Poštovani gospodine predsedavajući, ja sam samo u replici izlazio za govornicu, nisam koristio svoje pravo predsednika Poslaničke grupe, niti narodnog poslanika da učestvujem u diskusiji. Možda ću prekoračiti pet minuta, ali od tri puta jedanput sam izašao za govornicu.
Poštovani gospodine ministre, mislim da je nakon ove rasprave potpuno jasno da svako od nas u ovoj sali razume da se radi o potezu koji treba marketinški da odradi posao za DOS-ovsku vladu, a to je da se građanima ispuni predizborno obećanje DOS-a da se ukida taksa za televiziju na bazi naplate preko električnog brojila. To bi bilo lepo, ali građani Srbije su pametni i oni razumeju pošto Vlada Republike Srbije uzima na sebe obavezu finansiranja, da će građani Srbije preko nekih poreza na neka dobra, da li to bile stolice, klupe, školske table, nije važno, ipak plaćati tu Radio televiziju Srbije i dobro je da je plaćaju, jer je dobro za našu državu da imamo nacionalnu televiziju. Nije dobro da im se to ne kaže. Treba im reći - gospodo, vi ćete to plaćati, plaćaćete ne preko brojila, ali ćete plaćati tako što ćete puniti budžet Vlade Republike Srbije na nekoj budućoj namenskoj poziciji za finansiranje Radio televizije Srbije.
Nama iz opozicije jasno da se to ne sviđa, jer na neki način, dok je električno brojilo bilo u igri, mogli smo glumiti privid neke nezavisnosti Radio televizije Srbije, a ovog trenutka kada direktor Radio-televizije Srbije i rukovodstvo Radio-televizije Srbije počne da dolazi kod vas, gospodine Đeliću i da uzima pare, da vi plaćate, onda će se ... poštovana gospođo, Raka Radović je sedeo na vašem mestu, nemojte biti reinkarnacija. Znači, jasno je i mi aludiramo na to i imamo pravo da građani Srbije znaju, do sada su oni direktno finansirali Radio televiziju Srbije. Radio televizija Srbije je bila na neki način nezavisna, ali sada nema govora i sada će biti skroz zavisna. Generalni direktor svakog prvog pokuca kod vas i kaže - dajte mi za platu, dajte mi za opremu, dajte mi 400 miliona dolara da nadoknadim, pošto ova vlada neće da traži naknadu štete od NATO agresora, dajte mi 200 miliona da spaljenu Radio televiziju Srbije popravim. Sve će od vas da traže, i znači, ako to traže od vas jasno je da više od nezavisnosti nema govora, da je u pitanju totalna zavisnost.
Međutim, druga je stvar, gospodine Đeliću, vi ste mlad čovek, uspešan u svojoj karijeri. Jasno je da mi poslanici, mi bi vrlo rado glasali za ukidanje takse na električno brojilo, jer je to marketinški dobar potez za građane Srbije, svi smo jednoglasno to odlučili, ali mi zbog zaposlenih u Radio televiziji Srbije i zbog totalno neprikazanih izvora finansiranja nećemo da glasamo za ovaj vaš zakon, jer propozicije rada Vlade Republike Srbije podrazumevaju da sednete i izračunate da imamo 8.000 zaposlenih, imamo uništenu infrastrukturu od strane NATO agresora, imamo zapaljenu kuću od strane demonstranata, imamo lošu opremu, pokradena je oprema, saberete pare kroz godinu dana, napravite dinamički plan realizacije i pred ove poslanike, svi su pismeni, izađete i kažete jasno - jeste sada privremeno finansiranje ali, planiramo u budžetu i uzgred budi rečeno, bio bi red da je prvi budžet došao na dnevni red, pa tek onda ove šale od zakona na koje Vlada stavlja amandmane više nego sami poslanici, znači i mi poslanici vidimo da je jasno garantovano nešto što je glavna stvar, nacionalna televizija ovog naroda, jer opravdane su sumnje da u velikoj želji za traženjem inostranih partnera ne završimo sa inostranim partnerom tamo gde nam nikako ne treba.
Ova država mora da ima nacionalnu televiziju, pa makar je finansirala aktuelna vlast i držala pod kontrolom, mora da je ima, jer ipak mora postojati minimum nacionalnih interesa koje mora i Vlada da zastupa zajedno sa opozicijom u borbi za očuvanje Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Prema tome, povodom projekta nacionalne televizije opravdano imamo pravo da sumnjamo, jer se direktno ugrožava od oktobra meseca 2000. godine. Šta je sa vojvođanskim delom Radio televizije Srbije? Nema ga, traže potpuno finansiranje, kadrovsku politiku. Šta mi pravimo, tri države, dve države? Nacionalna televizija je aksiom opstanka nacionalnog identiteta građana Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Nacionalna televizija mora da ima izvor sredstava zagarantovan. Ona ga po vašem predlogu zakona nema. Nema ga jer ste rekli da koristi tekuću budžetsku rezervu, niste sračunali na šta sve ta tekuća budžetska rezerva treba da ode i niste sračunali koliko vam treba para da ove zaposlene finansirate. Mi se bojimo sledećeg, pošto se donese odluka u Skupštini da Vlada Republike Srbije finansira, da se onda ne završi sa projektom - znate 8.000 je zaposleno, trebaju nam 2.000, Drugi i Treći kanal da damo nekom Frans internacional, a Prvi kanal neka ostane sa 2.000 zaposlenih i mi izgubismo Drugi i Treći kanal, a videli smo šta medijska kampanja i medijska laž može da učini i satanizacija ovog naroda u pripremi NATO agresije na ovaj prostor.
Molim vas, što se tiče viđenja, danas se događa na prostorima ove države jedna velika sramota. Ono što će tek biti tačke na dnevnom redu, već počinje da se radi. Partijski sudovi, partijske sudije, montirani politički procesi, a danas je u pritvor stavljen generalni direktor ranijeg RTS-a, Milanović, na 30 dana (smeh i aplauz). Stavljen je u pritvor zato što se ubice, koje vaši lideri dočekuju i stiskaju im ruke, a verujem da je rekao da će da ubije, zato što se veruje Havijeru Solani, svima onima koji su ovu zemlju maltretirali da su rekli da će da ubiju. Gde to ima u bilo kom ratu, da ubica koji napada jedan narod najavljuje da će da ubija. Kome su rekli da će na Grdeličkoj klisuri da ubiju 30 ljudi, kome su rekli da će da bace kasetne bombe na Niš? Kome su rekli? Kako vas nije sramota? Zamislite vi pilota, koji sa 1.000 kilometara na sat ide nad Beogradom, samo mikron da je pogrešio ubica...