Za diskusiju se prijavio narodni poslanik Tomislav Nikolić. Samo želim, pre nego što mu dam reč, da vas upoznam da je predsednik poslaničke grupe SRS neopravdano odsutan, da ovo nije uredna prijava, jer predsednik treba da prijavi vaše zastupanje poslaničke grupe. Ali, predlažem da napravimo izuzetak i da gospodinu Nikoliću damo reč u ime SRS-a.

Niste u pravu, gospodine predsedniče. Poslovnik kaže da predsednik poslaničke grupe ima zamenika predsednika poslaničke grupe. Mi smo vas pismeno obavestili da sam ja zamenik predsednika poslaničke grupe, tako da ne morate zbog mene da činite izuzetke. Mene leđa bole od izuzetaka, dosadašnjih, koje je vlast činila prema meni.
Dame i gospodo narodni poslanici, onaj ko je jednom bio u zatvoru, zna kako se oseća svako ko je lišen slobode. Zato ja, kao lični zatvorenik nedemokratske vlasti, koju su sačinjavali SPS, JUL i Nova demokratija, imam prava da o ovom zakonu govorim, osećajujući se kao onaj koji razume one koji se nalaze u zatvorima. Ovim zakonom će biti delimično oslobođeni od izvršenja kazne lica pravosnažno osuđena za krivična dela, a koja se nalaze na odsluženju kazne ili još nisu stupila na odsluženje kazne, ne svojom krivicom, a u skadu sa odredbom 101. Krivičnog zakona SRJ. Krivični zakon SFRJ, samo smo mu, svojevremno, promenili ime u SRJ. Nemam šta da prigovorim donošenju ovog zakona. Ne razmišljam o motivima koji vas vode da ga predložite Narodnoj skupštini. Glasaću za njegovo donošenje, iako, kao opozicioni poslanik, na taj način učestvujem u pokušaju vlasti da stekne političke poene.
Nešto drugo me kopka od ponedeljka, od kada sam dobio Predlog ovog zakona. Zašto hitni postupak? Zašto žurimo da damo amnestiju osuđenima za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije, iako je Vlada Republike Srbije izabrana nekoliko meseci posle Savezne vlade.
Zašto Savezna vlada nije svoj Zakon o amnestiji uputila u proceduru i zašto nije održano vanredno zasedanje Savezne skupštine, nego se prvo zakazuje vanredno zasedanje Republičke skupštine sa istom materijom?
Zato što će savezni Zakon o amnestiji osloboditi potpuno od izdržavanja kazne ili gonjenja lica optužena ili osuđena za najteža krivična dela - terorizam, udruživanje radi terorističkog delovanja, dezerterstvo.
Zato što su to lideri, i oni drugi kojih ima mnogo više i koji su opasniji, liderčići DOS-a, obećali mentorima sa Zapada koji su ih do sada finansirali, i zbog njihovog dolaska na vlast čak i našu zemlju bombardovali.
Naknadno ćete dati oprost kazne i onima koje ste već pustili iz zatvora. NATO i šiptarski teroristi bili su na istom zadatku. Da li će savezni zakon o amnestiji osloboditi odgovornosti sve pripadnike NATO, nalogodavce i izvršioce, i kako će na to da reaguju građani Srbije, svi, pa i oni koji se nalaze u zatvorima.
Policija nije uhapsila najvećeg živog ratnog zločinca Havijera Solanu, iako je za zločine izvršene nad građanima Srbije osuđen pravosnažnom presudom. To liči na policiju i na pravosuđe iz vremena Slobodana Miloševića, kada je Ejup Ganić, za kojim je postojala poternica Vojske Jugoslavije, zbog organizovanog ubistva naše dece u Sarajevu, koja su se po dogovoru izvlačila iz Sarajeva, vojska ga tražila kao zločinca i zlikovca i vojska bila ponižena da mu oda počasnu smotru kada je dolazio u Beograd.
Znaju to generali koji su tada bili na funkciji. Jedan lider DOS-a tada je komandovao Vojskom Jugoslavije i tom jedinicom koja je davala počasnu, kako se to zove gospodine Perišiću, počasnu smotru Ejupu Ganiću, zločincu koga je tražila Savezna Republika Jugoslavija.
Da li to znači da vi ne priznajete postojanje pravosnažne presude ili je to bilo jedno od pomilovanja koje je dao Koštunica, kao Flori Brovini, koja je od teroriste postala pesnik, i koju je milosrdni bojažljivi Koštunica kolima Savezne vlade poslao da na jugu Srbije nastavi ono što je započela na Kosovu i Metohiji.
Rukovanjem sa Solanom, kao sa prijateljem i saradnikom tim rukovanjem mnogi su se upisali u poduži spisak srpskih izdajnika. Srdačni osmesi, napadno trešenje ruku, ljubav pri susretu, Koštunica, Đinđić, Čović, Svilanović, utrkivali su se ko će više doprineti da Solani u Beogradu bude prijatno.

Vreme.

Zamolio bih Vas da iskoristim, neću se javljati više, poslaničko pravo.
Televizija je njegov dolazak vezala za jeftiniji šećer u samouslugama. Dobićemo jeftinije ulje ako zaboravimo i oprostimo i ako to bude način da lideri i liderčići ostanu na vlasti, kao kad neko bezdušno istuče dete pa mu posle toga da bombonu da ne plače.
Za vreme agresije NATO je ubio najmanje 81 dete. Možda sam ja, kao i drugi Kragujevčani, genetski neizlečivo bolestan pa zato ne praštam ubistva dece. Možda sam. Samo se vi smejte, ali Nemci 10 godina posle Drugog svetskog rata nisu smeli da uđu u Kragujevac. Možda zbog toga nikada neću biti prihvatljiv za Evropu ubica, narkomana, homoseksualaca, ali vama na sramotu amnestija data Solani i izvinjavanja što smo se branili.
Postavlja se pitanje - ako Solana nije ratni zločinac, da li onda u Srbiji iko može da se nazove kriminalcem. Kako to da presude Srbima donete u vreme JUL-a i SPS-a priznajete, pa su u zatvorima ljudi koji su osuđeni za krađu hrane, a ne priznajete i ne sporite samo presudu Havijeru Solani. I, ne privodite ga pravdi iako vam je bio dostupan, a nekima od vas je bio i u rukama.
Ako predsednik Vlade zbog odsustva iz zemlje za vreme agresije nije upoznat sa zločinima koje je Solana sa bratijom počinio, ima vas koji ste za to vreme bili ovde. Ne mogu mnogo. Mogu samo Vladi Srbije da poklonim jednu knjigu čije su izdavanje, pored ostalih, pomogla i dva ministarstva Vlade Republike Srbije, za kulturu i za informisanje, a knjiga se zove "Deca optužuju", a neki od vas imaju decu pa se njima i obraćam.
Tragično je, ali za neke koji odlučuju o našim sudbinama istorija se završava sa njima. Za njih ova knjiga, imena 61 deteta, i podaci o još 21 detetu kojima se ne znaju imena zato što su svi članovi porodice izginuli i nema nikoga da da podatke, za njih slike Milice Rakić, Dajane Pavlović, Sanje Milenković ne znače ništa, važan je jevtiniji šećer. Biće izbora.
Kraj se i ne naslućuje. Šta rizikuju teroristi na jugu Srbije?
Čak i da budu uhvaćeni u terorističkim akcijama predaćete ih njihovim, svojim mentorima iz NATO, pre bilo kakve istrage ili suđenja. To je ono što ne valja u celoj ovoj priči. To je ono što boli.
U obrazloženju Zakona ne piše da je on samo pomoćno sredstvo da u miru, bez mnogo buke, bude donet savezni zakon o amnestiji. Hagom pretite srpskim patriotama, a opraštate zločine nad našom zemljom i građanima.
Dajete amnestiju dezerterima i teroristima sa kojima o nečemu pregovarate uz strani nadzor. Fotografije vašeg stava pred našim neprijateljima bile bi zabranjene kao pornografija, a možda i ne bi. Već neki od vas traže legalizaciju braka među muškarcima. Da je tu potpredsednik Korać pitao bih ga da li je to tačno.
Mnogo ste zatrvili za kratko vreme i nameće se pitanje ako ostanete na vlasti koliko će još da traje naša država. Ništa vam ne verujem.
Član 44. stav 2. Ustava Republike Srbije glasi: "Zabranjeno je delovanje koje ima za cilj nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti, nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje".
Član 125. Krivičnog zakona SRJ glasi: "Ko u nameri ugrožavanja Ustavom utvrđenog državnog i društvenog uređenja ili bezbednosti SRJ izazove eksploziju ili požar, ili preduzme neku drugu opasnu radnju, opšte opasnu radnju, ili akt nasilja kojim je stvoreno osećanje nesigurnosti kod građana, kazniće se najmanje tri godine".
Jug Srbije je u eksplozijama i plamenu terorista. Takozvana oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe ubija policajce i vojnike, gore samo srpske kuće i imanja, a vi sa njima pregovarate uz izgovor da ćete i sa đavolom pregovarati da bi došlo do mira. A Ustav je za predsednika Jugoslavije rigidan dokument, za koji se ne treba držati slepo kao što se pijan drži za plot.
To je bio i Titov stav, pa bi ovaj aktuelni mogao da se nazove neokomunistički. Nebojša Čović, Vlada Srbije i Savezne vlada usvojili su američki plan za rešavanje krize na jugu Srbije. Narodna skupština ne zna o čemu se radi, a zašto bi i znala. Navikli su poslanici da Milošević zna šta radi, a to znači da i Čović zna šta radi, pošto je dugogodišnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića.
Kako je za "Špigl" rekao Bžežinski - nova američka administracija nastaviće i dalje da širi hegemoniju SAD-a, novog tipa. SAD se nalaze na poziciji vodeće svetske sile i svaka nova vlada mora da ispunjava obaveze koje joj nameće realnost. Nebojša Čović ne može da vodi akciju za spas juga Srbije zato što se boji da bi za jednu ispaljenu granatu mogao da se nađe na haškoj optužnici.

Molim Vas da se držite dnevnog reda.

Zato je i dao izjavu da borba protiv terorizma nije kada se teškim naoružanjem raspali po kući. Takvi incidenti, kaže, više se neće dogoditi, i ubuduće će biti objavljeno ime i prezime onoga ko je odgovoran za takav incident. Prpa, gospodine Čoviću.
Ali, ako vam se Amerika natovari na vrat za hašku optužnicu protiv vas biće dovoljno da ste negde čuli neki pucanj.
Zato vi ne možete da spasite ni jedno selo u Srbiji, i niste vi jedini. Obraćam se gospodinu Čoviću. Svaki potez dosovih lidera i liderčića ograničen je strahom da ne završite kao i svi oni koji su do sada služili NATO-u: Milošević, Milutinović, Đukanović, Plavšićka, zašto ne Đinđić, Koštunica, a Dušan Mihajlović će se sigurno izvući, Perišić. Znate vi zašto se tako ponašate, i to vrlo dobro. Ne zna se koliko dugo će svako od vas pojedinačno biti u milosti lavova, a kod njih, demokrata i naprednih, za Srbe nema nikakve amnestije, pa ni ovakve.
Gospodine predsedniče, ja Vas molim, ovu knjigu dajte Vladi Srbije.

Reč ima gospodin Batić, ministar pravde.

Gospodine predsedniče, želim i Vas da upozorim da Vi upozorite narodne poslanike da se drže dnevnog reda. Priča o patriotizmu i izdaji smo se naslušali ovih deset  i više godina, pa se pokazalo da su najveći patrioti najveći izdajnici, da zbog njihovih tirada i gluposti, više nema srpskih etničkih prostora u Hrvatskoj, delom u Bosni, a okupacione snage marširaju Kosovom i Metohijom.
Minula vlast je to omogućila. Minuli režim koji je omogućio da se godinama naoružavaju albanski separatisti. Prema tome, ta otrcana matrica i podela na patriote i izdajnike jednostavno više ne vredi, to je potrošeno. Ali, nije to tema i zato sam želeo da upozorim i predsednika da se držimo dnevnog reda.
Bilo je pomenuto zločinačko udruživanje - odmah da kažem da se to ne odnosi na ovaj zakon o amnestiji, aluzija je na albanske separatiste i teroriste, na lica koja su osuđena po odredbama saveznog zakona. Predlog zakona o amnestiji odnosi se isključivo na odredbe republičkog zakona. Dakle, radi se ne o političkom kriminalu, ne o delima protiv naroda i države, nego o klasičnim vidovima kriminala, tako da odmah to otklonimo.
Da li će i kakav će zakon biti donet na saveznom nivou, na pitanju amnestije možda i za neko od tih dela, o tom potom, mislim da tamo postoje takođe poslaničke grupe, i SPS-a, i JUL-a, i SRS, pa će biti prilike da se kaže nešto i o tome.
Takođe, mi nemamo nikakvu obavezu prema narodnim obećanjima iz minulog vremena. Ja sam razgovarao sa koministrom DOS-a iz prelazne Vlade, i on je izričit da nikakvo obećanje u smislu garancije da će svi biti amnestirani 25% ne stoji. Aluzije koje se odnose na oslobađanje nekih lica albanske nacionalnosti, nemaju veze sa amnestijom. Postoje i pomilovanja, postoji i abolicija. Prema tome to nije predmet ove rasprave. Da, ali nisu amnestije, mi imamo sada konkretan Zakon o amnestiji krivičnih dela, odnosno za osuđena lica, osuđena po Krivičnom zakonu Republike Srbije, gde nema nikakvih političkih krivičnih dela.
Molio bih da se diskusija usmeri u tom pravcu. Naravno, svako može koristiti skupštinsku govornicu da kaže bilo šta, ali mi imamo konkretan Predlog zakona na dnevnom redu.

Ima reč narodni poslanik  Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, dvadesetak političkih partija i stranaka se okupilo i formiralo DOS i kažu za sebe da je to trust mozgova, da je to sva srpska pamet. Dobili smo pre deset dana Predlog zakona o amnestiji, a danas nas je sačekala gomila amandmana, tako da u principu ne prepoznajemo ovaj  zakonski projekt, koji nam je ponuđen od strane Vlade Republike Srbije.
Krivični zakon SRJ predviđa mogućnost da se licima koja su obuhvaćena aktom amnestije daje oslobađanje od izvršenja kazne, potpuno ili delimično osobađanje od izvršavanja kazne, odnosno, da se izrečena kazna zamenjuje drugom kaznom itd. To je osnov koji je koristila Vlada Republike Srbije, kada je podnela ovaj predlog zakona, koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima.
U odnosu na vrstu krivičnih dela i u odnosu na odnos osuđenih lica prema presudi i izrečenoj kazni, a ja se nadam i u odnosu na njihovo ponašanje prilikom izdržavanja kazne u kazneno-popravnim ustanovama, predviđa se oslobađanje od izvršenja od 25%, odnosno 15% od izrečene kazne.
Ako je cilj kazne pokušaj da se vaspitno deluje na počinioce krivičnih dela, a s druge strane, da ima svrhu prevencije i upozorenja da će slično kazniti svakog svog građanina za neprihvatljivo ponašanje, a ne odmazda ili osveta prema prekrišiocima zakona, onda je sasvim prihvatljivo podržati Predlog zakona o amnestiji kao akt milosrđa.
Možemo se sporiti o kriterijumima koji predviđaju oslobađanje od izvršenja kazne u procentu od 25 ili 15%. Osuđena lica o tome imaju svoj stav i oni su ga pokazali nedavnim štrajkovima glađu u kazneno-popravnim ustanovama. Vlada ima svoj stav i svoje kriterijume, a narodni poslanici će odlučiti o tome šta je prihvatljivo za većinu, i to će biti, umesto predloga, to će biti zakon o amnestiji.
Osnovna dilema koja se javlja možda bi bila - da li za sva navedena krivična dela, koja su navedena u Predlogu zakona, treba primeniti akt amnestije? Možda bih ja, kao čovek koji je prisustvovao samom činu ubistva svoga oca, znači, moj otac je ubijen u mom prisustvu, na svirep i podmukao način, danas glasao protiv ovog predloga zakona o amnestiji, jer to su rane koje ostaju doživotno u čoveku, kada gleda da se ubija njegov roditelj, da nedavno nije došlo do potpuno nezakonitog oslobađanja (moram da pomenem, iako je gospodin Batić, ministar, upozoravao da nije to tema ove rasprave), da nije došlo do nezakonitog oslobađanja Flore Brovine, znate ko je ona, do toga da je bila na državnim medijima, da je obilazila zatvore po Srbiji, a da su je Šiptari dočekali kao nacionalnog heroja.
Moram da pomenem i drugi slučaj - onaj nesrećni Maki, kako se zove, oslobođen je, odnosno, ukinut mu je pritvor zbog onih krivičnih dela koja je učinio u Valjevu, a s druge strane, ništa nije preduzeto na njegovom gonjenju, zbog krivičnog dela, a on je sam priznao da je spalio zgradu Savezne skupštine, i verovatno je učestvovao u spaljivanju zgrade državne televizije. I ako može da se desi da neko u zatvoru izdržava kaznu zbog toga što je nekome zapalio stog sena, a Maki, koji je zapalio Saveznu skupštinu, da se šeta slobodno i da ovaj režim od njega pravi nacionalnog heroja, da mu dozvoljava da se obraća putem sredstava javnog informisanja, drži tribine na državnoj televiziji, onda zaista ima razloga i delimično smanjiti kazne nekim ljudima koji se nalaze za neka lakša ili nešto teža krivična dela u zatvorima Srbije, naročito ako znamo da kaznu zatvora izdržavaju u veoma teškim uslovima, jer sudbina zatvorenika prati i sudbinu nas.
I zato, mislim da ovaj predlog zakona treba prihvatiti i jedino što bih mogao da zamerim, moje lično mišljenje je, da za ubistva koja su učinjena na svirep i podmukao način ne treba primenjivati Zakon o amnestiji.