Podneo sam amandman na član 3. -  da se on briše. Obrazloženje - pomoć za opremu novorođenčeta takođe pripada za pravo troje dece u porodici, a u opštinama sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništva i za četvrto dete. Pomoć za opremu novorođenčeta isplaćuje se jednokratno i iznosi jednu prosečnu neto zaradu po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjim objavljenim podacima.
Tim iznosom nije moguće obezbediti potrebnu opremu novorođenčeta i on zavisi od visine budžeta. Ako Čović može da troši 500 miliona, kao Mirko i Slavko, neophodna im je ta njihova pomoć. Onaj ko je potpisao ovaj predlog zakona takođe daje doprinos nestanku srpskog naroda.
Ovaj zakon takođe deluje destimulativno na proces rađanja. Podržavam sve majke i žene, jer svojim rađanjem one svoj dug prema ovoj zemlji hrabro odužuju. Ona narodna: "Čije ovce toga i livada".

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Nikolić.

Kako ćemo vas ubeđivati kada dođu na red pravni, ekonomski, politički zakoni, ako u nečemu u čemu se, kao ili tobož, svi slažemo, ne možemo da vas ubedimo amandmanima, koji očigledno predstavljaju poboljšanje u odnosu na tekst Predloga izmena i dopuna Zakona.
Kada bi neko od vas izašao za ovu govornicu, govorio o beloj kugi i nema u ovoj skupštinskoj sali nijednog poslanika koji će reći - ima nas u Srbiji taman toliko koliko treba, ili će reći - u svakoj porodici ima taman toliko dece koliko treba da ima jedna normalna porodica. Nije tačno.
I poslanici pre mene bili su u pravu kada su govorili da je 45. godina predstavljala prekretnicu u razmišljanjima o tome koliko jedna normalna porodica treba da ima dece. Da svakog od vas ovde zapitam koliko je imao stričeva, tetaka, ujaka, rekli biste - četiri strica, dve-tri tetke, dvojicu-trojicu ujaka, garantujem, bar je tako bilo među mojim Nikolićima, iako su živeli na 920 metara nadmorske visine.
Petoricu sinova je imao moj deda Milutin po ocu, pet ćerki i sina je imao moj deda Milutin po majci, a evo mi svi njihovi naslednici imamo po dva sina i samo jedan od nas ima sina i ćerku. To nam je donela industrijalizacija, da ne kažem komunizam.
Naravno, u ovoj sali ima Srba koji imaju i više dece, ali je njima promena religije dovela do toga, i dobro mi dobacuju, podsetiše me, oni imaju neka druga shvatanja o životu.
Preti nam bela kuga. Dvoje dece u porodici, koliko je prosek sada, očigledno je da nije dovoljno da zadržimo i državu i da budemo narod, da budemo suvereni, da budemo ponosni i jaki, da ne može niko da nas porobi. To je valjda sad sasvim jasno.
Pa, zašto onda zadržati rešenje koje nije bilo dobro?
Ako nas gospođa ministar ubedi da je ovo rešenje koje ona predlaže istovetno kao ono što je važilo do danas ili do sutra, zašto ga ne promenite na bolje, kada, evo, imate mogućnosti. Ako je sasvim jasno da će pomoć za opremu novorođenčeta biti veća ako usvojite amandman. Pa, zašto ne usvojite taj amandman da bismo imali više novorođenčadi. Pa iako ne bude više, da bar ona deca koja se rode dobiju više nego do sada. To ne razumem, ne shvatam. Možda nisam dovoljno obrazovan. Ali, zašto se nova vlast ne bi samo malo potrudila. Samo malo.
Imate tih para. Stižu vam sa svih strana. Samo je malo potrebno da vas sutra hvale sve novine i da kažu, pojavila se jedna gospođa koja je ministar, koja brine o deci i koja je rekla - jeste, hoćemo da novorođena deca dobijaju više nego do sada.
Zašto je onda promenjena vlast ako se i u ovom zakonu ne menja ništa izuzev sistema obračuna? Zato predlažem da usvojite ovaj amandman. To neće odneti ni milion dinara godišnje više nego što ste vi ovim zakonom planirali, a neće se ni dotaći ni najmanjeg dela cifre koja je budžetom za ova davanja predviđena, a zaista me čudi i zaista sam sumnjičav prema tome u šta će biti ta sredstva potrošena.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 121, uzdržana dva, nije glasalo osam, od ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. broj: "30%" zamenjuje se brojem: "80%". Predloženi procenat je izuzetno nizak i njime se ne obezbeđuje svrha jednokratne pomoći, stoga ga treba uvećati u predloženom smislu.
Zbog toga bi bilo svrsishodno da usvojite predloženi amandman, čijim bi usvajanjem društvena briga o deci zaista to i bila. Da se DOS-ovska vlast zaista ozbiljno brine o deci, ona bi to u praksi pokazala i ne bi uvela porez na sve ono što je deci neophodno. Oporezovali ste dečije elementarne potrebe - hranu, obuću, odeću, školski pribor, a najgore što ste deci učinili je što ste njihovim roditeljima nezapamćeni harač nametnuli, pa ako uspeju to sve da namire deci, našoj najvećoj radosti, ništa ostati neće.
Mnoga od njih prisustvovaće i oduzimanju imovine od strane poreznika u slučajevima kada njihovim roditeljima, iscrpljenim poreskim obavezama, vlasti oduzmu jedinu preostalu imovinu.
Iskustvo koje imam u dosadašnjem radu Narodne skupštine, i to da apsolutna DOS-ovska većina uvek glasa neracionalno protiv korisnih i racionalnih predloga SRS, govori mi da će i po ovom važnom problemu društva DOS povući najlošiji mogući potez.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ako mogu dodatnom argumentacijom da vas ubedim, pravo na pomoć za opremu novorođenčeta je u 2000. godini koristilo prosečno mesečno 5.350 korisnika, a visina naknade u novembru iznosila je 2.189 dinara. Znači, 10 miliona mesečno, možda se i varam, ali ispada da je sa 105 miliona dinara isplaćena oprema za novorođenčad za 25 meseci. Da li uopšte shvatate o kako malim iznosima je reč?
Posebno ako računate da je ovo samo povećanje od iznosa koji Vlada nudi do iznosa koji nudi amandman. Ubeđen sam da to nije ni dva miliona godišnje, a mnogo znači za građane, psihološki, za građane Srbije, pa valjda to shvatate, iako ste na vlasti, valjda niste izgubili onaj osećaj za psihološku realnost, koji ste imali kada ste bili u opoziciji i kada ste one koji su do vas bili na vlasti, napadali zato što su ova davanja izuzetno niska.

Ako se više niko ne javlja, stavljam amandman na glasanje.
Za 55, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandmane su podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu, da li prihvata, ili ne? (Ne prihvata.)
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Na ovaj član zakona već ste odbili amandmane poslanika SRS, Božidara Vujića i Božidara Vučurovića, koji su tražili da ostane staro zakonsko rešenje, i poslanika Čolića, koji je tražio da to bude 80% od prosečne zarade.
Evo, nudim vam kompromis, da to bude 60% od prosečne zarade u Republici, pošto je budžet skoro tri puta veći nego u prethodnoj godini. Ovo je samo dva puta više nego što ste vi predložili.
Mislim da je predlog prihvatljiv i da, ukoliko ministar ne prihvati ovo, a nije prihvatio, da Narodna skupština može prihvatiti. Naći će se para za decu.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.