Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i  gospodo narodni poslanici, za ovom govornicom već je bilo reči o ...... vlasti. Setimo se samo da će jedan gospodin koji će za koji dan ovde iznositi ekspoze, a doktorirao na temu "Karl Marks i problem zasnivanja kritičke teorije društva" 23. jula 1979. godine, pa vi koji ste malo stariji i koji živite svih tih 50 godina, pola veka vlasti, setite se gde ste vi bili svo ovo vreme, da se malo prisetite - nije loše.
Pričati ovde o mirnoj demokratskoj oktobarskoj revoluciji, sa zapaljenom Skupštinom, a ovde je neko juče komentarisao iza mojih leđa kako su ove naše skamije tesne, pa sam rekao - što nismo zapalili ovu Skupštinu, da napravimo veću, da bude komotnija, a zapalili onu Saveznu. (Glasovi - tema.)
Samo trenutak, doći ćemo mi do svega. Na kraju, gospodin koji je ovde prvi pričao, pričao je o tome, pa zašto i ja ne bih mogao da to isto kažem.
Mirna demokratska revolucija sa svim onim što se događalo, sa svim kriznim štabovima, kaubojskim rešenjima i čudima koja su se događala, i koja se događaju još i danas, i nesprovođenje sporazuma koji ste vi gospodo potpisali, garantovao je i predsednik Savezne države, su samo mrtvo slovo na papiru, i vi se ničega od svega toga niste pridržavali, a pričate o demokratiji, pričate o tri-četiri meseca bezvlašća.
Vama bi prvo trebao pop ovde, da izvrši prekrštavanje, jer vi niste opozicija. Da li ste - demokratska, pitanje je, ali opozicija niste već mesecima. Prema tome, trebali ste uzeti popa da vas prekrsti, ako ne umete sami. Mi kažemo - popa, a ti ga krsti kako hoćeš prijatelju (komentar iz sale se nije čuo).
Zatim, da li je to bio lapsus ili je to proglašenje faktičkog stanja stvari, gospodin Jovanović je rekao u priči o tom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, pa spomenuo Srbe na Kosovu, kao oni u inostranstvu, a koliko znam oni su još uvek u Srbiji.
Pričati o tome da se u školama sprovodi amaterski sport, onda, gospodin Jovanović verovatno se nečim drugim bavio, a sportom nije nikada. Poštujući ulogu sporta u školi, apsolutno ne možemo kazati da je to dovoljan aršin da će se sav taj amaterski sport samo u školama završiti - gurati loptu u gol, u koš, trče i rade druge stvari i oni koji ne idu u školu. Šta ćemo sa njima, njih je puno više od onih koji idu u školu i koji počinju sport u školi. A zaštitu životne sredine spajati sa nečim drugim, pa i da je nismo imali kao posebno ministarstvo, gospodo i dame, za ovo što čujete verovatno sami, pa bar ovi spolja pričaju, ako vi to niste razumeli, o svemu ovome što se događa posle te 1999. i svega onoga što su nam bacili na glavu, a nije to samo radijacija, nije to samo .... plutonijum unutra, pa setite se, kod nas u Novom Sadu (ja sam iz Beočina, a to je tamo) gorela je rafinerija nekoliko dana i nije se videlo, bio je mrak nekoliko dana i uopšte nije sijalo sunce. Vi koji ste bliže Pančevu, mogli ste isto to primetiti.
Pa da ničega nije bilo, bilo je sada vreme da takvo ministarstvo postoji. Što vama to nije jasno, to je vaš problem.

Reč ima Dušan Cvetković.

Gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo potpredsednici, pred vama je Dušan Cvetković - Lešnjak, iz Leskovca. Dozvolite mi da sa par reči, oduzimajući vam vrlo kratko vreme, pokušam da se obratim svima vama, a u prvom redu kolegama iz DOS-a i mladom gospodinu Jovanoviću, da se obratim u  prvom redu njima i da ih zamolim da još jedanput, ali ljudski i korektno, onako kako očekuje jug Srbije, koji je najviše propatio u ovom vremenu koje je prošlo od bombardovanja NATO-a, da još jedanput razmisle - da li je neophodno ovoga trenutka ukinuti Ministarstvo za zaštitu životne okoline.
Pošto sam čovek od tehnike, ja ću reći najmanje tri razloga, zbog čega mislim da je ovoga puta, ne loše, nego će, mislim, biti zločin prema nama dole na jugu, ukidanje ovoga ministarstva.
Prvo, sećate se one daleke 1989. godine, Srbija nikada nije bila u ekološki težoj situaciji, nego što je bila posle one kataklizme u Černobilu. Sticajem okolnosti, kao čovek koji se bavio tom problematikom, ja sam katastrofu Černobila u Leskovcu gledao, ispitivao, proveravao. Znam šta je sve bilo. Sreća u nesreći Černobila je bilo to što su sve to bili kratkoživeći elementi.
Međutim, ono što nam se dogodilo u NATO sindromu, koji mi krstimo ovoga momenta nekim balkanskim sindromom, a u suštini je NATO sindrom, kada mi na teritoriji naše zemlje imamo i uranijum 235, i uranijum 238, i imamo onoliko hiljada onih po 300 grama metaka, ili bombi, ne znam kako se oni već zovu, koje su pale na naše prostore dole, na jugu Srbije, mislim da je to prvi razlog zbog koga ne treba ukidati ovo ministarstvo.
Drugi razlog - ogromne količine najrazličitijih, veoma štetnih hemijskih agenasa, pošto sam čovek tehnolog, da ih ne spominjem koji su, ali ono što nam se dogodilo u rafineriji u Pančevu, u rafineriji u Novom Sadu, u "Petrohemiji", u Lučanima, da ne pominjem ovu neposrednu okolinu Beograda, kad je u pitanju Barič, mislim da je takođe drugi razlog koji ide na stranu toga da ne treba ovoga trenutka ukidati Ministarstvo za ekologiju, da ga tako uslovno nazovem.
I treća stvar, ono što nam se događalo sa veštačkim đubrivima, i što će nam se događati ako ih ponovo ne pokrenemo u našoj proizvodnji, vezano za sve ono što je to unosilo u našu zemlju, mislim da je to još jedan od razloga koji treba da ukaže na to da je neophodno da Ministarstvo za ekologiju opstane i u novoj Vladi.
Još jednu stvar moram da kažem, a to je, ako mi hoćemo da izvozimo sa našega juga (a to smo jedino izvozili) i koštičavo voće, i jagodu, i kupinu, i malinu, mora neko Ministarstvo za ekologiju da ima uverenje, da izda potvrdu da je moguće da to ide u Evropu, da je moguće da to ide u svet.
A ovo ne predlažem ja, ovo predlažem u ime Leskovačkog ekološkog pokreta, u ime Pokreta ekologa "Zeleniče" iz Grdelice, koji živi i na prostorima te Grdelice, koji je odgajio rezervat jedinstvenoga staništa, tog "Zeleničeta", jedine biljke koja raste na tim prostorima. Dakle, leskovački ekolozi su predložili da se u svakoj opštini, u Izvršnom odboru Skupštine opštine, organizuje "zelena stolica", da se o ekologiji može govoriti na svakoj sednici Skupštine opštine, a mi, kao njihovi - nad, postavljamo pitanje da ukinemo to ministarstvo.
I zato, obraćajući se još jedanput Čedomiru Jovanoviću, koji je godišnjak moga sina, koji ima isto takvo ime, ja ga molim da u ime poslaničke grupe DOS-a još jedanput razmisli - nije li ovoga trenutka bolje da ostavimo Ministarstvo za ekologiju, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, i time pomognemo nama dole, na jugu Srbije, i svima u našoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, nesporno je pravo pobednika na izborima da organizaciju vlasti uredi na način koji smatra najcelishodnijim, ali siguran sam da se slažete da je isto tako nesporno i pravo opozicije da kritički sagledava svaki koncept koji se nudi.
Upravo iz tog ugla bih pokušao da ukažem na neke dobre i loše strane ovog predloga zakona, a za neke sadržaje koje smatram nedorečenim, ili čak protivrečnim. Generalno gledano, osnovna intencija zakona, znači, za smanjenje broja ministarstava, može da znači i smanjenje troškova državnog aparata, ali to nije poželjno činiti na uštrb, ili na štetu njene efikasnosti.
U ovom predlogu zakona smanjivanje broja ministarstava uglavnom se vrši spajanjem delokruga dva ili više državnih organa, što može imati za posledicu da se pojedine bitne oblasti marginalizuju ili utapaju u druge. Ukoliko se racionalizacija ministarstava nadomešta enormnim povećanjem broja potpredsednika Vlade, zašta ima nagoveštaja, a znamo da je pozicija potpredsednika Vlade uglavnom koordinirajuća, onda dolazimo do činjenice da će na svaka dva ili tri ministarstva doći po jedan potpredsednik, što će svakako novu Vladu učiniti i sporijom, i skupljom.
Rekao bih par stvari o pojedinim odredbama ovog zakona. Prva se odnosi na član 2. Predloga zakona, odnosno član 9. postojećeg teksta zakona vezano za Ministarstvo finansija i ekonomije. U delokrugu nedostaje obaveza obezbeđenja sredstava solidarnosti za otklanjanje posledica od elementarnih nepogoda, dok je ova druga obaveza obezbeđenje sredstava za podsticaj razvoja i razvoj nedovoljno razvijenih područja preneta u delokrug drugog ministarstva za privredu i privatizaciju.
Ne znam da li je ovo omaška ili je to programsko opredeljenje nove vlade. Ali, kao socijalista ne mogu da se pomirim sa činjenicom da se jedna ovako značajna oblast ostavi potpuno neuređena, jer su se ova sredstva obezbeđivala u mnogo gorim vremenima, u vremenima sankcija i NATO agresije na našu zemlju, a sada kada sankcija nema i kada nam se obećavaju donacije i humanitarna pomoć, ova vlada kaže da nema snage da obezbedi sredstva za sanaciju šteta od elementarnih nepogoda, a znamo da nanose veliku štetu našim građanima, naročito zemljoradnicima i da bitno smanjuje društveni proizvod ove zemlje.
Članom 3. predviđa se spajanje Ministarstva pravde i Ministarstva za lokalnu samoupravu u jedno ministarstvo. Biću slobodan da sa pozicije koministra pravde u prelaznoj Vladi odgovorno ustvrdim da Ministarstvo pravde ima širok, složen i značajan dijapazon poslova, čak toliko velik da bi bilo racionalnije podeliti ovo postojeće Ministarstvo pravde i izvući poslove državne uprave i još neke poslove kojima se ono bavi, a ne pridodati mu još jedno značajno ministarstvo, kao što je Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Smatram da će vreme pred nama ubrzo pokazati svu neodrživost ovog rešenja.
Odvajanje stambeno-komunalnih poslova, a posebno uređivanje poslova komunalnih organizacija kroz sistem lokalne samouprave, smatram dobrim rešenjem i korisnim za njen dalji razvoj. Međutim, neshvatljivo je da su poslovi koji se odnose na teritorijalnu organizaciju Republike jednostavno nestali iz delokruga ovog, a i iz svih ministarstava, protivno izričitim odredbama Ustava Republike Srbije.
Sama ova činjenica, ukoliko se ne ispravi u daljem postupku, taman da se apstrahuje i sve ostalo, čini ovaj predlog zakona neprihvatljivim, a moguće i nesaglasnim sa Ustavom Republike Srbije. Članom 4. na kvalitetan način se spajaju Ministarstvo za privredu i privatizaciju, i tu naročito podržavam predlaganje mera ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća, što se apsolutno podudara i sa programskim opredeljenjima Socijalističke partije Srbije.
Isto se odnosi i na novo Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, gde se stvaraju preduslovi da se objedine svi umni potencijali u zemlji i stave u funkciju sveopšteg razvoja. Zapažaju se i promene u delokrugu novog Ministarstva za socijalna pitanja. Izostalo je navođenje poslova vezanih za zaštitu žrtava fašističkog terora, civilnih invalida rata, kao i uređivanje i održavanje spomenika, spomen obeležja i grobalja boraca. Kome to smeta i zašto?
Takođe, smatram vrlo nesrećnim brakom spajanje kompletne prosvete, od osnovnog do univerzitetskog nivoa, sa oblašću sporta, kojim se ovo potpuno marginalizuje. Ionako teški uslovi za takozvane male sportove čine ove uslove još težim bez posebne brige države.
Sve u svemu, ovaj zakon ima svoje pluseve i minuse, većina ima pravo da prilagodi način vršenja vlasti svojim potrebama, ali ako je ovaj zakon, kako je šef Poslaničke grupe rekao, uvod u reforme, mislim da bi taj korak mogao da bude i sređeniji, i sistematizovaniji i kvalitetniji.

Ima reč narodni poslanik Bajić Rade.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, sebi sam dao za pravo da komentarišem jedan segment tog zakona,  a to je Zakon o prosveti i sportu. Naime, dva razloga su za to. Prvo, što iz ponuđenog teksta ne vidim koji su to razlozi bili da se Ministarstvo za sport podvede pod Ministarstvo prosvete i drugi je razlog što sam u ovoj oblasti preko 30 godina, što kao aktivni sportista, što kao sportski radnik čisto amaterski, što i danas radim. Dakle, pomažući omladini i znajući apsolutno sve probleme što proizilaze iz sporta, javio sam se za reč da ukažem da je greška spajanje ova dva ministarstva.
Neću govoriti o vrhunskom sportu, iako je zaista činjenica i tačno da je za zadnjih deset godina osnovni prozor u svet, rekao bih, i najveći ambasador naš u svetu je bio vrhunski sport. Ali, on je ipak donekle rešen. Međutim, osvrnuo bih se na amaterski sport kao najširu bazu i osnovu i da je rečeno da se to kroz školu radi, što je netačno. Jedina spojna tačka je to što u amaterskim klubovima su deca, da li osnovnog, ili srednjeg obrazovanja, ili studenti, koji isto tako pohađaju nastavu, a u drugim klubovima, školama, baš nema nikakav uticaj.
Ako se podsetimo na to da imamo na hiljade amaterskih klubova, gde je stotinu hiljada dece obuhvaćeno ovim sportom i ako se podsetimo kakvi sve poroci vrebaju, počev od sekti, narkomana i raznih drugih poroka, onda zaista ne vidim ni jedan vidljivi razlog da nije potrebno ovo ministarstvo i da ga treba podvući pod Ministarstvo prosvete, pogotovu to Ministarstvo prosvete ima izuzetno velikih problema. I tako ovi ljudi koji budu u ovom ministarstvu će biti u jednom podređenom položaju.
S druge strane, da vam kažem, u amaterskom sportu je zdrava okosnica našeg društva, jer kroz taj amaterski sport stvaraju se zdravi momci, društveno i porodično korisni i to je najveća cena koju mi moramo ispoštovati. Da bi uštedeli taj dinar, ali ne po svaku cenu racionalizacija, što će se ukinuti ministar sporta je vrlo mala cena od višestrukih posledica koje se mogu desiti.
U ovom trenutku toliko sam hteo da kažem i to iz praktičnih razloga, ocenjujući sve probleme u sportu, ali u dogledno vreme ljudi koji su na terenu, koji znaju ove probleme, će sigurno shvatiti ovo što smo mi danas pričali i u dogledno vreme mislim da će se osnovati Ministarstvo za sport.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona o ministarstvima izvršena je izmena dosadašnjeg člana 11. Zakona o ministarstvima i tu se nameće razmišljanje o jednoj odrednici koja se  uvodi u ovaj zakon i kaže se da će Ministarstvo pravde i lokalne samouprave obavljati poslove izgradnje sistema lokalne samouprave i teritorijalne ekonomije. Do sada se govorilo o teritorijalnoj organizaciji i da će podsticati i usklađivati teritorijalnu ekonomiju i samoupravu.
Član 6. Ustava Republike Srbije definisao je dve autonomne pokrajine u Republici Srbiji, a član 108. do 112. Ustava Republike Srbije je odredio ustavne nadležnosti i obaveze autonomnih pokrajina. Ako se na ovaj tekst doda i to što je provejavalo u javnosti da će lokalna samouprava imati mnogo više ingerencija, ali ne u oblastima koje su zaista bitne za lokalnu samoupravu, nego u nekim državnim oblastima, onda je razumljivo što sam čuo od dvojice predsednika opština, obojica su iz DOS-a, obojica su predsednici opština, kako zjavljuju da će za njih najosetljiviji status njihovih opština biti nešto kao Monako.
Ako nas to zaista čeka, onda se tamni oblaci nadvijaju nad Srbijom. Hoćemo li mi sada da svi oni, koji su iole razvijeni, koji iole imaju privrednih resursa, da se odvoje od onih, koje treba izdržavati, koje treba podsticati, razvijati, kojima treba pomoći? Hoćemo li da kidamo veze i unutar Srbije? Hoće li onaj iz Vrnjačke Banje reći - šta me briga za Gadžin Han? Da li je to intencija nove vlasti, novog zakona o lokalnoj samoupravi?
Ja očekujem da ćete imati vremena da sprovodite zakone, koje ova skupština bude donosila. Želeo bih da vas upozorim na to da u nekom zanosu ne previdite događaje, koji mogu grdno da vas iznenade. Vi ste jedna grupa od 18 potpuno različitih političkih subjekata. Među vama su trenutno sitna komešanja, ne daju vam i normalno je da vam ne daju da se svađate. Ali, kada krenete da delite, da haračite, da zulumćarite, kada krene Banja da bude Monako, šta će biti onda od Srbije? Još uvek se ponašate kao da ste osvojili vlast u nekim opštinama, pa ste u nekom sukobu sa centralnom vlašću. Niste, centralna vlast je vaša. Nedajte ustavne nadležnosti centralne vlasti pojedincima, koje uopšte ne poznajete, jer su pre 15 dana ušli u vaše političke stranke, evo ih i ovde sede, većina iz JUL-a, ali ima i iz SPO. Ko god nije mogao da ima mandat ...