Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da uputim jednu, na neki način i primedbu. Nije prihvatljivo da se ograničava vreme za diskusiju kad se raspravlja o ovako ozbiljnoj temi. Mi treba da raspravljamo da li će neko u zatvoru provesti 2-3 godine više ili manje, i za to se ograničava na 5 minuta. Ukupno izlaganje gospodina ministra se baš zasniva na nekom humanom aspektu čitavog ovog zakona.
Gospodin ministar kaže da je ovo akt milosrđa. Možda bi i bio akt milosrđa da nije iznuđeno milosrđe. Iznuđeno, pre svega, demonstracijom i pobunom u zatvorima. Ako je milosrđe, pamtimo jedno milosrđe, i onda je ono prema, pre svega, onim akterima kampanje i bombardovanja ove zemlje, koji su i nazvali tu kampanju - "Milosrdni anđeo." Ova vlada je amnestirala ukupno najviše te milosrdne anđele, koji su nas tako anđeoski bombardovali 78 dana.
Ovaj zakon je, najzad, došao na dnevni red posle te novembarske pobune, a u stvari, je isprovocirana čitava ta pobuna jednim, na nekom tzv. talasu - nove demokratizacije, krajnje nedemokratskim postupkom prvog čoveka ove države, koji je ishitreno, želeći da pokaže svu svoju demokratičnost, pod pritiskom Evropske zajednice, oslobodio preko noći Floru Brovinu, osuđenu za terorizam. Onako pompezno, u pratnji kola Savezne vlade i predsedničkog kabineta, gospođa je otišla kao veliki junak i veliki humanista. Tu je, u stvari, demokratija pala na prvom koraku.
U poređenju, mogu da se setim 1989. godine, kada je izvršena revolucija u Rumuniji, kad je zbačen diktator Čaušesku, i odmah posle toga, da bi pokazali veliku demokratičnost, oni su taj isti dan, izmerili mu pritisak i streljali ga. To veče švajcarska vlada je dala obaveštenje i rekla - ako je to početak nove demokratije u Rumuniji, onda od te demokratije nema ništa. I ništa nije ni bilo, do današnjeg dana. Ako je ovo početak neke nove demokratije u Srbiji, tako što se puštaju teroristi odlukom jednog čoveka, onda od te demokratije, verovatno, isto tako, neće biti ništa. Jer, nijedan pojedinac nema pravo da se izdigne iznad zakona bilo koje države. Bar u ovoj zemlji, od Broza, toga nije bilo. U stvari, postavlja se onda i pitanje gde su i ovi šiptarski teroristi, za koje je Evropska zajednica, takođe, tražila da budu pušteni? Da li su oni i dalje u zatvorima ili su već pušteni volšebno, preko noći, bez objave u javnosti?
Verovatno su možda pušteni zbog nehumanih uslova ili su preko noći učeni da su oni heroji, heroji borbe, ali za svoju naciju, što verovatno i jesu. Međutim, u ovoj državi se ide u zatvor zbog tog razloga, ali zbog jednog ćete biti sigurno pušteni ako odete tamo. Bićete pušteni ako ste ubili srpskog policajca ili ako ste ubili srpskog vojnika.
Hoće li se sve to amnestirati? Reći će - pa dobro, vi to možda i niste tako mislili, jer oni su tu glineni golubovi i služe da ih neko u ovoj zemlji, njihovoj zemlji, ubija. Da li ćete amnestirati sutra i one koji danas pucaju u Bujanovcu, Preševu, Medveđi, na srpske policajce?
Glavna vest je da srpska policija nije odgovorila na bombardovanje, na pucanje na srpske kolone, na automobile, na autobuse. To je najvažnije - nije odgovoreno. Policija u svojoj zemlji ne odgovara na terorističke napade.
Želim da ponovim da, kada je u pitanju taj humani aspekt, nije sporno, sigurno niko nije protiv toga da se na neki način učini nešto da se ti ljudi resocijalizuju, da se uključe u društvo, da im se pomogne ako su jednog momenta skrenuli sa puta, sa ispravnog puta, da se vrate na neki pravi put. Međutim, ne može se paušalno pričati - kakvi su uslovi.
Ne može se paušalno pričati šta se radi u tom smislu da se, pre svega, taj problem kao više psihološko-sociološki kod tih ljudi reši. Da im se pomogne. Mora se dati jedna ozbiljna analiza, kakvo je stanje u zatvorima, kako se sa tim ljudima radi, koliko se može pomoći da se oni stvarno resocijalizuju.
Prema tome, u sklopu ovog zakona bilo bi dobro da se napravi jedna strategija, da se oformi možda jedan tim koji će da ispita sve te elemente i da za neko buduće vreme pripremi način rešavanja svih problema koji su u toj oblasti sigurno neosporni. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, želim pre svega svim članovima Srpske radikalne stranke i svim odborima, kao i svim pravoslavnim vernicima koji danas slave, da čestitam slavu Sveta Tri Jerarha.
Što se tiče Zakona o amnestiji, već je rečeno da srpski radikali prihvataju ovaj zakon ne zato što podržavamo aktuelnu vlast, već zbog toga što smatramo da je to čin humanosti, pogotovu ako se uzmu u obzir uslovi u kojima osuđenici izdržavaju zatvorske kazne.
Želim da naglasim da predloženi zakon nije akt milosrđa, kako se ovde to izgovara, već da je to rezultat događaja koji se dešavaju u našim zatvorima i drugim ustanovama za izdržavanje kazni od oktobra meseca, od tzv. demokratskih promena.
Svi ti događaji upravo su inicirani od strane onih koji sada čine aktuelnu vlast.
Postavlja se pitanje da li je i koliko, osim Flore Brovine, šiptarskih terorista u periodu od oktobra meseca do danas pušteno iz zatvora i da li se ovim zakonom upravo želi pokriti formalno amnestija šiptarskih terorista.
Ono što zabrinjava jeste upravo nezainteresovanost aktuelne vlasti za srpske zatvorenike na Kosovu i Metohiji. Mene lično interesuje kada će aktuelna vlast smoći snage, smoći hrabrosti, da od svojih zapadnih prijatelja zatraži oslobađanje srpskih zatvorenika iz šiptarskih, ali i drugih kaznionica na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, sam zakon o amnestiji i kakvi su uslovi u našim zatvorima (ne čuje se) ...

(Predsedavajuća: Molim Vas samo za trenutak.)

... nezavidnom položaju i taj zakon u načelu će Srpska radikalna stranka podržati i glasati za njega. Samo je pomalo čudno zašto taj zakon nije bio dovoljno selektivan, pogotovu kada su u pitanju krivična dela koja iza sebe imaju pozadinu krvnog delikta.

U Nacrtu zakona piše da osuđenici koji su povratnici i to tri i više puta neće biti amnestirani, a da li čovek treba tri puta nekoga sa umišljajem da ubije pa da ne bude osuđen ili da ne pričam o krivičnom delu silovanja, jer tu umišljaj verovatno nije ni potreban.

Činjenica je da su i takvi ljudi obuhvaćeni amnestijom, i verovatno zato što su oni kolovođe pobune u zatvorima koje i dan-danas traju i same nesposobnosti Vlade da sa takvim pobunama izađe na kraj.

Srpska radikalna stranka će ovaj zakon podržati iz još jednog razloga. Šta su naše ubice koje su ubile jednog ili dva čoveka kada gospodinu ministru pravosuđa šeta masovni ubica i ratni zločinac ispred nosa i ministru policije, i on ga ne uhapsi. Gospodin ministar je izjavio da nećemo da budemo banana republika. Ali, zbog nepoštovanja zakona i odluka, i pravosnažnih rešenja naših sudova, izgleda da je ovo banana vlada.

I, želim da kažem još nešto, što je gospodin ministar isto izjavio, znači da mi ne držimo neke govore o nacionalnom pitanju, državnom interesu itd. i to je važno gospodine ministre, ali za vas je mnogo važnije da se pridržavate zakona svojih sudova i svoje zemlje, da ne biste vi dobili pridev južnog voća koje ste pominjali za republiku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo, jedno opšte pitanje se nameće prilikom održavanja ove vanredne skupštine ili bolje reći dilema.
Dilema je da li zakazivati vanrednu Skupštinu sa ovakvim tačkama dnevnog reda, dok je u međuvremenu vanredno stanje na jugu Srbije. Da li raspravljati o zakonima koji se odnose na uskraćivanje prava predsednika Republike, o zakonima koji smenjuju imenovane sudije, predsednike sudova, ili raspravljati o tome u ovoj skupštini kakvo je stanje na jugu Srbije, kakvo je stanje u Bujanovcu, Preševu, u Medveđi.
Bukvalno smo bombardovani iz dana u dan informacijama da postoji neki plan Vlade Republike Srbije, plan rešenja problema na jugu Srbije.

Molim Vas da se držite dnevnog reda.

Govorim načelno, znate, nemojte da me prekidate. Načelno je pre nego što krenem na tačku dnevnog reda, a i nemojte da se uzbuđujete i da brinete o tome na šta ću ja svoje vreme da potrošim za govornicom.
Taj plan još nije do dana današnjeg saopšten Skupštini. Skupština sa tim nije upoznata. Ističu se zasluge pojedinaca. Lično, kao i svi mi srpski radikali, stičem utisak da ta beda koja nas je snašla na jugu Srbije u ovom trenutku služi za ličnu promociju pojedinaca u Vladi Republike Srbije.
Ako mislite da je rešenje problema na jugu Srbije to što će iz večeri u veče slikati se pred TV kamerama i bombardovati sa svojim filozofskim mislima ili svojim pronalascima ovu naciju, onda se grdno varaju. To je preči problem, prioritetni problem.
Naravno, ovaj zakon o amnestiji koji je predložen je i te kako značajan. Značajan je u ovom trenutku da se donese ne samo kao human gest nego i zbog same činjenice koju je resorni ministar izneo, da je 60% osuđenika koji su trenutno na izdržavanju kazne počinilo lakša krivična dela, da su to ljudi koji su u većini slučajeva, ne mali broj njih je među tih 60%, koji su u jednom trenutku možda falsifikovali neka dokumenta, ili uradili nešto što je protivzakonito i bili su sankcionisani po zakonu ove republike.
Međutim, život nameće neku realnost. Mi smo svedoci te realnosti, pogotovu posle imenovanja ove vlade. Ako su falsifikatori među onima koji izdržavaju kaznu, pitanje je kako je onda tu kaznu izbegao sadašnji ministar poljoprivrede.
On je čovek pre dve godine falsifikovao dokumenta, stranačka dokumenta, jedne koalicije koja se zvala Vojvodina, i na osnovu tog falsifikata su izbačeni poslanici iz ove skupštine. Pojedinim poslanicima je nadoknađena šteta, a on postao ministar poljoprivrede.
Naravno, iz ove dileme sledi jedan odgovor o razmišljanju tih ljudi koji su na izdržavanju kazne.
Možda su trebali malo da promene frizuru, pa da se provuku na jednu listu na kojoj je i Vojislav Koštunica, možda bi i oni bili, ne samo ministri, nego i potpredsednici Vlade.
Drugo, isto životno pitanje je-kako ona kategorija i ona grupa ljudi, koji su navlačeći čarapu na glavu upadali u samoposluge, krali, neko iz ovih, neko iz onih razloga, ali nije zanemarljiv broj onih koji su zbog gladi upadali, da bi prehranili sebe i porodicu, i oni sada izdržavaju kaznu zatvora.
Istovremeno, guverner Narodne banke Jugoslavije, u stilu najvećih kriminalaca, upada u Narodnu banku Jugoslavije, pljačka i ne odgovara. Iza njega stoji ne samo Vlada na saveznom, nego i na republičkom nivou, iza njega stoji i međunarodna zajednica. To su neki aršini, o kojima se mora voditi računa. I ovaj gest i te kako je, ne samo gest milosrđa, nego gest koji u svakom slučaju želi da pomogne tim ljudima, pogotovu ovoj kategoriji osuđenika, koji su učinili lakše prekršaje.
U svakom slučaju, zadatak ove vlade, odnosno resornog ministra, je da pomogne i onima koji su izbegli trenutno takvu kaznu. Mi se nadamo, ako ništa drugo, da će bar pojedinci otići na izdržavanje zaslužene kazne. Hvala.