Dame i gospodo poslanici, verujem da delite moje mišljenje da građani Srbije žele uređenu državu, državu u kojoj će se znati mnogi odnosi bitni za život i rad građana, od stanovišta bezbednosti, pa do rada u privredi.
Kada je bezbednost u pitanju, zasigurno se u specifičnoj poziciji nalaze oni koji se bave u javnom životu ili u oblasti politike, oblasti kulture, jer u takvoj poziciji mogu biti meta raznoraznih kategorija ljudi. Normalno je bilo očekivati da će DOS-ovska Vlada Republike Srbije, koja je orijentisana apsolutno prema stavovima pojedinih zapadnih sila, pre svega Amerike, težiti ka tome da svoja zakonodavna rešenja prilagođava zakonskom sistemu tih država.
Međutim, lakrdija koja je još juče krenula u ovoj skupštini vezana za zakone koje je Vlada Republike Srbije postavila, a brže bolje potom dala onoliko amandmana koliko ti bedni zakončići od dva-tri člana imaju i time pokazala koliko je ozbiljno doživela sve nas ovde, i pare koje se troše da bi mi bili ovde juče i danas, nastavlja se i danas.
Vlada Republike Srbije u ovoj situaciji, sa ovim zakonom, jer je beda reći zakon za ove četiri rečenice, ukidanje dva paragrafa, u suštini je pokazala svoje pravo lice. Pokazala je svoje moralne vrednosti.
Jasno je svakome ko je čitao ovaj zakon da su gospoda iz DOS-a, koja sede u Vladi Republike Srbije, imali crvenu maramu koja se zove Slobodan Milošević kada su pisali Zakon o pravima i dužnostima predsednika Republike Srbije. Predsednik Republike Srbije je birana ličnost.
U ovoj zemlji dva puta je biran Slobodan Milošević, jedanput Milan Milutinović. Birana ličnost, u koju je u tim trenutcima narod uneo svoje poverenje. Ti građani Srbije, kao raniji predsednici, tako se lepo kaže, bivši - to je ružno, raniji predsednici, uživaju poverenje, uživaju pravo i obavezu da mnoge razgovore, mnoge delatnosti koje su bile bitne u tom trenutku za zamlju, drže za sebe. Imaju pravo i obavezu specifičnog života koji se odvija, i hvala Bogu, ako Bog da zdravlja, u penzionerskim danima.
Šta je Vlada Republike Srbije uradila?
Uradila je jedan licemeran potez, izbrisala je član Zakona kojim ministar unutrašnjih poslova ima obavezu održavanja bezbednosti ranijeg predsednika Republike Srbije. Pomislite, ministar unutrašnjih poslova koji neće da brine o građaninu i njegovoj bezbednosti, pa se posebno deklariše da neće da brine o bezbednosti ranijeg predsednika Republike Srbije, koji je dva puta biran na izborima, na narodnom referendumu u Republici Srbiji.
To je sramota. To je pitanje morala svih onih koji su potpisali ovaj predlog. Gospodo, recite onda - dogovorili smo se sa NATO agresorom, treba im pobeda, treba im opravdanje što su razarali ovaj narod i maltretirali, daćemo Miloševiću samo jednog telohranitelja i daćemo mu pravo da iz voznog parka Vlade Republike Srbije uzima jedan od 50 automobila. Možda i ovaj novi što je kupljen za gospodina Đinđića i u kešu plaćen "Audi" od prekjuče, i imaće pravo da uzme jedan auto, ko zna kakav.
Gde je tu bezbednost? Molim vas, jasno i glasno lepo recite - nećemo mi iz Vlade Republike Srbije da garantujemo bezbednost ranijem predsedniku Republike Srbije. Objavite to građanima Srbije i završili ste posao.