Poštovane kolege  narodni poslanici, jučerašnji dan, pomalo i mučan, obeležio je na jedan prijatan i dobar način govor Božidara Đelića, ministra finansija, koga upoređujem i nazivam ga našim novim doktorom Lazom Pačuom.
Dakle, na argumentovani način uverio je, ne samo ovu Narodnu skupštinu, nego i javnost, a jutros sam sreo veliki broj ljudi koji su to potvrdili, uverio je ovu javnost da imamo čoveka koji ume da vodi ove finansije i koji će ovu našu razlupanu lađu, a zna se ko je nju doveo u ovakvo stanje, da izvede, ne ove godine odmah, ne za tri meseca, kako bi neko želeo, da je dovede u jedno stanje da možemo da funkcionišemo kao normalna žava.
Juče se primetilo da je Božidar Đelić zaslužio i čuo veoma dug, iskren, srdačan aplauz i podršku . Nisu aplaudirali poslanici opozicije. Opozicija je stalno prigovarala, izražavala sumnju i ponašala se u duhu onoga čoveka koji kaže: "Daj Bože da komšiji crkne krava". Opozicija želi da ovaj budžet ne uspe, opozicija se ponaša na jedan primitivan način, da oponira sve, pa makoliko to bilo pametno, prihvatljivo i dobro.
Ovde imam zapisnik sa Treće redovne sednice Narodne skupštine, 7. decembra 1999. godine, pretres o budžetu za 2000. godinu završen je za 10 sati, a mi evo tri dana još raspravljamo u načelu. U zapisniku, u stenografskim beleškama, nema uopšte tragova da su neki poslanici, koji to ovde čine, svaki čas reklamirali povredu Poslovnika. Ne, sve je to išlo kao po loju, jer su oni bili poslušnici ovoga režima, čije mi sada prilike i nasleđe moramo da saniramo.
Zašto se opozicija tako ponaša, na takav način - oni žele da ova vlast, koju je izabrala Demokratska opozicija Srbije na izborima, ne uspe, i da se pokaže da su oni jedino pozvani i kvalifikovani da vode ovu zemlju. Sačuvaj Bože i njihovoga vođstva, taj san neće se ostvariti, jer narod ima u svesti teško i bolno sećanje na to - šta su za ovih 10 godina trpeli i doživeli. Ukradeno je svakom građaninu, i onima koji su sahranjeni tamo 1999. godine, decembra, za vreme ljute zime, 10 najlepših godina.
Gospoda iz opozicije je izabrala pogrešan trenutak da bude opozicija. Zašto nisu bili opozicija onda kada je bilo očigledno da ova zemlja srlja u propast, zašto tada nisu rekli, gospodin sa vrha SPS-a, da se tako ne brane nacionalni interesi Srbije. Nijedan nacionalni interes Srbije nije odbranjen. Naprotiv, svi su dovedeni u pitanje, svi su upropašćeni.
Gospodo narodni poslanici iz opozicije, mislim da je trenutak da se setimo da smo mi ovde zbog narodnog dobra. Ovaj narod, koji je možda glasao za ovoga i za onoga, zainteresovan je da se srede prilike, pre svega privredne prilike, a onda posle toga i socijalne prilike. Pa onda, dajte da se o tome razgovara i da se dogovaramo o tome, a ne da, recimo, tražimo neku "dlaku u jajetu" i da osporavamo ono što se ne može osporiti i da ovde gubimo dragoceno vreme. Imamo mi i druga, neću da kažem i pametnija posla, ali ovo kako se do sada radilo zaista nema smisla.
Bilo bi dobro da u nastavku ove sednice pokažemo malo više smisla i da se setimo da smo mi ovde zbog narodnih interesa i poslova, a ne zbog neke naše propale, unapred propale političke ambicije, da se vratimo i da pokažemo da je narod pogrešno glasao. Ne, narod je 23. decembra glasao ispravno, jer je stavio tačku na jednu vladavinu, koja je dovela do poraza.
Nisam pokazao, ovo je statistički godišnjak, koji štampa državna statistika. Državna statistika, naravno, mora često da frizira i ulepšava neke podatke. Ovo je, gospodo poslanici narodne opozicije, teška optužnica za one koji su 10 godina bili na vlasti, koji su vodili ovu zemlju, jer svi pokazatelji, iz industrije, poljoprivrede naročito, pokazuju gde smo se mi srozali, gde smo došli. Neko je za to odgovoran. Nisu to sankcije samo, i NATO, kao što mnogi pokušavaju da objasne. Kriv je onaj što je vodio ovaj brod i oni koji su mu u tome pomagali. Hvala.
(Poslanik Branislav Ivković traži repliku.)

Pa, nemate pravo na repliku.

Molim vas,  rečeno je ovde za govornicom - primitivna opozicija.

Gospodine Ivkoviću, nisam vam dao reč po replici, molim vas, bilo je reči o opoziciji, o vlasti, to nisu razlozi za repliku.

Onda koristim svojih pet minuta, koji su mi preostali.

Imate pravo na treće javljanje, to da.

Poštovani gospodine predsedavajući, zaista moje lično veliko poštovanje, ali ste ponovo prekršili Poslovnik, član 98, dopustili ste gospodinu Zahariju Trnavčeviću da govori kompletno, svih pet minuta, mimo dnevnog reda i da ovde, za ovom govornicom, drži politički govor.
Drugo, gospodine Zaharije Trnavčeviću, vi znate da vas izuzetno poštujem i znate zbog čega su koreni našeg međusobnog poštovanja. Nije lepo što ste sebi u tim godinama dopustili da generalizujete sve ovde u ovoj sali i da nazovete da su primitivni opozicionari ljudi koji, poštujući građane Srbije, pokušavaju da brzopleto, dobrim delom nestručno pripremljen materijal poprave, da bi građani Srbije od tog materijala imali koristi.
Ako sada mnogo duže diskutujemo, diskutujemo zbog toga što je ova Vlada Republike Srbije pripremila materijal na koji sama stavlja neuobičajeno veliki broj amandmana. Ako već imate kod sebe stenograme, pogledajte koliko su puta ranije Vlade stavljale amandmane na sopstvene predloge - to je ranije bila velika sramota doći u poziciju da sam stavljaš na svoj predlog amandman, nego si dopuštao da poslanici to rade.
Dalje, ovde su u sali oni koji su prizivali bombardovanje i koji su pozivali na građansku neposlušnost, i mnoge dubioze, komunalnih preduzeća, javnih preduzeća, su upravo vezane za činjenicu da su dubioze stvarane. Istina je što ste rekli da je gospodin Đelić jedan izuzetan mlad čovek, on je konačno povukao jedan potez koji smo mi pozdravili, pozvao nas je na razgovor. Mi smo bili na razgovoru tri i po sata, i ja ovde javno visoko ocenjujem taj njegov gest. Jedino što želim da mu kažem, pošto nije bio u ovoj zemlji, da je to nešto što je i ranije bilo prisutno.
Gospodine Đeliću, mi ne samo što smo pozivali, nego smo za određena zakonska rešenja išli u sve gradove Srbije da čujemo mišljenja. Vama će sada biti zakon o malim i srednjim preduzećima, za koji su sve regionalne privredne komore dale svoje mišljenje, a ovaj ovde govornik je bio u svim tim regionalnim privrednim komorama.
Jasno je i razumljivo zašto, braneći budžet, predstavnici DOS-ovske većine u ovoj skupštini, a i predstavnici Vlade, radije govore o budžetu 2000. godine, nego o svom sopstvenom predlogu, jer, ako govore o svom sopstvenom predlogu, onda će govoriti o 30 i više milijardi dinara zahvatanja u odnosu na prošlu godinu. Jasno je zašto govore o budžetu 2000. godine i jasno je zašto kažu da nisu plaćeni, i nisu plaćeni dečji dodaci, penzije, različita socijalna davanja, u iznosu od 20 milijardi dinara. Istina je, gospodine Đeliću, ali je istina da je u onom delu budžeta, koji gospodin Šabić naziva vanbudžetskim, predviđeno 20 milijardi dinara za obnovu ove zemlje, i svih 20 milijardi dinara, koje su predviđene, zakonski su predviđene, zakonski su potrošene i zemlja je obnovljena.
E, zato je odgovor - zašto nisu plaćena socijalna davanja, dečji dodaci i penzije, jer je 20 milijardi dinara, umesto da ode u tu svrhu, moralo da ode u katastrofu, koju je NATO napravio, a napravio je da bi bila socijalna katastrofa i da bi vi na kraju bili na vlasti. O tome se radi i tu je istina.
Što se tiče dubioza, dubioza više nije 21 milijarda, draga gospodo. Sa prihvatanjem amandmanima Vlade, ove iste vlade koja je stavila na svoje rođene predloge amandmane, dubioza je već sada 28 milijardi. To vam je, draga gospodo, 400 miliona dolara. Kako ćete ih namaći? Ako prodate Slobodana Miloševića, sredili ste 100 miliona dolara. Imate samo jednog, nemate četvoricu.
A kada govorimo o privredi, kada govorimo o porezu na promet, draga moja gospodo, koliko god vi zahvatali Zakonom o porezu na promet, iz suve drenovine iscediti nećete, od zahvatanja kroz porez na promet na dečje cipele, školski pribor, lovačke puške, vikendice na vodi, šta ste sve smislili, trostruko Šešeljevo izdvajanje za mobilne telefone, ništa vi nećete moći dobiti, ništa bez podizanja privredne proizvodnje.
Ništa nećete dobiti bez podizanja poljoprivrede. Nažalost, u ovom budžetu o privredi nema ni reči. O privredi ima toliko reči, koliko i u Fondu za razvoj Srbije, a to je 0,5 milijardi.

Vreme.

To je sramota. Za razvoj Srbije predvideti 0,5 milijardi, a istovremeno predvideti 19,1 milijardu dinara na fondove, za Ministarstvo finansija 5,1 milijardu, za Ministarstvo saobraćaja 7 milijardi dinara, za Ministarstvo energetike četiri milijarde, to znači da na jednoj jedinoj poziciji u rubrikama velikih ministarstava predvideti ministrima da samostalno odlučuju o 19,1 milijardi, za raznorazne fondove, za koje nije definisana namena, nisu definisani kriterijumi raspodele, i nisu kroz zakon formirani. Istovremeno, samo 0,5 milijardi staviti u Fond za razvoj Srbije. Prebacite vi, draga gospodo, tih 19,1 milijardu dinara u Fond za razvoj Srbije, čiji je predsednik Upravnog odbora predsednik Vlade Republike Srbije, a koji je formiran po zakonu i po kome se zna kako se radi i sa tih 20 milijardi uđite u privredu, podržite ovu privredu, pa nećete morati da zahvatate od građana Srbije ovoliko kroz porez, odnosno kroz zakon o porezu na promet. Međutim, imam pravo da sumnjam jer pripadam opoziciji da se možda ovo i namerno radi, jer istovremeno je ukinut Zakon o svojinskoj transformaciji.

Ja vas molim da privodite kraju.