Ja sam predložio da se u članu 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvu u tački 16. tekst izmeni, tako da se Ministarstvo za zdravlje i zaštitu životne okoline preformuliše i da budu dva ministarstva, Ministarstvo za zdravlje i posebno pod 16a Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ne bih sada ponavljao, sve ove razloge su izneli prethodnici koji su govorili o ovoj temi, ali je predlagač zakona rekao da je glavni razlog da bi se smanjila preglomazna ministarstva. Sa ovim spajanjem ministarstava ćemo dobiti po jedno preglomazno ministarstvo. Takođe, kada je reč o efikasnosti i ekonomičnosti rada ministarstava, ne možemo da se složimo sa tim. O političkim nagodbama i kadrovskim dogovorima opozicionih stranaka takođe ne želim da govorim, pošto je već bilo reči.
Želeo bih da kažem, prvo, da može i na ovaj način da se gleda na ovaj stav, da ne postoji posebno Ministarstvo za ekologiju. Na našu zemlju je bačeno 31.500 granata sa punjenjima osiromašenog uranijuma i ko zna čega još, oko 10 tona raznog otpada. Zatim, sve otrovne materije iz porušenih hemijskih postrojenja, elektropostrojenja i drugih su već došle u vodu, zemlju i vazduh. Ko zna kako će doći do zagađenja ishrane i kako će se to odraziti na zaštitu našeg stanovništva. O tome niko ne govori. O ovom pitanju su raspravljale sve vlade Evrope, čak je i evropski parlament usvojio posebnu konvenciju o tome, a samo se niko od zvaničnih organa iz naše zemlje o tome ne izjašnjava. Zašto je to tako? Možda to nekome odgovara da ne postoji Ministarstvo za ekologiju, da se tačno zna ko šta treba da radi.
Ministarstvo za ekologiju bi trebalo da meri sve elemente zaštite životne sredine i da o tome redovno obaveštava javnost. Zatim, spajanje funkcija u oblasti uprave, u oblasti zdravstva i ekologije, takođe je nespojivo. Polazi se od pretpostavke da će se Ministarstvo zdravlja baviti samo posledicama, da kada se utvrde razlozi da je došlo do povećanja nekog oboljenja, da je povećana smrtnost itd. Mislim da ćemo se baviti samo posledicama, a ne uzrocima i prevencijom u oblasti ekologije i zaštite. Zatim, u oblasti ekologije postoji čitav spektar da se donese normativnih akata, koji su tehničkog karaktera. Postoji, ako niste znali, ISO 14000, koji se bavi sistemom zaštite ekologije. To ministarstvo bi trebalo da predlaže normativna akta i da usvoji konvencije u međunarodnom pravu iz ekologije, da ih uvrsti kod nas, a posebno da bi se štitili veliki zagađivači, velika postrojenja. Mislim da bi to bila preventiva da se prljava tehnologija iz Evrope ne preseli u naše fabrike, što je na putu. Takođe, možda i najvažniji razlog, ako bi postojalo jedno ministarstvo koje bi brinulo o tome, ne bi se desilo, već se dešava na žalost u našoj zemlji, da veoma moćni nuklearni lobi, pod firmom nevladinih organizacija, naučne pomoći našoj zemlji i novinara, vršlja po našoj zemlji, da traži pogodne lokacije na koje će da se skladišti nuklearni otpad.
Mi ne smemo dozvoliti da naša zemlja postane smetlište za Evropu. Zato smatram da treba da postoji posebno ministarstvo za ekologiju.
