Poštovani predsedniče, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ne ponavljam prethodnike, jer dosta je toga danas izrečeno, dosta je rečeno da bi Vlada, da bi ministar pravde mogao da ima uvid da li je ovaj zakon dobro predložen, da li je potrefljen ili ne. Predloženi zakon o amnestiji je vrlo bitan zakon, koji nije kvalitetno i stručno pripremljen. Nije se ozbiljno pristupilo izradi zakona i zbog toga rasprava o zakonu traje 4 - 5 sati. Da je to dobro urađeno i da je zakon sagledan sa svih strana, jer ima dosta i širinu, verovatno bi to mi rešili u kraćem roku i izjasnili bi se po ovom zakonu. Ovako zakon paušalno predlaže u jednoj rečenici 25 - 15% svim osuđenim skinuti kaznu. Šta to znači? Nisu oni svi osuđeni za ista dela. I zbog toga kako su osuđeni, verovatno je bilo težine, pa su i dobili različite kazne. U istom principu trebalo je napraviti i ovaj zakon, i mislim da danas ne bi bilo problema.
Po ovom zakonu, isto je smanjenje kazne ako se komšije potuku oko međe i onome ko je učestvovao u ubijanju više Srba. Da li nam trebaju novi zakoni, kad trenutno ne poštujemo ni jedan? Da li ovim zakonom opet izvršavamo nalog Zapada, da im pustimo iz zatvora one koji su ih služili, one koji su im neophodni da nam do kraja uvedu demokratiju? Da li u istom košu treba trgovce droge, možda i takvi kadrovi nedostaju Zapadu da bi mogli na taj način da nam truju mlade ljude i do kraja uvedu demokratiju. Zbog toga predlažem ministru pravde da se više ne bavi nama i svakog dana po nekog predlaže za Hag. Niste više u opoziciji, teče Vam vreme, ministre. Već, sedite i napravite stručan i kvalitetan zakon, od interesa za Srbiju, za koji će se glasati i za koji će glasati narodni poslanici. Hvala.

Poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik Božidar Vujić.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što izgovorim par rečenica vezano za sam zakonski projekat, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što je ministar pravde, gospodin Batić, izrekao za ovom govornicom prilikom drugog svog izlaska. Te neprimerene reči, po meni, glase sledeće - gospodin Batić, poimajući ovu skupštinu, ovaj dom, ovu govornicu, i svoje zvanje, izrekao je da poslanici za ovom govornicom, maltene, mogu svašta da izgovore. Ako je mnogo od Batića, stvarno je mnogo.
Poslanik sam Srpske radikalne stranke u ovoj skupštini, od 1993. godine. Trudio sam se za to vreme, svojim znanjem i svojim umećem, da cenim i poštujem ovaj dom, da cenim birače koji su glasali SRS, da poštujem svoju stranku koja me je delegirala, izabrala u ovu skupštinu i da poštujem ozbiljnost, odgovornost i dostojanstvo izgovorene javne reči svakoga poslanika. Tim više me iznenađuje ovo što je gospodin Batić izrekao i želeo bih da mu poručim samo jedno, ako mi to bude dozvoljeno. Vi, kao ministar, gospodine Batiću, naročito sada, morate da pazite šta izgovarate i koliko cenite ovaj dom i kako radite. Pošto je ovde reč o zakonu o amnestiji, normalno da je gospodin Batić to izgovorio, jer korelacija svega njegovog izgovorenog i zakona o amnestiji vidi se u tome što je on plediranjem za amnestiju, izgleda pledirao za ono što je on od 1993. do 1997. godine izgovarao za ovom govornicom. Svedoci su bar 30 poslanika DOS-a ovde, koji su bili u razno-raznim strankama pre nego što su sada u ovima, u kojima jesu. Gospodin Batić je za ovom govornicom zbilja govorio svašta.
Što se samog zakonskog projekta tiče, on je donet, moramo se sa tim složiti, hteli to ili ne, pod presijom, kako spolja, tako i iznutra. Spolja zato što je pritisak sa Zapada da se ovaj zakon donese pre saveznog zakona bio očit, i ovo današnje donošenje jeste u tu svrhu i služi tom cilju. Očito da Zapad Srbiju i narod u Srbiji uči demokratiji. Zar vi tako mislite, gospodo, da Srbiju treba učiti demokratiji? Što se tiče unutrašnjih pritisaka, uporište u mojim rečima nalazi u tome, svedoci smo preko štampe u poslednjih 10 dana veoma velikog interesovanja javnosti za donošenje ovog zakona. To interesovanje, u stvari, očito je u silnim pobunama u KP domovima širom Srbije, u reagovanjima nevladinih organizacija na određena zakonska poboljšanja koja su doneta u odnosu na prvu verziju koju nam je Vlada ponudila.
Zbog svega toga, lični stav imam sledeći - zakon je ishitren, zakon je nedorečen, zakon je nesavršen i nedosledan u svojoj prvoj verziji. Zbog toga je pretrpeo doradu posle pritiska javnosti i tako dorađen sada se nalazi pred nama. Vlada sama sebe koriguje. Prvi predlog je dostavila 1. februara, a amandman na sopstveni predlog, na sopstveni zakon donosi nam 9. februara. U svakom slučaju, na donošenje ovog zakona teraju nas i primoravaju nas i drugi aspekti u današnjem životu. Pre svega, da jednim ovakvim načinom, u okviru institucija i zakona, u kojem ova skupština ima ulogu zakonodavnog tela donesemo zakon o amnestiji kako bi izbegli sve ono što nam se događalo prilikom parcijalnih rešavanja. Pre svega mislim, a vi to dobro znate, i to je na vašoj savesti, na oslobađanje, puštanje Flore Brovine i hiljade drugih Flora Brovina.
Što se tiče onoga zašto zakon treba da donesemo, važi samo jedan odgovor zašto - zakon je, nadasve, jedino i pre svega akt milosrđa. Na kraju, iskoristio bih priliku i ovu govornicu da svim radikalima, svim njihovim članovima porodica, svim glasačima Srpske radikalne stranke i simpatizerima čestitam današnju slavu, krsnu slavu radikala Sveta Tri Jerarha.

Naknadno se prijavio i narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o amnestiji i uopšte dnevni red koji je jako štur. Očekivao sam da će se na ovoj sednici, u okviru dnevnog reda, naći i oni gorući problemi koji tište građane Srbije, a naročito na jugu Srbije.
Da ova vlada radi šturo i sporo može se videti u tome kakvi su predlozi zakona. Neki se nište, neki se poništavaju, a i one zakone koje podnesu nakon par dana Vlada sama donese amandmane kojima ispravlja zakone.
Predlog zakona o amnestiji, kao jedan humani čin i akt milosrđa, treba ova skupština da usvoji i srpski radikali će glasati za usvajanje ovog predloga, ali bih hteo da se osvrnem na par tačaka ovog zakona. Oslobađanje se kreće u procentima od 15 do 25. Ovi procenti su jako diskutabilni. Ako uzmemo npr. oslobađanje jednog teroriste, Flore Brovine nedavno, i dozvolu da šeta slobodno po državi Srbiji, ako su se u međuvremenu oslobodili mnogi šiptarski teroristi, ove procente bih povećao. Tako da naše građane za mnogo manja, zanemarljivo manja dela, odnosno zločine koje su učinili treba osloboditi čak i duplo.
Znači, povećati ovaj procenat i do 50. Zatim, mene je strah da ovaj zakon nije iznuđen. Iznuđen, sa jedne strane, zato što postoji uslovljavanje međunarodne zajednice o bezuslovnom puštanju svih šiptarskih terorista i... (nerazumljivo) znači, uvod u nešto da amnestiramo sve zločine koji su se desili u poslednjih par godina na Kosovu i Metohiji.
Gospodin ministar kaže - zatvori su puni. Verovatno je to bio razlog nehapšenja Havijera Solane. Nisu imali gde da ga smeste. Ovaj zakon onda treba što pre usvojiti da bi se ti zatvori malo ispraznili, i onda, sledeći put, kada gospodin Havijer Solana, ovaj zlikovac, dođe u Srbiju, verovatno će biti uhapšen, i da će gospodin ministar dati nalog da on bude priveden. Zašto bi on mogao da šeta slobodno kada znamo da je .... Vi ste ministar, Vi odlučujete.
Dalje, sledeću manjkavost koju ima ovaj predlog zakona je što nema ništa o pitanju maloletnika, odnosno maloletničkoj delinkvenciji i šta je sa tim osuđenicima. Mislim da treba najviše raditi baš sa maloletnicima, da ih treba prevaspitati i na neki način njihove zločine amnestirati.
Na kraju, gospodine ministre, kao advokat u dugoj praksi verovatno ste imali mnogo sudskih sporova. Ovaj zakon smatram i kao neki vaš lični čin. A, evo iz kog razloga. Imali ste mnogo sudskih sporova, a kako sam čuo ni jedan sudski spor niste dobili. Mnoge usluge ste naplatili pa ovim želite da vaše klijente, da ne kažem pacijente, amnestirate i oslobodite bar sa ovih 15 do 25%. Oni će vam biti jako zahvalni. Hvala gospodine.

Više nema prijavljenih govornika. Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ministar - Ne sada, nego kasnije.)

Pošto smo zaključili načelni pretres, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o amnestiji u načelu.

Za 144, niko protiv, uzdržala su se 33, nije glasalo 7, ukupno su prisutna 184 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor prihvatili su ovaj amandman.

Pošto su se sa amandmanom Vlade saglasili nadležni odbori, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Teodora Vlahović, koja je na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukla svoj amandman.

Narodni poslanik Marijan Rističević podneo je amandman na član 7., kojim je predložio da se posle člana 7. doda član 7a.

Narodni poslanik na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukao je svoj amandman.

Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici u članu 7. Predloga zakona predviđeno je da kada lice koje je zainteresovano, ukoliko podnese zahtev za amnestiju, javni tužilac može da uloži žalbu u roku od tri dana.

Međutim, nije precizirano, a mislim da bi baš u ovom članu trebalo precizirati rok rešavanja žalbe. Zbog čega?

Desiće se da će javni tužilac da uloži žalbu, a lice koje je podnelo zahtev ima pravo na amnestiju po ovome članu. Uložena je žalba od strane nadležnog javnog tužioca, desiće se da ulaganje žalbe, kako je predviđeno u ovom članu, odlaže izvršenje rešenja o amnestiji.

Desiće se da će ljudi ležati u zatvoru iako su ispunili uslove da budu pušteni istoga dana, kada bude doneto rešenje. Prema tome, predlažem da se u ovom članu precizira rešavanje žalbe i obaveže viši sud, dakle nadležni, da reši žalbu u roku od tri dana, kako se ne bi dogodilo da država sutra čak bude u situaciji da nadoknadi štetu licu koje bez ikakvog pravnog osnova leži u zatvoru.

To može da se dogodi ako javni tužilac bude sujetan, da žalbu uloži iz inata, pa da i sud i tužilac tu žalbu zadržavaju i da odugovlače postupak, što bi apsolutno imalo negativne posledice po samog osuđenog. Hvala.

Ako se više niko ne javlja za reč, ima reč ministar  Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svima na konstruktivnom doprinosu predlogu Republičke vlade, Predlogu zakona o amnestiji. Sama činjenica da nijedan narodni poslanik nije glasao protiv usvajanja ovog zakona pokazuje da je Vlada napravila pravi potez i trudićemo se da tako bude i ubuduće. Ono što sam čuo sa ove govornice, uglavnom se nije odnosilo na Predlog zakona o amnestiji, što je druga potvrda da je sam tekst zakona odličan, da pogađa u srž i da je  jednostavno upravo ono što želi većina građana ove zemlje, budući da sastav Narodne skupštine Republike Srbije reprezentuje upravo političku volju građana ove zemlje.

U odnosu na neke primedbe, želim da kažem da zakonom o amnestiji nisu obuhvaćeni maloletnici, i slažem se sa onim konstatacijama da ubuduće treba posebnu pažnju posvetiti radu na resocijalizaciji maloletnih delinkvenata i da će Vlada zaista preduzeti veliki trud i nastojati da problem maloletničke delinkvencije rešava na jedan savremeni način.

Rekao sam u uvodnoj besedi, a ponavljam i sada, predlog da se donese zakon o amnestiji nije ni u kakboj koliziji sa proklamovanim ciljem Republičke vlade da se odlučno bori protiv kriminala. Ponavljam još jednom, amnestija je čin milosrđa, amnestija je nešto što se uvek dešava u vremenima velikih političkih promena, i ponavljam da su neki to osporili, da je ona ovde podstaknuta i teškim uslovima u kojima se nalaze lica koja izdržavaju kaznu zatvora u našim KPD.

Pomenuta je istraga protiv direktora RTS, što sa Predlogom zakona o amnestiji nema nikakve veze. Istragu će ubuduće voditi pre svega istražni organi, pravosudni organi i nije na Republičkoj vladi da se meša u rad pravosudnih organa, jer nam je cilj i želja da stvorimo slobodno i nezavisno sudstvo.

Odgovaraće svi oni koji su počinili krivična dela, ne znam zašto odgovara gospodin Milanović, ali očito je da u nekim njegovim radnjama i postupcima postoje elementi nekog krivičnog dela, čim je došao u poziciju da se nalazi na listi optuženih. Bilo je pitanja - kako će o predlogu za amnestiju odlučivati sudovi sa Kosova, budući da oni faktički na većem delu teritorije Kosova i Metohije ne funkcionišu, ali želim da vam kažem da su oni izmešteni na područje Srbije van Kosova, znači da svi oni, ne u punoj meri, ali ipak funkcionišu.

Pomenut je i Opštinski sud u Prištini. Kod mene u Ministarstvu je pre neki dan bila predsednica Opštinskog suda u Prištini, koji sada boravi u Nišu, i oni će odlučivati o predlozima i molbama za amnestiju.

Ovde je neprestano pominjano pitanje, i vršena je, naravno u političke svrhe, što ja ne osporavam, zamena teza. Ponavljam da se ovaj zakon ne odnosi na amnestiju političkih delinkvenata, da se ne odnosi na amnestiju lica koja su optužena zbog terorizma, napada na ustavno uređenje, neprijateljsko udruživanje. Dakle, ne odnosi se na ona krivična dela protiv naroda i države, koja su obuhvaćena saveznim Krivičnim zakonom, ne odnosi se, jednom rečju, na albanske separatiste i teroriste.

To sam rekao u nekoliko navrata, to ponavljam i sada. Da bi se otklonile dileme, nijedno od tih lica nije oslobođeno. Ima ih više od 500 u zatvorima u Srbiji i ovim zakonom o amnestiji jednostavno to nije obuhvaćeno, niti ima bilo kakve veze sa tom kategorijom osuđenih lica. Pominjano je pitanje, neprestano, juga Srbije. Brinemo mi, gospodo, i te kako o jugu Srbije. Pokušavamo da ispravimo višegodišnje greške minulog režima. Za nekoliko dana će, postoje velike šanse da to bude učinjeno, biti sužena zona bezbednosti, ta koja stvara najveće probleme, sa pet na jedan kilometar. Verovatno će, praktično, i biti eliminisana, čime će nova Vlada, već posle samo mesec dana od svog konstituisanja, pokazati jednu veoma odgovornu državnu i nacionalnu politiku.

Pomenute su čak i takve reči da smo mi lažne patriote, da se ovde pucalo u Srbiju. Jednostavno, to nije tačno. Ja ne bih da ponavljam velike reči o toj izlizanoj matrici i podeli na patriote i izdajnike. Patriotizam se ne meri rečima, patriotizam se meri delima. Patriotizam nisu vaše naučene lekcije iz dopisnih tečajeva i večernjih škola. Patriotizam nije ni kuluk, ni nadnica, patriotizam nije busanje u prsa, jer oni koji se busaju, neka odu tamo gde su zagovarali najveći stepen patriotizma.

Gospodo, kada pričate o patriotama i izdajnicima, moramo da se vratimo malo unazad, jer je čitavo ovo vreme danas posvećeno zameni teza, toj priči. Nismo mi iz DOS-a ili sadašnje demokratske opcije, ili demokratske vlasti u Srbiji, odgovorni za tragediju koja se dogodila na Kosovu. Godinama je prethodni režim kao noj zabijao glavu u pesak kada je bila reč o Kosovu. Kosova ste se sećali samo uoči izbora, tada je Kosovo postajalo koren i kolevka, dno očnog vida, oltar u hramu koji se zove Srbija. A pre i posle toga, niko se više nije sećao Kosova, pa ste za to vreme imali predsednika Vlade, pa ste imali predsednika Skupštine, Jusufa Zejnulahija, Remzija Koljgecija, pa ste imali predsednika izbegličke Vlade Kosova, Bajrama Bukošija. Svega i svačega.

Ko je dozvoljavao naoružavanje godinama, polako, šiptarskih terorista - minuli režim. Oni su to dozvolili, oni koji su bili na vlasti, Republička vlada.

Bio sam, gospodo, poslanik u ovoj skupštini u dva saziva. Ja sam sedam puta tražio od gospodina Dragana Tomića, tadašnjeg predsednika republičkog parlamenta, da se na dnevni red ovog parlamenta stavi pitanje Kosova. Uvek je to bilo odbijano, pa su se Kosovom bavili parlamenti skoro svih evropskih zemalja, i Evropski parlament, ali nikada i Skupština Srbije.

Sada govorite o sudbini Kosova. Dozvolite da se sudbinom Kosova pozabave prave patriote, a oni su u DOS-u. I još nešto na kraju, neki ljudi su ovde tvrdili da u zatvorima u Srbiji postoje odlični uslovi, u skladu sa evropskim standardima, da se uslovima za izdržavanje kazne ne narušava dostojanstvo ljudi. Odlično, gospodo, poručite vašim partijskim prijateljima, doskorašnjim funkcionerima, onima protiv kojih su podignute ili će biti podignute optužnice, da ih čekaju izvanredni uslovi u zatvorima u Srbiji (aplauz).

(Poslanici iz sale traže dozvolu za repliku.)

Molim vas, nema replike. Pominjan je bivši režim, niste vi bivši režim.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice (imamo kvorum).

Stavljam na glasanje Predlog zakona o amnestiji, u celini.

Za 155, protiv 6, uzdržana 22, nisu glasala četiri, ukupno prisutno 187 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o amnestiji.