Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, kao što je pomenuto u tekstu Predloga zakona o amnestiji, namera je da se na republičkom nivou usvoji isti zakon, kao što će se to učiniti i u saveznom parlamentu. Republika Crna Gora je već usvojila ovakav zakon iz svoje nadležnosti, motivisana pored navedenih i humanim odnosom društva prema osuđenicima. Takav stav je razumljiv i prihvatljiv, sve dotle dok ne vređa žrtve onih koji su na redu da budu amnestirani za kriminalna dela, počinjena po različitim osnovama. U Predlogu zakona o amnestiji se kaže, u članu 1.- "oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima autonomnih pokrajina koji su prestali da važe".
Samo da podsetim da se na Kosovu i Metohiji primenjuje Krivični zakon Kosova nad našim zatvorenicima koji se nalaze u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, u Bonstilu i u drugim zatvorima i to ako im se uopšte sudi, jer je njih sada 13 i oni su zatvoreni u Kosovskoj Mitrovici, a neki od njih su osuđeni, a neki su još u istražnom postupku koji traje 15 meseci. Razumljiv je i human odnos prema zatvorenicima i namera društva da se vrate institucijama sistema. Međutim, šta je sa primenom privremenih mera kako isti ne bi dospeli u zatvorske okvire ako se sve podvede pod potpuno racionalno i ako se zanemari akt. Kako pogledati u oči žrtvama silovanja, počiniocima protivprirodne bludi, jer svi imamo majke, svi imamo sestre, a što je najstrašnije, mnogi imaju i kćerke. Zato se zapitajmo, gospodo, kako bismo se osećali u koži onih kojima se to zlo dogodilo. Zato se slažem sa predlogom, gospodine ministre, da se lica koja su izvršila protivprirodne bludi, izuzmu iz amnestije. Nama je potreban zdrav podmladak i zdrava nacija. U Predlogu zakona o amnestiji pominje se otmica, a otmica ima različito motivisanje. Tu su materijalni i politički motivi. Hoćemo li ignorisati akte otmice, razmišljajući da li iza njih stoji neki nerazjašnjeni račun ovih ili onih. Molim vas, osvrnimo se na posledicu, na kriminalno amnestiranje počinilaca, pa makar i amnestirali kaznu sa 15% i isto toliko je legalizovali. Hoćemo li da dozvolimo i time da ohrabrimo poremećene da nastave sa istim? Ako još pomenemo sve ostale otmice i kidnapovanja, preko 1.300 ljudi o čijoj se sudbini i dalje ništa ne zna, jer je sistem hermetički zatvoren, a počinioci otmice nisu kidnapovani niti stotim delom poznati i naravno adekvatno kažnjeni, onda je problem još kompleksniji. Ko će od njih amnestirati, pitam se?
Pitanje za Vas, gospodine ministre i za Ministarstvo pravde, da li ste i šta ste učinili do sada na saznanju istine o tim kidnapovanim licima, s obzirom da se njihove porodice nalaze ovde ispred Skupštine i traže odgovor na to pitanje? Znamo da se u našim zatvorima nalazi oko 600 zatvorenika pripadnika albanske nacionalnosti i znamo da su osuđeni po različitim osnovama Krivičnog zakona Srbije. Mnogi od njih su već pušteni kući, odnosno vraćeni su na Kosovo. Međunarodna zajednica je već uložila ogromne pare, oko 600 do 800 miliona maraka za program njihove rehabilitacije na Kosovu i Metohiji. Njih oko 200 je još u zatvorima po osnovu terorističke delatnosti. Znamo da savezni zakon ne reguliše terorizam, ali vredno je napomenuti da je za jednu ozbiljnu državu jako opasno zaboraviti sve mučki ubijene na teritoriji Kosova i Metohije. Hoće li se i tim zlikovcima nad srpskim narodom jednog dana pružiti ruka kao što se to uradilo sa Solanom.
U svom uvodnom izlaganju, gospodine ministre, objasnili ste šta znači zločinačko udruživanje, ali zar je rodbini važno po kom će se to zakonu, da li po republičkom ili po saveznom, smanjivati kazna. Kako objasniti deci, Mileni, Petru, Anđeli i Andreji i ko će u ime čega amnestirati i pustiti iz zatvora one koje su pobili njihove očeve, heroje otadžbine, Marka, Acu, Srđana i Nebojšu. Lista dece koja su željna majki i očeva je preduga i preteška za našu savest. Ako im ne možemo pomoći konkretno, dužni smo da bar adekvatno kaznimo sve one koji su krivi, a ne da ukazujemo punu vrednost prema njima. Humanost da, ali prema ljudima. Ne treba Zakon o amnestiji prilagođavati trenutku i zahtevima međunarodne zajednice, već ga treba krojiti shodno kriminalnom delu počinitelja, a sve zbog zaštite društvenog morala. U protivnom, blago formulisanje zakona ohrabriće buduće počinioce da nemaju mere u svom bahatom ponašanju. U okviru obrazloženja razloga za donošenje zakona pominju se protesti zatvorenika, koji su se istakli novembra prošle godine. Uvažavajući ukupnu okolnost u društvu, kao i uslove u kojima su zatvorenici, naročito u vreme NATO agresije, predlagač zakona smatra da su ispunjeni uslovi za donošenje takvog zakona. Dakle, agresija na našu zemlju je imala dalekosežne posledice.
Nama je agresija pogodila i ovaj sloj ljudi zatvorenika i zato je nužnost donošenja ovog zakona.
Imam još jedno pitanje, gospodine ministre, kako i na koji način i po kom propisu i po kom zakonu je amnestiran Havijer Solana, koji je osuđen pred Opštinskim sudskim većem u Beogradu, a on se ovde dočekuje kao veliki dobročinitelj. Mislim da je to licemerno, jer se podsmevamo sami sebi, direktno u lice. Podsmevamo se svojoj rođenoj i nerođenoj deci. Za ovo prvo, kao nama samima, ne znamo šta je učinio osiromašeni uranijum, a ovo drugo, nerođenoj deci, ne znamo kako će se roditi, da li bez ruke, noge, prstiju, itd. S obzirom da se danas na Kosovu rađaju i takva deca, mi smo u velikoj opasnosti, cela nacija, a krivac se zna. Ako se krivci ne kazne ili se amnestiraju, onda smo mi krivi po svim osnovama. Hvala vam.