Hvala vam. U međuvremenu dobili smo još jednu prijavu. Ima reč narodni poslanik Branislav Perić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, pokušaću da ne ponavljam ono što je već rečeno, a dosta toga je rečeno u korist pravljenja jednog kvalitetnog predloga. Smatram da smo zbog toga u ovoj sali.
Kada se nešto ukida mora se reći šta se time gubi, a šta se dobija. Svaki naš domaćin u Srbiji prvo razmišlja - kada nešto ukida dobro izračuna šta će dobiti, a šta će izgubiti. Mi ovde gubimo više ministarstava, a ostaje isti broj ljudi. Čak smo predvideli u Zakonu da ostane isto toliko kancelarija, isto stolova, isto radnika, čak i više, što znači više troškova, a izgubili smo neka ministarstva.
Da li to radimo u interesu građana Srbije?
U celoj stvari građanima Srbije nećemo ništa olakšati. Znači, u ovim delovima kod ovog Zakona o ministarstvima biće čak i više troškova nego što je to bilo do sada. Mi ukidamo ministarstva, ali povećavamo broj potpredsednika Vlade.
Smatram, i provejava u javnosti vest, da ukoliko želimo da povećamo broj potpredsednika Vlade da neki lideri vaših stranaka, kojima je poniženje da se zovu ministri, bolje će se snaći na mestima potpredsednika Vlade, i u toj funkciji mogu da rade sa više ministarstava i da utiču na više ministarstava.
Ne predlažemo mi ovo zbog nas, ni zbog SPS, već ovo rešenje predlažemo zbog građana Srbije, zbog mnogo sportista, zbog omladine. Šteta je da se u svim ovim ministarstvima koja su predviđena nigde ne pominje reč - omladina. Sport smo ipak odredili tamo gde neće biti sporta. Sport smo stavili kod prosvete, u Ministarstvo gde nikada ništa neće biti za sport, ali ukinuti reč - omladina, izbaciti je iz Ministarstva, ne koristi ničemu i nikome.
Smatram da u ovoj sali ima mnogo mladih poslanika, što me raduje, pa da ne ispadne da sečemo granu na kojoj stojimo.

Ovo je bio poslednji prijavljeni govornik.

Zaključujem načelni pretres.

Molim narodne poslanike da uđu u salu, ako ih još ima van sale, i molim da utvrdimo broj prisutnih narodnih poslanika u sali.

Konstatujem da sednici prisustvuje 170 narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.

Ko je za, molim da podigne ruku? (127)

Ko je protiv? (60)

(Glasovi: Nije dobar broj.)

Slažem se, u međuvremenu su ušli poslanici, molim vas da poslanici zauzmu svoja mesta, da prebrojimo koliko narodnih poslanika ima u sali i da ponovimo glasanje. Molim narodne poslanike da ne izlaze iz sale, da se ne bi menjao broj.

U sali je prisutno 205 narodnih poslanika.

Stavljam Predlog na glasanje.

Ko je za Predlog zakona u načelu, molim da podigne ruku? (141)

Ko je protiv? (63)

Moramo da konstatujemo da ćemo glasanje ponoviti treći put.

Izvinite, ponavljam glasanje.

Za je bilo 141, protiv 63 poslanika.

Da li se neko uzdržao od glasanja? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Imali smo amandman na član 5. Amandman je podneo narodni poslanik Branislav Ivković i po svojoj suštini odnosi se na član 1. Predloga zakona.

Amandman je razmatrao Odbor za pravosuđe i upravu. Da li izvestilac želi reč?

Dame i gospodo, Odbor za pravosuđe i upravu je razmatrao amandman narodnog poslanika Branislava Ivkovića i većinom glasova je predložio da se ovaj amandman ne usvoji.

Zamolio bih narodne poslanike koji smatraju da je ovo zabavno, da zabavu ostave van Skupštine i da se pridržavamo Poslovnika i da pokušamo da u Skupštini budemo dostojanstveni.
Da li predlagač, narodni poslanik Čedomir Jovanović, prihvata ovaj amandman.

Mi smo razmatrali amandman gospodina Branislava Ivkovića i on za nas nije prihvatljiv.

Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da će moj uvaženi kolega profesor Hiber dati obrazloženje stava većine njegovog Odbora zašto amandman, većinom glasova, nije prihvaćen. Očekivao sam malo konkretnije obrazloženje i od gospodina Jovanovića, šefa Poslaničke grupe DOS-a.
Pošto toga nije bilo, imam obavezu, s obzirom da sam na Univerzitetu, da sam vodio Ministarstvo za nauku i tehnologiju i sedam godina bio u Vladi Republike Srbije, da iznesem stavove i razloge koji su me naveli da vam predložim ovaj amandman.
Radi se o poziciji i obilju posla u Ministarstvu prosvete, sa jedne strane, i Ministarstvu za nauku i tehnologiju, sa druge strane, i ono što je najvažnije, radi se o pokušaju korišćenja najkvalitetnijeg resursa sa kojim mi raspolažemo, a to je naš nastavno-naučnoistraživački kadar na univerzitetima i naučnoistraživačkim institutima i u jedinicama u privredi.
Ministarstvo prosvete danas je odgovorno za dečja obdaništa, za 1.800 ili 1.700 osnovnih i srednjih škola širom Srbije, za učenički standard. Vašim predlogom zakona postaje odgovorno i za šest univerziteta u Srbiji. Nadam se da jeretičke misli pojedinih ljudi koji su u prelaznoj Vladi, da će se ukinuti Univerzitet u Prištini, neće biti ostvarene i zato kažem šest univerziteta i dodaje se i studentski standard i dodaje mu se još i omladina i sport. Jedan ceo konglomerat koji ne može da stane u glavu, ni slučajno, jednog čoveka koji mora da bude promoter i kvalitetnih dečijih obdaništa i promoter kvalitetnog rada u osnovnim školama, reforma u osnovnim školama, rad u srednjim školama, eventualno i reforme, nažalost vidim da ih predlaže kandidat za ministra, gde kaže da će biti plaćene škole, valjda misli da narod ima pare da plati škole, a to će morati da bude ako tako lokalna samouprava bude stvorena da opština kaže, e, sada su sve pare moje. Još će morati da brine o visokom obrazovanju, a povrh svega o sportu, a o omladini nema nigde ništa, o njihovom slobodnom vremenu, o borbi protiv narkomanije, alkoholizma.
Što se tiče Ministarstva za nauku i tehnologiju i što se tiče univerziteta u Srbiji, svaki profesor univerziteta, a pogotovu verujem moje kolege koje su u ovoj sali znaju da u svakom opisu radnog mesta, pored nastavnog rada i pedagoškog rada sa studentima, imaju obaveze da se bave naučnoistraživačkim radom. Svi mi smo značajnim delom uključeni u naučnoistraživačke projekte. I, prirodno je rešenje, rešenje koje postoji i u evropskim državama, rešenje za koje smo se mi zalagali ranije, a to je da se formira Ministarstvo za nauku, tehnologiju i visoko obrazovanje, podrazumevajući i više obrazovanje. Šta je cilj tog rešenja? Cilj tog rešenja je domaćinski tim, da se sa jedinstvenog mesta, jedinstvenom strategijom vodi razvoj u oblasti i univerziteta i naučnoistraživačkih institucija i afirmiše njihovo povezivanje. Najveći problem koji smo do sada imali, to je izuzetno loša sprega između naučnoistraživačkog rada pri univerzitetima i naučnoistraživačkog rada pri institutima.
Ovaj predlog ovako i ovako koncipirano ministarstvo daje šansu da nastavno-naučnoistraživački kadar na univerzitetu ne duplira poslove, nego da svoj eksperimentalni deo posla radi u naučnoistraživačkim institutima sa jedne strane i otvara se prostor za kvalitetan kadar, specifičan kadar na razvijenim institutima, koji mora da bude na univerzitetu i ima prostor da učestvuje u naučnoistraživačkom radu na samim univerzitetima. Samim tim mi u suštini bi stvorili jedno mesto, jedno mesto odlučivanja, jedno strateško mesto planiranja za korišćenje naučnoistraživačkog potencijala sa univerziteta i naučnoistraživačkih instituta i išli ka razvoju i ka povezivanju naše privrede sa naučnoistraživačkim kadrom sa kojim raspolažemo.
Mi imamo vrlo pozitivna iskustva koja su ostvarena u našim naporima da zaživi ekonomski i socijalni program Vlade Republike Srbije, formiran još tokom NATO agresije na našu zemlju. Upravo, rekao bih, da smo razvojem malih i srednjih preduzeća, na čemu smo radili, uspeli da ostvarimo tu vezu. Pokazuje se da su najčešće naučnoistraživački radnici sa univerziteta i iz instituta bili spremni da sarađuju i ostvaruju saradnju sa privredom.
Prema tome, ovaj amandman koji je koncipiran u sadašnjem pravcu, u pravcu na kojem je, na primer, u susednoj državi Hrvatskoj koncipiran na sledeći način da imamo Ministarstvo za nauku, tehnologiju i visoko obrazovanje. Da domaćinski Vlada Republike Srbije sa tog mesta programira optimalno korišćenje resursa sa kojima raspolažemo, kako na univerzitetima, tako i u naučnoistraživačkim institucijama, da izbegnemo dupliranje kapaciteta i kadrovski da jedinstveno vodimo računa i brigu o razvoju mladih kadrova, da nemamo nezavisno razvoj mladih kadrova u institutima i na fakultetima. Alternativa koju ste predložili tera ministra prosvete da brine šta će biti sa dečjim obdaništima. To mora biti drugačiji pristup vaspitavanju predškolske dece, u srednjem obrazovanju i visokom obrazovanju. Nemojte politički da gledate, zaboravite da sam ja član Socijalističke partije Srbije i razmišljajte domaćinski.

Gospodine predsedniče, mislim da nimalo niste bili malopre u pravu, kada ste grupu poslanika upozorili zbog smeha koji se čuo. Nismo se mi smejali zato što nam je bilo zabavno, naš smeh je bio smeh neverice da je zaista došlo do tako flagrantnog kršenja Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Prema članu 142. stav 2. podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi. Mi nemamo nijedan dokaz da su Vladi upućeni podneti amandmani (Smeh u sali.) Možete da se smejete do mile volje, znate, ali između prava i ranije većine postoji ogromna razlika.
Član 143. kaže: Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Bez toga nije bilo moguće pristupiti raspravi o amandmanima.
Mi insistiramo, prvo, da se utvrdi da li su uopšte amandmani dostavljeni Vladi. Ako nisu, da joj se dostave. Pošto je Skupština u vanrednom zasedanju, da joj se da veoma kratak rok, ne veći od 24 sata. Ako su joj dostavljeni amandmani, onda da se Vlada izjasni zašto nije do sada poslala pisani tekst svog izjašnjenja. Ali da nam date prvo zvaničnu informaciju, pa da vidimo kako da dalje postupamo.

U članu 159.  stoji - kada nadležni odbori razmotre predlog zakona, čije se razmatranje predlaže po hitnom postupku, Narodna skupština može da odluči da pretres predloga zakona otpočne odmah i bez podeljenih izveštaja, tako što će ih izvestioci usmeno izložiti na sednici.
Ako Vlada u utvrđenom roku ne da mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez mišljenja Vlade.
Vi ste rekli da je Poslovnik prekršen. Konstatovali smo da Poslovnik nije prekršen, dao sam Vam tumačenje, ali Vi ste išli dalje od toga. Vi ste predložili istražne radnje. To je već nešto drugo. Dakle, reklamirali ste kršenje Poslovnika. Utvrdili smo da Poslovnik nije prekršen.