TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 13.02.2001.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, veoma je malo vremena pet minuta da govorimo o Zakonu o informisanju, čiji predlog je danas pred nama, da se on ukine. Želim da kažem da Zakon o javnom informisanju, koji je Skupština Srbije donela 20. oktobra 1998. godine, meni je lično učinio jednu veliku čast. Naime, dva meseca po donošenju ovog izuzetno demokratskog zakona, koji je na najbolji mogući način uredio oblast i slobodu informisanja u našoj zemlji, takozvana Evropska unija, odnosno Savet ministara Evropske unije, je sačinio listu od 19 nepoželjnih državljana Srbije, kojima je onemogućen pristup u te zemlje. Na tom spisku, mislim pod rednim brojem 14 se našlo i moje ime, sa obrazloženjem da sam uz predsednika SRS-a i njegovog zamenika, tadašnjeg potpredsednika Republičke vlade, generalnog sekretara, koji je tada bio ministar za informacije i kolege Steve Dragišića, koji je i tada bio poslanik i šef poslaničke grupe u ovoj skupštini, učestvovala u zagovaranju i sprovođenja Zakona o informisanju. Zaista, veću čast nisam doživela u svom životu, nego da me takvi zlikovci stave na takvu listu, na tako visoko mesto.
Sada da nešto kažem o samom zakonu, čiji predlog za njegovo ukidanje je danas pred nama. Zakon nije doneo nikakvu represiju, kao što ste vi pokušavali godinama da obmanete našu javnost, već je sprečavao cenzuru, ali je pronađena najbolja mera da se sankcionišu svi oni koji su širili mnoge dezinformacije i laži u našoj zemlji. Za sve to vreme se pokazalo, i danas je jasno iz vaših reakcija, kome je sve smetao ovakav zakon o javnom informisanju. Pre svega, onima koji su po odredbama ovog zakona kažnjavani i platili su te kazne, i hvala Bogu da su ih platili za sve izrečene laži. Mnogi u našoj zemlji i predstavnici opozicije, tadašnje, a sada vlasti, pre svega, mnogi novinari koji su bili u njihovoj funkciji, su Zakon o informisanju koristili da kroz izražene medijske manipulacije, da za sve nas koji se borimo protiv politike Amerike i zapadnih zemalja kažu da smo primitivci, ovakvi ili onakvi, a da prikažu kako je humano da se bombarduje naša zemlja, da se dalji obruč tadašnjih sankcija steže i da nam se stvaraju nemogućnosti da delujemo kao sav normalan svet. Ti, tzv. nezavisni mediji, koji su imali najviše primedbi na ovakav zakon, su po priznanju tadašnjeg američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, samo u 1999. godini, dakle, odmah posle usvajanja i primene ovog zakona, dobili za pomoć i za razvoj tih nezavisnih medija i njihove čuvene Anem mreže 100 miliona dolara. Naravno, nastala je velika pometnja među koordinatorima u toj grupi Anem, među nezavisnim medijima i njihovim uređivačkim kolegijumima, kome je koji deo od tog kolača pripao. Svakodnevno ste kukali i plasirali ste laži kako smo mi nedemokrate, kako je zakon nedemokratski i kako vi niste u mogućnosti bilo šta da kažete. Svako ko se drznuo od nas, da li su to bile konferencije za novinare, da li je to bio bilo kakav javni nastup, da kaže kako ste otvoreno i neprijateljski delovali uz pomoć takvih medija, vi ste nazivali najužasnijim imenima.
Zakon je zabranjivao reemitovanje programa Glas Amerike, Dojče Vele, BBS, SNN, Frans Internacional, Radija Slobodna Evropa zbog specijalnog propagandno-psihološkog rata koji je vođen protiv naše zemlje. Naravno, najveći donatori za sprovođenje takve politike, takvih tzv. nezavisnih medija, su kasnije otkriveni, a to je, pre svega, Američka organizacija za razvoj, Institut za otvoreno društvo, tzv. Soroš fond, na koji ste vi ponosni, naročito na Sonju Liht, britansko Ministarstvo za spoljne poslove, Evropska unija. Ministarstvo za informisanje, na čijem čelu je bio najbolji ministar iz te oblasti u istoriji Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je svojevremeno podnelo zahtev za pokretanje postupka protiv nekih medija, šiptarskih terorističkih medija. Smešna vam je i današnja situacija na jugu Srbije, pa vam je verovatno i smešno to što ću da vas podsetim šta je pisalo u tim terorističkim šiptarskim medijima.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Samo podsećajte kraće, jer isteklo je vreme.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

U jednom od njih je objavljena priča kako šiptarski teroristi ubijaju Srbe, a "njihove glave lete u nebo kao tikve". Mi smo takve gonili, vi ste takve hvalili, borili ste se protiv nas u to vreme. To činite i sada sve izraženijom cenzurom. Danas je u Srbiji, dame i gospodo poslanici, najveći medijski mrak koji je ikada postojao, gori od Titovog režima. Vi imate sedam ili osam dnevnih novina koje apsolutno sve isto pišu. Ne morate da kupite ni jedne druge. Kupite jedne, sve ostalo je preslikano.

Da vam kažem samo još i to da mi nismo koristili u onoj meri Zakon o javnom informisanju, upravo te odredbe vi danas ukidate, ja bih, zaista sa zadovoljstvom, koristila dalje da vaša skupštinska većina neće da ukine upravo te odredbe zakona, pre svega zbog činjenice da su mnogi lokalni mediji, a naročito je to bilo izraženo u vreme kampanje za septembarske izbore...

(Predsednik: Molim vas da završite diskusiju.)

završavam, gospodine predsedniče... obilovale lažima, dezinformacijama, pa je tako postojao osnov za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim organom protiv Radio televizije Kragujevac, zbog toga što je jedna gospođa iz tzv. ženske mreže u ovoj skupštini otvoreno preko tog medija pozivala na rušenje režima u Beogradu, ako treba i u krvi. Hvala.

(Narodni poslanik se javlja za reč.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nemate pravo na repliku, apsolutno. Možete se prijaviti. Ja vas molim za malo reda u sali.
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SRS-a pretpostavljam da će Skupština Srbije usvojiti Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju. Iz prostog razloga, jer DOS ima većinu i može da izglasa šta god poželi. Diskutabilno je, a i za ocenu jedne vremenske distance, pa, ako hoćete i istorije, da li je prethodni Zakon o javnom informisanju bio dobar ili ne. Lično smatram da je taj zakon bio veoma dobar.
Taj zakon je u stvari imao za cilj da se spreči izdajničko delovanje mnogih medija i novinara, koje se manifestovalo u tzv. prozapadnom ili proameričkom orijentisanju. Pisanje i delovanje protiv nacionalnog interesa srpskog naroda, širenja laži i defetizma karakteristike su i obeležje perioda neposredno pred rat, za sve vreme rata, a i danas situacija u informisanju je drastično pogoršana.
Često je laž korišćena kao oružje koje se najlakše lansira, pogađa cilj i nanosi žrtvama pogubne moralne, duhovne, a i fizičke posledice. Ti tzv. nezavisni mediji, pre svega nezavisni od morala, časti, vere i poštenja lansirali su mnoge, a ja danas izdvajam samo jednu notornu i sramotnu laž, kao što je bila da je doktor Šešelj izjavio da će Crnogorci nositi žute trake. Svi građani Srbije znaju da to doktor Vojislav Šešelj nikada nije izrekao, ali je to za te novinare i za njihovu političku opciju u DOS-u osnova za političko delovanje zasnovano na neistini.
Prethodni Zakon o javnom informisanju samo je sankcionisao i ograničavao izdaju i laž, ali je to nekome smetalo. Takvi mediji i takvi novinari, koji zarad svog ličnog komoditeta i koristi, deluju pre svega protiv naroda digli su glas protiv Zakona o javnom informisanju, jer im nikako nije odgovaralo istinito i profesionalno izveštavanje.
Medijska slika pravljena na takav način imala je za cilj da na vlast u Srbiji dovede DOS, a mnogi novinari šireći laži o političkim protivnicima dali su veliki doprinos pobedi DOS-a. Pišući i lansirajući laži mnogi od novinara i medijskih kuća opravdano su došli pod udar Zakona o javnom informisanju i trebalo je da plate kazne za kršenje Zakona. Sada očekuju da im usvajanjem Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju DOS vrati uslugu za evidentnu pomoć u osvajanju vlasti. Ovo je jedini cilj i svrha posla koji danas usvajanjem ovog zakona treba da obave poslanici DOS-a. Moral, čast i poštenje biće potisnuti u stranu. Danas će poslanici DOS-a da se ponašaju po principu - treba izdržati do kraja sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu. Neće vam to teško pasti. Glasaćete protiv jednog dobrog zakona koji je konačno zaveo red u sferi informisanja, a vama je sve što je sa Zapada draže, draže nego interesi i zakoni naše zemlje. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Goran Cvetanović.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, Vi tražite od poslanika koji govori da se drži reda i discipline, a ja tražim od Vas da uvedete red u ovu skupštinu, da nema dobacivanja, da nema smeha i na kraju, Vi ste to dužni i po Poslovniku, zato što ste domaćin ove kuće i molim Vas ako ste sposobni da zavedete red u sali.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Nikoliću, molim Vas da ne ometate svog narodnog poslanika.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Zakasnela istina mnogo je gora od najgore laži, a to se može potvrditi i potvrdilo se nažalost u našem narodu. Setimo se samo kako je BBC izveštavao o Markalama i tada su uvedene sankcije za Jugoslaviju. Račak je bio povod za bombardovanje Jugoslavije. U tom bombardovanju postradalo je 2.500 ljudi, porušeni mostovi itd. Samo zato što je informisanje bilo izuzetno loše.
Vratimo se malo unazad. Godine 1993. za ovom govornicom izrečene su najgore reči za Srpsku radikalnu stranku. To je izgovorio SPS i niko nije bio kažnjen. Tada je došla Vlada nacionalnog jedinstva i uvela red. Onaj koji izgovori laž mora biti kažnjen i sigurno je da je to jedan od boljih zakona. Sada, ovde, u doba kada je DOS-ovska vlast može da kaže ko šta hoće, da uvredi čoveka, da mu nanese moralni bol i da uopšte ne odgovara.
Navešću samo jedan primer voditelja, mladog komuniste, onog Crkvenjakova, sa kojim ironičnim osmehom svega 20 sekundi nedeljno obaveštava šta radi Srpska radikalna stranka. To je jedan primer kako je voditelj neprofesionalan.
Šta se dešava sa lokalnim medijima? Sigurno je jedno, u predizbornoj kampanji JUL je uništavao sve lokalne medije gde je Srpska radikalna stranka imala pristup, gde su njeni članovi mogli da dođu na radio televiziju. Nažalost, danas nema takvih pritisaka, ali ni na jednu radio televizijsku stanicu srpski radikali nemaju pristup. Jednostavno, urednici ne dozvoljavaju da se išta čuje o radikalima. Opet moram pomenuti Televiziju "Santos", gde svi imaju pristupa. Poručio bi za ministra koji vodi računa o javnom informisanju, jedan ruski vojskovođa na kraju svoje karijere napisao je memoare i te memoare završava - "kada lav vodi lavove uspeh je zagarantovan, kada lav vodi magarce uspeh je polovičan, a kada magarac vodi lavove, uspeh je sigurno nezagarantovan". Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega narodni poslanik Milan Marinković.