TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2001.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ja vas molim da završavate.

Zoran D. Nikolić

Podsetiću da je, prema podacima Saveznog komiteta za utvrđivanje ratnih zločina na prostorima Kosova i Metohije, znači, pri Saveznoj vladi, ustanovljeno da je posle 10.6.1999. godine oteto, odnosno kidnapovano 1.086 lica srpske i nealbanske nacionalnosti, za koje ne znamo gde su. U sudovima UNMIK-ovim i u zatvorima UNMIK-ovim, osuđeno je 23 Srbina na kazne zatvora u ukupnom trajanju od 160 godina. Zašto sada toj međunarodnoj zajednici ne kažemo - gospodo, evo mi činimo akte milosrđa prema osuđenicima ovde, a tražimo to isto da učinite i prema Srbima koji su zatočeni u ovim kazamatima. Pritvoreno je, takođe, nešto preko 100 lica srpske nacionalnosti. Znači, ima prostora da ova vlada, ukoliko ima dobru volju, iskoristi sve pozitivne posledice ovog zakona i stavi ga u funkciju popravljanja položaja naših Srba na Kosovu i Metohiji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

(Dobacivanje poslanika iz sale: Pauza.)

Gospodo narodni poslanici, nećete ostati gladni, ne brinite. Pauza, po Poslovniku, biće data od sat i po vremena, ali nigde ne piše da to mora biti u 13,00 časova. Ja vas molim da nađete u Poslovniku gde piše, pa ću istog momenta dati pauzu.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da iskoristim priliku da srpskim radikalima čestitam slavu njihove stranke.
Osvrnuo bih se na ovaj predlog zakona o amnestiji, vrlo kratko. Predlagač nam je u ovom predlogu pojasnio da, shodno dešavanjima u društvu nakon 5. oktobra, država poseže za amnestijom kao legalnim i legitimnim sredstvom. Takođe, predlagač navodi da je između ostalog vođen i humanošću pri predlaganju ovog zakona. Kao socijalista i humanista svakako, podržavam humanističke principe, koji su velikim delom inkorporirani i u program naše partije. Međutim, mišljenja sam da prvobitni Predlog zakona o amnestiji nije dovoljno prečišćen ovim vladinim amandmanom i nekim drugim amandmanima narodnih poslanika, i da su ostala neka krivična dela čiji izvršioci, po mom mišljenju, nikako ne zaslužuju da potpadnu pod amnestiju od 15%. Pre svega, mislim na krivična dela: silovanje, protivprirodni blud i rodoskvrnjenje ili incest. Smatram da u ovim slučajevima treba biti vođen humanošću, ali ne jednosmerno, već u vidu treba imati i žrtve. Naročito, ako se, na primer, uzme u obzir da je po Krivičnom zakonu Republike Srbije kazna za krivično delo rodoskrvnjenja ili incesta od 6 meseci do 3 godine. Smatram da se počinioci ovih dela nisu ogrešili o zakon zbog navodne represije bivšeg režima, kako vi navodite u obrazloženju, već je u najvećoj meri u pitanju patologija tih počinilaca.
Amnestiranje ovakvih počinilaca je u ozbiljnijim državama, poput Australije, i bilo moguće iz razloga - kako opet predlagač ovde obrazlaže u našem predlogu zakona, značajnih izmena društvenih, ekonomskih i istorijskih prilika - samo u slučaju da, hipotetički, australijski domoroci Aboridžini izvedu revoluciju i osvoje vlast. Takođe, jedan od stavova obrazloženja zakona kaže - "uvažavajući ukupne okolnosti u društvu, kao i uslove pod kojima su zatvorenici izdržavali svoje kazne, naročito u vreme NATO agresije", pa ovo "naročito u vreme NATO agresije" ističe, "u periodu ekonomskih sankcija protiv naše zemlje itd."Iz ovog stava se vidi da predlagač primenjuje politiku duplih standarda, jer NATO agresija je dobar razlog da se donese Zakon o amnestiji, ali nikad je nova vlast ne pominje u kontaktima sa međunarodnim faktorima sa kojima pregovara. Obično je prekrste u vazdušnu intervenciju ili čak humanitarnu intervenciju.
Kada ste, gospodo, toliko zabrinuti za stanje u kome su zatvorenici služili svoje kazne za vreme NATO agresije, zašto niste iskoristili priliku prošle nedelje da barem privedete pravdi onog potpisnika odluke o početku te NATO agresije, a vi ste ga primili u Beograd. Naravno, znamo svi o kome se radi, to je gospodin Havijer Solana. U ovom pogledu, argumentacija, po mom mišljenju, vam je zaista tanka i siguran sam da narod Srbije ovakav pristup osuđuje. Hvala vam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, imajući u vidu član 83. Poslovnika, gde jasno stoji da:  "Sednice Narodne skupštine održavaju se u vremenu od 10 do 17 časova, sa prekidom od 1 sata i 30 minuta, ako Narodna skupština, izuzetno za pojedine dane drugačije ne odluči. Ta odluka donosi se, po pravilu, na početku radnog dana". Mi takvu odluku nismo doneli na početku radnog dana. Uobičajno je da pauza bude od 13 do 14,30. Ukoliko ste odlučili drugačije, trebalo bi da nas obavestite, ali vas upozoravam i na član 97., gde stoji da - "predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma", što verovatno nije slučaj. - Dalje "može da odredi pauzu u radu sednice Narodne skupštine, da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje". U stavu 3. stoji da - "predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi". Molim vas, s obzirom da je danas naša krsna slava Tri jerarha, da nam omogućite da u ovom periodu od 13 do 14,30 odemo u sedište svoje stranke i presečemo kolač.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Što se tiče slavljenja vaše krsne slave, uz čestitke koje imate sa moje strane, to nema veze, naravno, sa Poslovnikom. Vi ste istakli kršenje Poslovnika, a pročitali ste šta u njemu piše. Ja mogu samo da kažem da se sa vama u potpunosti slažem da kršenja Poslovnika nije bilo. Dakle, ne piše da je pauza od 13 do 14,30. Vi kažete da je to uobičajeno. Uobičajeno se ne menja odlukama. Dakle, nešto što je uobičajeno, može biti, a ne mora da znači. Prema tome, biće pauza od sat i po. Mi ćemo odluku o tome da li ćemo prekinuti sa radom u 17,00 časova ili ćemo nastaviti sa radom i dalje, doneti tokom ove sednice, zavisno od broja prijavljenih narodnih poslanika za diskusiju i zavisno od daljeg toka sednice. Prema tome, za sve to imamo vremena. Pauza će biti data. Ima prijavljeno još 7 govornika.
Da li se slažete da smo konstatovali da Poslovnik nije prekršen ili tražite da se stavi na glasanje?

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Ja sam, gospodine predsedniče, predložila i Vama i narodnim poslanicima da imate razumevanja za potrebu poslanika SRS-a da ta pauza bude u ovom terminu, da bismo mogli da ispoštujemo obred sečenja kolača i proslave naše krsne slave.
Ne vidim da to nešto remeti rad Skupštine - da li ćemo pauzu imati od 13,00 do 14,30 ili od 16,00 do 17,00 časova, ili dokle ćemo raditi očigledno je neizvesno. Znači, stvar je vaše dobre volje. Očigledno je da vama baš nisu bliski hrišćanski praznici i običaji koji vladaju po tom pitanju.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Završićemo sa još dva najavljena govornika. Reč ima Dušan Cvetković, narodni poslanik.

Dušan Cvetković

Poštovani predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, nije možda uobičajeno da o Predlogu zakona govore ljudi inženjerske profesije, ali mi se čini da je ovo ipak tema o kojoj mora da se progovori i građanski i narodno i seljački, onako kako obični smrtnici doživljavaju ovaj zakon.
Činjenica je da je ovaj predlog zakona izazvao burne rasprave na svim nivoima i u svim sredinama, i dobro je što je Vlada reagovala na velike pritiske i uklonila iz Predloga zaista najteža i najnehumanija krivična dela, ako se tako uopšte mogu okarakterisati.
Ali, čini se ipak, da od amnestije treba izuzeti takođe i silovanje, protivprirodni blud i rodoskrnavljenje, jer ta dela gotovo na isti način vređaju moralne vrednosti i ostavljaju teške posledice po zdravlje i dalji razvoj oštećenih.
Polazeći od onoga što je u razgovoru za "Politiku" pre neki dan rekao potpredsednik Demokratskog centra, ugledni pisac, gospodin Desimir Tošić, citiram, "da poslanici u parlamentu moraju da nauče da govore o problemima", ja upravo to činim. Po ovim pitanjima ne bi trebalo da se delimo partijski, jer su to značajni problemi i pozicije i opozicije.
Sigurno je DOS pozicija ovim zakonom o amnestiji dobila dosta pristalica zbog toga što izvršava obećanja oktobarske revolucije i time stiče prednost nad nama socijalistima. Ali, razlike treba da ostanu samo na tome da je ona stekla prednost.
Zato, dame i gospodo poslanici, pre nego što podignete ruku za Zakon o amnestiji razmislite da li treba amnestirati silovanje, rodoskrnavljenje ili protivprirodni blud, na način kako je predloženo. Mislim da i ta krivična dela treba isključiti iz Zakona o amnestiji da bi se sačuvalo dostojanstvo i ugled naše omladine i srpskog bića u celini.
Sada bih izneo ličnu dilemu, kao i pitanje za ministra, gospodina Batića. Da li je ovim zakonom predviđeno i amnestiranje onoga što je gospodin Solana uradio na drugi dan Uskrsa, 12. aprila 1999. godine kada je naredio raketiranje voza u Grdeličkoj klisuri?
Mi koji smo bili desetak minuta posle toga na zgarištu, izvinite na ovome, postoje televizijski i fono snimci razgovora pilota i komande, dogovor kako da se pogodi međunarodni voz na relaciji Beograd-Solun, dakle, da li će i gospodina Solanu zahvatiti ova amnestija, a on je naredio da se gađa ovaj voz u kome je nastradalo ne samo nastradalo, nego sprženo po tragovima koji su ostali 20 mladih ljudi, a isto toliko se danas vodi kao nestalo.
Da li su gospodine ministre po Vašem nalogu ili nalogu nekog drugog ministra na brzu brzinu uklonjeni tragovi vagona koji je po odluci SO Leskovac trebao da bude postavljen na postamentu i da za vavek služi kao opomena svetu i narodima da se to dogodilo na mostu u Grdeličkoj klisuri?
Molim vas da ovaj moj inženjerski pokušaj da bar malo doprinesem poboljšanju ovog zakonskog predloga shvatite samo kao želju da se pomogne i licima na izdržavanju kazne i njihovim porodicama, ali u prvom redu oštećenim licima koja nemerljivo pate zbog zla koje im je naneto. Hvala.