažnije potrebe u okviru jedne države i jednog društva. U tom pogledu nesumnjivo stoje i obaveze svih onih koji su danas izašli i branili ovaj budžet da se apsolutno hitro, brzo, na odgovarajući i odgovoran način i u tom pogledu nađu određena rešenja.
Sigurno je, a ovde je u dva maha navedeno, da postoje neke stvari koje sve vreme moramo imati u vidu. Jedna od tih stvari je da se sve vreme mora voditi računa da država i Srbija i Jugoslavija, svoje obaveze koje ima prema postojećim propisima reši, razume se ne može sve odjednom da reši, razume se da tu neke stvari imaju svoje prioritete, ali ne može da se desi bilo kog trenutka da neko stekne uverenje da se o njegovim pravima prema svojoj sopstvenoj državi ne razmišlja, ne vodi računa i ne traži rešenje u dogledno vreme i na pravi način.
Samo tada može država i državna vlast da ima poštovanje i podršku svojih građana i svojih nesumnjivo poreskih obveznika. Sigurno je da je pitanje devizne štednje, ne samo devizne štednje i sva ostala pitanja vazana za tu oblast, od kapitalnog značaja za sve nas, jer to je i rešavanje tih problema, to je jedini način, jedini realan način unutar zemlje da se stvori poverenje u banke, u one ustanove koje treba da obezbede kreditiranje svih ovih potreba koje su ovde navedene ili čitavog niza potreba koje su ovde navedene. To je jedna stvar.
Druga stvar o kojoj moramo voditi računa, to je naša obaveza. Ne mogu sva rešenja da budu na terenu - sve ćemo to izmiriti za 5 ili 10 godina ili čak i za duže. Ne možemo i ne smemo naše obaveze, koje smo stvorili ili možda delom da je neko stvorio pre nas, prebaciti sve za generacije koje dolaze iza nas.
Mi to ne smemo da uradimo. Mi moramo da tražimo rešenja, hitra, brza rešenja u tom pravcu. Pomenuta je ovde i siva ekonomija. Siva ekonomija, da jednom apsolutno raščistimo, pitanje sive ekonomije nije upravljen u tom pravcu da neke koji ne rade u svemu po zakonu, koji ne izmiruju svoje obaveze kao neki drugi, da ih isključimo, da ih onemogućimo da rade. Stvar je u tome da ih dovedemo u situaciju da se ponašaju onako kako treba da se ponašaju, da svoj deo obaveza izmiruju i da na taj način reše, s jedne strane svoje probleme, a sa druge strane nesumnjivo, opšte i zajedničke probleme u ovoj oblasti.
Prema tome, mislim da u tom pogledu, a to je jedno od pitanja, privatizacija je drugo pitanje, odnosi sa svetom su treće pitanje i sve na terenu budžeta i ekonomije je podmirenje zajedničkih potreba. Sve to zajedno i uporedo apsolutno ozbiljno i apsolutno odgovorno, a ako tako krenemo i ako tako pokušavamo da rešavamo stvari, onda je nesumnjivo da je pitanje budžeta bar za izvesno vreme pitanje države, nacionalno pitanje i pitanje po kome nećemo biti u dilemi. Malopre je pomenuo, mislim da je gospodin Peručić rekao da se obraća pažnja prema socijalnoj sferi. Istovremeno sa obraćanjem pažnje prema socijlanoj sferi mora isto tako da bude obraćena pažnja prema povećanju proizvodnje, prema stvaranju uslova da se može bolje raditi, da se može brže i efikasnije stići do novih sredstava i da na osnovu toga mogu silne obaveze koje postoje da budu na neki način izmirene.
Hteo bih povodom dve-tri konkretne stvari u vezi ovog budžeta da se izjasnim.
Jedna je stvar, videli ste u članu 5., u tekuću budžetsku rezervu izdvajaju se sredstva u iznosu od 446 miliona dinara. U toku prošle godine u tu svrhu je izdvojeno 100 miliona dinara. Četiri i po puta manje. Zašto je sada, ovog trenutka tako, a po svoj prilici iz onoga što piše u stavu 2. člana 5., gde se kaže sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se na predlog Ministarstva finansija.
Jasno je da se u tom pogledu situacija menja u toj meri da se na neki način ne radi budžetom, ne radi odlukom koju će doneti narodni poslanici, već će se pare u tom pogledu trošiti onako kako to oceni Ministarstvo finansija.
Možda je to dobro za jedan trenutak, ali nesumnjivo je da tamo gde god može da se Narodna skupština opredeli šta su prioriteti onda da se to pravo od Narodne skupštine ne prebacuje na Ministarstvo finansija ili bilo koje drugo, ne izražavajući nepoverenje, veće ili manje poverenje jednom ili drugom ministarstvu.
Mi smo na sednici Odbora pokrenuli još neka pitanja, koja mogu da imaju i svoj značaj i koja traže i neke svoje odgovore.
Jedna stvar je u okviru Ministarstva za zdravlje. Za prošlu godinu je bilo predviđeno u okviru sredstava za sprovođenje zdravstvene zaštite i Zakona o zdravstvenom osiguranju 130 miliona dinara, a ove godine je predviđeno 60 miliona dinara. Manje od 50%. Mada nam je rečeno, ako sam to dobro razumeo, da je još na jednu drugu stranu otišao 21 milion dinara, ali je to manje od onoga što je bilo tokom prošle godine.
Nisam sasvim siguran da je situacija u našem zdravstvu takva da bismo to pitanje ostavili bez odgovora i bez nekog objašnjenja.
Ima i jedno posebno pitanje vezano za situaciju na terenu sa koga ja potičem kao narodni poslanik, a to je pitanje zaštite životne sredine. Da li je to problem, da li je to krupno pitanje, ili je to nešto što je moderno iza toga stajati? Oni koji ne žive u sredinama kakva je Pančevo, kakvih verovatno ima, ali Bor, Šabac, Subotica, gde postoje takve fabrike, oni su svesni toga. Molim vas, za pošlu godinu Ministarstvo zaštite životne sredine je imalo na raspolaganju 22 miliona i osamsto i nešto dinara.
Ove godine predviđeno je 10 miliona 811, prema tome ispod 50% sredstava koja su bila predviđena za prošlu godinu. Rečeno nam je - deo tih sredstava otišao je Zavodu za zaštitu prirode. Zavodu za zaštitu prirode jeste otišlo 5 miliona 900.000, ali od toga 4 miliona i 900 odnosi se na plate i materijalne troškove tog ministarstva, a samo milion dinara je otišlo na - posebne namene, gde mogu da pretpostavim da su to neke pare koje će se utrošiti za obezbeđenje svega onoga što nam je potrebno da zaista zaštitimo i prirodu i životnu sredinu.
U ovom pogledu mi mislimo da se mora na ozbiljan, odgovoran način na sve ovo i odgovoriti. I, konačno, samo ću da kažem još dve rečenice. Pitanje penzionera, penzija, mora da dobije kategoričan odgovor, bez obzira da li je to rešenje moguće za tri meseca, šest meseci ili godinu dana, za bilo koji vremenski period. Ne možemo ostaviti penzionere bez odgovora. A, kakav će odgovor biti, to nesumnjivo proističe iz čitavog niza okolnosti o kojima svako, a posebno Vlada, mora da vodi računa.
Mi smo svesni da nešto mnogo drugačije od svega ovoga što je napisano u budžetu nije moglo ni da se napiše, ni da se predvidi. Jedini izlaz je zaista - korenite reforme unutar zemlje i - korenite reforme u odnosima sa svetom, sa inostranstvom. Hvala.
Podržaćemo budžet.

Ima reč narodni poslanik dr Živadin Jotić a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Veselinov.