Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, želim da se držim striktno Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i mislim da je u interesu svih poslanika, koji su ovde izabrani voljom naroda ispred svojih političkih partija, da koriste svoja skupštinska prava i da govore onako kako je propisao Poslovnik i na način koji precizira Poslovnik.
Želim danas da govorim o Predlogu zakona u pojedinostima i to o članu 2. Zakona koji vi predlažete. U članu 2. Zakona, kojim se predlaže da prestane važeći Zakon o javnom informisanju, kaže se - do stupanja na snagu Zakona...
Gospodine Batiću, ponašajte se primereno. Vi ste ministar u Vladi Republike Srbije. Niste poslanik. Niste bili tu kada Vam je gospodin Toma Nikolić govorivši o Vašim ranijim nastupima i rekao da se konačno stavite u ulogu ministra. Molim Vas, juče mi je to smetalo, a i danas mi smeta, da sve vreme dobacujete iz klupe.
Koristim svoje ... (komentar ministra Batića se ne čuje).
... Do stupanja na snagu Zakona, kojim će se urediti način ostvarivanja slobode i prava u oblasti javnog informisanja, član 2, utvrđenih Ustavom Republike Srbije, primenjivaće se odredbe Zakona iz člana 1. ovog zakona kojima su ta pitanja uređena.
Zapravo, a što juče nisam mogla da kažem, a sada govorim o Zakonu u pojedinostima jer juče nije bilo vremena, svega pet minuta, ovaj zakon zadržava samo one odredbe koje se odnose na upis i registraciju, prestanak javnih glasila kod za to nadležnog ministarstva.
Zbog toga smatram da je ovaj zakon trebao da sadrži i odredbu, jer je ovo prelazni zakon, pošto očekujemo da novi donesete, kojim će da se sankcionišu svi oni koji su bili po prethodnom zakonu sankcionisani zbog toga što nisu poštovali nepovredivost ljudskog dostojanstva i pravo na privatni život čoveka. Da se ne mogu objavljivati članci, informacije ili podaci u kojima se vređa čast i ugled lica, ili iznose neistine o njegovom životu.
Mi ćemo se opet, dame i gospodo poslanici, naći u situaciji dok taj fantomski novi zakon i ta oblast ne bude uređena da moramo i možemo samo da se pozivamo na Krivični zakon koji je, taj krivični postupak uopšte, pod patronatom Ministarstva pravde. Vidimo kakav nam je ministar, već sutra ćemo videti pod kakvim sudovima i kakvim predsednicima sudova ćemo mi moći da ostvarimo ta svoja prava.
Da li je normalno da bilo koji narodni poslanik u ovoj skupštini ne može svoju čast i svoje dostojanstvo zakonom, kojim treba da se uredi ova oblast, da brani, kao što je to bio slučaj sa prethodnim zakonom, ako se objavljuju takve neistine i laži kojih je puna i današnja dnevna štampa, a tiče se toka jučerašnje sednice.
Zakon je predviđao, što se briše članom 2. ovog sada zakona, opet govorim o pojedinostima, da taj neko ko objavi bilo kakvu informaciju mora u roku od 24 sata to da dokaže. Mene je zaista čudilo i onda, a čudi me i sada kako se neko usuđuje, mi koji smo poslanici ne možemo za govornicom da govorimo laži, da obmanjujemo javnost, ni sebe ovde, a u Zakonu je striktno stajalo da taj neko za 24 sata mora to da dokaže, a čudim se i tim novinarima i vama svima koji to podržavate, da neko može da objavi gnusne laži o tome da je dr Vojislav Šešelj rekao kako će Crnogorci da nose žute trake, kako je neko zaklao nečiju ženu ili takve gnusne laži, a da za to ne odgovara.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste jučerašnjim glasanjem da se ovakav zakon ukine napravili veliku grešku, jer je on baš na najbolji način štitio prava, čast i dostojanstvo i nas svih prisutnih i svih građana Srbije. Hvala.
