Valjda je pravilnije da se kaže - neka se pripremi Vitomir Plužarević, jer ako se kaže ovako kako vi izgovarate, da je posle mene Vitomir Plužarević, u našem jeziku to ima sasvim drugi smisao. Dok se, kolega Batiću, ne usvoji taj zakon iza koga stoji vaša poslanička grupa, da se legalizuje, pa ćemo videti. Ja bih voleo da što više vas stupite u tu vrstu zajednice, pa da mi ostanemo sami.
Dame i gospodo, ova skupština u svom radu u proteklom periodu donosila je odluke, donosila je zakone koji su u domenu izuzetaka, u domenu presedana. Nisu retki primeri kada su se donosili nelogični zakoni i odluke, i vreme je pokazalo tu nelogičnost, neosnovanost svrhe donošenja takvih zakona. Ovo je Predlog zakona koji će ući, pretpostavljam, u istoriju rada ovog parlamenta. Zbog čega? I kada su se pravili izuzeci pri donošenju nekih odluka, stavljane su ranije odluke van snage, ali su se usvajale novopredložene odluke. Uvek je to usvajala skupštinska većina, kao što i sad DOS - ovci imaju skupštinsku većinu, tako su i ranije neke političke partije ili političke koalicije bile u većini u ovom parlamentu, i donosili su na bazi te većine odluke, svoje odluke. U čemu je suština ovog presedana? Upravo u činjenici da se stavlja jedan zakon van snage, a ne nudi se nacrt drugog zakona ili moguće rešenje, pa bar privremeno. Razumljivo je i jasno da dolaskom i konstituisanjem nove vlasti dolazi i do promena određenih zakonskih odredbi, kao što je Zakon o transformaciji. Menja se model. To je sasvim jasno. Model koji je do sada funkcionisao, kada je u pitanju transformacija, nije dobar.
Pokazao je svoje slabosti i novoformirana, konstituisana vlast želi da promeni taj model. Logično i prirodno bi bilo da ta vlast i ta vlada ponudi svoj model. Taj model je rezultat programskog opredeljenja jedne partije i koalicije koja ima većinu. Otprilike taj model bi bio predlog ili program DOS-a kao političke koalicije ili predlog njihovog kompromisnog dogovora.
Kakav je taj model privatizacije, odnosno transformacije u DOS-u? Širok je dijapazon modela unutar ove koalicije, od modela koji predlaže Vesna Pešić, iza koga stoji udruženje vezilja i pletilja, pa do generalskog modela, koji se zasniva na pozitivnim tekovinama štabsko-lenjinističko-marksističkog modela privatizacije. To bi bio neki dijapazon. Između, nalaze se ostali modeli i ostale mogućnosti.
Razumljivo je da resorni ministar, želeći da sprovodi zakon, odnosno program ove vlade, koji je izložio predsednik Vlade, želi da startuje, što bi narod rekao, sa jedne nule i u jednoj čistoj situaciji, da čovek može da funkcioniše, i on i njegovo ministarstvo, i u pravu je minsitar i svako ko tvrdi da nema realne mogućnosti za privatizaciju bez stranog kapitala, bez zdravog novca. To je svakom jasno.
Ima tu jedna stvar koja je zbunjujuća, a to je izlaganje ministra, da će se novim modelom privući strani kapital, upravo činjenica da ste ovih dana često pozivani u inostranstvo od vaših sponzora, darodavaca, na neke razgovore, gde se između ostalog ističe da je predmet razgovora bio i proces transformacije, odnosno privatizacije. (Ministar - nisam....)
Niste vi ministre. Vas retko ko vodi. Očito idu ovi koji su na višim funkcijama, ali to vi sa njima raspravite, nemojte meni da se žalite. S njima raščistite.
Realna bojaznost je u sledećem. Uvek poštujte narodnu mudrost. Narod na osnovu iskustva je stvorio neku mudrost, neku matricu po kojoj se treba rukovoditi. Ne zove, se što kaže narod, magarac u svadbu da bi spavao sa mladom, nego da bi teglio i vukao. A vi teglite i vučete da izvučete ovu državu iz krize. Bojim se da to drugi tako ne misle.