Gospodine Veljkoviću, vreme je isteklo.

Moje vreme tek dolazi, saslušajte me.

Takozvani ... zakon nije, kao što kaže gospodin ministar, bio idealan, ali bolje bilo kakva privatizacija, nego nikakva. Mi, srpski radikali, smo imali mnogo primedbi na taj zakon, a osnovne su i bile da zakon mora imati obavezujući karakter i da zakon mora biti oročen. U narednim godinama se pokrenuo taj proces privatizacije, doduše prvo sporo, a od 5. oktobra vrlo brzo, ubrzano, a znate zašto - zato što su rukovodstva, znači radnici u tim firmama, instiktivno osetili kakav model privatizacije priprema Đinđićev kabinet. Bore se ljudi da sačuvaju svoje.

I šta sad imamo - gospodin Đinđić ponovo zaustavlja proces privatizacije i stvari vraća na početak. Čak se najavljuje da će se u firmama koje su već ušle u prvi i drugi krug svojinske transformacije vršiti nekakve revizije, nove procene vrednosti kapitala i da će se sprovedena privatizacija poništavati. Navodno, te firme su malo procenjene. Pa šta ako su malo procenjene? Ako znamo da zaposleni u tim firmama, penzioneri i ostale kategorije imaju po postojećem zakonu pravo na 60% besplatnih deonica, a na onih preostalih 40% pravo da ih otkupe u roku od pet godina, sa 20% popusta, znači, gospodine ministre, da se kabinet gospodina Đinđića isto tako plaši da se radnička klasa slučajno ne obogati.

Elementarna prava su da ti radnici najviše i dobiju. Gospodin ministar Vlahović kaže da suspenduje postojeći Zakon o privatizaciji, jer će, navodno, upravljačke strukture u preduzećima jeftino prigrabiti te firme. TakvE upravljačke strukture u društvenim firmama čine uglavnom još socijalisti, a kako oni trenutno baš nisu popularni u narodu, s pravom doduše, računate na to da će narod lako ovo progutati. Znači, služite se trikovima.

Gospodin ministar morao bi javno reći - koju je to društvenu firmu prigrabio neki direktor ili ekipa oko njega? On to neće moći da kaže, zato što, naprosto, takvih slučajeva nema. Deonice su besplatno podeljene isključivo radnicima i ostalim kategorijama koje su na njih imale pravo. Kojom to tehnikom, gospodine ministre, direktor može da prigrabi firmu u prvom i drugom krugu vlasničke transformacije?

Šta je stvaran motiv - nisam znao da ćete ograničiti na 5 minuta, a ovo je vrlo važna tema, izvinjavam se - šta je stvaran motiv gospodina Đinđića i ekipe oko njega? Zašto su suspendovali postojeći zakon? Jasno kao dan - uplašili su se da im neće ostati ništa da oni privatizuju i da rasprodaju, a u tom smislu, u Beogradu, u beogradskoj čaršiji se priča da će Vaša firma, gde ste Vi generalni direktor, biti ekskluzivni i jedini procenjivač srpske privrede. To je poslić od oko pedesetak miliona maraka. Ja kažem šta priča čaršija, a Vi demantujte to.

Znači, donećete vi lepo vaš zakon, pa natenane, od početka. Znajući otprilike kakav nam zakon pripremate, jer smo mogli da pročitamo i da vas čujemo, kakav nam zakonski projekat pripremate, mogu odgovorno ustvrditi da od vašeg zakona o privatizaciji građani Srbije samo ... mogu da dobiju. Sada i vas gospodo neko posmatra. Znači, posmatra vas Mika Smiljanić i Sindikat Srbije.

Znači, gospodo iz DOS-a, razmislite dobro, pripremite mozak.

Tomislav Nikolić, replika.

Gospođo potpredsednice Narodne skupštine, molim Vas da pozovete predsednika Narodne skupštine, da nam da obrazloženje - zašto od prvog pominjanja Zorana Đinđića više nema direktnog TV prenosa.

Po članu 169. Poslovnika, sednice Narodne skupštine Republike Srbije su javne. Od kako je SRS ušla u Vladu Republike Srbije, to - javno, podrazumevalo je direktne prenose sednica Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukoliko je postojala želja da se ukine TV prenos, to je trebalo jutros jednom odlukom većine DOS-a da uradite, a sada, u toku sednice da se odjednom pojavi kamerna muzika, nema razloga. Zoran Đinđić je još uvek predsednik Vlade. A kad ne bude predsednik Vlade, dva - tri dana puštajte kamernu muziku, radite šta god hoćete, ali zaista nema smisla da nastavimo sednicu, ukoliko nas ne obavestite - zašto nema prenosa i ko je taj ko se usudio da ukine prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena potpredsednice, javljam se zbog toga što je Socijalistička partija Srbije više puta pomenuta od prethodnog govornika. Želim samo da kažem, u poređenju sa svim zemljama koje se nalaze po meni u pežorativnom izrazu u tranziciji, a to su zemlje bivšeg istočnog bloka, ova zemlja je jedino izvršila prodaju određenog broja procenata u Telekomu i ništa više. Ako je vrednost kapitala po nekim procenama bila 80 milijardi, a sada naravno, pored svesrdnog delovanja međunarodne zajednice koja je išla ka tome da osiromaši ovu državu, 32 ili 35 milijardi, ipak smo mi sačuvali 35 milijardi maraka vrednosti. Zato jeste ovo što je sada napomenuo gospodin Nikolić, doživeli smo da se u suštini aktuelna vlast plaši diskusije o ukidanju Zakona o svojinskoj transformaciji i prekida prenos.  Mi nećemo učestvovali dalje u radu Skupštine dok se ne uspostavi direktan prenos.

Odluka o isključenju javnosti nije doneta, jer nju može doneti Narodna skupština, a mi nismo doneli takvu odluku. Imate član 170. Poslovnika u kome se kaže - "Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja u skladu sa propisima o unutrašnjem redu Narodne skupštine imaju slobodan pristup sednicama". Dakle, nismo doneli odluku da je isključena javnost rada. Imaju slobodan pristup. Idemo dalje.
Ima reč narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega Marko Ćulibrk.

Poštovana gospođo potpredsednice Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ne znam da li ima prenosa ili nema, ja ću poštovati dogovor sa šefom poslaničke grupe i nastaviću da učestvujem u radu Skupštine dok drugačije ne budemo odlučili.

Ovo što danas razgovaramo samo je formalno zakon o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji ili bi se moglo reći na prvi pogled, jer u suštini, uz izvinjenje gospodinu Vlahoviću, ništa lično, jeste ustvari jedan akt i to neuspešan akt o suspendovanju i stavljanju van snage postojećeg zakona po kome se od 1997. godine sprovodi proces svojinske transformacije ili privatizacije, delimično uspešno ili manje uspešno, više uspešno, sve je stvar procene onoga ko o tome govori.

Drugo što želim da kažem, razlozi za njegovo donošenje, dakle ovog akta, kako su dati u obrazloženju samog dokumenta, a posebno kako se to u sredstvima javnog informisanja objašnjava i od aktuelnog ministra i drugih funkcionera Vlade, moram da kažem da ne stoje i ono što je najvažnije, apsolutno ne stoje razlozi da se ovakav zakonski akt ili zakon donosi u skraćenom postupku ili po hitnom postupku, jer donošenje na ovakav način izazvaće nepotrebne štete svima.

Tvrdnje da je u primeni postojećeg zakona bilo nepravilnosti i da je bilo favorizovanja, neravnopravnosti i da je ubrzan proces transformacije u poslednje vreme takođe su uslovno tačni i ne mogu biti naravno razlozi za njegovo usvajanje. Hoću da pomenem i to da, naprotiv, izveštaj o radu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju, koji se odnosi na period posle 24. oktobra 2000. godine, pokazuje da su ti tokovi bili drugačiji i da u njima ima apsolutno pozitivnih rezultata. Uvažavajući ovo što sam napred rekao, želim da kažem da postoji mnogo razloga zbog kojih ovakav zakon ili ovakav akt ne bi mogao biti danas usvojen i zbog čega će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati protiv, a hoću da naglasim tri posebno.

Prvo, ustavno-pravni razlozi za njegovo nedonošenje, drugo, ekonomski razlozi za njegovo nedonošenje i, treće, socijalni razlozi za njegovo nedonošenje. Kada je u pitanju ustavno-pravni aspekt, sporan je ustavni osnov ovog zakona, već su pomenuli drugovi ispred mene, povređuju se i krše član 64. Ustava Republike Srbije i 74. Ustava SRJ, pored onih koje su oni napomenuli, jer su ovim članovima definisana prava, slobode, ravnopravnost, uslovi privređivanja preduzeća na jedinstvenom tržištu, koji se na ovaj način očigledno ugrožavaju.

Sa ekonomskog stanovišta mora se znati da će se usvajanjem ovakvog teksta zakona i suspednovanjem postojećega preduzećima koja su već odmakla u procesu transformacije naneti velika materijalna šteta. Naime, mora se imati u vidu činjenica, koja je takođe data u zvaničnom izveštaju Ministarstva za vlasničku transformaciju, da u našoj republici postoji oko 4.500 preduzeća na koja se odnosi Zakon o svojinskoj transformaciji, da je do sada oko 3.700 preduzeća obavilo procenu vrednosti kapitala i opet da ne bude ništa lično, ali kao informacija, u proceni vrednosti kapitala učestvovali su i ministri u sadašnjoj Vladi i ministri u prethodnoj, prelaznoj vladi i tada im nije smetao zakon, naravno bila je druga pozicija, da je u 2.300 slučajeva ove procene potvrdila i država tj. Direkcija za procenu vrednosti kapitala i da je proces za oko 1.300 u toku.

Sigurno je da će mnoga preduzeća, koja budu bila oštećena zbog ovakvog usvajanja zakona, morati da traže pravdu na sudu. Sa socijalnog aspekta neprihvatljivo je, dame i gospodo, da se u procesu vlasničke transformacije, dakle dok ona traje, narušavaju i oduzimaju stečena prava zaposlenih i drugih građana i njihova ravnopavnost. Naime, postojeći zakon je omogućavao zaposlenima i penzionerima da preko besplatnih akcija privatizuju do 50% ili više kapitala.

Ja sada pitam, pa šta ako je tako i zašto da ne bude tako i ko ima više prava da ostvari. Dakle, u Srbiji postoji 1.600.000 zaposlenih, postoji 1.300.000 penzionera i postoji 850.000 zaposlenih u privatnim domaćinstvima, koji imaju pravo na ostvarivanje prava po osnovu privatizacije. Dakle, to je cifra od oko 3.700.000 zaposlenih, penzionera i seljaka.

Tvrdnja da radnici nisu zainteresovani za prazne akcije, nego za samo velike plate ne stoji. Jesu zainteresovani i za akcije i za dividende, za pristojnu platu, za bolju budućnost i da kroz vlasničku transformaciju ostvare ono za šta imaju neotuđivo pravo. Nažalost, gospodine Vlahoviću, maksimalno uvažavam Vaše obrazloženje, očigledna je namera Vlade, ali ja neću da govorim sada o novom zakonu. O tome ćemo kada budete predložili, ali je očigledna namera da se ovim potezom smanji obim akcionarstva zaposlenih i penzionera, da se uvede vaučerska privatizacija, što Vi ne sporite i da se na kraju veliki broj naših preduzeća prodaju na tržištu strateškim partnerima iz inostranstva, koji će uzeti ono što im treba, radnike otpustiti i dovesti u neću da kažem šta.

Zato predlažem da povučete ovaj zakon, da za šest meseci, za koliko ste procenili da možete, predložite novi, bolji, prihvatljiviji i koji bi uvažavao sve ovo o čemu smo ja i druge kolege govorili.

 

Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović. U međuvremenu, imam informaciju, samo da vam prenesem, prekid programa prenosa je zbog kvara na uređajima RTS-a. Pretpostavljam da će biti otklonjen i da će prenos biti nastavljen.

Poštovani narodni poslanici, iako gospodin ministar reče da ne treba da raspravljamo toliko o ovom predlogu zakona o ukidanju Zakona o transformaciji, mi moramo da raspravljamo o ovom zakonu, jer će njegove posledice biti mnogo veće, nego kada za šest meseci donesemo i najbolji zakon, koji bude mogla da predloži ova skupština. Kada raspravljamo o ovako značajnom pitanju, kao što je transformacija društvenog kapitala ili popularnije rečeno privatizacija, moramo znati da je to krupno političko pitanje i da ne smemo da podlegnemo politizaciji i preglasavanju po tom pitanju i da kroz raspravu moramo doći do par odgovora. A to je, na koji će način doneti povećanje efikasnosti poslovanja privrede, da li će doći do proširenja ljudskih sloboda kako u oblasti ekonomije, tako i političkih prava i na koji će se sve to način sprovesti, da se obezbedi javnost u radu i transparentnost.
Zakon iz 1997. godine daje radnicima većinski paket kontrolisanja svog preduzeća. Smatramo da to doprinosi povećanju efikasnosti poslovanja u preduzećima, jer radnici najbolje znaju i najviše imaju informacija o svom preduzeću i znaju šta je najbolje za njih da rade. Zatim, u zadnjih pedeset godina, od 1952. godine, kada su radnicima data na upravljanje fabrike i sredstva rada u njima, radnici su često, na uštrb svojih ličnih dohodaka i ličnog standarda odvajali za nove mašine, za nove tehnologije da bi sačuvali svoja preduzeća, da bi ih učinili konkurentnijim. Sada im to nažalost neko oduzima. Tako da smatram da će ovaj zastoj naneti velike štete daljoj transformaciji u našoj zemlji. Mnogo bi bolje bilo da Vlada zadrži ovaj zakon, da ga oroči, da ga učini obaveznim. A, da za to vreme pokuša da popravi privredni ambijent u našoj zemlji, koji od 5. oktobra na žalost sve lošiji i lošiji.
Pre svega, zašto ne donese jedan socijalni program, gde bi se zaustavio dalji udar na životni standard radnika i stanovništva, zašto nam donese zakon da nam se pospeši tržište kapitala i berze, zašto se ne radi na uspostavljanju novog privrednog, finansijskog i knjigovodstvenog sitema. Moramo da znamo, da transformacija društvenog kapitala nije čarobni štapić, i da sa njim nećemo rešiti sve privredne probleme, da će u prvoj fazi transformacije društvenog kapitala doći do pada proizvodnje, da će doći do pada zaposlenosti, do pada životnog standarda. Zbog čega se nije obezbedio politički konsenzus svih zainteresovanih za to, a pre svega Vlade, sindikata, privrednih komora i stručne javnosti, da kada dođe do tog zastoja, budemo oko toga svi jedinstveni, da bi taj proces koji je neminovnost i koji mora da se održi, da ga svi tada podržimo.
Smatram, da zbog ovoga što je obustavljen zakon i što se predlaže novi, jednostavno da će neke grupe pojedinaca ili predstavnika stranog krupnog kapitala doći u procep najboljih naših firmi, koje i sada dobro rade, a da će one lošije proglasiti i likvidirati i da će radnici ostati bez posla. To moramo imati u vidu. Takođe, preti opasnost od bankarskog lobija iz inostranstva, da kroz razne tzv. eksperte i agencije, nađe interes za sebe, da kroz raznu procenu kapitala vidi svoj interes tu. Takođe, kod ovog lobija preti opasnost, da se ovde dozvoli rad stranim bankama sa stanovništvom, da se pokupi par milijardi maraka, koje još postoje u našem stanovništvu, da se te naše firme kupe sa našim parama. To se nažalost desilo u nekim zemljama oko nas. Zbog toga predlažem, da se ovaj zakon ne usvoji, da se on oroči, a da za to vreme Vlada donese novi privredni ambijent. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.