Gospodine predsedniče, poštovani poslanici, ja bih izneo samo nekoliko primedaba na Zakon o ministarstvima, ali bih zamolio da neke stvari rešimo već na startu. Prvo, što se tiče zakazivanja Skupštine, vi znate da je Skupština bila zakazana za 13,00 časova. Međutim, i juče i danas kasnimo previše. Možemo opravdati iz određenih razloga i mislim da predsednik ima Službu, koja mora neke stvari da reši, da bismo na vreme počinjali.
Drugo, što se tiče samog odnosa, bilo je različitih primedbi, kritika na račun određenih grupacija odnosno poslanika. Mislim da bi bilo dobro da prevaziđemo sve te slabosti i sve ono što je bilo loše i da se ne pozivamo na to kako je bilo. Mi počinjemo da radimo jedan novi posao kao 250 poslanika i mislim da nije dobro da, kad god se neko drugi javlja, mi lupamo. Ja se izvinjavam, možda su neke navike verovatno dugo sa ulice donete ovde. Ali, koliko sam gledao prenose u nekim parlamentima sveta, svuda je opozicija ta, koja obično lupa. Ne vidim razloga da vi, koji ste na vlasti, da vama smeta, ako već imate dvotrećinsku većinu, ne možete da donesete na jedan drugačiji, civilizovaniji način, pre svega, demokratski, za koji ste se zalagali.
Mislim da će se to verovatno promeniti i bilo bi dobro ako bi uveli u rad ove skupštine novi stil rada i onda bi situacija sigurno bila bolja.
Što se tiče samog Zakona, čuli smo na početku, dobro je što ima manje ministarstava, odnosno ministara. Verovatno će biti neka ušteda, ali mislim da i nije baš tako. Nije upravo zbog toga što sve one službe, tehničke i ostale, preuzimaju se i rade svoj posao u okviru određenog ministarstva.
Mene posebno interesuje, ne znam kako će raditi Ministarstvo za prosvetu i sport. Gospodin Pelević je malopre diskutovao i posebno se zalagao, kao i još jedan broj poslanika, da je neophodno, prosto ne mogu verovati da jedna ogromna populacija mladih, za koju kažemo da je naša budućnost, i sport, a čuli smo i znamo koje rezultate postižemo u sportu, odjednom sada pripadaju Ministarstvu prosvete.
Ne sećam se da je to bilo ranije. Nema takvih iskustava u svetu, a ne znam zbog čega je sada to došlo ovde, kada se zna da je ministar prosvete pored predškolskih ustanova, osnovnih škola, srednjih škola, viših škola i univerziteta dobio sada i sport. Mislim da je to previše za gospodina Kneževića, za njegova slaba pleća, mislim da to može izdržati. Ne znam, ako se bavio sportom, možda i može. Drugo, kada se radi o ekologiji, ako postoji trenutak, a ne radi se samo o svemu onome, ne znam, o nekim ozonskim rupama itd., nego se radi o tome, pogledajte samo kako nam gradovi izgledaju, od najmanjeg grada do najvećeg, od najvećeg pođite, od Beograda pa dalje. Ako je potrebno, tu se ne radi samo o zakonima, vidite, nama nedostaju sredstva, novac, nedostaje nešto drugo. Mi pokušavamo, radim u obrazovanju pa znam, a posmatrajući nastavne planove i programe, video sam da skoro od prvog do četvrtog razreda, skoro da nema ni jedne nastavne jedinice o ekologiji, o zaštiti čovekove sredine.
Mi pokušavamo sada, a zakonodavac je to jedno vreme uspeo da uradi, da se kroz svaku nastavnu jedinicu, koja je moguća, u predmetima inkorporiraju sadržaji iz ekologije, ali nije dovoljno. Vi znate da u svetu predmet broj jedan je ekologija. Mi ukidamo i ministarstvo. Ministarstvo zdravlja i ekologije? Pa ja mislim da bi možda bilo bolje da bude Ministarstvo vera i ekologije, recimo. Ne znam, zdrava sredina, zdrav duh, prečišćavanje, pa pošto ovde ima ljudi koji su ranije dosta grešili, verovatno, možda je i to dobro. Prema tome, predlažem da pored onog predloga koji je gospodin Pelević dao i mislim da nema argumenata da se taj predlog odbije, bez obzira na komentare koji sada stižu i bez obzira šta se taj zakon može izglasati onako kako je i predložen, ali vi morate shvatiti da sva ova diskusija koja je bila nije imala za cilj da mi prolongiramo rad Skupštine i izbor Vlade.
Narod Srbije to očekuje, da se to što pre završi, a prema tome i mi sami, ali ne samo da skinemo odgovornost, nego na neki način da učestvujemo u tome da nam vi pomognete koji imate ogromnu većinu, da bar nešto od toga izmenimo, to je moguće. Ovo pre svega mislim, neka ostane Ministarstvo prosvete kako je i predloženo, iako mi u našem klubu imamo predlog, a to je gospodin Ivković i malo pre predložio, verovatno će to obrazložiti bolje, da se spoji Ministarstvo nauke, tehnologije i visokog obrazovanja. Oni koji rade na univerzitetu znaju da negde 60% predviđene norme časova, odnosno vremena finansira se za nauku, a, 40% ide na obrazovanje, odnosno na onaj drugi deo. Prema tome, to je potpuno, pogotovo što se ovde pominje Ministarstvo tehnologije i razvoja. Šta je sada? Ako je to nauka, ako je to obrazovanje, onda je to razvoj. Mislim da bi najbolje bilo, polazeći upravo od onoga što sam malo pre rekao, da imamo veliki broj škola, predškolskih ustanova, srednjih, osnovnih itd. da je ogromna populacija da i to ministarstvo ostane Ministarstvo prosvete, a da drugo ministarstvo bude Ministarstvo nauke, tehnologije i visokog obrazovanja.
Drugo, podržavam još jednom Ministarstvo za omladinu i sport, tu nema dileme. Ono što je treće i najznačajnije, što ćemo najviše pogoditi, a radi se o ekologiji, da nema logike, vidite, nema razmišljanja da ono bude u okviru Ministarstva zdravlja. Ekologija mora da nađe svoje mesto. Mi danas imamo ili pokušavamo, naime, čak od osnovne škole da kod dece formiramo svest, ekološku svest. Kasnije, kao recimo direktor vi znate, recimo, mnoge naše fabrike imaju velike dimnjake, koje zagađuju po 100 km2 i da posle nema para da bi to rešili, da bi jedan filter stavili. To je više u glavama ljudi, a ne u parama. Prema tome, to jedan od razloga zbog čega se zalažem da ova tri ministarstva ostanu, znači i Ministarstvo za zaštitu čovekove okoline. Na kraju, završio bih samo jednom primedbom, a to je, možda mi je to i navika, da se zalažem za ovo Ministarstvo za ekologiju. Video sam malo pre da neke koleginice, dame, puše ovde. Koliko znam, u ovom parlamentu se ne puši. Vi znate, ni po autobusima. Ja bih zamolio da ubuduće ta praksa bude za sve. Hvala.
