Ukazujem na povredu Poslovnika, član 93. stav 3. Ja bih vas zamolio za jedno kratko obrazloženje, radi se o tome da predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.
Zamolio boj vas da posle mog obrazloženja, predložite Narodnoj skupštini da zaključi da prekine današnji rad.
Naime, ovo je prvi zakon koji donosimo u ovom sazivu i prvi zakon koji podleže oceni ustavnosti. Trebalo bi da danom stupanja na snagu ovog zakona, svaki građanin po članu 22. stav 2. Ustava Republike Srbije, ima, zato što mu je zajamčeno, pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu. Mi smo obavešteni od ministra pravde da mi nemamo Ustavni sud. Ustavni sud Srbije ima 9 članova, odlučuje većinom od 9, što znači da odlučuje sa 5 sudija i mora da ima 9 članova.
Ukoliko mi danas izglasamo ovaj zakon, građani Srbije koji su poreski obveznici, na koje se ovaj zakon odnosi, nemaju zaštitu i ne mogu nijedno svoje pravo da zaštite zato što nema onoga ko bi trebalo da ih zaštiti.
Istina je da predsednik Republike predlaže kandidate za članove i predsednika Ustavnog suda. Ali je istina i to da ih mi biramo i razrešavamo, i da mi kontrolišemo, i sve je to regulisano Ustavom, rad Ustavnog suda. Kao što kontrolišemo rad Vlade, drugih organa i drugih funkcionera koji su izabrani.
Gospodine predsedniče, vi organizujete rad sednice Narodne skupštine, pripremate nas da donosimo zakone, a niste pripremili građane Srbije da ostvaruju svoja ustavno zajamčena prava.
Pitam vas, da li ste pisali predsedniku Republike Srbije, zahtevali od njega da vam predloži kandidate za sudije Ustavnog suda i za predsednika Ustavnog suda i da li vam je on odgovorio. Ako nije odgovorio, postavlja se pitanje odgovornosti predsednika Republike.
Spreman sam da glasam ovde da se njemu izglasa nepoverenje i da idemo na referendum, da odlučimo da li on vrši svoje funkcije u skladu sa Ustavom. Ako mu niste pisali, gospodine predsendiče, onda mi nismo spremni da radimo.