Hvala. Izvolite, narodni poslanik Stevan Kesejić kao podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 28. na istovetni član na koji ste čuli prethodne poslanike. Međutim, ja ću da iznesem neke nove elemente. Naime, Vlada Repulbike Srbije, DOS-ovski lideri u predizbornoj kampanji obećavali su seljacima i poljoprivredi mnogo bolju i bržu  revitalizaciju i sela i poljoprivrede.

Upravo na tim porukama građani, a pre svega radnici u poljoprivredi, opredelili su se za promenu vlasti očekujući da će im napokon eto sada nova DOS-ovska vlast omogućiti da žive od svojih prihoda sa poljoprivrede.

Međutim, kako god se više DOS-ovska vlast učvršćivala, za ovih nekoliko meseci, pet ili šest meseci, seljaku se više i više stezala omča oko vrata. Posebno što smeta jeste što se seljak stavlja ne samo u neravnopravan položaj nego se, pored prevara i laži koje je preživeo i doživeo od DOS-ovske nove vlasti, sada pokušava i potkrasti. Želi se potkrasti na taj način što će biti u neravnopravnom položaju sa ostalim radnicima u drugim privrednim granama.

Ovo posebno smeta zbog toga što u poljoprivredi postoje posebni uslovi rada koji su sezonskog karaktera, pa su i prihodi samim tim sezonskog karaktera. Takođe postoji veliki rizik u poljoprivrednoj proivodnji, u šumarstvu, što ni u kom slučaju nije adekvatna nagrada od Vlade Republike Srbije, predlažući još neravnopravniji položaj sa povećanjem stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva.

Takođe, ovde je veoma važno da se kaže da seljak repromaterijal, đubrivo, gorivo, rezervne delove, uglavnom obezbeđuje sam. Jako malo od toga je učinila Vlada i pored silnih obećanja. Od onih četiri miliona dolara od Japana, ministar poljoprivrede nije ovde, da nam kaže da li je te pare neko pokrao, da li je neko izmanipulisao sa tim parama, pa su otišle u neke druge namene.

Sve je ovde važno da znamo kada donosimo zakon, kada usvajamo porez na dohodak građana, posebno kada oporezujemo građane koji na svojoj grbači nose državu. Zbog toga seljaku sigurno neće biti svejedno ukoliko danas DOS-ovska većina usvoji zakon o porezu na dohodak građana, kako je to predložila Vlada, da bude u neravnopravnom položaju, da im se zakida 6% više od ostalih građana koji rade u ostalim privrednim granama i zbog toga smatram da, evo imate priliku da pokažete vašu brigu koju ste poručivali građanima, koji su radili u ovoj grani privrede, a isto tako imate priliku i da pokažete i ono drugo lice ukoliko ne prihvatite ovaj amandman.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da isuviše često ulazimo u polemiku koja sa jedne strane ima za cilj predstavljanje ove vlade Vladom koja ne vodi računa o poljoprivredi, a sa druge strane za cilj ima od strane predstavnika DOS-a predstavljanje Vlade koja po prvi put počinje da vodi sistemski računa o poljoprivredi.
Već smo tokom poslednjeg zasedanja imali priliku da čujemo argumentaciju predstavnika bivše vlasti na postavljeno pitanje - zbog čega oni nisu skinuli porez na promet đubriva, ili na promet poljoprivredne mehanizacije, na promet semena i sadnog materijala ili zbog čega nisu skinuli porez na promet sa stočne hrane.
Zbog čega seljacima nisu uspeli za šest meseci da ponude penziju?
Što se tiče člana 28. morate napraviti razliku između poreza na prihod i poreza na platu to jest dohodak. Sve samostalne delatnosti su izjednačene i sa te strane u istom statusu su i poljoprivredni proizvođači. Nema nikakve diskriminacije. Uostalom, mi nismo menjali ovu stopu. Ona je jednaka stopi koju su propisale prethodne vlasti a ono što mi pokušavamo jeste da uvedemo red, kako ne bi bilo onih karakterističnih prelivanja i zlonamernih interpretacija zakona.
Dakle, samo vas molim da se koristite činjenicama i da na ovakav način ne pokušavate da iskrivite ponovo onu vrstu agrarne politike koju ova vlada vodi.
Što se tiče pitanja poverenja ministru poljoprivrede, ono se postavlja na način na koji su to učinili, recimo, poslanici SRS u pisanoj formi i sa zahtevom da se stavi ta tačka dnevnog reda na sednicu nekog od narednih zasedanja i mi ćemo sa zadovoljstvom razgovarati o efektima poljoprivredne politike gospodina Veselinova i same Vlade.

Izvolite, ima reč ministar Božidar Đelić.

Hteo bih samo da napomenem da ako pogledamo stope koje su ovde predložene, one su ujednačene. Znači, to je princip pravičnosti i neutralnosti poreske politike koja je ovde predložena, koji je doduše i bio u prethodnom zakonu, odnosno prethodnim verzijama ovog zakona.
Kao što smo videli to je već u prvoj primeni ovog poreza na promet pravi put. Bilo bi veoma loše u ovom momentu, kada idemo u mnogo jednostavniji sistem, poreski sistem, a to od nas očekuje cela privreda, poljoprivreda, građani, sada unositi neke komplikacije i neke različite stope u ovome što je dan danas dobro primljeno.
Mogu reći da smo imali dosta kontakata i sa predstavnicima poljoprivrede i sa poljoprivrednicima, i ovo nije jedan od njihovih glavnih problema danas. Jer, kada pogledate šta je osnovica za taj porez, to je katastarski prihod, koji već pet godina nije revalorizovan. Mi ga nismo revalorizovali ni ove godine. Kada pogledate koji su to iznosi, videćete da je to u stvari jedan marginalni teret na našu poljoprivredu, sigurno mnogo manji nego njegov udeo u ekonomskom životu, tako da to nije veliki problem danas i bilo bi veoma loše, čak bih rekao i pogubno, da sada idemo da gušimo ovaj naš poreski sistem, koji najzad stavljamo u red time što pokušavamo, rekao bih na neki demagoški način, da rešavamo problem koji, eto, danas nije najveći problem poljoprivrede.
Ako pričamo o poljoprivredi, mogu vam reći o prvim reakcijama sa terena, naravno, nije dovoljno novca nigde, pa ni u poljoprivredi, ali agrarni budžet koji je ipak obezbedio 5,1 milijardi dinara, koji je realno veći nego što je bio prošle godine, i ako pogledamo šta se desilo u porezu na promet, u skladu sa šestom direktivom EU, vidimo da su tu, ne samo veštačko đubrivo i obezbeđenje biljaka, koje je pre bilo oporezovano sa 9%, a sada je oslobođeno, nego tu imamo isto tako i hranu za stoku.
Danas imamo veoma dobru bazu, ne samo da poljoprivreda ponovo krene, nego da najzad i počnemo da obnavljamo naš stočni fond.
Da zaključim, za poljoprivredu u ovom budžetu i ovom poreskom paketu je dosta urađeno, nedovoljno sigurno, kao u bilo kojem segmentu našeg društva, ali prve reakcije kojih ima su pozitivne.
Što se tiče ovog poreza, mislim da ne bi bilo primereno u ovom momentu menjati nešto gde nema velikog problema. Nije bilo nikakvih negativnih reakcija, niti velikih zahteva traženja za to.

Reč ima gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da nije vršena revalorizacija katastarskih prihoda od poljoprivrede u proteklih pet godina, i to je bio jedan od načina da se bar delimično pomogne seljacima u prethodnom veoma teškom periodu.
Ovo što je govorio gospodin Jovanović, jednostavno nije tačno, jer SRS se neprekidno zalagala za ukidanje i poreza i carina za veštačko đubrivo, i za ukidanje obaveznog penzijskog osiguranja za poljoprivrednike. Kad je donošen taj zakon, to je negde bilo 1991/1992. godine, Tomislav Panajotović je tada bio u skupštini, bio je i Lune Mihailović, mi smo glasali protiv. Tu je država ušla u jedno "slepo crevo" i udarila namet seljacima, a nije u stanju da udovolji obavezama koje iz toga proizilaze.
Međutim, ovde je reč samo o porezu i poreskoj stopi. Kad se oporezuje prihod od poljoprivrede sa 20%, nema nikakvog objašnjenja - zašto je to za 6% više, u odnosu na dohodak građana. Ne znam zašto ste vi ovde uopšte ušli u terminološko razlikovanje dohotka i prihoda? Ono što može biti prihod od poljoprivrede, a što nije klasična zarada, ili dohodak, to može biti onda kada seljak svoju zemlju daje u rentu, ili svoju šumu, ili neka druga svoja sredstva za proizvodnju.
Ali, vi znate da je i renta veoma niska i da seljaci, koji svoju zemlju, svoju šumu, ili drugo što spada u poljoprivredno gazdinstvo, to nekada može biti i jezero, može biti ribnjak, bilo šta drugo, od te rente jedva sastavlja kraj s krajem. To nije nešto na čemu čovek može enormno da se obogati.
I ovo što je pomenuo gospodin Mamula, to mu je bilo dobro zapažanje, mada nismo stigli do tog člana zakona, član 38, kad je reč o porezima na samostalne delatnosti, gde je takođe predviđena stopa od 20%, nema nikakvog razloga da ne prihvatite stopu od 14%, jedinstvenu za sve.
Ministar kaže da nije vršena revalorizacija, ali mi znamo njega i znamo ovu vladu, znamo da on odmah posle izglasavanja ovog zakona, može sve seljake da zaskoči revalorizacijom. Gde je garancija da neće doći? Garancija je u vašoj dobroj volji. Ne bi smelo ništa da se zasniva na dobroj volji.
Ovde je gospodin Mamula pomenuo i pitanje neustavnosti jedne od odredaba. Neustavna bi bila i jedna i druga, i ona koja tretira samostalne delatnosti, i ona koja tretira poljoprivredu, jer ljudi koji se bave različitim zanimanjima, nisu u identičnom položaju pred državom, pred zakonima, ali je problem u tome što mi sada nemamo Ustavni sud. Kako sve ove zakone sada osporavati? Jedna važna institucija sistema ne funkcioniše, predsednik Republike ne obavlja svoju dužnost, ne predlaže sudije.
Pa, ja predlažem da ova Narodna skupština saopšti javnosti da predsednik Republike nije u stanju da obavlja svoje dužnosti, pa da tu funkciju preuzme gospodin Maršićanin, u skladu sa Ustavom, i predloži nam na sledećoj sednici nove sudije Ustavnog suda. Predsednik Republike se može i privremeno i trajno proglasiti onemogućenim, ili nesposobnim. Ne ulazim u to, proglasite ga privremeno, proglasite ga trajno, ali ako on neće da predloži sudije Ustavnog suda, to mora neko drugi. Ako neće, znači ne može, nije on valjda da tera inat Narodnoj skupštini, narodu i državi. To se ne očekuje od predsednika. Vezano je za ovu temu, vi koji ništa ne znate, bolje da mi ne upadate u reč.
Prema tome, da bi svi ovi zakoni bili regularni, mora postojati mogućnost njihovog osporavanja pred Ustavnim sudom. To bi pravnici trebalo da razumeju. Ako predsednik nije u stanju da predloži, privremeno ili trajno je sprečen, predsednik Parlamenta treba da preuzme tu funkciju, za određeno vreme, koje je Ustav propisao, i da sam predloži sudije Ustavnog suda ovom parlamentu.

Ima reč gospodin Dragan Maršićanin (pravo na repliku).

Pošto je više puta pominjano ovo pitanje nepostojanja Ustavnog suda, nepostojanje predloga   od strane predsednika Republike, samo da vas obavestim, i da onda ovu govornicu više za to ne koristimo, da su konsultacije u toku, da je postupak pokrenut i da će se pred ovom skupštinom naći predlog za sastav Ustavnog suda Republike Srbije.