TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2001.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, amnestija je grčka reč koja znači predavanje zaboravu neke krivice i potpuni oproštaj kazne koju ta krivica povlači. U svakom slučaju, mi amnestiju ne možemo sprovesti  u pravom smislu te reči, jer možemo biti poučeni iskustvom, naročito češkog predsednika Vaclava Havela, koji je posle "plišane revolucije" pustio iz zatvora sve osuđenike i kao posledicu toga imao da je stopa kriminala odmah višestruko povećana.
Trenutno znamo da je po zakonu predloženo da za krupnija krivična dela zatvorenici budu oslobođeni 15% od izrečene kazne, a za veća i teža dela 25%. Sami zatvorenici su u štrajkovima, pošto smo bili svedoci, tražili negde od 30 do 35% smanjenje te kazne. Moramo da konstatujemo da je negde oko 60% povratnika upravo u zatvorima i da se uglavnom osobe, kojima je suđeno za teža krivična dela, nalaze u Sremskoj Mitrovici, trenutno kaznu izdržava negde oko 700 osuđenika, u Zabeli 800 kažnjenika, a u Nišu 150.
U svakom slučaju, baš zbog cele situacije koja je bila pre svega uzrok štrajka, ja kao lekar moram da smatram da je u svakom slučaju potrebno obezbediti i humanije uslove života u zatvorima, pre svega što se tiče ishrane, samog smeštaja i zdravstvenog nadzora nad osuđenicima. U svakom slučaju, moramo konstatovati da je i NATO agresija nad našom zemljom upravo omogućila da Istok, kao najveći kazneno-popravni dom u Jugoslaviji, bude sada pod ingerencijom Albanaca. Tako da, kao što je malo pre rekao ministar pravde, tačno je da ima 6.000 zatvorenika trenutno u zatvorima, a oko 2.500 zatvorenika čeka na izvršenje zatvorske kazne, ali se nadam da nova vlast novac neće investirati u građenje nekih novih zatvora. Pretpostavljam da na taj način građevinske firme neće postati profitabilnije nego što jesu.
U svakom slučaju, moramo uvažiti mišljenje pre svega ženske populacije, koje znamo da ima preko 50 i nešto posto u Srbiji, koja se pre svega zalaže da se osuđenicima za dela poput silovanja, protivprirodni blud, incest, u svakom slučaju te osobe ne budu obuhvaćene amnestijom. U svakom slučaju, svim zatvorenicima amnestija je potrebna, znači osim za ova teška krivična dela da se uradi, ali moramo da vodimo računa pre svega da sve amnestije moraju da budu zakonske, da članovi parlamenta pokažu humanost, a ne da pojedine ličnosti puštaju određene osobe poput Flore Brovine.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, DOS je u toku predizborne kampanje obećao građanima Srbije i biračima da će se založiti maksimalno za poštovanje Ustava, za poštovanje zakona i za usavršavanje pravne države.
Moram da kažem, nažalost, da je prva žrtva DOS-ovog režima zapravo nepoštovanje Ustava, nepoštovanje zakona i nepoštovanje pravne države. U odnosu na Predlog zakona o amnestiji ne stoje razlozi koji se u Predlogu navode. Jedan od navoda, koji je otprilike i odlučujući bio, to je da je stanje u kazneno-popravnim ustanovama do te mere loše da ga na svetu nema goreg. Moram da kažem da to nije tačno, a ako nisam u pravu molio bih članove Vlade i ministre da kažu kada su oni bili u zatvoru da su im prilike u zatvorima veoma dobro poznate. Koliko ja znam ni jedan od članova Vlade, pa ni ministar pravde, nije bio u zatvoru, ali je ministar pravde bio u zatvoru po službenoj dužnosti, obilazio je zatvore u svojstvu advokata, to je nesporno.
Što se tiče materijalnog položaja u kazneno-popravnim ustanovama mogu da kažem da sam imao prilike da sve kazneno-popravne ustanove u Srbiji obiđem dok sam bio u Republičkom ministarstvu pravde i zbog toga tvrdim da ovi navodi nisu tačni. U poslednjih pet - šest godina u kazneno-popravne ustanove Vlada Srbije je uložila preko 10 miliona nemačkih maraka za adaptaciju i rekonstrukciju kazneno-popravnih zavoda i ustanova.
Što se tiče smeštaja, on je jedino neuslovan u Okružnom zatvoru Beograd. Kazneno-popravni zavodi Niš, Požarevac i Sremska Mitrovica imaju dobre uslove. Za zatvorenike je obezbeđeno parno grejanje u svim zatvorima u Srbiji. To je broj jedan. Broj dva, svi zatvori imaju televizije, svi zatvori imaju biblioteke, čak i po 20.000 knjiga koje su namenjene zatvorenicima, imaju bolnice, imaju zdravstveno osoblje, imaju novine, imaju održavanje pozorišnih predstava i prema tome, ne mogu se prikazati uslovi da su takvi kako se u Predlogu navodi.
Kada je u pitanju struktura zatvorenika, odnosno osuđenih lica, ističem da je 60% osuđenika u našim zatvorima povratnika, a u Požarevcu 80% su u pitanju povratnici.
Što se tiče pobune u zatvorima, moram da konstatujem da je ta pobuna sa ulice DOS-ove preneta u zatvore i to se dogodilo neposredno posle osvajanja vlasti. Kažu osuđenici kada je došlo do pobune i rušenja zatvora - kada mogu ovi iz DOS-a na ulici da ruše Saveznu skupštinu, pale je i pale televiziju, a nikome ne odgovaraju, zašto ne bi mogli i mi kada niko ne odgovara. Materijalna šteta koja je pričinjena vezana je usko sa preuzimanjem vlasti. Postavlja se pitanje uloge DOS-a u organizovanju pobune u zatvorima. U istoriji srpskog pravosuđa i u izvršavanju kaznenih sankcija nije zapamćen ni jedan slučaj, ako neko zna neka kaže, da su zatvorenici rušili kazneno-popravne ustanove i palili.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se želelo da se u prvom slučaju zaštite oni koji su kršili zakon, ali manje oni na čiju štetu je izvršeno određeno krivično delo i brojna krivična dela, pogotovo ona krivična dela koja je u prvoj grupi istakao i ministar pravde.
Prema tome, ja ću i članovi Srpske radikalne stranke i narodni poslanici glasati za ovaj zakon, ali moram još da istaknem jednu stvar sa čime se u jednoj činjenici ne bih složio. Blage su bile kazne koje su poslednjih godina izricali naši sudovi. Gospodin ministar pravde veoma dobro zna, a ja vam tvrdim da je 80% uslovnih osuda bilo od nekih opštinskih sudova i moram da vam kažem da je to bio jedan od kriminogenih faktora u našem društvu. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji amnestira lica koja su pravosnažno osuđena za krivična dela, a koji predlaže Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije treba danas da donese po hitnom postupku. Žuri se sigurno i Vladi da donese ovaj zakon, ali sam ubeđen da je još nestrpljiviji svaki onaj osuđenik koji danas čami u zatvoru, očekujući obećanja koja su dobili od DOS-ove vlasti u predizbornoj  kampanji, a i posle toga u oktobarskoj  revoluciji. Naravno, donošenjem ovog zakona SRS smatra da se čini jedna humana, dobra u svakom  slučaju odluka, da se legalizuje zakon o amnestiji, kako ne bi svaki pojedinac mogao da amnestira kada mu padne na pamet koga on hoće i kada hoće.
Međutim, ovde se moraju postaviti još neka pitanja, a pre svega, da li Vlada, predlažući ovaj zakon smatra da će on biti primenjen na celoj teritoriji Republike Srbije. Ako znamo da je Kosovo i Metohija, jedan deo uže Srbije i južnog dela Srbije pod okupacijom, što od strane NATO pakta, što od strane šiptarskih terorista, gotovo sam siguran da on neće biti sproveden ili neće biti sproveden na pravedan način. Amnestirani će biti šiptarski teroristi, koji su već amnestirani ranije. U članu 5. zakona stoji da rešenje o primeni amnestije donosi sud koji je sudio u prvom stepenu. Ako je prvostepeni sud u Prištini doneo presudu, na primer za počinjeno krivično delo koje podleže predloženom zakonu, da li će taj sud postupiti i primeniti ovaj zakon? Odnosno, koji sud ako ga nema u Prištini, koji je sud nadležan da to učini?
Verovatno je Vlada, predlažući ovaj zakon imala na umu, da primena ovog zakona na Kosovu i Metohiji nije baš potpuno izvodljiva, sem u ovom slučaju o kome sam govorio. Ako je u zatvorima Kosova i Metohije i bilo Šiptara, oni su sigurno već davno amnestirani, kao što sam rekao, i sada se nalaze u prvim terorističkim redovima. Što se tiče Srba, Roma i zatvorenika druge nacionalnosti, ali ne albanske nacionalnosti, njima posthumna amnestija baš ništa ne znači. Zato bi bilo bolje da zakon koji se nudi, ministar pravde je oročio i ograničio. Oročio ga je na primer na 100 dana, a ograničio ga na onaj deo Srbije gde zakon može da se sprovede. Većina osuđenih i zatvorenih imaju svoju rodbinu, koja se obradovala paušalnom obećanju o amnestiranju svojih najmilijih. To je ono paušalno obećanje od 25%, bez obzira na težinu krivičnog dela, sem naravno onih krivičnih dela o kojima je ovde bilo reči, što bih hteo da ponavljam i što smo mi, srpski radikali pozdravili i prihvatamo, da se ne amnestiraju ona teška krivična dela. Ne bih hteo u tom pogledu da se ponavljam.
Sada, kada se donosi selektivna amnestija, svako ko ne bude bio obuhvaćen, a očekivao je amnestiju, naravno i on, taj zatvorenik i ta uža rodbina biće nezadovoljni, osećaće se prevarenim, jer obećanja su bila sasvim drugačija. To, dakle, potvrđuje praksu da sadašnja DOS-ovska vlast nije ništa drugačija ni bolja od vlasti socijalista, koji su sebe stavljali u funkciju kao kadije. Narodna skupština danas, poslanici treba samo formalno da se izjasne o ovom zakonu, jer većina DOS-ovaca, a ja sam ubeđen, a i vidi se iz priloženog, i ne diskutuje o ovom zakonu. Jednostavno, žele da ukažu građanima da je ovo čin dobre volje.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.

Stevan Kesejić

Završavam, samo jednu misao, ovo je prinuda koju su sami izazvali svojim sindromom od 5. oktobra. Zbog toga, SRS smatra da je humanost i oproštaj vrlina ljudskosti, a ne svojina jedne partije. Zato ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Dragan Čolić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Pre nego što vam se obratim po utvrđenoj  tački dnevnog reda, želela bih da čestitam slavu svim članovima SRS, Tri jerarha, koji se danas slavi, i ostalim Srbima pravoslavne vere koji slave tu slavu. Nadam se, gospodine predsedniče, da ćete ubuduće okrenuti crkveni kalendar, omogućiti poslanicima da proslave svoju slavu i svim ostalima ovde prisutnim, jer znam da i demokrate slave Đurđevdan, pa pretpostavljam da ćemo na Đurđevdan takođe imati jednu vanrednu sednicu.         Nadam se da mi ovo ne računate u vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da nam je diskusija ograničena na pet minuta, htela bih nešto više da govorim o ovom zakonu. Moraću da pročitam ono što sam mislila da slobodno interpretiram. Pred nama je danas, Predlog zakona o amnestiji koji nam predlaže Vlada Srbije. Odmah na početku svog izlaganja izneću stav, da mi srpski radikali nemamo ništa protiv amnestije u principu, u određenom procentu na visinu izrečene kazne. Da li je ovo prava mera koja je određena, to ostaje, naravno, diskutabilno. Predlagač je očigledno, predlažući da se osuđenima za izdržavanje kazne smanji kazna zatvora za 25%, kada su u pitanju krivična dela protiv imovine, a koja spadaju u takozvana klasična krivična dela, nastala još nastankom privatne svojine i koja u ukupnom kriminalu imaju veoma visoko učešće, kao i u mnogim drugim zemljama, želeo da pokaže osećaj milosrđa, kako kaže, jer je naše društvo u poslednjih deset godina živelo u uslovima političke i ekonomske nestabilnosti. Pa, to je nesumnjivo uticalo na porast kriminaliteta.
Posledica takvog stanja, kaže predlagač, bila je pojačana represija, koja je u velikoj meri potisnula prevenciju kao osnovni vid borbe protiv kriminala. Ne mogu da prihvatim ovakvo obrazloženje predlagača, jer to što je neko ko je izvršio krivično delo pravosnažnom sudskom presudom osuđen, ne može da se nazove povećanom represijom. Niko nije osuđen na kaznu zatvora, a da prethodno nije utvrđeno da je to on i izvršio. Nikome nije izrečena kazna zatvora veća od one koja je zakonom i predviđena. Trebalo je u stvari u obrazloženju jasno reći o čemu se radi. Situacija u zatvorskim uslovima je teška, ako je teška, uslovi su loši, ako su loši, ili da ih uporedimo sa uslovima u drugim zemljama oko nas.
Mnogo je onih koji čekaju na izdržavanje kazne jer u KP domovima nema mesta. Imamo pobune zatvorenika, još od novembra meseca, i to ne možemo na drugačiji način da saniramo, nego evo ovako. Odlučili smo da amnestiramo od izdržavanja kazne sve zatvorenike u određenom procentu. Da podsetimo, zatvorenici su se na pobunu odlučili nakon odluke predsednika države Vojislava Koštunice da pusti iz zatvora Fjoru Brovinu.
Reče malopre ministar pravde, postoji pomilovanje, amnestija, tačno je, ali su posledice iste. Ko je Fjora Brovina, svi vrlo dobro znate. Ona je dokazani terorista i ko zna koliko je još njih pušteno, a javnost o tome nije obaveštena. Ako mogu teroristi da budu amnestirani, zašto ne bi i drugi zatvorenici u određenom procentu od kazne koja im je određena. Svestan te činjenice, predlagač nas podseća da je Skupština Crne Gore već donela takav zakon, a da je pred usvajanjem zakon o amnestiji u Saveznoj skupštini za krivična dela, da je to predviđeno saveznim Krivičnim zakonom, a to obuhvata sva krivična dela - protiv države i sva ona slična krivičnim delima koja je počinila Fjora Brovina. Ako takav zakon bude donet u Saveznoj skupštini, imaće posledice i sigurno negativnu reakciju osuđenih koji kaznu zatvora izdržavaju zbog krivičnih dela predviđenih republičkim Krivičnim zakonom. Zbog toga vi žurite sa donošenjem ovog zakona i to s pravom, a ne zbog toga što ste milostivi i što vas mnogo interesuju zatvorenici i uslovi u kojima oni izdržavaju kaznu. Postoji jedna nejasnoća u Predlogu zakona i ja moram da pitam gospodina ministra i da zatražim objašnjenje, da li se zakon odnosi i na maloletnike koji su upućeni u vaspitne ustanove kojima unapred nije određena kazna zatvora i dužina trajanja, već samo minimum i maksimum, što znači da ne bi mogao da se primeni član 5. predloženog zakona, pa tek zbog javnosti, a i zbog njih samih, možda nije bila ni namera predlagača da se zakon o amnestiji odnosi i na maloletnike. Hvala vam.