Dame i gospodo, ja ću početi citatom iz jednog današnjeg dnevnog lista, citiram: "Ovim zakonom se ne dotiču konceptualna rešenja novog zakona o privatizaciji, već samo želimo da dobijemo na vremenu, da pripremimo dobar zakonski projekat". Ovo su reči resornog ministra za privatizaciju i privredu u Vladi Republike Srbije.
Od izbora, 23. decembra prošle godine, pa do konstituisanja ove skupštine 22. januara, na svim sredstvima javnog informisanja, počev od RTS-a, pa preko svih dnevih listova, radikali su optuživani da opstruišu i koče konstituisanje novog srpskog parlamenta. Iako smo insistirali isključivo na poštovanju izborne procedure, lično sam se osećao neprijatno jer sam u jednom trenutku pomislio da je nova vlast sve pripremila i da će u duhu svih obećanja iz protekle dve godine, a naročito u predizbornoj kampanji za septembarske i decembarske izbore, ekspresnom brzinom bukvalno zasuti Narodnu skupštinu zakonskim predlozima, novim idejama i rešenjima.
Nažalost, današnji dan ili bolje rečeno predloženi dnevni red i dostavljeni materijal pokazuju da je sve bila samo farsa, obmana naroda i da su sva obećanja bila prazna. Izuzev devet članova Zakona o amnestiji, u ostalim predlozima nema ni jedne nove reči, ni jedne nove ideje. Naprotiv, nova vlast priznaje da ovim predlozima želi samo da dobije na vremenu i da i sada najavljuje da joj je za novi zakon o privatizaciji potrebno šest meseci.
Ovaj predlog zakona pravi duboki jaz između onih preduzeća koja nisu i koja su već izvršila privatizaciju ili su u toj meri ušla u proces privatizacije da će ostati van domašaja novog predloga. Na taj način će veliki broj zaposlenih u tim preduzećima ostati oštećen u odnosu na zaposlene u preduzećima koja su već izvršila transformaciju, a treba napomenuti da je ogromna većina radnika upravo u onim preduzećima koja još nisu krenula u proces transformacije.
Takođe, nameće se pitanje - šta će se dešavati u narednih šest meseci, ako je to samo šest meseci, do donošenja novog zakona o vlasničkoj transformaciji? Ako se ima u vidu da je od oktobra prošle godine došlo do ogromnog pada proizvodnje, da su stala mnoga preduzeća, koja su za vreme NATO agresije, a i posle agresije, nekako radila, s pravom se može postaviti pitanje - kako će oni koji su već sada na ivici egzistencije preživeti narednih šest meseci?
Dame i gospodo, transformacija društvenog kapitala jeste krupan problem i svakako ne može biti idealna, ali, u svakom slučaju, bilo koji model privatizacije je bolji od situacije koju sada imamo, od situacije neizvesnosti i beznađa, koje upravo aktuelna vlast svesno, ili nesvesno produžava.
Predložene izmene zakona, sa amandmanom koji je dostavljen naknadno, u prvom članu kaže ovako: "U Zakonu o svojinskoj transformaciji, u članu 6. stav 1. tačka 1., neće se primenjivati do donošenja novog zakona, a najviše, odnosno najduže šest meseci". U današnjem "Blicu", u jednom članku piše ovako: "Na konferenciji za štampu, predsednik Veća samostalnih sindikata Srbije rekao je da je na sastanku održanom u petak dobio usmenu garanciju republičkog ministra za privatizaciju da će se primena izmenjenog starog zakona odložiti najduže za šest meseci".
To znači (citiram): "Da će izmenjena tačka Zakona o autonomnoj privatizaciji biti vraćena u funkciju, odnosno da će preduzeća po zakonu moći samostalno da odlučuju o svojinskoj transformaciji, rekao je član štrajkačkog odbora". Očigledno je kolizija između ovog teksta u današenjem "Blicu" i teksta u predloženim izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji. Naravno, u ovim predloženim izmenama ne govori se o produženju važenja postojećeg zakona, već o njegovoj suspenziji. Znači, u narednom periodu neće važiti autonomna transformacija po ovim izmenama. Neko ovde obmanjuje javnost, ili ministar ili novinar "Blica". Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić (odustaje od diskusije).
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, umalo se uplaših da ministar Vlahović nije ovde, vidim, seo je u Đinđićevu fotelju, to nešto znači već, a i moram prvo da pogledam kakav mu je izraz lica, da li se smeje, jer tri sata, koliko traje ova diskusija, non stop se smeje, raspoložen je ministar, i dobro je da čuje šta mi još imamo da kažemo o ovom predlogu zakona.
Najpre bih rekla da od svih poslaničkih grupa koje u ovom sada sazivu deluju u parlamentu Republike Srbije, jedino je SRS za proteklih deset godina bila istrajna u tome i zagovarala hitno sprovođenje svojinske transformacije u našoj državi. Podsetiću vas da su poslanici SRS i u Veću građana i u Veću republika u prošlom sazivu tri puta glasali protiv prolongiranja Zakona o obaveznom roku za procenu vrednosti društvenog kapitala. Mi pred sobom imamo zakon koji predviđa da se po već postojećem zakonu stopira privatizaciji kroz izmene i dopune zakona i mislim da je to još jedan dokaz u prilog tvrdnjama SRS, a to je sve očiglednije i za mnoge građane Srbije, da ste vi iz DOS-ovske nesposobne vlasti nespremni da uđete u ekonomske reforme koje ste obećavali. To su bila prazna predizborna obećanja, i da će država, koja je ionako u teškoj ekonomskoj situaciji, sa vama na vlasti biti još neefikasnija, kao i celokupna naša privreda.
Znači, deklarativno ste se zalagali u kampanji za privatizaciju, deklarativno ste se zalagali proteklih 10 godina, a danas nemate koncept privatizacije po nekom vašem modelu, sa kritičkim osvrtom i nas radikala na već postojeći Zakon o privatizaciji.
Pored toga što stopirate privatizaciju, vi ste doveli radnike preduzeća, koja su u tom fantastičnom talasu, a to je valjda pohvalno, a neki se od vas kritički osvrću na to, rekao je gospodin Vlahović, u fantastičnom talasu, od novembra meseca, 500 preduzeća u našoj zemlji je ušlo u proces svojinske privatizacije po važećem zakonu i mi ne vidimo šta je tu sporno, dakle, doveli ste te radnike iz tih preduzeća koja nisu otpočela sa procesom privatizacije po postojećem zakonu u neravnopravni položaj. I tek kasnije, početkom ove rasprave, došao je ministar Dragan Milovanović, koji je trebao da smiri sindikalce, našli ste kompromisno rešenje, danas ste nam dali amandman i rekli da ćete u roku od šest meseci doneti novi zakon o privatizaciji. Onda je kasnije ministar Vlahović taj rok smanjio na tri meseca i videćemo šta će od svega toga da se desi. Međutim, to još jednom pokazuje vašu nespremnost i nesposobnost da ovaj veoma važan problem u našoj državi rešite, pre svega zbog toga što to nije jedini problem koji ste nesposobni da rešavate, jer svakoga dana se problemi nagomilavaju, sami ih nagomilavate, ovaj je jedan od najvećih, najdelikatnijih, pored eskalacije šiptarskog banditizma i terorizma na jugu Srbije.
Poptuno je bilo jasno da je vaš cilj bio u predizbornoj kampanji da nudite prazna obećanja, a pre svega da se dočepate svojih ministarskih fotelja, a danas su one uglavnom prazne. Od sedam potpredsednika Vlade, danas u popodnevnom nastavku zasedanja više nema ni jednog. Sve više ispunjavate uslove svojih zapadnih nalogodavaca posle petooktobarskog puča koji ste izvršili, vi ste preuzeli institucije, mnoga preduzeća, banke u ovoj zemlji, a sada ste nesposobni da danas ovde pred poslanike izađete sa konceptom privatizacije.
Period suspenzije privatizacije svakako će biti mnogo atraktivan za većinu vas, odnosno vaših partijskih kompanjona, koji su na takav način ušli u velika preduzeća u našoj zemlji. Ja sam danas spomenula neka od njih, a naročito bi to bilo važno i verovatno će biti važno i za samog ministra Vlahovića, imajući u vidu da je on od jula prošle godine, kako je i stajalo u njegovoj pompeznoj biografiji kada ga je Đinđić predlagao za ovaj resor, direktor agencije koja upravo vrši procenu vrednosti kapitala i vršila je u mnogim preduzećima u našoj zemlji.
Sam ministar, pre nekoliko dana izjavio da je najveća preokupacija njegova u ovom momentu, pored toga da napravi neki zakon, a valjda će uspeti u roku od tri meseca, da u ovoj godini mi otvorimo tendere za prodaju bar četiri velika preduzeća, pogodite koji su to sistemi i ako bi barem dvadesetak srednjih preduzeća bilo predmet transakcije, on bi bio sasvim zadovoljan. Samo nam još ostaje da nam ministar Vlahović objasni kakve su to transakcije, ko će da ih vrši i kakvu će ulogu imati Diloj Tuš, na čijem je čelu on bio od jula prošle godine.
S druge strane, veoma je važno da nam se kaže, naročito nama koji dolazimo iz Kragujevca, kako će se vršiti privatizacija "Zastave", kada imamo u vidu to da se jedino Srpska radikalna stranka od početka zalagala da se taj veliki gigant privatizuje. I 1992. godine, kada smo o tome govorili, tadašnji direktorski lobi, koji vi sada stvarate u okviru DOS-a, isti takav lobi nam je odgovarao da "Zastava ne treba da bude šrafciger industrija. Kakva će "Zastava" biti sada kada se u njoj ništa ne proizvodi od kako je dugim i kratkim cevima tamo upao Miki Savićević, koji je kao samoupravljački direktor samo u jednom danu na londonskoj berzi prokockao po svom sopstvenom priznanju, ali kaže to je bio manir tog tadašnjeg posla u velikom Geneks sistemu, 20 miliona dolara.
Moram da vas podsetim na to da je Srpska radikalna stranka 29. septembra prošle godine, na prekinutoj sednici, a to je ušlo u dnevni red ove skupštine, podnela Predlog zakona o svojinskoj transformaciji, zakona koji bi omogućio da ta transformacija bude objektivna, transparentna, oročena i pre svega je sačinjena od grupe eksperata iz redova Srpske radikalne stranke, a pre svega gospođe Tabaković, bivšeg ministra za svojinsku transformaciju. Naravno, mi smo danas mogli da nastavimo tu sednicu, jer ona je prekinuta, kao i Zakon o radio-televiziji Srbije, na toj prekinutoj sednici. Vama se žurilo da uđete u onu trojnu prelaznu koaliciju i taj naš zdrav projekat Zakona o svojinskoj transformaciji nije na žalost došao na dnevni red. Vas ćemo morati da sačekamo i videćemo kada će to biti.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o svojinskoj transformaciji u članu 3. kaže se: "Da se nacrt preduzeća prema posebnom programu može obaviti u preduzeću koje odredi Vlada Republike Srbije kada nije obuhvaćen tim programom".

Plašim se da upravo zbog toga što savetnik premijera Đinđića, gospodin Branimir Dragaš, upravo ima privatno preduzeće koje vrši pre svega procenu kapitala, a samim tim i rasprodaju preduzeća, da može na taj način ta tranzicija biti ubrzana. Imajuću pre svega u vidu različite modele tranzicije bivših socijalističkih zemalja i rezultate u pogledu efikasnosti, neminovno upućujemo na zaključak da je valjani vid transformacije svojinskih oblika upravo trebao biti izvršen možda po slovenačkom modelu.

Pre svega krupna državna preduzeća, koja su i profitabilna, koja imaju monopol u pojedinim granama i oblastima privrede ili preduzeća koja na tržište izlaze sa pre svega pozitivnim udelom, odnosno dobrim imidžom preduzeća, lako će se izvršiti njihova transformacija. Mi postavljamo pitanje kako će se izvršiti transformacija preduzeća koja su propala, raspuštena, koja se pre svega nalaze na ivici poslovne egzistencije. Pre svega u Jablaničkom okrugu, gde je tekstilna industrija zaista na ivici poslovne egzistencije i ko će da kupi akcije tih preduzeća?

Od 7.000 preduzeća do sada je privatizovano negde oko 630, a imamo oko 600 velikih preduzeća, otprilike polovina zaposlenih u Srbiji radi u njima. Gospodin ministar Vlahović kaže da će uspeh biti ako u toku ove godine otvori tender za prodaju četiri velika preduzeća i oko 20 srednjih. Plašim se da ako ovako odlaže za narednih šest meseci teško da i taj svoj plan, koji je postavio za cilj, ostvari. Ako na svaki pritisak, dovoljno ovo što su uradili iz Saveza sindikata Srbije, što su uradili određeni proglas da se zakon povuče iz procedure, jer su najkraće rečeno tražili da se, citiram, "država se prodaje, stranci kupuju, gube radnici i građani, radnici nisu na prodaju, stavimo tačku na pljačku."

Znači, u svakom slučaju privatizacija mora biti po modelu koji će poštovati kapital, uvažavanje specifičnosti pojedinih grana i oblasti. Kupovina preduzeća podrazumeva kupovinu preduzeća bilo za gotov novac ili staru deviznu štednju pod nadzorom javnosti. Uz direktnu odgovornost države mora se obezbediti pre svega realna cena društvenog kapitala, sigurnost naplate i pre svega rešavanje pitanja zaposlenih radnika.

 

Reč ima Gordana Pop-Lazić, a posle toga Goran Vesić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako u sali opet ne postoji kvorum za rad, ja ću svoje izlaganje naravno izneti, a pretpostavljam da je nezainteresovanost upravo zbog toga što bar trećina poslanika DOS-a nema ni dana staža, pa ih i ne interesuje mnogo proces privatizacije i učešće zaposlenih u privatizaciji.
Mi srpski radikali nismo iznenađeni ovim predlogom zakona koji nam je Vlada dostavila i ni slutili nismo da će predsednik Vlade, gospodin Đinđić, još jednom, pošto je to uradio 1994. godine, zaustaviti proces privatizacije, dok njegov ministar za privatizaciju gospodin Vlahović iznosi u javnost stav da u privatizaciju treba ući brzo, ali ne i prebrzo, koristeći kaže iskustvo Poljske i Mađarske. Kako je Vlahović, učestvujući u timu koji je sprovodio privatizaciju u okolnim zemljama, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, treba pitati njih, a ovdašnjoj javnosti je poznato koje su posledice koncepta privatizacije koja je sprovedena u Mađarskoj. Još su nam bolje poznate, jer je celokupna privreda Mađarske potpuno uništena, pogoni pretvoreni u skladišta, u radnjama možete kupiti proizvode svih svetskih proizvođača koji se, uzgred budi rečeno, ne proizvode u Mađarskoj, ali Mađari te proizvode teško mogu da kupe, a koji im je standard, na žalost gospodin Kasa nije tu, jer bi mogao to transparentno da nam opiše.
Gde je obećanje DOS-a da će se zalagati za pravnu sigurnost, jer se postavlja pitanje pravno-ekonomske kvalifikacije DOS-a u proceni kapitala, kao i troškova preduzeća koje su ta preduzeća imala pokrećući proces privatizacije. Vi u svom programu kažete da ćete prvog dana rada nove skupštine obustaviti primenu sadašnjeg zakona o privatizaciji, do donošenja odgovarajih izmena po hitnom postupku. Još jednom ste prekršili predizborno obećanje, jer vi zaustavljate privatizaciju, ne predlažete novi zakon. Takođe, uopšte nije naznačeno ovo sa pravno-tehničkog stanovišta, kom odeljku pripadaju članovi 3, 4. i 5. predloženog zakona, pa možemo da pretpostavimo da se radi o prelaznim i završnim odredbama, ali izuzetno je neprofesionalno pripremljen predlog. Ministar Vlahović kaže da treba stvoriti stabilniji ambijent za strane multinacionalne kompanije, koje su veoma zainteresovane za ulaganje u našu privredu, što je njemu, verovatno kao direktoru, kako mu se već zove firma "Diloj Tuš", jako dobro poznato.
Predsednik Vlade u svom ekspozeu tvrdi da neće jeftina radna snaga biti ta koja će strance stimulisati za ulaganje u našu privredu, nego dobar menadžment i stabilni zakoni. Gde su nam ti stabilni zakoni? Da li je to ovaj zakon koji vi predlažete? Koliko ste spremni da poštujete već stečena prava i započete procese, najbolje govori ovaj predlog o zaustavljanju privatizacije. Najomiljenija reč ministara u Vladi Srbije, a naročito ministra finansija i ministra za privatizaciju, je transparentnost. Sve će biti transparentno i pred licem javnosti, da bi se izbegle, kažu, korupcionaške afere, koje su se dešavale u drugim istočnim zemljama, valjda tamo gde su oni učestvovali u konceptu privatizacije.
Valjda zbog te transparentnosti imamo najavu da će se obustaviti direktni prenosi sednica skupština, da ćemo imati specijalni kanal TV privatizacija, Vi ste to rekli sada skoro na nekoj TV emisiji, preko kojih ćete obučiti vlasnike malih i srednjih preduzeća kako se pravi poslovni plan, da bi mogli da konkurišu za finansijski kredit. Nemojte, molim Vas, da bacate novac na ovakve stvari, da potcenjujete naše privrednike, koji su u ovim teškim vremenima i teškim uslovima privređivanja, zbog svega što nas je zadesilo u poslednjih 10 godina, uspeli da stvore ta preduzeća i opstanu na tržištu.
Bolje se pozabavite "Zastavom", RTB Borom, Rudnikom "Majdanpek", gde se dešavaju čudne stvari, a uzgred budi rečeno, gde su već uvedeni krizni štabovi i gde je proizvodnja manja čak i od one koja je bila u septembru mesecu prošle godine.

Vreme.

Po koji put treba da vas upozorimo da interes stranaca, onih koji nam navodno nude pomoć, nije jačanje proizvodnje i ozdravljenje proizvodnje, već potpuno uništavanje domaće privrede. Da li vi prolongiranjem donošenja ovog zakona hoćete da stvorite takav ambijent? Ako su već dobronamerni, kako vi kažete, zašto ne ulažu u repromaterijal, u pokretanje proizvodnje, recimo za Azotaru u Pančevu i omoguće proces proizvodnje, nego kupuju mineralno đubrivo od tačno određenih firmi u tačno određenim zemljama, što će učiniti ove godine, a možda i sledeće godine, a onda možemo da stavimo pod ključ sve naše azotare.
To je sistem po kome oni rade, a vi im idete na ruku, stvarajući pravni i ekonomski ambijent da svoje namere ostvare.

Opominjem Vas da ste prekoračili vreme.