Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo već prilično dugo gospoda i dame iz SRS i SPS-a pokušavaju .... da ovo predstave kao usvajanje jedne nezakonite odluke. Naravno, to jeste njihovo pravo, ukoliko se koriste dokumentcijom koja nije prihvatljiva i argumentima, a to se sastoji u tome da se van konteksta citiraju i tumače pojedine odredbe zakona. Ne verujem da su uspeli da ubede ovde bilo koga, ne verujem da su uspeli da ubede javnost. Uspeli su da nas ubede u to da je reč o jednom prilično konfuznom tekstu... (Tomislav Nikolić, sa mesta: Šta je tema, radikali?)
Ne, gospodine Nikoliću, govorim o temi, o čemu ste vi govorili? Uspeli ste da nas ubedite u to da je reč o jednom konfuznom tekstu, što naravno nije iznenađujuće... Mi hoćemo da vas uverimo da većina u ovoj skupštini neće to da radi. Prema tome, govorim o tome da ova odluka nije ni slučajno nezakonita. Gospodine Nikoliću, kada me već prozivate, problem je u tome što vi tvrdite da je razrešenje predsednika suda, da bi bilo zakonito, moguće jedino pod uslovom da se izjasni opšta sednica Vrhovnog suda. Sasvim je jasno i očigledno da to nije tačno. Razlozi za razrešenje sudija, naglašavam sudija, utvrđeni su u ovom zakonu u članu 46., tačkama od 1 do 4., a razlozi za razrešenje predsednika suda su utvrđeni u sasvim drugoj glavi, u sasvim drugom članu. I sada, naravno, pozivajući se na to da se odredbe ovog zakona koje se tiču sudija, tiču i predsednika, vi pokušavate da napravite konstrukciju, ali to nije tačno, jer se odnose onda kada se predsednik razrešava i sudijske funkcije. Ovde to nije slučaj, ovde se neće ponoviti priča da se nekome uzima hleb, kao što je učinjeno u skoroj istoriji, kada je grupa sudija razrešena iz razloga koji nemaju nikakve veze sa nestručnošću, ni kvalitetom rada itd., već je razrešena i ne samo to, nego lišena hleba, zato što je pripadala svom cefovskom udruženju.
Zapravo, pravi razlog je bio to što su mislili svojom glavom. Ali, uveravam Vas gospodine Nikoliću i verujem da ste svi vi koji ste govorili iskreno mislili to što govorite, da ste se i u to vreme zalagali za stav Vrhovnog suda, da, da, komentarišem vašu argumentaciju. Međutim, u sasvim drugom poglavlju zakona i sasvim drugom članu predviđeni su razlozi za razrešenje predsednika.
Sada je centralno pitanje, šta zapravo radi Vrhovni sud. Kao i svaki drugi državni organ, Vrhovni sud može da radi samo ono što je Ustavom, zakonom ili eventualno podzakonskim aktom stavljeno u njegovu nadležnost. Pročitajte odredbu zakona u kome se utvrđuje šta radi opšta sednica Vrhovnog suda i doći ćete do jasnog zaključka. Ona u stvari samo utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudijske funkcije sudije, odnosno sudija. A, ne i razloge za razrešenje od predsedničkih funkcija.
Prema tome, mislim da je vreme da prestanemo sa sejanjem konfuzije i pokušajima predstavljanja da je reč o jednom nezakonitom predlogu pod znacima navoda. Dakle, ovaj predlog je sasvim u skladu sa zakonom i pri tome naglašavam - ni slučajno ne dovodi u pitanje sudijsku funkciju ljudi koji će biti razrešeni od svoje predsedničke funkcije.
Što se tiče, da još i to usput odgovorim i da završim, opservacije moje koleginice Gordane Pop-Lazić o tome šta piše u programu DOS-a, nemojte, ni tu ... sasvim sigurno ćemo graditi jedan mehanizam izbora nosilaca pravosudnih funkcija koji će mnogo manje zavisiti od nosilaca izvršne i uopšte uzev političke vlasti, ali ćemo zato graditi ono što smo obećali. Naravno, kada za to dođe vreme. Zato nam treba zakon, a sada poštujemo onaj zakon koji ste vi doneli. (Komentar iz sale se ne čuje.) Evo, mogu da vam pročitam kolega. Ponovo čitam šta je nadležnost opšte sednice, pročitajte i vi.