TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2001.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

12.02.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:35 do 20:40

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o amnestiji (načela) (2001)
  • Treće vanredno zasedanje (2001)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o amnestiji (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o amnestiji (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o amnestiji – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji (načela) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
    ...

    Rajko Baralić

    Uvaženo predsednštvo, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, gospođice potpredsednice, kada opominjete poslanike u skladu sa Poslovnikom, nemojte nikada reći da im je vreme isteklo, to može biti ružno, može isteći samo vreme predviđeno za diskusiju, po Poslovniku.
    Gospodine Batiću, neumesno je da se predsedniku Narodne skupštine obraćate sa - upozoravam Vas. Vi ovde niste da upozoravate predsednika Narodne skupštine i nijednog poslanika. Vi možete da ga molite, da sugerišete i da se u skladu sa Poslovnikom, lucidnošću koju, nadam se, posedujete, kao ministar pravde, sa svima nama za zajedničke poslove zalažete.
    Predlog zakona o amnestiji je u najmanju ruku ishitren i bez ikakve sumnje radi se o jednoj orkestriranoj nameri da se parlament i Republika u sklopu Federacije, i takođe Savezni parlament, usaglase u vezi sa ovim i da pred našom javnošću imamo tri zakona, koji će obezbediti da ono što nikada nije bilo moguće, danas postane.
    Ne ulazeći, kako vi to kažete, u motive milosrđa, iako mislim da se ova reč i ovaj pojam u poslednjih nekoliko nedelja veoma ružno raubuje, ipak želim da kažem da za građane Srbije ovo nije najvažnije pitanje, da su osećanja članova porodica oštećenih lica u ovom trenutku povređena i da sam zaprepašćen da ste u Predlogu zakona o amnestiji mogli uvrstiti i ona dela, koja ste naknadno skinuli. Radi se pre svega, o silovanju i drugim sličnim krivičnim delima.
    Meni se 7-og ovog meseca pismom obratila porodica jedne unesrećene devojčice. Iz razumljivih razloga nisam u mogućnosti da to pismo ovde pročitam, ali u koliko dobijem saglasnost roditelja, ustupiću vam pismo, gospodine Batiću. Radi se o devojčici od 13,5 godina, koja je silovana i koja je nekoliko meseci nakon toga, u stanju potpunog duševnog rastrojstva, izvršila samoubistvo.
    Ko ima pravo da amnestira ili pak predloži da bude amnestiran takav čovek koji je učinio takvo krivično delo? Pali ste na ispitu danas. To nije najvažnije pitanje. Postoje neka druga. Nemojte dobacivati, gospodine ministre, nije lepo. Osim toga, što se tog ispita tiče, pali ste još na nekoliko. Tako je, gospodine ministre, mi smo popadali na svim ispitima, osim u jednom - nikada nismo pucali u Srbiju. To vi činite danas. U istoriji ćete biti zapamćeni kao crni povez na očima streljačkog voda, koji puca u Srbiju. Imate još šanse da to ne učinite. Hvala lepo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.
    ...

    Srboljub Živanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, uvaženi poslanici, sigurno vam je poznato ili bi vam bar trebalo biti poznato da se amnestijom  nastoji postići ne samo kriminalno - politički, već i određeni politički ciljevi. Reč je o političkom aktu milosti, koji se dodeljuje od strane  novih organa državne vlasti. Amnestija ne koristi samo onima  na koje se odnosi. I oni koji o njima odlučuju, imaju određeni politički interes.
    U istoriji jedne države ponekad se naročito amnestijom nastoje rešiti ili bar ublažiti određeni društveni i politički problemi. U prirodi amnestija predstavlja akt koji se izuzetno primenjuje. S obzirom na to da se njome derogira u stvari primena krivičnog prava, ona ne sme biti široko korišćena. Njena primena se mora svesti na zaista retke izuzetke, koji neće ometati obavljanje funkcije krivičnog prava, kao i ostvarivanja načela pravednosti i pravne jednakosti građana pred zakonom.
    U suprotnom, dolazi do ozbiljnih poremećaja, ne samo u oblasti krivičnog pravosuđa, već i šire u društvu. Amnestija je veoma stara ustanova. Bila je poznata u rimskom i srednjovekovnom pravu. Interesantno je da je ona kroz istoriju korišćena i za vršenje zloupotreba i za ometanje vršenja pravde na osnovu zakona. Takav slučaj je upravo sada.
    Ovo je vrlo bitno - pita li se neko pametan šta je sa oštećenima, žrtvama počinjenih krivičnih dela? Ko će njima pomoći, da li su se ikada oporavili, i šta biva sa njihovim životima i radostima, kada ponovo u svom gradu, selu, ulici, vide i pođu od onih uzročnika njihove nesreće i tuge? Vodi li ovo društvo računa o njima?
    Zbog toga amnestiju ovako deklarativno treba retko koristiti. Poznato je da u jugoslovenskom krivičnom pravu, za najteža krivična dela, može da se izrekne kazna zatvora u trajanju od 20 godina. S druge strane, dosta se raspravljalo i tvrdilo da nam je kod ovakvog propisivanja kaznena politika tanka.
    To su razno-razna ublažavanja. Neki krivični zakoni, i to iz zemalja koje bi da nam propisuju njihovu demokratiju kao sveopšti princip slobode, poznaju sistem izricanja kazne i lišenja slobode u neodređenom trajanju. Takav slučaj je sa nizom federalnih država, to je Njujork, Kalifornija i druge.
    Pročitao sam negde, iako po struci nisam pravnik, da je čuveni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Živojin M. Perić, koji se bavio gotovo svim granama prava i za sobom ostavio veliko i značajno delo, rekao da je najvažnije sačuvati autoritet zakona, legalitet i sigurnost pravnog saobraćaja i red u društvu. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a neka se pripremi narodni poslanik Lazar Marjanski.
    ...

    Slobodan Janjić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku čestitam slavu Tri Jerarha svim vernicima i članovima Srpske radikalne stranke i ujedno pozdravljam sve srpske junake koji se nalaze na položajima u Pčinjskom okrugu izloženi dejstvu terorista, a sprečeni da adekvatno odgovore na napade.
    Poslanik sam iz Pčinjskog okruga, pa bih molio poslanike da obrate pažnju na ovo što želim da kažem. DOS-ovska vlast u svojoj brizi za srpski narod predvidela je veoma značajnu tačku dnevnog reda za ovo zasedanje. Da nije žalosno bilo bi smešno. Prva i najvažnija tačka i problem za DOS-ovsku vlast nisu školstvo, zdravstvo, standard građana, privreda, poljoprivreda, penzioneri itd., već Zakon o amnestiji. Iz samog materijala koji je dostavljen poslanicima vidi se da je jedna veoma osetljiva materija rađena veoma površno i nestručno, pa se može izvesti zaključak da se ovim zakonom, pored ostalog, želi ozvaničenje puštanja iz zatvora gotovo svih Šiptara koji su izdržavali pravosnažne zatvorske kazne u srpskim zatvorima.
    Ovog trenutka gospodine Batiću ispred Skupštine je velika grupa, preko 1.000 rođaka i prijatelja otetih i ubijenih Srba, traži da izađete pred Skupštinu i odgovorite gde su njihovi najmiliji i da li su obuhvaćeni amnestijom. Ako ništa drugo, nađite za shodno i obratite im se.
    DOS-ovski moćnici više ne biraju sredstva da se dodvore Zapadu i Šiptarima, pa flagrantno krše Ustav i zakon svakodnevno. Najdalje u svemu tome otišao je Miloševićev komunalac i ideološki sin,gospodin Čović, koji je u Bujanovcu uveo prinudnu upravu, pa javno osuđuje, ali i amnestira, zavisno od toga da li se potpiše pristupnica ili ne. Odmah imenuje ili razrešava rukovodioce, pa pitam Vladu i ministre da li je u Bujanovcu uvedeno vanredno stanje, privremena uprava ili nešto slično? Njega je narod Pčinjskog okruga osudio na doživotno progonstvo iz Pčinjskog okruga, pa se nadam da neće biti amnestiran ovim zakonom i glasaću za usvajanje ovog zakona.
    Još jedan od razloga koji me je opredelio da glasam za ovaj zakon je obrazloženje da u zatvorima nema više slobodnih mesta, a biće potrebno podosta mesta za sve one krupne privredne kriminalce iz JUL-a i SPS-a, koji su sada članovi DOS-a i DOS-ovih stranaka, nadajući se da će donacijama biti amnestirani pre suđenja.
    U obrazloženju niste objasnili da li ovim možda plaćate dug zatvorenicima čijim je protestima zna se ko dirigovao. Što se samih zatvorenika tiče, za pojedine kategorije bi predviđeno umanjenje moglo biti i veće. Da li ovim zakonom možete amnestirati sve Srbe i nealbance koji su u kućnom zatvoru, jer im je kretanje onemogućeno, a deca su im u podrumima? Sećate se kako je bilo vama kada su vaša bila u podrumima, kada su padale bombe, jer svakodnevna su dejstva terorističke artiljerije. Da li ovim zakonom amnestirate i srpsku decu u Preševu, koja su u školskom zatvoru? Ta naša deca u pratnji roditelja dođu u osnovnu školu, a zatim ih četiri sata drže bez vode i mogućnosti odlaska u dvorište ili WC, jer ih onda šiptarska deca linčuju po hodnicima i dvorištima. Možete li i njih amnestirati iz ovog školskog zatvora? Ovi zatvorenici imaju samo od 7 do 11 godina.
    Čović traži učešće Šiptara u vlasti, a ovako to izgleda u praksi u Preševu. Lokalna samouprava ima 65 zaposlenih, predsednik, potpredsednik, predsednik izvršnog saveta, svi načelnici, svi zaposleni, osim četiri, od 65 samo su četiri Srbina, jedan matičar, jedan tehničko lice i dva kurira. Treba im dati veću vlast.
    Čija su prava ugrožena, gospodo iz DOS-a? Sličan scenario se sada sprovodi i u Bujanovcu. Smenjuju se Srbi, a na njihova mesta se nelegalno, pod dirigentskom palicom gospodina Čolića postavljaju Šiptari. Možete li sebe unapred amnestirati ovim zakonom? Ima jedna poslovica - vojska o skraćenju, a DOS o poštenju. Ko je unapred amnestirao šiptarske policajce koji su 1996. i 1997. godine bacili uniforme, a sada su ponovo u uniformi srpske policije u Preševu i Bujanovcu, a za pojedine se zna da su bili i u UČK-u i ubijali Srbe po Kosovu. Da se stanje smiruje neka vam posluži podatak da su granate već počele da padaju i u okolini Vranja, odnosno vranjskih sela. Svi parlamenti sveta raspravljaju o problemu na jugu Srbije, a mi se bavimo amnestijom.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a neka se pripremi Miomir Ilić.
    ...

    Lazar Marjanski

    Srpska radikalna stranka
    Gospodo narodni poslanici, hteo bih par reči da kažem o ovom zakonu. Gospodine Batiću, ja sam vas pratio u vašem izlaganju i koliko sam upamtio 4.167 osuđenika u ovom trenutku ima. Hteo sam samo par stvari u čemu se ne slažem.
    Ne slažem se u delu gde kažete da su izuzetno teški uslovi u zatvorima. Navešću primere za zatvore koje znam, koji su otvorenog tipa, kao što je Zrenjanin, Sombor, a ima još u Šapcu, Zaječaru, Leskovcu, Ćupriji i to su zatvori otvorenog tipa. U tim zatvorima je dolazila i sada dolazi međunarodna delegacija Crvenog krsta i veoma pozitivno se izrazila o uslovima u tim zatvorima. Navešću vam primer Zrenjaninskog zatvora, gde je nažalost po meni i po ostalima jedan od najboljih upravnika zatvora Slobodan Karlak od jednog malog zatvora stvorio veliku farmu svinja, veliku farmu goveda, ribnjak sa bunarom, sve ih zaposlio.
    Promene od 5. oktobra su ga skinule. Skinuli su ga oni iz samog zatvora, ljudi koje je on suspendovao. Moram da kažem isto to, da je za taj zakon važilo, da osuđenici izlaze napolje, rade u raznim firmama i tako dalje. Šta bi vam predložio, da još par reči kažem o zatvorima. Naši zatvori su mnogo bolji, nego rumunski, bugarski i tako dalje. Ne znam za druge zatvore, ali za ove koje znam, tako je. Drugo bih predložio, a možda to i postoji, ali ja nemam tog saznanja, ljudi koji su osuđeni na duže vreme, na duže vremenske periode, dobro bi bilo kada bi završavali neki zanat, neku školu ili npr. da slobodno izlaze da rade u firmama, kasnije, posle izlaska iz tih zatvora, da se zaposle tamo, kako bi se što pre i bolje vratili u svoj život. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala. Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a neka se pripremi Garčević Vladimir.
    ...

    Miomir Ilić

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o amnestiji je među prvim zakonima, koje je Republička vlada dostavila parlamentu Republike Srbije na razmatranje i usvajanje, u sklopu najavljenog paketa novih zakonskih rešenja nove vlasti u Srbiji, a sve, kako reče premijer gospodin Đinđić u svom ekspozeu, u cilju demokratskih promena i prosperiteta Republike Srbije. Ako se po jutru dan poznaje, onda se ne piše dobro građanima Srbije, a od demokratskih promena neće biti ništa, jer ako je osnov za prosperitet Srbije i bolji život svih građana naše republike, da se prvo donese zakon o amnestiji osuđenih lica, a to i nije neka čvrsta garancija da će se privreda probuditi, da će životni standard stanovništva se poboljšati.
    Demokratizacija u društvu treba, ali nisam siguran da li je baš potrebno početi od amnestiranja osuđenih lica, a to iz razloga što su osuđena lica u kazneno-popravnim ustanovama organizovala pobune rušilačkog karaktera. A sada, o Predlogu zakona. Članom 1. Predloga zakona oslobađaju se od izvršenja 25% ili 15% izrečene kazne zatvora, osuđena lica u zavisnosti od težine izvršenog krivičnog dela, a ne ulazeći u to da li je krivično delo izvršeno sa umišljajem ili iz nehata. U stavu 2. člana 1. Predloga zakona oslobađa se za nabrojana najteža krivična dela 15% od izrečene kazne, a da pritom predlagač nije vodio računa da se ova najteža krivična dela u većini slučajeva vrše umišljajem. Navodim nekoliko primera. Da li je moguće da osuđeno lice koje je sa umišljajem proizvodilo i pustilo u promet građanstvu žestoko alkoholno piće bez sertifikata kvaliteta, i zbog neispravnosti istog potom veći broj građana nastrada i da se zaviju u crno porodice tih lica, sada ovim zakonom treba da bude oslobođeno od izvršenja 15% od izrečene kazne. Da li to nije podstrek za neke nove slučajeve nove vrste.
    Ili, još očiglednije, Republika Srbija se više godina bori protiv albanskog separatizma i terorizma na Kosovu i Metohiji. U cilju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, kao i zaštite srpskog življa, mnogo mladih života je izgubljeno. Zar ubice tih mladih ljudi, koji su se uredno odazvali pozivu vojnih i policijskih organa, dali svoje živote, trebaju sada biti amnestirane za 15% izrečene kazne. Ne možemo takav zakon prihvatiti, nećemo se zadovoljiti time, da 56 metalnih kugli samo na spomeniku borcima Braničevskog okruga u Požarevcu bude sećanje na njih i uteha porodicama.
    Njihove ubice niko nema pravo da amnestira za takvo zlodelo. Na kraju, to je moguće, a razgovaramo o amnestiji za osuđena lica za 25 ili 15% izrečene kazne, a proteklih dana bili smo svedoci da je za najteže krivično delo protiv naroda i države amnestiran NATO zločinac u potpunosti. Ratni zločinac dolazi na mesto zločina, vedar i nasmejan, siguran u sebe i u svoju odluku da 24. marta 1999. godine pokrene NATO armadu na jednu malu i suverenu zemlju, nikada osvajački raspoloženu. Zločinac nije otišao na mesto zločina, jer je srećan i radostan što ga je nova vlast primila i što je u mogućnosti da na novom položaju u Evropskoj uniji, pomogne obnovu zemlje koju je razorio i da da svoj doprinos demokratskim promenama u Srbiji. Na ovaj način tog ciničnog ratnog zločinca želim da podsetim i o sledećem: pod njegovim rukovodstvom je našlo smrt nekoliko hiljada građana naše zemlje, da su porušeni ili razoreni mnogi infrastrukturni objekti i postrojenja. Morao je da nađe malo vremena i da ode do susedne Batajnice, da poseti majku i oca poginule devojčice Milane Rakić, koja je izgubila svoj mladi život u raketnom napadu NATO zločinaca 17. aprila 1999. godine.
    U svom drugom dolasku na suverenu teritoriju Republike Srbije mogao je makar iz aviona da vidi, recimo, tri porušena mosta preko reke Dunav u Novom Sadu, razorenu rafineriju nafte u Pančevu, razrušene fabrike u Nišu....